Budimo LJUDI

[Archi]

Sinoc sam nesto razmisljao i dosao do zakljucka da nam je u ovom dijelu foruma potrebna jedna ovakva tema. Naime, citajuci postove ostalih forumasa sve vise primjecujem da se zeli poniziti onaj drugi sagovornik ako ne dijeli isto misljenje (borba vjernici vs ateisti). Zasto je to potrebno? Zasto lijepo i blagim pristupom ne pokusati ukazati na pogresno misljenje i stav onog drugog. Ako je po nasem misljenju taj njegov stav pogresan pokusacemo da ga lijepim savjetom odvratimo od toga, ako vidimo da taj savjet ne koristi onda ne treba da ulazimo u dalje rasprave jer bi tim daljim raspravama samo doveli do jos veceg jaza i neslaganja.
Slikoviti primjeri (mozda malo pretjerani ali shvaticete sustinu):
Vjernik vs Ateista: Aaa ti ne vjerujes, goreces u paklu, bezboznice bogohulnice itd.
Ateista vs Vjernik: ma vi ste svi zaostali pratite neke knjige iz praistorije. Vjerujete u bajke itd.

Ljudi su iz Bozje mudrosti stvoreni razliciti. Razlicitih izgleda, fizickih mogucnosti, razlicitih inteligentnih mogucnosti a samim tim i razlicitih razmisljanja. Zasto to jednostavno ne prihvatimo i ne uvazimo nego pokusavamo poniziti onoga koji razmislja drugacije od nas.

Kako nas Allah uci da trebamo pristupiti nekoj diskusiji:

- Riječi Uzvišenog: "I sa njima se raspravljajte na najljepši način" (En-Nahl, 125).
- Riječi Uzvišenog: "I sa sljedbenicima Knjige raspravljaj na najljepši način, ne sa onima među njima koji su nepravedni, i recite: "Mi vjerujemo u ono što se objavljuje nama i u ono što je objavljeno vama, a naš Bog i vaš Bog jeste jedan, i mi se Njemu pokoravamo." (El-Ankebut, 46).
U komentarima ovog ajeta, naglašava se da ajet poziva korisnoj i konstruktivnoj raspravi, utemeljenoj na iznošenju jasnog dokaza, a sa ciljem uzdizanja istine i pobijanja laži. Onaj koji se raspravlja, mora to činiti na najljepši način, lijepim ponašanjem i blagim govorom. Njegovo je da na najljepši mogući način dostavi istinu i predstavi je u najljepšem svjetlu. Rasprava u koju čovjek ulazi sa namjerom da nekoga ponizi, pokaže svoju superiornost nad njim, i sposobnost za raspravljanjem nije propisana. Na kraju, ako onaj kome je upućen poziv u istinu ne pokaže spremnost za istinom, i uvidi se da on želi samo raspravljati i dokazivati svoju sposobnost za pobijanjem tuđih argumenata, sa njim se rasprava prekida, jer ne donosi željenu korist – njegovo izvođenje na pravi put (Pogledaj: Tejsirul-kerimil-mennan fi tefsiri kelamil-mennan, 632.).

Dakle na lijep nacin, bez omalovazavanja i ruznog govora.

Kako nas Poslanik sallallahu alejhi ve sellem poducava vezano za raspravu:
Prenosi se od Ebu Umame, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Ja garantujem kuću u krajevima Dženneta onome ko ostavi raspravu (el-mira') pa makar bio u pravu, kuću u sredini Dženneta ko ostavi laganje pa makar i u šali i kuću u najvišem dijelu Dženneta onome ko uljepša svoj ahlak (svoje ponasanje)".
EL-MIRA, jezicki znaci izazivanje srdžbe onoga sa kime se raspravlja.

Pod ovom zabranjenom raspravom koja je došla se terminom EL-MIRA' se misli na ismijavanje i vrijeđanje govora onoga sa kojom se raspravlja kako bi razotkrio njegove mahane ni zbog čega drugog nego da bi omalovažio onoga sa kojim se raspravlja a ujedno da bi istakao sebe. Pa makar on bio u pravu oko pitanja o kojim se raspravlja nije mu dozvoljeno da koristi ovaj metod jer se sa tom raspravom ne cilja ništa drugo nego omalovažavanje protivnika u raspravi i želja za isticanjem samog sebe.



Allah kaže: “Zlo dobrim uzvrati, pa će ti dušmanin tvoj, odjednom prisni prijatelj postati.” (Prijevod značenja Fussilet, 34) Zato je Uzvišeni Allah na drugom mjestu u Svojoj plemenitoj Knjizi rekao: “Reci robovima Mojim da govore samo lijepe riječi, jer bi šejtan mogao posijati neprijateljstvo među njima, šejtan je doista, čovjekov otvoreni neprijatelj." (Prijevod značenja El-Isra, 53)
Kao što je Uzvišeni Allah naredio Musau i Harunu, alejhimas-selam, da se obrate najvećem nevjerniku na Zemlji, faraonu, koji se bio toliko osilio da je sebi prizivao gospodarstvo, naređuje im da mu se obrate blagim riječima: “Blagim riječima mu govorite, ne bi li razmislio ili se pobojao!” (prijevod značenja Ta-ha, 44). Ukoliko se budeš dvoumio da li da kažeš lijepu, blagu riječ ili strogu i grubu, ne dvoumi se nimalo, već izgovori blagu riječ, to je Uzvišeni Allah naredio: “Reci robovima Mojim da govore samo lijepe riječi...” (prijevod značenja El-Isra, 53).
Link: http://www.minber.ba/index.php/dawa-...-lijepe-rijeci




Evo i jedan pdf gdje ce se mnogi prepoznati:
http://www.razvoj-karijere.com/media...ana_Varga_.pdf



Kako su samo lijepi stihovi Ebu Esveda:

