Turkmenistan,Tadzikistan,Avganistan

[kimmi]

Jedina tema na koju sam subscried.

Ne radite to zbog 2 hejtera

Sent from my EVA-L09 using Cafe Del Montenegro mobile app

[Raquel]

E pa dobro, de.
Gospodine brodomaketaru, dobili ste izvinjenje, mnogo više podrške, računamo da ste ozbiljan forumaš, pa... mogli biste dati dozvolu da urgiramo kod Zvončice ili Harija Krišne da vrate to što ste obrisali (šteta da propadne zbog budućih naraštaja i onih koji nisu stigli a voljeli bi da pročitaju Vaše pisanije) a i da nastavite kad budete raspoloženi i voljni, jer imam utisak da tu ima još što-šta da se kaže
Šta mislite o tome?

[retype_htc]

Mozete li da nastavite da pisete zbog nas koji nemamo Fb,jer stvarno sa nestrpljenjem ocekujem svaki vas post. Hvala.

Sent from my HTC 10 using Tapatalk

[brodomaketar]

Jos jedna besana , neprospavana noc . Vec klasika , vrucina koja gusi , znoj od koga peku oci . Prasina od koje pokusavam da pravim figure , toliko je gusta . Posteljna koju valjda samo prljavstina drzi na okupu . Kroz dusek nesto stalno gmize .
Vjerovatno smo vec i umorni od puta . Proslo je tri nedelje od kada smo otisli od kuce . Vise od nedelje od kada smo usli u Avganistan . Znali smo sto nas ceka ali za neke stvari ne mozete biti pripremljeni .

Upoznali smo dobrodusne ljude , ali isto tako i beskrupolozne . Nekako sklapa kockice u glavi pred zavrsni dio puta kroz ovu drzavu . Dio gdje vladaju dileri heroinom , naravno u sadejstvu sa plemenima . Tesko je shvatiti da nemate kome da se zalite na bilo sta . Policija ? Ha , cak i da je prava nece vam pomoci .
Svakave misli da sam vrte kroz glavu . Tus , da li znate kakav je to pronalazak . Zadnji put se istusirali pre neki dan u gostima . Vlazne maramire su davno nestale . Problem je i garderoba . Bilo sta da obucete potpuno je mokro od znoja za par minuta . Da operemo nemamo dovoljno vode .
Pokusat cu jutros da skvasim i svoju i zeninu odjecu . Ni voda nije mnogo cistija ali da bar malo smrad smanjimo .

Tek je svanulo , obavljamo taoletu u dvoristu . Uh jebote zamalo kardinallna greska . Dok je zena bila u supi za potreba ja krenuo da properem odjecu . To bi bilo katastrofa . Dok se pokusavam povratiti od straha pafa mi napamet da postoji 56 nacina na kojicse smije tuci zena ali ne postoji nijedan nacin da joj vi perete robu .

Oblacimo potpuno mokru odjecu i krecemo na stanicu . Inace kod njih imate mali milion stanica a i fan stanica potpuno je normalno zaustaviti bus da udjete . I nikad nema da je pun ilu da nesto nije dozvoljeno unijeti . Sve moze .
Dvadesetak minuta nam je trebalo , ulazimo i suvi smo vec potpuno .
Koliko su ljudi u Kandaharu bili nepovjerljivi i grubi toliko su ovi sa kojima krecemo prijatni .
Nismo ni krenuli a vec je krenula prica . Definitivno smo im glavna atrakcija . Svi bi da pricaju sa nama . Muski naravno , zenama nije dozvoljeno .
Posto je linija takva da idemo malo glavnim malo sporednim putevima putnici u skladu sa tim . Uglavnom seljaci , grubih crta lica , grubih zuljatih ruku . Noz za pasom , automat u torbi . Vracaju se sa secerom , solju i brasnom . Vjerovatno kupili posto su prodali ovcetinu uglavnom . Ima i nekoliko cudljivijih muskaraca bez zena sa puno torbi , svima cak i nama je jasno sta je u njima .
Kroz pricu i vrijeme brze leti , vec smo prisli mnogo punktova , nekoliko sela . Sad se vec poljavljuju talibani , a mislim i isil (iako nisam siguran a to ne smijem ni u ludilu pitati ) .
Bude tu vike , cuski , a bude ako ste sporiji dok izlazite iz busa na kontrolu i zescih udaraca pa izletite kroz prozor .
Srecom uglavnom nema stakla a dolje je pijesak . I ao sam cast srecom samo jednom da izadjem tom precicom .

