~~ The Books of Knjige ~~

[Tri_Srca]

The Books of Knjige - Zagor (23.10.2020.)

Gost: Bane Kerac, legendarni strip crtač iz Novog Sada, autor stripova Cat Claw, Kobra, Poručnik Tara ali i crtač Zagora, Tarzana, Velikog Bleka.


TBOK zvanicni tjub kanal:




Link za download full emisije:

http://bit.ly/booksovci

[zvrcko]

Poklon - još nešto iz TBOK arhive iz 90-ih...

[Gagarin]

Ako je ko zaboravio da se podsjetimo... Ja sam ponovo crkavao od smijeha...

Prvi pismeni zadatak Jesen na Cetinju Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj jeseni. Meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo. Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u ***** jer evo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna *****, a nije mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje. Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pašanoga-Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićne, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Ðed kaže da su one ptičiji proleterijat, a nije tako mislio ka nam se roda posrala na fiću, pa je fata do Špadijerskog vrha. Ðed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama. On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i đeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije na rodu jer je đed živ a roda ne a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu a da je ona ubila đeda pod Špadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje bilo da se ujak Vlado posra đedu na fiću i da ga je đed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me je ujak Vlado (rak ga izijo) šlepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji. Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevića u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je đed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Želja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Nešo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kuću. Ne znam što bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama đeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

__________________

[Gagarin]

Ima još naravno...

Drugi pismeni zadatak

Kako sam izio *****

Bijo sam i ja nekad maleno dijete i tada živijah skromnijem životom, baš ka i sad. Ali draga nastavnice bilo je i zajebanih dana, baš ka i sad, u mom djetinstvu, napravljnom od 2.000 (slovima dvije hiljade) dana.
Ispričat ću vi jedan doživljaj, tužan ali logičan, koi se zbijo kad smo ja i Ljubinko Žilnik, moj pokojni drugar iz djetinstva, imali po šes (6 godina) godina.
Ljubinko Žilnik, dječak iz komšijskih odaja bješe mirno dijete, republikanac po poreklu (potiče iz republike srpske), dobar drug, a najviše što mi se kod njega sviđaše bješe se pokojna Vidosava - Vide Žilnik, njegova sestra, inače ***** po lokaciji, kojoj sam često viđao sise u njihovom stanu, dok ih je masira pokojni Stanoje, stražar u Ibar Genex, inače najboiji stražar u pokojno Cetinje! Tolko bijaše dobar stražar, da su ga sahranili u jednu baraku na ulaz u groblje, tako da i sad radi taj sveti posa, i to možda dobro.
Vi iz uvoda vidjeste e su svi o koima pričam pokojni, a kako je do toga došlo sad ću vi pričat, i da vi odma rečem da je za sve kriv pokojni Stanoje, bog da mu dušu prosto, a kako Stanoje - lijepo.
Draga nastavnice, ti po sebe znaš, e si žena, da kad je neko ***** dobiva razne poklone i pare, pa je i pokojna Vidosava Vide Žilnik dobijala svakojake đakonije kad bi je privija uz sebe đakon, igračke, kad je ćahu jebat igrači fudbalskog kolektiva Zemun, dobijala je i bruh kad je minavaše upravni odbor Moskovske elektroprivrede, ali najljepši poklon ostavljan joj na korišćenje bješe prašak, bijeli prašak, koi joj je dava pokojni Stanoje, Bog da mu duši prosto (no ipak). Taj prasak smo ja i pokojni Ljubinko videli prvi put kad su ga pokojni Stanoje i pokojna Vidosava Vide Žilnik, i jedno i drugo golijeh mudi (jai), šmrkali kroz slamčice od CocaCole (piće iz američke proizvodnje) u nos, pa je poslije pokojni Stanoje skaka po pokojnoj Vidosavi Vidi Žilnik s ormara, nosio je po sobi, bijo s njenom glavom u kacu sira, i nadasve je dobro jeba, Bog da mu dušu prosti. Ja i pokojni Ljubinko često virijasmo u sobi kad je pokojni Stanoje jeba pokojnu Vidosavu Vidu Žilnik, i kroz osmijehe često konstatovasmo e je njima možda i lijepo, i da bi i mi trebali probat ti prašak, za koi sam znava samo e se zove kralj kokaina. Tako pokojni Ljubinko mi Žilnik uđe u sobi pokojne Vidosave Vide Žilnik i dugo tražaše kralja kokaina, a ja ga čekah na straži pred sobom, pokojne Vidosave Vide Žilnik, pokojne kurve, i pred drugima. On izađe poslijed jedno dva i po sata sav srećan, a u ruku držaše jednu kesicu u koju ležaše na leđima popularni bijeli prašak za nos, pokojni kralj kokaina.