O čovječe koji druge poučavaš Zar za tebe poduka ne važi
Bolesnom i slabom lijek pružaš
Da od njega ozdravi, a ti bolestan hodaš
Počni od sebe prvo, grijeha se svoga prođi
Kada to učiniš onda druge liječiti pođi
Tek tada savjet se od tebe prima
Nauka tvoja slijedi, i od nje koristi ima
Ne zabranjuj ono što i sam činiš
Na tebe je, ako učiniš, sramota velika. -
See more at: http://www.akos.ba/obrazovanje-odgoj....j0iuqiAi.dpuf



Posto je tema malo vise o tome kako bi se mi vjernici trebali lijepo ophoditi prema neistomisljenicima ovdje na forumu, volio bih da je neistomisljenici dopune sa savjetima kako da oni blago postupe prema nama kako bi i mi prihvatili neke savjete od njih. Mislim da bi ovaj dio foruma bio puno ljepsi kada bi se uvazavali i bili ljudi, a nema potrebe za vrijedjanjima jedni drugih i pokusavanja omalovazavanja, ponizavanja i slicno.

[no-mercy]

citajuci postove ostalih forumasa sve vise primjecujem da se zeli poniziti onaj drugi sagovornik ako ne dijeli isto misljenje

Ovo je ziva istina i pregadno je, posebno od sveznalica... Ne postoji kultura dijaloga ni strpljenje da se procita sta sagovornik pise...

[funestis]

Slikoviti primjeri (mozda malo pretjerani ali shvaticete sustinu):
Vjernik vs Ateista: Aaa ti ne vjerujes, goreces u paklu, bezboznice bogohulnice itd.
Ateista vs Vjernik: ma vi ste svi zaostali pratite neke knjige iz praistorije. Vjerujete u bajke itd.

Ne postoji način da se ovo gore što si napisao kaže drugačije. Jaz je previše veliki.

Vjernik vs Ateista: Aaa ti ne vjerujes, goreces u paklu, bezboznice bogohulnice itd.

Sa vjerniške tačke gledišta ovo postaje jedini način komunikacije jer ne postoji vjernički argument koji može ateisti dokazati pravilnost vjerničke pozicije. Ateisti traže empirizam u svakoj tvrdnji i prave disekciju svake ideje i shodno tome analiziraju logički sljed. Naravno određeni broj ateista samo troluje (ali njih je malo). Problem sa vjerničkim idejama je da ih je lako dekonstruirati kada ne postoji korjen koji proističe iz vjere u tačnost tvrdnje. Ateisti i pripadnici drugih vjera nemaju korjen vjere i njihove analize neminovno uvjek nailaze na paradokse analizirajući tuđu vjeru, ovo dovodi do toga da se dvije strane nikada ne mogu dogovoriti i jedino što vjerniku ostaje je da govori o posljedicama odbacivanja svojeg oblika vjere (kazne kroz prijetnju paklom i odvajanjem od boga)

Ateista vs Vjernik: ma vi ste svi zaostali pratite neke knjige iz praistorije. Vjerujete u bajke itd.

Ovo je takođe neozbježno. Kao što sam rekao ateisti analiziraju ideje i kroz analizu prihvataju ili odbacuju datu ideju. Pošto ne posjeduju vjeru kao korjen oko kojeg se izgrađuje teologija koja krpi paradokse vjere oni odmah odbacuju ideju čim se paradoks ukaže. Problem je da postaje frustrirajuče kada vjernik uporno ponavlja jedno teisto kao činjenicu iako je ateisti paradoks toliki da boli (primjer je paradoks svemogući boga). Vjernik ne može odbaciti božansku svemoć jer to bi bukvalno srušilo temelj vjere (iskopalo onaj korjen kojeg sam gore pomenuo) i to krpi kroz teologiju (nedokučivi su putevi gospodnji ili bog je iznad logike i slično). Ateista ne može preći preko paradoksa jer logika je najnedemokratskija disciplina, veoma nemilosrdna. Zato ateisti povlače paralele sa ostalim iskustvima u svjetu, a najbliže paralele su upravo prevaziđene vjere ili legende (vodi računa da su bajke originalno bile djelom priče upozorenja i nekada su bile smatrane istinitima, vještice su i danas u mnogim kulturama i dalje smatrane kao realna opasnost).

Nama teologija izgleda kao bajka jer ne posjedujemo više vjeru isto kao što vjerniku je bajka priča o Zevsu ili Ra ili Odinu.

Zato u zadnje tokom diskusije kada se potroše svi argumenti sa obije strane (argumenti logike sa ateističke strane i argumenti vjere sa vjerničke strane, a oboje su veoma nekompatibilni) jedino što ostaje jeste da vjernik pomene moguću kaznu prema ateistima bilo kroz prjetnju paklom ili kroz vjerski zakon. S druge strane ateisti ostaje jedino da predoči vjerniku sličnost vjerskih tvrdnji današnjice sa bajkama i legendama iz prošlosti i da ih na kraju i nazovu bajkama i legendama.

Na kraju vjernicima koji nikada ne uspjevaju objasniti zadovoljavajuće svoju vjeru ateisti ne ostaje ništa drugo nego primjeniti svoje teško naoružanje, prijetnju božjom kaznom ili vjerskim zakonima, a ateisti lansiraju svoje teško naoružanje upoređujući vjerske priče sa bajkama i praznovjerjem.

Svaka rasprava između pravog vjernika i ateiste uvjek zbog toga spirališe u ovaj sukob.