Ovdje cu napraviti pauzu i pitati sta bi ste vi uradili u tom slucaju ? Uhvati vas i izbaci kroz prozor . .da cujem sta bi ste uradili ?

Davno se sa nekim nisam tako ispricao kao sa ovim ljudima . Toliko je nebitno sto be razumijemo rijec jednu onog drugog a u stvari potpuno se razumijemo .
To su dvije porodice iz istog sela , nisu rodjaci .
U njihovo selo nocimo .
U slucaju da nas pozovu pokusat cu da budemo gosti i kod jednih i drugih a da spavamo u prenocistu . Da im ucinimo cast a da nikog ne uvredimo .
Prolazimo punkt za punktom , vise ili manje neprijatne .
Sema je ista . Izadjemo i stanemo pired busa bukvalno u stavu mirno . Neka samo predju pogledom , nekad pogledaju papire . Nekog pretresu (e kad smo kod pretresa uooste neznam sta im znaci , kalasnjikov , noz skoro svi imaju tako da neznam sta traze )moguce da traze nesto sto ismijava Alaha ili nedaj Boze da nadju bibliju . Za takve stvari bi molili Boga da vas ubiju ali se bojim da bi se danima izivljavali .
Kad smo vec kod stradanja da nam se nestp desilo niko za to nebi znao . Medijski smo iz nebitne zemlje . Niti bi ko objavio biti bi se znalo gdje smo skoncali

Sent from my SM-T311 using Cafe Del Montenegro mobile app

[brodomaketar]

Kao sto smo pretpostavili obohe su nas pozvali u goste .
Nekakp im objasnavamo da kao necemo , a znamo koja vi ti uvreda bila , onda da cemo kod oboje . Oni srecom umjesto nas resise kako i sto .
Gostoprimstvo je isto kao prvi put kad smo bili . Pranje nogu , trcanje oko vas i slicno . Posle par sati dodjose iz druge porodice i isto opet . Citavo selo je ekstremno siromasno pa u skladu sa tim i njihove kuce . Ali to ne znaci da gostoprimnost nije na najvise mogucem nivou .
Izgleda da u ovoj zemlji su sve sami ekstremi . Ekstremne ubice i ekstremno gostoprimni . U istoj osobi vjerovatno .

Smjestamo se u nesto sto i nije hotel , nemam naziv za to . Vise lici na stalu gdje odlazu stvari nego na sobu ali ok bolje tu nego neku od ove dve porodice da uvredimo .
Inace u dvoristima vec pocinje konoplja , nesto dalje su polja maka . Ovo samo potvrdjuje da uzgajivaci zive na ivici bijede a zarada ide drugima .

Ujutri nastavljamo , samo ovoga puta putnici su mnogo drugaciji . Vidim da je dosta njih na mulama stiglo iz vjerovatno okolnih sela ili njihovih koliba .
Nema vise zivitinja u busu , nema ni raznim prehrabrenih proizvoda . Svi nose velike torbe . Po tezini pretpostavljam da je konoplja u pitanju .nego mozda gresim jedino ako je nose na preradu .
Mnogo je manje price , svako je u nekom svom svijetu .
Kontrole postaju sve cesce (ako je to ikakp moguce) .
Vidim da se daje nesto afganija , to je vjerovatno kao reket sta li .
Posje jedne kontrole ostaoi smo bez dva putnika . Nisu im dozvolili da se vrate u bus . Torbe su im ostale . Niko nista ne komentarise , bukvalno kao da niko nista nije vidjeo .
Mi imamo srecu da pogledaju papire i nista vise . I dalje mi nije jasno kako znaju da je ispod burke bas ta zena , to nisam jos odgonetnuo pa ako ko zna volio bi cuti .
Punkt za punktom , da ne kazem na svaki ali zastave usila su bas ceste . To ne znaci da su isil . Mozda su neki od njima lojalnih struja .
Sve cesce stajemo pored pura da pokupimo putnike , jefni izlaze drugi ulaze . Mislim da u busu niko nije ostao sem nas od putnika koji su iz sela gdje smo spavali krenuli .