Mi odosmo u mojoj sobi i prosusmo oni prašak na jednom ogledalu, vođeni memorijom na postupke pokojnog Stanoja i pokojne Vidosave Vide Žilnik, i izmrvismo ga žiletom do minimuma tj. maximuma. Onda uzesmo slamku, skidosmo se goli, jer su tako i oni radili, Bog da im ono radi s dušama, podijelismo kralja u nekoliko linija i ja prvi počeh da uvukujem oni prašak u glavu, a zatim i pokojni Ljubinko Žilnik. Onda sjedosmo goli na dvosjedu i ja ubrzo videh Njegoša đe svira ksilofon, go do pasa, zatijem druga Tita s krilima, đe leti na liniji Ljubljana-Kobilji Do-Virovitica s *****m od stotinu kila u ruke. Zatim viđeh divnu sliku đe se Nikšić šeta pored Ljubovića s očima punim duvana, zatim strinu Bonju đe piša u centar katunske naije i još mnogo lijepih slika.
Pokojni Ljubinko Žilnik bješe zapalijo sebe kosu i smijaše se ka lud. Ja ga utulih i mi se obukosmo i pođosmo napolju da bi se možda i odmorili od vizija, a i Ljubinko je mora kod doktora jer mu je glava malo bila izgorjela, što on, kad se otrijezni, ne zavolje. Mene se bilo svidelo kako djeluje kralj kokaina, za koi još saznah e se zove droga Portorož, ali primijetio sam da je pokojni Ljubinko Žilnik, kad je bio uzeo kralja, volijo ponešto da zapali, pa možda i svoju kosu.
Njegovi pokojni roditelji, čiko Marko i tetka Lukrecija Žilnici ga nijesu puštali iz kuće petnajest dana pošto je zapalio kosu, a ja sam jedva čeka da ga puste pa da opet ono radimo, samo što bi tada pazijo da što ne zapali, pa možda i svoju kosu. Ljubinka viđeh poslije petnajes dana i odma viđeh e je i on raspoložen za novo šmrkanje, samo kad ukrade Portorož pokojnoj Vidosavi Vidi Žilnik. To se i desi u jednoj srijedi, oko četri popodne, kad pokojni čiko Marko i tetka Lukrecija Žilnici spavahu po ručku, gore na sprat, a pokojni Stanoje i pokojna Vidosava Vide Žilnik bjehu goli u nužnik, tako da njena soba bješe prazna, pa pokojni Ljubinko uze prašak i mi pođosmo u njegovoj sobi da se minamo.
Pokojni Stanoje i pokojna Vidosava Vide Žilnik pređoše u njenu sobu, i mi odlučismo da šmrkamo pa da možda i virimo šta li rade. Uradismo sve kako treba i sav oni prašak usisasmo nosom u glavu. Ja odma videh četri Hanke Paldum đe viore ispred Vladina doma, za njima nailazahu u koloni sestra Batrićeva, hotel Onogošt, neki vojnici koje su posrale tice (rode), dva Cuneta Gojkovića na buzaru i veliki majstor tenisa Vojin Hitler koi s ogromnijem klofačem u prkno držaše govore okupljenim tivćanima, pa možda i primorcima.
Kad osjetih miris pečenja počeh da se smijem jer je to bila najljepša halucinacija, jer bijah i gladan, a onda se okrenuh i videh pokojnog Ljubinka đe se vatreno smije, jer bijaše sebe zapalijo glavu i lijevu ruku, i kolko viđeh uži- vaše. Odma zatim ufati se i zavjesa u vatri, pa krevet, pa možda još i ponešto, ali najbolje je gorijo pokojni Ljubinko Žilnik, moj bivši drug iz djetinjstva. Ja pošto videh e ga ne mogu utulit, utekoh da se i ja ne ufatim, ali prema sobi pokojne Vidosave Vide Žilnik se ne mogijaše proć, jer je vatra bila došla i do tun. Rekoh sebe: "Izgore li ova kuća, izgore!", i utekoh u svojoj kući i sobi oklen ne izlazih, sve dok za mene ne dođe majka mi i s iskrenijem bolom mi reče e su Žilnici izgoreli, i da bi treba možda i plakat, što ja odma podržah suzom iskrenicom.
Milicija dva dana poslijed uhapsi Prdonjicu Miličića, piromana iz Budve, i poslijed kraćeg prepiranja ubiše ga na trg hicom iz pištolja odlične proizvodnje, i tvrdahu e je on zapalijo kuću pokojnih Žilnika, jer ga pokojna Vidosava Vide Žilnik nije šćela.
Ja mislim sad, kad već imam deset godina, a moj pokojni drug Ljubinko Žilnik još uvijek šes godina, da sam izio ***** zato što nijesam reka miliciji da je pokojni Ljubinko zapalijo sebe pa kuću, jer bi možda i spasio pokojnog Prdonjicu, ali sad je za to najkasnije. Mene ostaje jedno kajanje, jedna pažnja koju iskazujem na grobu pokojnih Žilnika i pokojnog Stanoja, koi i dalje stražari na ulaz u groblju.
Vas nastavnice molim da o ovome nikome ne priznajete ništa, i ako bi moglo jedno 4+ jer bih volijo da imam tu ocjenu.