U principu sve se svodi na one neodlučne, koji ne vjeruju mnogo ali se ne žele deklarirati kao nevjernici. Velika većina ljudi je samo malo vjernička i mnogo se ne mješaju u ovu raspravu, ljudi tipa ja sam pravoslavne vjere ali ne idem u crkvu iako volim Božić. Takvi vjernici ni ne znaju mnogo o svojoj vjeri i nije im stalo većim djelom života. Oni su u stvari najbitniji u ovoj priči jer mnogi čitaju sve ovo (ako ne ništa, onda radi svoje zabave) i shodno našim (vjerskim i ateističkim) argumentima idu na jednu ili drugu stranu. U stvari naša rasprava je borba za njihovu naklonost a ne borba ko će koga da uvjeri u suprotno.

Ti kao vjernik svojim pisanjem o svojoj vjeri pokušavaš neodlučnima približiti svoju vjeru ne bi li ih pripojio svojem taboru i stavio ih na pravi put svoje vjere.

Ja sa druge strane pokušavam im kroz logiku objasniti zašto su vjere paradoksalne i zašto nisu vrjedne truda i pokušavam ih naučiti da sami raščlanjuju vjerske tvrdnje.

Nije ovo sukob ko će koga nadmudriti, vjernik ateistu ili obrnuto već se radi o borbi za umove neodlučnih i onih koji vjeru ne smatraju dominantnim faktorom u svome životu.

[SpongeBob]

U principu sve se svodi na one neodlučne, koji ne vjeruju mnogo ali se ne žele deklarirati kao nevjernici. Velika većina ljudi je samo malo vjernička i mnogo se ne mješaju u ovu raspravu, ljudi tipa ja sam pravoslavne vjere ali ne idem u crkvu iako volim Božić. Takvi vjernici ni ne znaju mnogo o svojoj vjeri i nije im stalo većim djelom života. Oni su u stvari najbitniji u ovoj priči jer mnogi čitaju sve ovo (ako ne ništa, onda radi svoje zabave) i shodno našim (vjerskim i ateističkim) argumentima idu na jednu ili drugu stranu. U stvari naša rasprava je borba za njihovu naklonost a ne borba ko će koga da uvjeri u suprotno.

Ti kao vjernik svojim pisanjem o svojoj vjeri pokušavaš neodlučnima približiti svoju vjeru ne bi li ih pripojio svojem taboru i stavio ih na pravi put svoje vjere.

Ja sa druge strane pokušavam im kroz logiku objasniti zašto su vjere paradoksalne i zašto nisu vrjedne truda i pokušavam ih naučiti da sami raščlanjuju vjerske tvrdnje.

Nije ovo sukob ko će koga nadmudriti, vjernik ateistu ili obrnuto već se radi o borbi za umove neodlučnih i onih koji vjeru ne smatraju dominantnim faktorom u svome životu.

Прелијепо речено! Оригинално, надахнуто и морам да признам врло искрено! Овако на први поглед могло би се рећи да је у питању врло трезвено размишљање уобличено у једну људима врло приступачну форму заогрнуту једноставношћу. Браво! Значи то је тако, никако другачије.

Сад мало озбиљније да погледамо шта пише. Текст говори о суштинској различитости схватања вјерника и атеиста, објашњен је на примјеру који је аутор теме сам поставио, а затим детаљније разрађен од стране funestis-a. Текст је максимално малициозан, сугестиван и препун елемената сублиминалних покушаја. Текст је ефектно постављен међу првима на теми, чисто „случајно“ или како би се на вријеме елиминисао сваки па чак и неки сасвим безазлени покушај „неукалупљеног“ размишљања. Идеја је била и овај пут као и толико пута до сада, наметнутни свој (погрешан) став као коначан и непорецив, дати му неки или му подигнути значај кроз ову привидно једноставно написану дескрипцију.
Овим оваквим поступком још једанпут се непобитно доказује тј. свима постаје очигледно и преочигледно да се погрешне ствари потурају другима, инсистира се на таквим поступцима и намјерно се људи доводе у ситуацију да на погрешан начин презентоване чињенице узимају као елементарност и неминовност. Одавно испробане методе, код непажљивих читалаца, „у позадини“ остављају сјеме сумње које ће, можда ако не одмах, некада дати малициозног резултата. Да ситуација буде гора, у неком градацијском смислу како се излагање ближи крају, појачава се притисак на читаоца и коначно му се задаје не бих рекао смртоносан али по јачини овоме близак ударац којим се јасно дефинише циљ који треба да се оствари и над киме треба тај циљ да се оствари. Овом овако описаном методом, коначни малициозитет је посијан као оно сјеме, ако не успије сад и ако се не прими, примиће се некад касније лакше уз поновљене услове.
Како и неће, када се пресија и притисак реализују на сублиминално сугестивном нивоу кога читаоц не види директно нит региструје али му је максимално изложен без икакве одбране. Читаоц након свега нити зна шта га је снашло нити је способан да реално сагледа стање нити да води рачуна о подмуклости и погубности саме методологије која је управо успјешно примијењена на њему.
Како ће и бити када је само читао текст, евентуално из неке радозналости?

Први примјер: Дефинисање почетне и крајње циљне групе, са сугестивним наметањем крајњег стања исхода: „ne vjeruju mnogo ali se ne žele deklarirati kao nevjernici“. Уколико се повуче црта између болдираних ријечи, јасно је демонстрирана идеја, на којој се инсистира и која се скривено усађује читаоцу. Додатно, већини заговорника оваквих схватања, пракса показује, да је омиљени спорт читање само појединих ријечи у реченици, питам се да ли је ово урођени или планирано усађени тј. програмирано стечени „рефлекс“?

Други примјер:“ Velika većina ljudi je samo malo vjernička i mnogo se ne mješaju u ovu raspravu, ljudi tipa ja sam pravoslavne vjere ali ne idem u crkvu iako volim Božić“ Буквално сублиминално усађивање читаоцима идеје да су маловјерни они који не иду и коначно да не треба да иду у цркву али битно је да воле Божић. Непотребно је напомињати да је искључиво прозападна традиција да је Божић централни религиозни празник, не кажем да није велики празник, али није централни и сигурно није један једини. Поред њега постоје Васкрс, као највећи хришћански празник, затим празници на крају вишедневних постова, а коначно свака недеља је празник, када треба ићи у цркву, насупрот сублиминално потураним и наметаним идејама.