Moram ovo da napomenem . Jednistavno neznam nazive sela , oni kazu na pastu i to nekom svom dijalektu naziv , ali nema sanse da ga ponovim . Gledao sam i papirne i google mape kasnije tih sela nema . Doduse to su mozda vise zaceoci ili sta vec .

Ocigledan je bisnis kojii se ovdje odvija . Konoplja i mak idu na preradu . Drugi vjerivatno to preradjeno donose .

Odjednom pocinju policiski i vojni punktovi , znaci blizu smo Heratu . Ni oni ne obracu paznju na prtljag . Ocigledno je sve jedna velika sema .

Pronalazimo lako hotel . I prvi put soba ima taolet . Da ste vidjeli nase radosti . Ni da su nas u neznam koju palatu smjestili .
Herat je zacudjujuci lijep grad . Nad gradom dominira tvrdjava Aleksandra Makedonskog . Cak i nije tako prljav , ali guzva je strasna . Tek dana shvatam da jezik kojim pricaju nije isti kao do sada , posle saznajem da pricaju tadzik jezikom . Doduse to nas ne pogadja puno jer ni do sada nismo nista razumjeli a idlicno smo se sporazumjevali .
Lako se dogovaramo sa taxi nas vodi do tvrdjave , nazalost nije uredjena , i postoje dosta svjezih ostecenja .
Vracamo se pjeske . Dosta su prijatni , nisu mnogo navalenti kao trgovci ali foto aparat nikako , bukvakno nikako .
Dobrih tri cetiri sata setamo , vec je mrak kada se vracamo u hotel , hedemo u odvojenim restoranima ili malo vecim sobama u hotelu , gdje odvojeno jedu muskarci i zene i posluga je odvojena sto je vaznije .
Mislim da smo tri cetiri puta naizmenicno se kupali sa vodom iz lavaboa , nase radosti . ...

Sent from my SM-T311 using Cafe Del Montenegro mobile app

[Ben Dover]

Attachment 141862
Afganistanska takmicarka na 100m... Cisto da zagolicam mastu kako li to tamo izgleda malo dok cekamo nastavak...

I mi doma gutamo tekstove u jednom dahu, cak iako su sasvim sadrzajni, na kraju odmah pozelim da citam jos i jos...

[brodomaketar]

Prvi put sno spavali dobro , vrucina nije bila nepodnosljiva . Cak i haos sa ulice nije bio tako strasan , ili smo mi bili toliko izmoreni da vise nisno registrovali .

Busevi prema granici idu svako malo . Prvi put bus nije pun , cak sta vise poluprazan je . Vec ista prica punktovi polucije i vojske se smenjuju . Polako se bzs puni . Gdje god u daljini vidimo mulu sa teretom znamo da je za nas bus . Kako nestaju regularni punktovi tako se u bus puni .
Ubrzo smo puni skroz (izvinjavam se ,ovdje nikada busevi nisu puni skroz . Uvjek moze jis ljudi i jos svari stati ) .

Struktura putnika i stvari koje nose je specificna . Supruga je jedina zena u busu , vrece one jake jutane kao za brasno su jedini prtljag . Nema mnogo price . Tu i tamo par rijeci neko razmjeni i to je sve .
Punkt za punktom ,stani tu stani tamo , jos putnika jos robe .
Herat granica je nesto manje od 200km , kvalitetnog puta , ne skrece na lokalne . Sve je vec to uigrano .

Vec se nekoliko sati vozimo . Mirisa skoro da i nema samo se osjeca blaga vrtoglavica i malo jaca ushicenost i raspolozenje .
Nadrealna slika zaista . Sto unutra busa sto u bunkerima ima sigurno sto vreca . Po onome kako ih nose nevjerujem da su lakse od 40-50kila . Tacno se vidi kako ko ubaci novu tako tamno braon prah prasine se digne .
I svi po jos jednu dozu dobijemo .