[Gagarin]

Treći pismeni zadatak

Teško mi je

Ja se odavno nijesam gleda sa Stevicom Lipovcem, jer je on odavno umro, ali nijesam se dugo gleda sa Vukšanom Ivkovom, iako je i on bijo umro, pa se nijesam gleda ni s Bimom, a on nije bijo umro, pa mi je zato bilo čudno. Ali u jednom ponedeljku videh Bima đe ide ulicama koliko ga noge nose i poviknuh: "Bimo! Bimosave! Ja sam Slavujko!?!" Kad me viđe on mi priđe i poljubi me u ustima, što mene bi gadno, ali pošto ga odavno nijesam gleda uzvratih mu jednim vrelijem poljupcom i uzbuđen ga upitah kako je i sta li radi. On bješe radosan što me vidi pa mi odma predloži da ga pozovem na njegovom mobilnom telefonu, što ga on nosi u džepu i pomoću njega jebe žene e vole momke koi ga imaju, i dade mi broj, i ode, jer žuraše. Ja ga pozvah u srijedi, i on mi se javi skoro odma. Dugo pričasmo od svemu i od meni, a on me onda iznenadi i reče mi da ako ništa ne radim u suboti, u ranom jutru, moga bi da idem s' njim i s' njegovim drugarima u lovu. Ja se obradovah i prihvatih njegov poziv, i još mu saopštih da u lovu nikad nijesam odijo, ali da bih i ja volijo da idem u lovu i hvala Bimo. On mi reče e će mi on nabavit naoružanje i metkove, a ja da dođem u suboti u 3 (tri ujtro) na ulaz u Cetinju odakle se i kreće. Ja do subote učih sve od životinjama iz jednijeh zelenih knjiga i videh i lava i tigra i konja, ali njih nema u Crnu Goru, pa sam odabra bijo da lovim kravu, ili gnu, ili vuka pa makar i neku pticu. U suboti sam bijo prvi na lice mjesta, čak jedan sat prije svih i bilo mi je zima, ali bilo je i nekog čudnog iščekivanja, pa možda i ja ulovim neki trofej, pa možda i danas. Uskoro počeše da pristizu i Bimo i Bimovi drugari s'puškama i svi u kolima, a ja bijah pješki. Upozna me Bimo s' svim njima, a mene prestavi kao svog druga i dade mi pušku, a meni ruka zadrhta i dođe mi da ***** od uzbudenja. Ali: "Ne, izdrži!" -rekoh meni. "Sraćeš doma! Među lovcima je bilo šale, ali bogomi i dogovora de će ko da ide, pa otvoriše gepeke i izađoše psi, a ja nemam psa, pa ni Lesija najobičnijeg glumca psa. On se bješe vratijo kući. Podijeli smo se u grupama, i ja dopadoh sa Simsonom i njegovim psom Obodinom, iskusnim lovcom, trećim među jednakima. Bimo me uhvati pod ruku, povede u strani, i reče da je Simson malo čudan, i da pripazim šta li radi, i srećno Slavujko, a ja mu rekoh da ne brine, i srećno i tebi Bimo. Zatim se razdvojismo, i ja, Simson i Obodin pođosmo na jednoj, a oni na drugoj strani. Čim ostasmo usamIjeni, viđeh i ja e je Simson čudan jer mi je reka da nećemo pucati no da ćemo fatat bilo koju životinju rukama i trčeći, i reče da bi bilo najbolje da uhvatimo srnu, a zašto videću. Ja se složih iako nijesam znava kako ćemo fatat divlju krmad i jelena rukama, ali Simson je glavni, pa Obodin poslijed njega, pa onda i ja sam. Već smo bili jedno dva sata u lovu, ali nijesmo ništa bili ulovili, a bogomi smo mogli, no su nam utekle tri srne, jedno divlje krme, a i ja sam bijo ufatijo jednu malu ticu, ali sam je pustijo e je Simson reka e ne valja, a kad sam je pustijo ona je mahala samo jednijem krilom, i pala je, a Obodin je izijo. Onda smo videli jednoga jelena đe sere na jedne stijene, i trčali za njim do Careva Laza, ali ni je i on uteka, i ioš mu je Simson u govnu ugazio a ja nijesam. Već sam bijo izgubijo sva moja nadanja u vezi lova, kad Obodin otkri jednu pećinu i poče da reže (zvuk psa kad je uzbuđen) put nje. Mi uđosmo u njoj, i viđesmo jednoga međeda đe jedno nekakvo magare, što ga je dati bijo ubijo, a ja sam mislijo e međed jede samo biljku, ali kad ne viđe prekidoh s' razmišljanjem, e međed krenu put nas i odma ubi Simsona boksom u glavu, i on pade. Onda krenu put mene, ali na njega skoči Obodin, i međed ubi njega boksom i zubima u glavi i Obodin zacijuka, a Simson se diže krvave glave, i naprska međeda s' onijem sprejom te devojke nose (puzavac) u očima, međed zaplaka, onda ga isčukasmo kundacima po glavi, i on pade, a Obodin je bijo skoro mrtav. Onda svezasmo međeda s' jednijem konopom e ga je Simson ima, tako da ne može mrdat kad se osvijesti, a Obodin je bijo skoro mrtav, Simson krvave glave mi reče da ja izađem ispred pećine, e će on nešto da priča s međedom, koi se bijo skoro osvijestijo, i režaše, a Obodin je bijo umro, ili se foliraše. Ja nijesam znava šta li će on da priča s' međedom, i da li će možda on da izije ono magare, ali ipak izađoh, a Obodin je bijo mrtav, bogomi se ne foliraše. Ja sam stoja ispred pećine već jedno petnajes minuti kad počeh da čujem nekakvi ropac, za mene do tada nepoznat. Čudijo sam se šta li je to i boja sam se da se Simsonu što ne desi, pa odlučih da provirim u pećini. Ja provirih i vidoh jednu od naj čudnijih scena, jer međedu bjehu oči došle ka one lopte e se vrte u diskoteku na Brodarevo, a iza njega stojaše Simson, i ja poslijed dvije-tri sekundi zaključih e ga Simson jebe, i to stravično. Međed roptaše, a Simson jebe li jebe, a Obodin je bijo potpuno mrtav. Simson me onda viđe i reče da sačekam da on završi, pa ću i ja jebat, a međed poče da plače, i molijo je da ga ubijemo. Ja nijesam stijo da ***** međeda, jer sam se boja da čojeku nijesu plodni dani, i da što ne napravim, pa da se onda moram ženit, a Simson onda doživi organizam, a međed je i dalje plaka, a meni se nije jebalo. Računa sam, da smo kakvu srnu ili ticu ufatili možda bih jeba, ili da smo Stelu ufatili jeba bih sigurno, ali međeda koi plače, to ne sigurno. Kad Simson viđe e mi se međed ne sviđa predloži mi da probam da *****o ono magare ili Obodina, a ja mu rekoh e je bolestan, i pobjegoh pud Belvedera. Taman sam bijo izaša uz brdo, kad čuh da neko opali metak, a zvuk dolazaše iz one pećine. Ja se vratih trčeći tamo i videh Simsona koi se ubijo, mrtvo magare, mrtvog Obodina, i međeda đe plače, vjerovatno e je mislijo da sam se vratijo da ga i ja *****. Ja pođoh na Belveder i čeka sam Bima i ostale do 6 ujtro i sve im ispričah kad su došli, i oni pođoše u toj pećini sa mnom. Kad smo stigli oni prvo izniješe Simsona, staviše ga na jedne gajbe e smo bili donijeli, a onda su Ljubo i Mitar jebali onog međeda, i on je opet plaka, a Bimo je jeba ono magare (tada sam sazna zašto su mi pričali e sve magarad jebe), a jedan Srđan je stijo mene da jebe, ali ja utekoh pud Belvedera i Cetinja, i psi su trčali za mnom, a međed je i dalje plaka. Ja ovo do sad nijesam nikome priča, ali se od tada s Bimom ne družim. Ja sam jednom poslijed toga jeba neke golube, gore u potkrovlje, ali mi se nije sviđelo pa mislim da to nije u redu, i da je poštenije bilo ubit onoga međeda, a da treba jebat samo žene, ali samo one koe se tome raduju, a ne da plaču. Ja od tada volim samo žene, a Simsona su sahranili, a s međedom ne znam šta li je bilo.

[Gagarin]