Трећи примјер: „vjernici ni ne znaju mnogo o svojoj vjeri i nije im stalo većim djelom života“. У истом духу, истом методом, након иницијалне деградације циљне групе, врши се позивање тј. усмјеравање на погубни нихилизам, на незаинтересованост, на безвољност, инертност у сваком могућем погледу и уопште. Ово се ради јер је познато да се ослабљенима лакше манипулише, лакше их је потчинити, скривено њима упраљати и користи их за своје циљеве, чак и када су они тога несвјесни. Могу вам наводити конкретне примјере са форума.

Четврти примјер: „najbitniji u ovoj priči jer mnogi čitaju sve ovo (ako ne ništa, onda radi svoje zabave) i shodno našim (vjerskim i ateističkim) argumentima“. Идентичан метод примијењен при описивању директног и коначног утицаја њихових аргумената на циљну групу. Иако у опису аргументата стоји уметнута заграда са оба појма, ово је намјерно урађено је значајни дио читалаца који површно прелазе преко текста, управо прескачу заграде, како би брже прешли текст.

Пети примјер: Како се иде ка крају лагано опада интезитет сугестивне компоненте, али је сублиминални још увијек значајно присутан. Имамо двије тврдње које ближе описују саме супротстављене стране. Описана је прва која се уз све своје добре и лоше карактеристике реално „бави својим послом“, домен њеног рада су људи, којима по тврдњи треба показати „pravi put svoje vjere“. Друга тврдња насупрот првој се покушава представити на врло сличан начин, али „нема куд“ него откривајући своје праве намјере кроз чак трипут наглашене и описане, индикативне елементе директно негативно утиче на прву описану идеју, хоћу рећ, „посао друге тврдње“ је доказивање неисправности прве, ништа више само то толико, поновљено трипут ради истицања и давања значаја, кроз текст: „su vjere paradoksalne“, „nisu vrjedne truda“ и „raščlanjuju vjerske tvrdnje“, очигледан сублиминални примјер.

Шести примјер: Овђе је скривени фактор значајно умањен, али је зато садржај видно означен на упечатљив начин, болдирањем цијеле реченица, чији су кључни елементи: „umove neodlučnih i onih koji vjeru ne smatraju dominantnim faktorom“, кроз које се приказује очекивани крајњи циљ. Описано је прво у какво стање претходно треба довести циљну групу, како би се њом могло даље манипулисати. Из угла различитих страна у самом закључку је погрешно дат акценат на стању пожељном, очекиваном само једној од поменутих страна (што је апсурд ако је закључак у питању). И то управо оној страни која се кроз цијели посматрани текст, константно бори са првом јер то јој је једини циљ који познаје и сагледава, док истовремено супротно не важи, макар кроз посматрани текст и наведене примјере (ово последње, историја доказује).

[zrnojed2]

Plaćaju li vas bjelopoljce da palamudite o vjeri? Ima li ijedna tvoja tema da se ne pominje vjera?

[Bøgíñjå]

Sinoc sam nesto razmisljao i dosao do zakljucka da nam je u ovom dijelu foruma potrebna jedna ovakva tema. Naime, citajuci postove ostalih forumasa sve vise primjecujem da se zeli poniziti onaj drugi sagovornik ako ne dijeli isto misljenje (borba vjernici vs ateisti). Zasto je to potrebno?

To se dešava zato što vjernici nisu istinski upoznali Boga, već slijepo vjerujući u svete spise žustro reaguju na ono što je različito.
S druge strane ateisti, koji da su naučili da uvažavaju tuđe mišljenje ne bi dolazili u konflikte.
Svaka rasprava treba da bude kontruktivna, a ne bazirana na vrijeđanjima i omalavažavanju.

[γνῶθι σεαυτόν]

Sledeća tema:

Kako da kupite auto?

...by Allah & Archi

[Archi]

@funestis ima dosta istine u tome sto si napisao. Mada cisto sumnjam da ce se neko na osnovu pasivnog posmatranja sa strane prikloniti jednoj ili drugoj skupini. Oni koji istrazuju o vjeri trebalo bi da se prihvate samih izvora vjere pa tako citaju svete knjige a ne nasa piskaranja po forumu jer tako mogu da steknu potpuno pogresnu sliku. To me je i navelo da otvorim ovu temu jer ovakve rasprave pokazuju da ni jedna ni druga strana nije dostigla onaj pravi nivo, a to je da diskutujemo lijepo i bez vrijedjanja jedni drugih. Sada cu navesti dolje jedan primjer koji mene licno fascinira kada su rasprave u pitanju.

@SpongeBob mislim da si bio malo pregrub prema postu funestisa mada moram priznati da mi nikad ne bi pale na pamet stvari koje si ti napisao i razlozio, mada moguce da si u pravu za neke stvari. U svakom slucaju moje misljenje je kao sto gore napisah, da niko ne moze ubijediti nekog pasivnog posmatraca da se prikloni jednoj ili drugoj stvari na osnovu ovih nasih piskaranja. Tema je upravo zato i napisana da bi svako trebao imati svoje licno misljenje i braniti ga nekim argumentima koji su validni a zamisli nekom argumenta ja sam tako procitao na forumu to mora biti tako

To se dešava zato što vjernici nisu istinski upoznali Boga, već slijepo vjerujući u svete spise žustro reaguju na ono što je različito.
S druge strane ateisti, koji da su naučili da uvažavaju tuđe mišljenje ne bi dolazili u konflikte.
Svaka rasprava treba da bude kontruktivna, a ne bazirana na vrijeđanjima i omalavažavanju.