Brekce bus pod teretom ,ali idemo , granica je sve blize .

Tek sto je podne otkucalo priblizavamo se prvim , e sad zaista neznam kako to nazvati . Hotel ili motel ili neznam . Drumska mehana nekako je najblizi opis .
Ocigledno da scaki bus staje kod jedne mehane .
Naravno mi prvi izlazimo jer nas sav teret su dva ruksaga .
E taj zabezeknuti lik kad je vidjeo zenu ali srecom ovde vazi cuti i nista ne pitaj i ne komentarisi . Nista ne vidis nista ne cujes nista neznas . Vjerovatno kao i na svim mjestima koji se sa slicnim stvarima bave .
Placamo sobu . Cak i nije toliko losa koliko je za ocekivati . Zaboravio sam ranije da napomenem uvjek smo uzimali sobu ali nikad ta soba nije imala dva kreveta . Nekad tri i jos pride pristurje po podu . Nekad sest sedam . Ova ima cetiro duseka i jos nekoliko njih uspravno , znaci broj je varijabilan . Nema taoleta . Prozor gleda na put . Valjda smo dobilo superior sobu . Za pet dolara sta reci .

Sav teret iz busa ide u posebnu prostoriju . Valjda svako zna sta je njegovo . Deserak stolova ima cak i konobara . To je onaj sto nas je orimio , naplatio sobu a vjerovatno je i vlasnik .
Ne mogu sam da zauzimam citav sto pa odmah dobijam i cimere za sto . Vrlo su bucni . Ocigkedno se sklaoaju poslovi . Ne razumijem sta pricaju ali razumijem da pricsju na nekoliko jezika . Dogovori oadaju maltene javno . Ocigledno nisu konkurencija , cujem cesto nesto sto me asocira na Iran . Vjerovatno pricaju o onome sto oh ceka posle granice .
Niko od njih ne ide na prelaz . Ici ce oni kilometrima okolo i pod okriljem noci pokusati preci granicu . Od ove grupe ovo ce za nekolicinu biti sigurno posledan dan u zivotu . Sa druge strane granice ih vreba Iranska policija i vojska koje ubijaju bez pardona , ceka ih i konkurencija koja ce ih isto ubiti . Malo je uhapsenih a i bolje . Dobili bi isto smrtnu kaznu a pre toga ko zna sta jos .
Pije se jak cak od ....... pusi se duvan gdje u cigareti duvana nema . Vazduh je zasicen specificnom prasinom . To je valjda onaj najcistiji moguci heroin , tamne braon boje je . Od ove jedne vrece dok ga svi razbaze u Evropi ce biti po kamiona .
Neke reci razumijem , avgani , rupi ,xx box (za dolar) . Ako sam uspio dobro razumjetu tj ako sam uopste uspio razumjeti kilo najcistijeg je oko 300dolara . Ali ovo uzimam sa velikom rezervom . Tesko je kad neznate jezik , pogotovo kad pricaju nekoliko jezika .

Placam caj i vrecicu duvana , preracunatiz afganija u evre to dodje nekih desetak centi .
Vracam se u sobu . Izlazim sa zenom ispred . Tek ce ovdje biti muka za neke fizioloske potrebe kad je supruga u pitanju . Jednostavno zenama ovdje nije mjesto . Ali posto je ovdje sve posao ni na to ne prave pitanje .
Pogled ispred hotela je tako nerealan . Nov put koji ide pravo . Ali pogledali lijevo vidite prazan put koji se gubi u daljinu , pigledate desno vidite isto to . Nigdje biljke , nigdje travcice nigdje nista . Samo suva zemlja i pijesak . Uzimam saku zemlje kao suvenir .