Cetvrti pismeni zadatak

Sve je loše što se loše svrši

Ja sam bijo pogriješijo stotinama puta u svoje dječije dane, i prema sebe i prema drugima, i ža mi je zbog toga, ali što ću. Odijo sam prošlo ljeto u manastir, kad sam napunijo devet godina, da se propovijedim jednome popu, i da se on dogovori s' čikom bogom da li bi mi on oprostijo, preko veze, svoje grijehove, ali na po priče oni pop me je izbacijo iz manastira, i poslijed me je ubijo kršem u glavu, sve mu *****. Reka mi je da me ne može slušat, da sam džukela i da ću oditi u paklu, a ja njemu da mu se po*****o na bradu ja i Šljivo, moj drug Šljivo koi je najbolje sra, od sviju nas u razred. Onda me pop izbacijo, i ubijo kršem u glavu, a ja sam njega lebom gađa (jučeranjim), ali ga ne pogodih, a pop se zvao Ilarijon, a ja ne znam ni šta li to znači.
Zbog svih tih moijeh sagrešenja moja duša mlada pati li pati i meni je teško. Ipak, najteže mi je zbog jednoga grijeha prema mome drugu Šapčaninu, pokojnome Šapčaninu Volariću koi tragično pogibe, možda i mojom krivicom.
Šapčanin je bijo u razred do mojega, i bijo je najljepši, najpametniji, i sve najbolje se njemu dešavalo, ali ja sam bijo ljubomoran na njemu, i stijo sam da mu stanem na putu, pa možda i da ga uništim kao ličnost. Ja i on smo bill skoro najbolji drugovi, iako sam ga mrzijo mnogo, a od kad je izjebao Milevu, samo sam od osvetama nad njime razmišlja.
Tako sam naijo Klempa, njegovog bidzina (pasa) oho ljepila i on je umro u svoju kućicu, a Šapčanin je to pripisa Klempovoj bolesti, e je pokojni Klempo bijo srčani bolesnik, a i pio je nesrećik.
Onda sam mu pokvarijo kola bratova, kad sam izbušijo jedne rupe na pod od kola, i sve nešto curelo iz njih, i ujutro kad se Mikulić Volarić, menadžer Lijepe Krave, pjevačice iz Pljevalja, i Šapčaninov brat, surva niz Piramidu (čudno mjesto između Budve i Cetinja), i završijo u krlju (loše stanje kod čojeka), on je to pripisa lošoj vožnji brata mu, a mene je bilo banja. On je taj dan doša kod mene i reka: "Slavujko brat mi se surva niz Piramidu (čudno mjesto izmežu Budve i Cetinja), i eto ga u krlju, pa sam stijo da te zamolim, e su mi došli stričevi s' falimijama, da prenoćim kod tebe noćas i sjutra veče?", a ja mu rekoh: "Nema problema moj dobri i pošteni Šapčanine", a suza mi prkno orosi, zbog Mikulica, e je bijo u krlju, mada sam u sebe uživa.
Onda Šapčanin ode svome domu da donese četkicu za zubima, pidžamu i ostalo, a ja ujutru od zadovoljstva, e ću siguro smislit stravičan način da napakostim jadnome Šapčaninu koi i ne slućaše šta li mu se sprema, dok ulazaše preko vrata, zabrinut ali sa stvarima. Dok smo večerali mama i tata su pitali pokojnog Šapčanina od njegovome bratu, i od toj njegovoj krlji, i šta li je s' kolima, i još mnogo stvari, a on je ijo i odgovara, a onda upita mamu i tatu bi li se smijo istuširat prije spavanja, e mu je kosa strašno glibava, a i brat mu je bijo u krlju, tako da oni odma odobriše, a mene u taj momenat panu na glavu stravična ideja, i s'oduševljenjem poriljah ono malo mesa s' onoga pjata pred mnom.
Ja se onda digoh, toboš da se popišam, i podoh gore na sprat u kupatilo i u onu bocu od šampona usuh sonu kisjelinu, e mama š' njom klozetsku šolju čisti, promućkah, vratih oboje na svoje mjesto i vratih se dolje , da popijem čašu mlijeka po večeri. Kad završismo večeru, ja i Šapčanin, odosmo gore i on uđe u svoju sobu, prvu s' desne strane kupatila, a moja je bila odma do njegove, pa ja u njoj i uđoh. Bijo sam lega i pritajio se kad čuh da se otvaraju vrata od kupatila, i oduševih se. Jedva sam iščekiva da vidim šta li će se desit, kad čuh jaokanje, ka kad je babu Martu jeba jedan Čeh na Virpazar, samo to mi se Šapčaninov glas učini puno grubljim. Ja pomislih e je to od kisjeline, i izađoh toboš začuđen, da vidim šta li se dešava, i ima sam što viđet kad izljegoh iz sobe.
U hodnik je stoja najgrđi čojek na svijet i ropta. Bijo je bez kose, glava mu je dimila, a u desnu ruku je drža nos i lijevo oko koje mu ispade iz ruke kad me vide š' onijem drugim okom, pa povika: "Sine idi zovi miliciju, oni će dati znat što je ovo sa mnom", a onda riknu ka vo i uleće u sobu Šapčaninovu, koi kad vide to ruglo pred sobom skoči kroz zatvoreni prozor od straha, u stvari od sobe.
Onda se ono čudovište okrenu pud mene i poče da plače s' onijem okom što mu je bilo ostalo u glavu, mada su mu suze odile i iz ono rupe đe mu je prije stojalo ono drugo oko, jedno minut, a onda mu ispade i ono drugo oko i pade tačno pred moje noge. Ja se spustih da mu ga dofatim i vratim, i onda preneražen svatih zašto me je to zvalo sine, e sam mu oko pozna.
To je bijo tata, samo što se bijo puno promijenijo od kad sam ga ja zadnji put vidijo. Tada se pojavi mama uplakana, i uperi pištolj u tati, jer ga ne poznade bez kose, oči, nosa i brkova, i reče mi da idem da nađem oca e je ovo čudovište bacilo malog Šapčanina kroz prozor, i da je vjerovatno mrtav, ili je i on u krlju. Ja joj onda sve objasnih i nju ubi kap u glavu, a ona dok je padala opali iz pištolja, i pogodi nesrećnoga tatu, posred mozga, i on nesrećnik počinu.
Ja istrčah ispred kuće, đe je Šapčanin leža mrtav, i počeh da vičem iz svega mozga.
Onda su došle komšije i milicija, i ja nijesam bijo dobro. Ja od tada živim kod tetke i mrzno mi je što su tata i mama umrii, ali mi je ža i Šapčanina što je poginuo, a Milevu je prije nedelju dana Šljivo izjeba.

[Gagarin]