U potpunosti se slazem, vjernik nikada nece uvrijediti cast drugog covjeka jer je i taj drugi covjek (nebitno bio vjernik ili ne) bozje stvorenje isto kao on. Treba da uvazava i cijeni tu osobu jer ce mozda jednog dana ta osoba biti bolja od njega (cak i po tim njegovim standardima "dobre" osobe).

Da navedem ovaj primjer koji rekoh funestisu sto se tice jako konstruktivnih rasprava koje mene ostavljaju bez daha. Naime rijec je o poslaniku Ibrahimu (Abrahamu).. Navescu nekoliko primjera koje se spominju u Kuranu iz njegovog zivota a ticu se rasprava koje je imao pocevsi od svog oca pa do nepravednog vladara koji je sebe smatrao bogom (vidjecemo da cak i prema njemu postupa razumno i pokusava da mu na razuman nacin objasni da taj vladar grijesi).

Divan primjer, u tom pogledu, ponudio nam je Ibrahim, alejhi selam, koji je ostao dosljedan ovom principu (principu lijepe riječi) čak i onda kada ga je njegov otac Azer (klesač kipova) odlučio protjerati od kuće i zaprijetio mu kamenovanjem ukoliko ne prestane sa kuđenjem njegovih božanstava. Kur’an nam donosi dio razgovora kojeg je Ibrahim, alejhi selam, tom prilikom vodio sa svojim ocem, a koji obiluje poštovanjem, samilošću i brigom: Spomeni, u Knjizi, Ibrahima! On je bio istinoljubiv, vjerovjesnik. Kada je rekao ocu svome: “O babuka moj, zašto se klanjaš onome koji nit čuje niti vidi, niti ti može od ikakve koristi biti? O babuka moj, meni dolazi znanje ​, a ne tebi; zato mene slijedi, i ja ću te na pravi put uputiti; o babuka moj, na klanjaj se šejtanu, šejtan je Milostivome uvijek neposlušan; o babuka moj, bojim se da te od Milostivog ne stigne kazna, pa da budeš šejtanu drug”, - otac njegov je rekao: “Zar ti mrziš božanstva moja, o Ibrahime? Ako se ne okaniš, zbilja ću te kamenjem potjerati, zato me za dugo vremena napusti!” “Mir tebi!” - reče Ibrahim. “Moliću Gospodara svoga da ti oprosti, jer On je vrlo dobar prema meni.” (Prijevod značenja, Merjem, 41. – 47.).

Naredni primjer koji se spominje u suri 21 El-Enbija (Vjerovjesnici)


51. Mi smo još prije Ibrahimu razboritost dali i dobro smo ga poznavali. #

52. Kad on ocu svome i narodu svome reče: “Kakvi su ovo kumiri kojima se i dan i noć klanjate?” #

53. Oni odgovoriše: “I naši preci su im se klanjali.” #

54. “I vi ste, a i preci vaši su bili u očitoj zabludi” – reče. #

55. “Govoriš li ti to ozbiljno ili se samo šališ?” – upitaše oni. #

56. “Ne”- reče – “Gospodar vaš je Gospodar nebesa i Zemlje, On je njih stvorio, i ja ću vam to dokazati. #

57. Tako mi Allaha, ja ću, čim se udaljite, vaše kumire udesiti!” – #

58. I porazbija ih on u komade, osim onog najvećeg, da bi se njemu obratili. #

59. “Ko uradi ovo sa bogovima našim” – povikaše oni – “zaista je nasilnik?” #

60. “Čuli smo jednog momka kako im huli”- rekoše -“ime mu je Ibrahim.” #

61. “Dovedite ga da ga ljudi vide” – rekoše – “da posvjedoče.” #

62. “Jesi li ti uradio ovo s bogovima našim, o Ibrahime?” – upitaše. #

63. “To je učinio ovaj najveći od njih, pitajte ih ako umiju govoriti – reče on. #

64. I oni se zamisliše, pa sami sebi rekoše: “Vi ste, zaista, nepravedni!” #

65. Zatim glave oboriše i rekoše: “Ta ti znaš da ovi ne govore!” #

66. “Pa zašto se onda, umjesto Allahu, klanjate onima koji vam ne mogu ni korisititi niti od vas kakvu štetu otkloniti?” – upita on. #

67. “Teško vama i onima kojima se, umjesto Allahu, klanjate! Zašto se ne opametite?” – #

68. “Spalite ga i bogove vaše osvetite, ako hoćete išta učiniti!” – povikaše. #

69. “O vatro,” – rekosmo Mi – “postani hladna, i spas Ibrahimu!” #

70. I oni mu htjedoše postaviti zamku, ali ih Mi onemogućismo #

Zadnji primjer je kada se Ibrahim raspravljao sa nepravednim vladarom koji je za sebe tvrdio da je bog.
Abdurrezzak prenosi od Ma'mera, a on od Zejda ibn Eslema da je kod Nemruda (tog vladara) bilo puno zaliha hrane, pa su ljudi slali svoje predstavnike da im da iz tih zaliha. Među tim predstavnicima je bio i Ibrahim a.s. Upravo tog dana kada je Ibrahim a.s., došao po hranu povela se između njih dvojice sljedeća polemika koja se spominje u Kuranu:
„Zar nisi čuo za onoga koji se sa Ibrahimom o njegovu Gospodaru prepirao, onda kada mu je Allah carstvo dao? Kad Ibrahim reče: "Gospodar moj je Onaj koji život i smrt daje", - on odgovori: "Ja dajem život i smrt!" - "Allah čini da Sunce izlazi sa istoka" - reče Ibrahim -, "pa učini ti da grane sa zapada!" I nevjernik se zbuni. - A Allah silnicima neće ukazati na pravi put." Sura-Bekare, 258 ajet