Valjda pid uticajem i udisajem ne smeta nam nista . Soba nam izgleda super . Kako ima signala za mobilni ja se raspisao ovoga svijeta . .
Odavde po planu je put dalje , stim sto bi mi isli regularnom granicom . Ali odgovor nema kojeg ocekujem , ici bez ikakvih garancija je ludost . Dobro de sve je ovo ludost ali to bi bilo ravno samoubistvu
Tako da cekamo , iskreno uopste nam nije lose .....

Sent from my SM-T311 using Cafe Del Montenegro mobile app

[Ben Dover]

Nevjerovatno... Zaista nevjerovatno i fantasticno... Nakon svakog posta moja zena izgovara "Oni su ludi"... Svaka cast po ko zna koji put za nagon koji vas je tu odveo...

[brodomaketar]

Spavao kao da smo u hotelu sa pet zvezdica , ni nedostatak kreveta , ni citava organizacija da se obave neke najobicnije fizioloske potrebe . Mir . Tisina posle dugo vremena .

Budimo se , uu sunce vec visoko iskocilo , al smo se uspavali . Na jedvite jade provjeravam , postu preko mobilne mreze to use spooooro . Nema nista .

Vec je jasno da od nastavka puta nema nista . Daj dio cemo ostaviti za sledeci put .

Ali hocu bar do granice . Vozaci kamiona koji tuda prolaze nisu mi bas sigurni . Ovdje nema, ideju . Mule , konji , magarad to je sve zauzeto . Ali postoji pravilo koje cak i ovdje vazi , uz malu nadoknadu recepcioner ce vam sve zavrsiti . Sve dogovoreno l ujutro kafa bus doveze novu turu robe i sa kojim se ionako vracamo ta Herat pre povratka ce nas povesti do granice i kasnije samo sa nji produzavamo dalje za Herat .

Citav dan se muvamo oko hotela , popodne sjedim i slusam slicne price od vece ranije . Samo su protagonisti drugi . Nosim veceru u sobu i uz steriku veceramo i gledamo vani . Oko ponoci krecu konvoji . Stoka je maksimalno opterecena , nemoguce da ovoliko moze preci neopozeno granicu ali .

Oko podneva cekamo bus , stize sto bi rekli po redu voznje . Kako smo jedini stojimo malo udaljeni i brojim . 47 dzakova je bilo u njega . Po onome kako ih nose nisu laksi od 40kg pa vi racunajte koliko je to po busu . .
Inace bus ne oravi pauzu vec se odmah vraca , danas ce kasniti malo . Vozi nas putem do granice . Neznamda lu nam je trebalo desetak minuta , vidjeli smo jos par slucnih mjesta za prenociste . Odmah se vracamo nazat . Tesko bi bilo objasniti sta radimo .

Do Herata put protice lagano , nema mnogo ljudi koji idu nazad . Izgleda da je ovo pur u jednom pravcu . A vjerovatno i oni koji uspiju ne vracu se ovuda .

Smjestamo se u isto hotel kao ore neki dan .
Ima cak i 3g signal . Rezervisem karte do Kabula . Prevoznik Safi Airways . Iz Kabula za Turskim prevoznikom Kabul-Instanbul-Podgorica ,

Ovo nije bilo predvidjeno . Imajuci iskustva od prosle godine kada smo isto preko Instambula bili za Kabul ali vratili se iz Islamabada . Znamo da nas cega izuzetno zestoka antiteroristicka i svaka ostala provjera .

Ranom zorom taxi , aerodrom .koji uzgred nije uopste los . Kobtrola im je jako losa orilikom ulaska u zgradu i kasnije u avion . Avion je ok , noviji kao bilo koji po Evropi . Za sat i nesto slecemo u Kabul . Prolazimo bez problema kontrole , uzimamo stvari jer nismo namjerno vezali letove . Ulazimo u dio za odlazni saobracaj . Znajuci kakva je inace kontrola u Instambulu a pogotovo za avione iz Avganistana odlucujemo se za radikalan i mozda nepotreban potez . Kupujemo najosnovnije od garderobe , i sa njom dobro zapakovanom idemo u tranzit dio gdje ima da se istusiramo . Ovdje vec vladaju slobodnija shvatanja . Skidamo svoju garderobu , dobro se frengamo , da skidemo sve mirise sa sebe . Pre toga smo sve svoje stvari bacili iu mnogo djelova da nebi bilp sumljivo da ostavljamo bombu . Laptop , fotoaoarat , mobilni i satelitski telefon , suveniri sve bukvalno . Zadrzali smo samo kartice sa fotkama . Mozda je ovo bilo suvise radikalno ali pet sest dana smo bili u busevima u hotelima sa tonama najcistijeg heroina i hasusa . Jednostavno je nemoguce da mirisi nisu svugdje usli .
Posle tusiranja oblacimo novokupljenu garderobu .