Peti pismeni zadatak

Priča od mene i od Dančuu

Ja kad sam bijo u podrum prije dva mjeseca, za krtolu, upozna sam jednoga druga mi Dančua. Prvo sam se prepa od njega, jer je bijo sra pored česme, pa sam mislijo da je ujak Duško doša s katuna, a on me maltretira svaki put kad me vidi, nogama u glavu. Kad sam se, prepajuvši se, razdra ka konj, dječak te sraše se podiže i reče: "Prijatelje ne boj se, to sam ja Dančuo iz Beograda. Mora sam se pokakit e sam ima poluđet, ali se ti ne boji jer želim da budemo drugovi." To reče i pruži mi ruku, kao bratu brat, i kad se rukovasmo obojica smrđesmo na Dančua, a Dančuo na *****. Dančuo onda reče e mu je ime Dančuo Videnović i da je tu doša kod babe koja je bila umrla juče, pa on mora ostanut na Cetinje mi, dok je ne nahrane (to znači zatrpati u zemlji). Ja rekoh e sam ja Slavujko mu, i da idem za krtolu pa sam srijo njega. Tun se zdogovorismo da je ponesem doma krtolu pa da neđe idemo, igri u susretu. Ponijeh doma krtolu mi, koja isto koja ka i ja smrdijaše na Dančua i rekoh mami da ne ugazi u govnu kad bude odila u podrumu nam, pa odoh Dančuu.
Poslijed 4 dana druženja, tj. u četvrtku od upoznavanja nam, Dančuo predloži da idem š njim tamo u Beograde za koje sam čuo samo od đeda Tomasa, koi je u te Beograde bijo u zatvor kad je ubijo komša Milana. Ja pristanuh s dozom radosti, ali je bijo problem oće li me mama puštit, pa je smislih da rečem kako idem kod tetke Bule za Crnom gredom dva-tri dana, a ona nema telefon pa mama neće moć Bulu uzurpirat pitanjima od meni.
Tako ja uzevši četku za zubima, mac karata i sto milijardi dinara (bila je imflacija) da kupim kartu odoh s Dančuom u Beograde. U jednom jutru što pripadaše petku stigosmo u Titogradu (bila je imflacija) autobusom iz Cetinja, koi mi je bijo zanimljiv po tome što je konduktor iscuka jednu babu levorom po glavi e nije imala kartu, pa me je bijo strah, ali ja sam ima mac karata pri sebe, pa mi strah uteče pred smirenijem blagoslovenim. Babu izbačiše na Meterize pošto su je utukli još i neki konduktorovi prijatelji, a mi nastavismo pud Titograda (bila je imflacija). Kad konduktor priđe k meni i Dančuu ja spremih da mu dam popa mača, e mi je bijo najmrzniji u špil, ali me Dančuo iznenada, obrativši se konduktoru kad reče: "Brate, dve do Titograda (bila je imflacija) i pruži mu 63 milijarde dinara (bilo je ono), a ovi ni dade neke listice, pa odgovori put Dančua: "Lepi nemam sitno da ti vratim 6 milijardi", (brojom (6.000.000.000)), a Dančuo mahnu rukom i konduktor ode. Ja sam se čudijo kao i u prethodnim pismenima, ali prekidoh s tim stignuvši u Titograd (da vi više ne pričam što je bilo), i kad izidosmo iz autobusa pred mnom i Dančuom sinu železnička stanica u Titograd (i opet će bit (ako Bog da)), (mislim na imflaciji).
Železnička je bila lijepa, ali je bilo puno ljudi koje ne poznajem, pa mi Dančuo posta najmiliji od sviju na stanicu. Pošto smo na stanici bili došli puno ranije od vozovog stizanja na njoj, Dančuu se sviđe ideja da igramo na neke poker aparature, kako ih on nazva, pa mi je i predloži, što ja i ne znajuvši od čemu se radi prihvatih milice, vjerujuvši Dančuu iz Beograda. Mi, vođeni njim, uđosmo u jednoj prostoriji, na stanicu, punoj televizora, s nekakvijem dugmadima i za svaki šjedijaše poneko. Bješe slobodan samo jedan koji Dančuo odma zagrabi. Odma se pojavi jedan ključar koi ni reče e ni može uključit ti televizor, ali nema jedna tipka pa bača struju, ali Dančuo mu reče da ni ipak uključi, i on prihvati.
Dančuo mu dade hiljadu milijardi dinara (brojom (1.000.000.000.000)) i on ni uključi 5 pojena. Dančuo dobro pritiskaše tipke i brzo dobi još dva pojena, a na televizor su sve izlazile karte. Mene je bilo žao jednoga cigana te cukaše glavom u oni njegov televizor, a ključar ga ubi boksom u kapu, koja mu je bila na glavu, i izbači iz te prostorije igranja nam. Ja to gledah sa osjećanjem tuge, neđe u prsi mi, a kad se okrenuh tuga umrije pred slikom te gledah. Dančuo se tresaše ka lud, ništa ne pričaše, a oči put mene izbečijo i taman počinjaše da dimi. Ja pomislih e je emocijon više no drugi, e žali cigana što ga ključar izbači, ali što dimi to mi bi tajna. Ključaru izgleda to nije bilo tajnovito, jer čim ga viđe đe trese i dimi, zaleleka, uze jednu metlu, pritrča pa poče metlom da ga bije ka konja, dok Dančuo mi na pade na podu i prestade da trese, ali još dimijaše.
Svi ljudi se digoše s televizora i pritrčaše, a ključar poče da viče: "Ljudi minala ga struja, moramo ga neđe zakopat da ga razmagnetišemo". Onda ga uvatiše i izniješe ispred, đe se pravijo trotoar, i bačiše u oni svježi cimenat, a ja primijetih da je Dančuo možda i mrtav, ali i to da više ne dimi. Zatim se ključar izgubi neđe da zove hitnu bolnicu, da dođe u pomoć, a ljudim ja rekoh e mi je Dančuo drug i da ću ja boravit pri njemu dok se ključar ne vrne. Kad to čuše, oni odoše nazad da šjede za televizore, kakve još do tada vidijo nijesam.
Tada odneđe nagrnu jedan radnik put mene i poče da viče: "Ko je bačijo toga maloga u ti cimenat! Majku vi *****, jeste li ludi to se fata za petnajes minuti."
Ja mu rekoh e ga je minala struja iz televizora, kad je mijenja program i da mora ležat zakopan, a da bogami leži i više od dvajes minuta, i da je dimijo, i sve čega šjetih. On reče e ga treba zakopat u zemlju a ne u cimenat i da ga sad nećemo moć izvadit, pa poče da cuka po onome cimentu koi bogomi već bješe tvrd. Poče da kuka, ali kako na stanicu ne bješe puno ljudi, pade mu na pamet da Dančua, koi već po malo mrdaše glavom, oslobodi klasom dinamida, e ga je ima pri sebe. On stavi klas na oni cimenat, Dančuu stavi na glavu jednu kantu za smet, da se ne povrijedi, pa upali oni konop što viri iz dinamida i reče mi "Bjež, e pogibosmo". Utolko naiđe, mi gledasmo iza jedne kuće, ključar s doktorskim kolima i doktorima i kad iziđoše i priđoše Dančuu, radnik poče da riče da bježe, ali bogami bješe mu džaba, jer ih je sve diga u vazduhu, čim oni dinamid eksplodira sekund kasnije. Ovi ležahu raskomaćeni, radnik poče da leleče, izvadi još jedan klas dinamida koji stavi sebe usta i zapali oni konop, a ja u tom času viđeh Dančua đe se diže, bez ruke i s kantom na glavu pa krenuh put njega, i onije raskomaćenih ljudi oko njega kad me bači na zemlju eksplozija. Kad se okrenuh viđeh radnika đe šjedi na pod bez glave i ljude đe leže pored televizora u onu prostoriju. Ja skočih na nogama, priđoh Dančuu iz Beograda bez ruke, skidoh mu kantu s glave i utekosmo nazad prema Cetinju. Ja sam mu u međuvremenu, ka što rade kauboji, zapalijo ranu na pokojnu mu ruku da mu krv ne toči, a on opet pade u nesvijest.
Onda ne je ufatila milicija i poslijed ispitivanja mene poslala doma, a Dančua u Beograd, u bolnici. Ja od tada Dančua vidijo nijesam nikad, ali bih volijo i da saznam kako je i šta li radi. Mene je još, da vi rečem, majka utukla s jednijem gvožđem po glavi i nije vjerovala ni malo mojoj priči, dok nije pročitala u Pobjedu (bila je imflacija) da je na stanicu u Titograd (bilo je ono) neki ludi radnik pobijo doktora, dvije medicinske sestre i ključara od televizora, a Dančuu okinuo ruku, pa poslijed i sebe dignujo u vazduhu. Od tada je bila srećna e i ja ne pogiboh, iako mi se ukazala šansa. Tako se završila moja avantura s Dančuom mi, drugom iz Beograda (bez ruke).