Nemrud je znao da Ibrahim a.s., poziva ka drugom bogu od onoga koji je on i njegov narod obožavao, čak štaviše, Nemrud je htio da bude ravan Bogu. Zato je prkosno upitao: "Ko je tvoj bog?" Našto mu je Ibrahim a.s., odgovorio da je njegov bog onaj koji život i smrt daje. A ovaj da bi dokazao da i on ima tu moć davanja i uzimanja života naredi da mu se dovedu dva zatvorenika te jednom poštedi život, a drugom oduze. A Ibrahim a.s., mu onda reče: „Moj Bog je Onaj koji daje da Sunce izlazi sa istoka, a ti ako si toliko moćan učini da izađe sa zapada." Na ovaj argumenat Nemrud se zbunio i nije znao šta da odgovori. A Allah ce uciniti da kada se priblizi sudnji dan jedan od poslednjih predznaka ce biti taj da ce sunce izaci sa zapada umjesto sa istoka kao sto se to desava svakog dana.

Dakle vidimo da Ibrahim alejhi sellam ni u jednom trenutku nije izgubio svoj smiraj i poceo da vrijedja druge vec im je na razuman nacin pokazao u kakvoj su zabludi bili.

[gaul]

Nije ovo sukob ko će koga nadmudriti, vjernik ateistu ili obrnuto već se radi o borbi za umove neodlučnih i onih koji vjeru ne smatraju dominantnim faktorom u svome životu.

O borbi za umove neodlučnh (čitaj đeca)?

wow ... mislim da je ovo prekršaj na koji treba obratiti pažnju.


Toliko o motivaciji...

[brutajle]

doprinos borbi za umove neodlučnih

[Fidel Castro]

Zasto mora da se sa samog pocetka ide sa "Uzviseni kaze" i "Allah kaze" ?!

Zar se ne moze biti covjek bez boga? Da li su vjernici ljudi zato sto je taj i taj bog tako i tako rekao?

Apsolutno ne zelim da zapocinjem raspravu, posebno ne onu koju vec imamo na drugim temama ali smatram da je u duhu same teme 'budimo ljudi'.

Ima ljudi koji su ljudi ne zato sto im je 'uzviseni' tako napisao nego zato sto misle da je tako ispravno. I ne kazem ni da su 'manji' niti 'veci' ljudi od ovih drugih...

Just sayin'.

[miko501]

Zasto mora da se sa samog pocetka ide sa "Uzviseni kaze" i "Allah kaze" ?!

Zar se ne moze biti covjek bez boga? Da li su vjernici ljudi zato sto je taj i taj bog tako i tako rekao?

Apsolutno ne zelim da zapocinjem raspravu, posebno ne onu koju vec imamo na drugim temama ali smatram da je u duhu same teme 'budimo ljudi'.

Ima ljudi koji su ljudi ne zato sto im je 'uzviseni' tako napisao nego zato sto misle da je tako ispravno. I ne kazem ni da su 'manji' niti 'veci' ljudi od ovih drugih...

Just sayin'.

Pa ocigledno je da su se sve vrijednosti poremetile , tako i vjerske ! Svi smo mi ljudi i nebi trebalo da se gleda ko je vjernik a ko nije to je jednostavno sloboda misljenja , ali podjela medju ljudima je svugdje zastupljena ! Ja sam vjernik ,ja nijesam ,je li to neka razlika ,svi istom zemljom gazimo ,isti vazduh disemo i istu se zemlju kopamo !

[gaul]

...i istu se zemlju kopamo !

Treba pitati crve oko tih razlika.

[miko501]

Treba pitati crve oko tih razlika.

Vidis gaul to nije losa ideja ,kad ih pitas javi sta su rekli

[gaul]

Vidis gaul to nije losa ideja ,kad ih pitas javi sta su rekli

Đe se kopaš? - imaš li tamo wi-fi

[miko501]

Ma ima svaki ugodjaj

[SpongeBob]

Zasto mora da se sa samog pocetka ide sa "Uzviseni kaze" i "Allah kaze" ?!

Vjerovatno zato što je to neka dugogodišnja, dugovjekovna, tj. duga tradicija, navika, uzrečica. Ako sagledaš najjednostavnije religiozne elemente, jasno ti je, nema potrebe da pitaš. Jedna od prvih rečenica u Bibliji je parafraziram: "U početku beše riječ...". To je detalj, koji nije mnogo bitan i važan, zašto bi bio i zašto ti smeta?

Zar se ne moze biti covjek bez boga? Da li su vjernici ljudi zato sto je taj i taj bog tako i tako rekao?

Po religioznim shvatanjima komplikovano je da čovjek postoji i funkcioniše bez Boga. Biti moralno ispravna osoba ako si na tako nešto mislio pod terminom "čovjek", se može biti, naravno. Shvatanja ljudi su komplikovana stvar, naročito ako se uzmu u obzir okolnosti tipa sredina, okruženje, obrazovanje, iskustvo i sl. Reci mi dal je po tvom mišljenju veća i ispravnija i moralnija osoba, onaj finansista sa "wall street"-a ili onaj aboridžin iz pustinje koji ni biciklo nije vidio, a ne nešto složenije?

Apsolutno ne zelim da zapocinjem raspravu, posebno ne onu koju vec imamo na drugim temama ali smatram da je u duhu same teme 'budimo ljudi'.

Upravo "budimo ljudi" kako glasi naziv teme, podrazumijeva mnogo toga, što je velikoj većini daleko, al lijepo je kad ljudi traže i pokušavaju da odgonetnu, ono što im je nejasno ili daleko (za sad).

Ima ljudi koji su ljudi ne zato sto im je 'uzviseni' tako napisao nego zato sto misle da je tako ispravno. I ne kazem ni da su 'manji' niti 'veci' ljudi od ovih drugih...