U Instambulu zestoka kontola , psi za ekzplozive , za drogu katastrifa , plus jos sve rovito od puca .
Prolazimo i to bez problema i eto bas posle oet sest sati kuci .

Na kraju sta reci ?
Da li bi ponovili ? Ni u ludilu .
Da li je vredelo ? Jeste
Zivot u Avganistanu ne vredi nista , zivot stranca jos i manje od nista .
Zivot zene sta reci . Ali i u nekim nasoj drzavi prijateljskim drzavama zivot zene nije bolji . Zivot zene turistkinje jeste ali donace nije .

Zemlja koju je mozda najbolje ostaviti na miru , sto se tice prirodnih ljepota ima ih nesto oko Kunduza , istoriskih oko Banijana . Ostalo nije vredno pomena . Ali c0vredi vidjeti i osjetiti njihov zivot . Zivot gdje je potpuno normalno da se neko raznese pored vas , da nekog premlate ili bukvalno ubiju .
Zemlja koja bi mogla da daje proizvidnju nara i lubenice za pola svijeta daje proizvod za citavu Evropu .
Zemlja gdje ce vas pozvati u kuci iako ste potpuni neznanac , docekati vas jao nikog . Dati vam krv i zivit za vas . Ali i ubiti bez trunke kajanja iz njima poznatog razloga .
Mogao bih da pisem mnogo toga ali bolje da stanem .

P.s. sve ruzne stvari su drasticno uljepsane .

Jer istina je tamo negdje !!!

Sent from my SM-T311 using Cafe Del Montenegro mobile app

[Ben Dover]

Drago mi je sto ste se zdravo vratili i iskreno, iz ovoga da ni u ludilu ne biste ovo ponovili dosta toga je jasno, ali opet... Zavidim na jednom apsolutno nesvakidasnjem iskustvu. Naklon do poda prije svega tvojoj gospodji, steta sto nije i ona paralelno pisala ove trenutke dje je ona bila odvojena...
Nevjerovatno... Evo vrtim glavom u nevjerici sto ste sve imali prilike da vidite na ovom putesestviju... I ruzne stvari si trebao opisati da zaista osjetimo njihovu brutalnost jer i to je dio osjecaja koji nosite sa ove avanture...
Smjelo ste namjerno izasli iz comfort zone i to je za svako postovanje... Svakako da se velika vecina nas ne bi usudila ali mi je drago sto je velika vecina gutala sve ove rijeci kao vi prasinu... Nasli smo neki nas nacin da prozivimo sa vama... Zaista si svojim pisanjem na forumu stvorio kutak dje se dosta nas "uhvatilo" u mrezu koju si pleo iz dana u dan... Necu vise iako sam "u afektu"... :-)

[dr hellfire]

moze li se koja slika vidjet?

[kambodza]

Stvarno svaka cast,mudato sto bi mi rekli. Treba sve ovo prezivjet. Ko zna jos koliko toga ima da se isprica sto nije ispricano,jer nije za pisanje,i steta sto nema poneka fotka. Nadam se da cu na FB vidjeti neku,ako prihvatite zahtjev.

Sent from my Redmi Note 3 Pro SD using Tapatalk

[Karbon]

Fotke? Sta ce vam fotke pored ovakve price.

[retype_htc]

Nemam sta da kazem nego nevjerovatno. U vremenu kada je ljude strah zbog teroristickih napada igdje da podju dalje od svoga dvorista Vi ste posli na takav put. Svaka rijec i komentar su suvisni. Vama i vasoj zeni svaka cast i jedan veliki naklon.