Radenović Slavujko

SLAVUJKO, LAŽEŠ KA PAS, POGINILE SU 3 SESTRE

Pardon nastavnice

[Gagarin]

V Pismeni zadatak iz The Books Of Knjige jezika

Rađen: Jesenas

Dan kad sam vidijo onoga te pjeva na televiziju

____________________________________
Došao je mjesec u junu i počelo je da radi more. Moj
roditelj otac je radostan došao u kući i pred mnom i sestrom
mi javijo majci e je uzajmijo baraku od jednoga Vuksana e su
mu poginuli žena i troje đece pa on neće ljetovat ove godine.
Tata još jeduvši priča kako baraka u Prčnju postoji već tri
(slovima 3) godine i da sem Vuksana i nekih zidara tamo niko
nije boravijo pa je možda i nova.

Krenusmo za četiri dana od onda kad je tata radostan
ušao u kući, i jeduvši pričao, i u Prčanj stigosmo u danu
krećanja iz Cetinja nam. Dugo tražijasmo baraku, mada Prčanj
bješe mal i onda viđesmo more. Bilo je lijepo, plavo i
konkretno, a u moru bješe i jedna lijepa baraka. Meni se jako
usviđela i ni slutijo nijesam e ću u njojzi ljetovavši viđet
onoga e pjeva na televiziju Crne Gore.

Znači to je bila Vuksanova baraka zaključuh pošto tatu
jedan čovjek, dajuvši potvrdan odgovor od baraki, rastuži.

Baraka je bila potopljena u moru jedno 15 cm (brojem
petnajes I_I, M) i tata se izuvši se upužti u more da ni
otključa vrata. Mi uđosmo u baraci i malo nam je smetalo to
što to što su ni noge stalno u vodu, ali to je meni bilo i
drago, jer tati neće smrđet noge. Kad smo se smjestili mama
je počela da ćera ribe koje su bile po ćoškova od kuće, a
tata reče da ih ne ćera e ih možemo ižjest, a onda je skočio
ka lud, istreštijo oči i počeo da riče ka magare. Ja sam
mislijo e se raduje što ćemo da izijemo te ribe e ni ih je
kuća bila puna a onda sam vidijo e je ugazio u jednome ježu
što je bijo kod vitrine. Meni ga je bilo žao skoro ka brata
Uroša što je u Brisel slomijo ruke kad je pa s jedne zlatare.
On zaglavi nogu u jedne kese i reče nam da pazimo da struja
ne dira vodu a ja ga ništa nijesam razumijo.

Ubrzo se i noć približi danu i meni je bilo čudno što
u baraki nam nije ni frižidera ni televizora ni Radijo
Cetinja, no samo taulin, vitrina, tri (slovima 5) kreveta i
morske trave. Ja pitah taja o tome i on dok paljaše šteriku,
da bi vidijo put kuda da priča, reče izgleda da u Vuksanovu
baraku e je u more, uopšte nema struje. Mama poče da se ljuti
a ja i sestra počesmo da se igramo u plićak kod vitrine pazeći
se ježova, a mene je bilo i strah da mi koja riba ne uđe u
guzicu, pa sam bijo grub prema ribama iz dnevne sobe.

Ubrzo morasmo i spavat, i mama nas stavi na sto da se
malo osušimo i onda u krevet a ona i tata se svađahu do dugo
u noć, zašto nikad ne saznah.

Ujutro kad se probudih ni sestra ni mama ne bjehu kući
a tata još spavaše pa odlučih da se našalim s njim. Šalu sam
stio da realizujem na tom načinu što ću ga lagano spuštit u
plićak pored kreveta jer je ima čvrst san. Pažljivo rabotah i
uskoro se tajo nađe u onu vodu pored koćeta.

Dok je on spava u more ja odoh u WC (iza barake) i dok
sam se umiva odjednom čuh vrisak iz barake isto ka da se
pokojni Tarzan diga. Ja uđoh u baraci a tajo mi bješe na
krevet popet i rikaše a iz guzice mu virijaše jedna riba. On
kroz plač rezimira: "Vadi mi ovu ribetinu e poluđeh od
vrućine", a ja utekoh da nađem pomoć. Stadoh na sred ulice i
zaustavih prvi auto koi prolazaše kroz Prčanj.
Izađe jedan
grob od čojeka i poče da viče put mene. Ja mu rekoh: "Čiko
oprosti ali tata mi je u baraku sam s ribom u guzicu pa mi
treba pomoć". On mi reče da sam lud i da mu rečem đe živim da
me povede roditeljima da me što ne zgazi. Ja krenuh da ga
vodim do Vuksanove nam barake a svo vrijeme mučahu me dileme
odklen ga poznajem e mi je bijo prepoznatljiv.

On me isprati do barake i šćede da se vrne ali kad ču
taja đe stjenje odluči da uđe u vodu i vidi što je to u baraku
što puhti ka stari Vojin Bojanović - kralj narodnog melosa,
iz prošloga pismenoga. Kad uđe viđe taja i ribu đe se muče, a
i riba bješe popižđela, što se zaglavila u tatu. On uze da
vuče ribu iz taja i ja se tada sjetih ko je, jer me riba za
čas podsšjeti na mikrofon i rekoh sebe: "Blago mene ovo je oni
Rade Jorović e pljeva žene vole ovicire, moram mu tražit
dijagram".