Ima, neki ljudi ne čekaju da im se kaže, oni ono što znaju ili osjećaju da je ispravno primjenjuju. Nego, mnogo norme i pravila su davno iskrivljene, pa svi misle ovako, a produkti rada su često amoralni, nekad ipak i vrlo moralni.

Just sayin'.

me too

[Fidel Castro]

Vjerovatno zato što je to neka dugogodišnja, dugovjekovna, tj. duga tradicija, navika, uzrečica. Ako sagledaš najjednostavnije religiozne elemente, jasno ti je, nema potrebe da pitaš. Jedna od prvih rečenica u Bibliji je parafraziram: "U početku beše riječ...". To je detalj, koji nije mnogo bitan i važan, zašto bi bio i zašto ti smeta?

Nisam ovaj uvodni post (ne tvoj neki Archi-jev) gdje se pominje "bog rece" kao uzrecicu. Uopste mi nije tako izgledalo, ni nakon ponovnog citanja. "U bibliji", kao da nema nista pored nje... A ne smeta mi. Samo ne vidim direktnu vezu izmedju bilo kakve vrste (ne)vjerovanja i imena teme "budimo ljudi". Mislio sam da je tema vise fokusirana na 'filozofiju' a ne na 'religiju' jer su obije 'stvari' u ovom dijelu foruma.

Po religioznim shvatanjima komplikovano je da čovjek postoji i funkcioniše bez Boga. Biti moralno ispravna osoba ako si na tako nešto mislio pod terminom "čovjek", se može biti, naravno. Shvatanja ljudi su komplikovana stvar, naročito ako se uzmu u obzir okolnosti tipa sredina, okruženje, obrazovanje, iskustvo i sl. Reci mi dal je po tvom mišljenju veća i ispravnija i moralnija osoba, onaj finansista sa "wall street"-a ili onaj aboridžin iz pustinje koji ni biciklo nije vidio, a ne nešto složenije?

Po religioznim shvatanjima je komplikovano da covjek postoji i funkcionise bez boga? Da li ti smatras da ateisti ne mogu da postoje ili funkcionisu? Jel' to 'zavrsi zakljucak'? Ili se pak ne vodis religioznim shvatanjima iako ih pominjes? Ne znam, opet kao da mirisem neku diskriminaciju koja mi ne smeta ali je besmislena. Eto je meni jednostavno i nimalo komplikovano da neko ko vjeruje u boga postoji i fukncionise. Ne znam zasto je tebi tako komplikovano da shvatis 'postojanje i funkcionisanje' onih koji ne vjeruju u boga...

To koja je osoba 'ispravnija' i 'moralnije' je banalno za reci iz tvog primjera. Logicno bi bilo da je taj prvi 'iskvareniji' ali ne mora da znaci. Da ne navodim primjere gdje isti taj sa 'wall street'-a moze da bude 10 puta veci covjek od mene i tebe zajedno. A dok taj neki aboridzin moze da bude toliko primitivan da spava sa svojim sestrama i siluje prolaznike... Opet kazem, banalno je tako uporedjivati primjere...


Na kraju krajeva, poenta koju pokusavam da iznesem je da vjerovanje u boga nema direktne veze sa terminom 'covjek' (u onom smislu koji si ga ti opisao a na koji sam i ja sam mislio), sto sam vec rekao. Kao sto neki 'veliki vjernik' moze da zivi po nekim 'bozijim zakonima' i da nikom ne zeli zlo vec da pomaze svakome kome moze, isto tako 'veliki vjernik' moze u svrhu svoje vjere i 'bozije ime' da nekom namjerno naudi pa cak i da ga ubije. (da ne navodim primjere, svi znamo ponesto iz istoije, zar ne?). Sa druge strane ateista moze da se ne vodi nikakvim 'bozijim zakonima' ali moze da bude 'covjek' u punom znacenju te rijeci i da kao vjernik iz prvog primjera gleda da pomogne i da nikome ne nanese zlo. A opet moze ateista da vrsi najvece zlocine vodeci se time da se nece suocavati sa nikakvim 'bozijim kaznama' bilo u ovom ili onom zivotu...

Sve je od osobe do osobe, nezavisno od toga u sta i koliko vjerujemo. Ostavljamo trag te 'ljudskosti' svakim korakom koji napravimo. Kao sto rekoh, neki to rade jer misle da 'bog vidi sve' i da ce im to biti 'nagrada' tokom 'sudnjeg dana' dok drugi to rade zbog sebe, osjecaju se bolje na taj nacin bez ikakve pomisli na to da li neko gleda (bilo da je neko odozgo ili sa zemlje) i da li ce biti neke 'nagrade' (opet bez obzira da li ona dolazi na 'sudnji dan' ili mnogo prije toga)...

[SpongeBob]

Po religioznim shvatanjima je komplikovano da covjek postoji i funkcionise bez boga? Da li ti smatras da ateisti ne mogu da postoje ili funkcionisu?

Stani, ja sam govorio o religioznim shvatanjima, da ne bude zabune. Zašto se sad pitanje vezuje za ateiste ako oni negiraju vrlo bitne religijske elemente? Jel se oni mogu zbog ovog negiranja posmatrat iz religioznog ugla?

Jel' to 'zavrsi zakljucak'? Ili se pak ne vodis religioznim shvatanjima iako ih pominjes? Ne znam, opet kao da mirisem neku diskriminaciju koja mi ne smeta ali je besmislena. Eto je meni jednostavno i nimalo komplikovano da neko ko vjeruje u boga postoji i fukncionise. Ne znam zasto je tebi tako komplikovano da shvatis 'postojanje i funkcionisanje' onih koji ne vjeruju u boga...

Niko nikog ne diskriminiše, nema potrebe za tom pričom.