Sent from my HTC 10 using Tapatalk

[ThaHool]

Zlatko, opet ste odusevili, kao nikad do sad!

[Raquel]

Kraj je posebno efektan... navodi te da kreneš i sam tamo, ostavljajući prostor za lični doživljaj. Možda bi fotografije bile suvišne, s te strane?

Baš lijepo! I svaka čast na avanturističkom duhu.

Hvala što ste podijelili svoje impresije s nama na ovakav način.

[skoljci]

I ja bih jako volio da vidim fotografije cisto radi nekog potpunijeg vizuelnog utiska, mada i bez njih putopis me dosta puta ostavljao bez daha i otvorenih usta...
Sto neko napisa, citav tekst, a posebno kraj uzasno mami da se ode tamo, ali barem za sebe znam da nemam petlje ni da razmisljam o tome
Procitao sam do sad mali milion raznih putopisa, neke skoro napamet naucio i mislio ne moze preko toga...ali ovo je dimenzija za sebe.
E sad, pitao si nas sta bi uradili u vezi izlaska iz busa kroz prozor....Nikad o tome nisam razmisljao do sad , ali vjerovatno bih pri sledecoj kontroli sam sebe uhvatio za kragnu i pravo kroz pendzer da se cika taliban ne muci i dodatno nervira
Kazes da opet trazis saputnike za sledecu turu, e pa iako je za ovu turu ta nova bar po meni med i mlijeko nesto se ni tu usudio ne bih...
Pozdrav za tebe i suprugu i da vas svaka sreca i zdravlje prate na svim buducim putovanjima, pa dan nam bude jos zanimljivih putopisa od vas :applouse::applouse::applouse:

[umek]

Svaka cast! Nevjerovatna prica. Ovo bi se moglo nedje objavit :-)

[D.S.]

@brodomaketar

Ima li šanse da se ovi izbrisani postovi vrate ili da ih ponovo postavite? Hvala.

Baš htjedoh da pročitam ovo u cugu, ali vidim da nije sve tu.

[brodomaketar]

Ako administrator ima tehnicke mogucnosti da vrati obrisano slazem se .

Sent from my SM-T311 using Cafe Del Montenegro mobile app

[Vidara]

Iako se pitam čemu ovoliko izlaganje opasnosti, pogotovo mislim na tvoju suprugu (posebno pod pretpsotavkom da je majka), putešetsvija su mi i više nego prijemčiva za praćenje... Pkušah te naći na FB ali ne ide... Može link na PM? Pozdrav.

[zvoncica]

Ako administrator ima tehnicke mogucnosti da vrati obrisano slazem se .

Sent from my SM-T311 using Cafe Del Montenegro mobile app

evo ja sad vidim ovaj post, pošto sam redom čitala...postovi su vraćeni pa izvolite pročitajte ono što ste propustili

[St.Dzonny]

Aoh raspametih se od citanja, uzivanja, imaginacije i prenesenih osjecaja.

Volio bih procitat jos prosireniju verziju, pa makar bili isti sadrzaj sa samo jednom novom recenicom koja opisuje neku atmosferu.

Odogovor za postavljeno pitanje da me da me iskundaci peko prozora. Posto me tesko pomjerit, vjerovatno bi takvo kundacenje znacilo momentalnu smrt.
A sada ozbiljan odgovor, na osnovu procitanog, samo bi mi na pamet bilo da mi djevojka u toj situacije sto ne zucne, jekne ili progovori.

[Petronas]

Zaglavih sinoc do 3 sata citajuci ovo.
Fascinantno.
Mislim da si jedini evropljanin koji je probao ovo.

Vi treba da izdate knjigu, al pod obavezno!

Sent from my GT-I9300 using Cafe Del Montenegro mobile app

[Tom]

A uuh... 12h! Ja jutros naleceg na ovu temu, i ne znam sto mi bi da se vratim na prvu stranu i procitam ovo u jednom dahu.
Slike? Ne, ne trebaju, sam sam ih pravio uz postove, ne stvarne kao i tekst... Svaka čast!

poslato s Jadrana