Dok ja bjeh radosan što Rade vadi tati ribu iz guzice
u baraku "uplivaše" mama i sestra s pjace i kad višeše Rada s
ribom u ruku i tatu s ribom u guzicu i ribu u Radovu ruku i
tajovu mi guzicu zalelekaše a mama zanemoća. Utoliko Rade
izvuče ribu i tata odahnu, ma i Rade. Onako umoran gledajući
onoga cipola (prim. aut. riba iz Kotora što živi u Prčanj)
reče: "Veće guzice u život vidijo nisam" i zamoli tatu da mu
da dijagram, jer je on čojek s najvećom guzicom koju je Rade
vidijo. Tata mu reče da mu je spasijo život i kad se pribra i
on prepozna Rada. Nasta slavlje, i kad dignusmo mamu iz mora
u kužinu i osvijestismo je, tata je upozna sa Radom i objasni
joj da mu je čiko Rade sad izvadijo ribu iz guzice i reče još
da će Rade ručat s nama što on prihvati (mislim na Rada).

[Gagarin]

Rade nam je za ručkom, dok smo jeli ribu, pričao od
estradi od Dragani Mirković, Pink Flojdi, Ceci i Miri Banjac
i ja sam s uživanjem sluša i kupijo znanja. Poslije ručka on
morade ić, pa ni dade svoj dijagram i pozdravi se s nama i
ode.

Još dugo poslijed toga kad ga vidim u televiziju šjetim
se toga lijepoga dana kad sam i ja, mali Slavujko, beznačajni
lik, vidijo jednu slavnu osobu čiko Rada Jorovića uživo i ruča
s njim. Svima sam priča kad smo stigli u Cetinju od tome i
tata me uveče masakrira a ja sam se čudijo zašto, ali
zaključih da je to vjerovatno zato jer se od estradi ne smije
pričat ako se u njoj ne razumiješ.

Ja vi samo mogu reknut da bih i ja želijo da budem
jedan dan na televizor, i da budem slavan, pa da kad mene neko
zovne da mu ocu iz guzice ribu vadim, odma budem prepoznatljiv
i čašćen.



RADENOVČIĆ SLAVUJKO VI_3

BRAVO Slavujko, upoznaćeš me sa Radetom

(4+) potpis izbrčkan

Ali nastavnice ja ne znam ko je Radeta.

Rade Budalo !! (3+) potpis izbrčkan

Dobro. (Slavujkov potpis)

[Gagarin]

Evo da sve bude na jednom mjestu. Literatura koja me opredijelila kao ličnost u vrijeme kad je cio Blok V na gandžu mirisa

[zvrcko]

[jokaš]

Garantijam
Što čini Janko

[miovrag]

Stene

Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk

[Fenix]

Ahahahahah kraj je genijalan!

Sent from my SM-N9860 using Tapatalk

[NoReason]

Momci, znate li nekog da ima sve ili skoro sve emisije?
Prije par godina je neko sa foruma izbacio dosta emisija na cloud, pa ako se ko sjeti ili zna nekog nek javlja odje ili na PM.

[PrijekiLijek]

Jos jedno veliko razocarenje u mom zivotu iz vise razloga ali eo jos jedan. Na koga utrosih vrijeme..


Sent from my POCOPHONE F1 using Tapatalk

[ASC]

Jos jedno veliko razocarenje u mom zivotu iz vise razloga ali eo jos jedan. Na koga utrosih vrijeme..


Sent from my POCOPHONE F1 using Tapatalk

Oće ljudi da zarade neku paru od youtube-a. Radi o stvarima koje su njihova intelektualna svojina. Ne vidim što je sporno.

Mogli su se naći do sad klipovi na drugim kanalima. Sad će ih Buksovci postavit na svoj.
Ne vidim što tu ima da se bune ljudi koji su do sad postavljali klipove ako im je kako kažu jedini cilj bio da to bude dostupno internet publici. Biće dostupno i dalje.

[NoReason]

Oće ljudi da zarade neku paru od youtube-a. Radi o stvarima koje su njihova intelektualna svojina. Ne vidim što je sporno.

Mogli su se naći do sad klipovi na drugim kanalima. Sad će ih Buksovci postavit na svoj.
Ne vidim što tu ima da se bune ljudi koji su do sad postavljali klipove ako im je kako kažu jedini cilj bio da to bude dostupno internet publici. Biće dostupno i dalje.

Ovo je moj kanal. FGeRHD (nije monetizovan, zarada 0 od pocetka. Od 2007 god)
Postavljao sam klipove jer ih nidje od organizacije The Books of Knjige nije bilo.
Bilo ih je samo odje na forumu u formatu kompletnih emisija.

Iz tog razloga je krenuo kanal, da bi imali da poslusamo ponovo nesto sto oni nece da izabce jer je stav bio "nas to ne zanima, internet i to."

Oce da zarade nesto? Pa upravo ce sa kanala preci na njihov jer ce Youtube odmah nakon klipa preusmjeriti na njihov upload.
Ovaj kanal im nije uzeo sigurno nista iz dzepa s obzirom da nije monetizovan, i da se nisu izbacivale emisije vec kratki klipovi koji su preusmjeravali na njihov zvanicni kanal.
Dakle, koristio je kao i kanal koji je slao ljude na njihov kanal kad su krenuli sa uploadom.

[NoReason]

Jos jedno veliko razocarenje u mom zivotu iz vise razloga ali eo jos jedan. Na koga utrosih vrijeme..


Sent from my POCOPHONE F1 using Tapatalk

FGeRHD je moj kanal.
Sve je pocelo sa ovog foruma, odje sam nasao emisije, na ovom topicu.
Slusao ih godinama i izbacivao kratke klipove da bi imali sto poslusat kad nam dodje merak jer ih TBOK nije izbacivao.

Btw. od 60+ klipova 55 su bili kratki klipovi i mozda par gostovanja od 15ak minuta.
Nisu uploadovane kompletne emisije.

Prakticno je bio "besplatni marketing" ili kanal koji preusmjerava na kompletne emisije zvanicnog TBOK kanala.

[ASC]

Ovo je moj kanal. FGeRHD (nije monetizovan, zarada 0 od pocetka. Od 2007 god)
Postavljao sam klipove jer ih nidje od organizacije The Books of Knjige nije bilo.
Bilo ih je samo odje na forumu u formatu kompletnih emisija.

Iz tog razloga je krenuo kanal, da bi imali da poslusamo ponovo nesto sto oni nece da izabce jer je stav bio "nas to ne zanima, internet i to."

Oce da zarade nesto? Pa upravo ce sa kanala preci na njihov jer ce Youtube odmah nakon klipa preusmjeriti na njihov upload.
Ovaj kanal im nije uzeo sigurno nista iz dzepa s obzirom da nije monetizovan, i da se nisu izbacivale emisije vec kratki klipovi koji su preusmjeravali na njihov zvanicni kanal.
Dakle, koristio je kao i kanal koji je slao ljude na njihov kanal kad su krenuli sa uploadom.

Monetizovani kanali zarađuju pare od reklama, a zarada im se obračunava tako što se uzima u obzir broj pregleda, prosječno zadržavanje gledalaca na klipu, kategoriji sadržaja koja se objavljuje i još nekom broju parametara.

Ako dozvole da ko god hoće drži njihove skečeve, pregledi će da se raspu po gomili kanala.
Zaludu ti ostavljaš link na njihov kanal u opisu, kad opise rijetko ko od gledalaca čita.
Ako je sav sadržaj samo na njihovom kanalu o tome ne moraju da razmišljaju jer će svi morati da dođu tamo.

Sa druge strane istina da su pričali da ih internet ne intresuje i tu su se debelo zajebali, što su i ukapirali.
Da su imali profesionalno vođen kanal od 2008-2009 na ovamo, možda su mogli da zarade i par stotina hiljada eura.

[NoReason]

Monetizovani kanali zarađuju pare od reklama, a zarada im se obračunava tako što se uzima u obzir broj pregleda, prosječno zadržavanje gledalaca na klipu, kategoriji sadržaja koja se objavljuje i još nekom broju parametara.

Ako dozvole da ko god hoće drži njihove skečeve, pregledi će da se raspu po gomili kanala.
Zaludu ti ostavljaš link na njihov kanal u opisu, kad opise rijetko ko od gledalaca čita.
Ako je sav sadržaj samo na njihovom kanalu o tome ne moraju da razmišljaju jer će svi morati da dođu tamo.

Sa druge strane istina da su pričali da ih internet ne intresuje i tu su se debelo zajebali, što su i ukapirali.
Da su imali profesionalno vođen kanal od 2008-2009 na ovamo, možda su mogli da zarade i par stotina hiljada eura.

Znam znam odlicno kako funkcionise Youtube, nebitno je li monetizovan ili ne, striktno pokrenut i odrzavan bez zarade ili bilo kakvog cilja zarade.
Ispod napisah svakako zasto je pokrenut kanal.

Na kanalu je bio jedan jedini skec kad Gorana sprste kola. Ostatak je striktno bio iz radijskih emisija.
Opet, izbacivali su se klipovi kad TBOK nije nista zivo izbacivao.

Rasipanje pregleda tesko, algoritam radi za njih.
Neko pusti klip od minut sa mog kanala cuje dosta dobrog humora, vrlo rado ce uci na zvanicni kanal i poslusati tu cijelu emisiju.

Da je TBOK izbacivao na internet bilo sto, ovog kanala vjerovatno ne bi bilo.
Bas zbog tih izjava da ih internet ne zanima i dijeljenje bilo cega iz arhive se postavljalo na kanal bez razmisljanja o "copyright-u".

U svakom slucaju nebitno, njima je zasmetao kanal nakon 10ak godina vjerovatno jer su sad krenuli da prijavljuju dosta toga.
Ispostovao sam sto sam napisao - Da ce sadrzaj biti uklonjen ukoliko nekom iz organizacije The Books of Knjige zasmeta.

I to je to.

[ASC]

Znam znam odlicno kako funkcionise Youtube, nebitno je li monetizovan ili ne, striktno pokrenut i odrzavan bez zarade ili bilo kakvog cilja zarade.
Ispod napisah svakako zasto je pokrenut kanal.

Na kanalu je bio jedan jedini skec kad Gorana sprste kola. Ostatak je striktno bio iz radijskih emisija.
Opet, izbacivali su se klipovi kad TBOK nije nista zivo izbacivao.

Rasipanje pregleda tesko, algoritam radi za njih.
Neko pusti klip od minut sa mog kanala cuje dosta dobrog humora, vrlo rado ce uci na zvanicni kanal i poslusati tu cijelu emisiju.

Da je TBOK izbacivao na internet bilo sto, ovog kanala vjerovatno ne bi bilo.
Bas zbog tih izjava da ih internet ne zanima i dijeljenje bilo cega iz arhive se postavljalo na kanal bez razmisljanja o "copyright-u".

U svakom slucaju nebitno, njima je zasmetao kanal nakon 10ak godina vjerovatno jer su sad krenuli da prijavljuju dosta toga.
Ispostovao sam sto sam napisao - Da ce sadrzaj biti uklonjen ukoliko nekom iz organizacije The Books of Knjige zasmeta.

I to je to.

Jasno mi je. Ne velim ja da si ti išta pokušavao da iskoristiš.
Kapiram da ti je krivo jer si utrošio vjerovatno i vremena i truda.
I meni bi bilo krivo da mi recimo na forumu po osnovu autorskih prava neko izbriše teme o tvrđavama u CG ili automobilskom dizajnu, jer sam tu uvalio solidno vremena.
Ali ako to autorima(fotografija) neđe znači za prihod, razumio bi ih.

Mislim da će oni plasirati i te inserte od par minuta isto kao i ful emisije.
Neko nema "attention span" ili vremena na prati sat i po priče pa traži samo "highlights" i takvi sadržaji će imati više pregleda.
Prosto, računica po kojoj se sve nalazi kod njih je najjasnija i naizglednija da im donese najveći prihod.

J*ebi ga, došlo im je iz dupeta u glavu da su mogli od youtube-a i solidno da žive i da sami finasiraju projekte umjesto da moljakaju sponzore na sve strane. Bolje ikad nego nikad.
Ne primaj to lično.

[PrijekiLijek]

Placi***** za nagradama. Kvazi intelektualci.

Sent from my POCOPHONE F1 using Tapatalk

[kaemSe]

Svw su gadniji. Taman su ka im i gazda supkovic. Sve kao ovo ono ali dje je da se uzme koji euro tu su. Tad ne *eru o moralu

Sent from my POCO F2 Pro using Tapatalk

[remark]

A nekad ste im ljubili mošnjice . Koliko oni mogu zaradit od youtube-a, koji je to red veličina?