To koja je osoba 'ispravnija' i 'moralnije' je banalno za reci iz tvog primjera. Logicno bi bilo da je taj prvi 'iskvareniji' ali ne mora da znaci. Da ne navodim primjere gdje isti taj sa 'wall street'-a moze da bude 10 puta veci covjek od mene i tebe zajedno. A dok taj neki aboridzin moze da bude toliko primitivan da spava sa svojim sestrama i siluje prolaznike... Opet kazem, banalno je tako uporedjivati primjere...

Banalno bi moglo biti, ali neki smisao se nazire.

Na kraju krajeva, poenta koju pokusavam da iznesem je da vjerovanje u boga nema direktne veze sa terminom 'covjek' (u onom smislu koji si ga ti opisao a na koji sam i ja sam mislio), sto sam vec rekao. Kao sto neki 'veliki vjernik' moze da zivi po nekim 'bozijim zakonima' i da nikom ne zeli zlo vec da pomaze svakome kome moze, isto tako 'veliki vjernik' moze u svrhu svoje vjere i 'bozije ime' da nekom namjerno naudi pa cak i da ga ubije. (da ne navodim primjere, svi znamo ponesto iz istoije, zar ne?). Sa druge strane ateista moze da se ne vodi nikakvim 'bozijim zakonima' ali moze da bude 'covjek' u punom znacenju te rijeci i da kao vjernik iz prvog primjera gleda da pomogne i da nikome ne nanese zlo. A opet moze ateista da vrsi najvece zlocine vodeci se time da se nece suocavati sa nikakvim 'bozijim kaznama' bilo u ovom ili onom zivotu...

Sve je od osobe do osobe, nezavisno od toga u sta i koliko vjerujemo. Ostavljamo trag te 'ljudskosti' svakim korakom koji napravimo. Kao sto rekoh, neki to rade jer misle da 'bog vidi sve' i da ce im to biti 'nagrada' tokom 'sudnjeg dana' dok drugi to rade zbog sebe, osjecaju se bolje na taj nacin bez ikakve pomisli na to da li neko gleda (bilo da je neko odozgo ili sa zemlje) i da li ce biti neke 'nagrade' (opet bez obzira da li ona dolazi na 'sudnji dan' ili mnogo prije toga)...

Kombinacije su razne to stoji. Istorija svašta zna i svašta krije. Tema se zove “Budimo ljudi” ima inspirativni naziv, ali da vidimo da li je to tako ako se zagrebe ispod površine.
Biti čovjek znači biti grešan, tema kaže budimo grešni? Mislim da ako se ovako gleda, da onda imamo problem, zbog toga, trebalo bi da se tema sa ovom idejom zove drugačije, konkretnije. Jel ti sad malo jasniji onaj opis sa početka, o neopredijeljenima. Jel treba da bivajući ljudi ostanemo samo ljudi. Vidiš religija to malo specifičnije gleda, ljudi su pozvani da budu savršeni, znači treba da se svojim postupcima i ponašanjem trude da uvijek budu bolji i bolji, savršeniji. Mogu shvatit da je ova tema u tom duhu otvorena, to nije sporno, malo je naziv nezgrapan, ali ljudi su grešni.
Dobrim dijelom si u pravu što si napisao. Samo Bog zna što je kome u duši i na duši. Trebamo se prema drugima ophoditi onako kako bi voljeli da se drugi ophode, ponašaju prema nama. Tako bi jedino mogli napredovati sa ovog ljudskog ka nečem savršenijem.

[MadMax]

Svaka cast, podrzavam!

[Raulio]

Sve je od osobe do osobe, nezavisno od toga u sta i koliko vjerujemo. Ostavljamo trag te 'ljudskosti' svakim korakom koji napravimo. Kao sto rekoh, neki to rade jer misle da 'bog vidi sve' i da ce im to biti 'nagrada' tokom 'sudnjeg dana' dok drugi to rade zbog sebe, osjecaju se bolje na taj nacin bez ikakve pomisli na to da li neko gleda (bilo da je neko odozgo ili sa zemlje) i da li ce biti neke 'nagrade' (opet bez obzira da li ona dolazi na 'sudnji dan' ili mnogo prije toga)...

Malo da odem u oftopik, mada je podforum Religija i filosofija pa, nadam se, nećete zamjerit. Naime, konfucijanci (za izvor koristim pregled kineske filozofije Fung Ju-lan-a) su za kategorički imperativ uzimali yi (ispravnost). Yi predstavlja ono što u izvjesnoj situaciji "treba" učiniti jer svaki pojedinac u društvu mora činiti izvjesne stvari koje treba činiti radi samih stvari a to su stvari koje je moralno ispravno činiti. Ako ih, međutim, čini samo iz drugih ne-moralnih pobuda, tada, i ako čini ono što treba, njegov postupak više nije ispravan. On tada postupa iz "ćara". Ne treba posebno naglašavati da su u konfucijanskoj filozofiji ćar i ispravnost (li i yi) dijametralno suprotni pojmovi dok su razliku između navedenih pojmova smatrali prevashodnom u moralnom podučavanju. E sad, "pitanje" je, da li ova dva boldovana čovjeka iz Fidelovog posta postupaju čovječno radi ćara ili radi ispravnosti.
Dalje, čovjekove dužnosti u društvu sadrže svoju formalnu suštinu, tj. njihovu "potrebnost" ali, što je svakako prijatnije, i svoju materijalnu suštinu, tj. ljubav prema drugima (hint: Ljubi bližnjeg svog...). Ovo čovjekoljublje naziva se jen i "čovjek jen-a" sinonim je moralno savršenog čovjeka. E sad dolazimo do ovoga što je uveliko slično nečemu što SpongeBob pomenu. Naime, u konfucijanskom štivu (Lun Yu) navodi se da kada je izvjesni Čung Kung upitao za značenje riječi jen, učitelj (Konfucije, naravno) je rekao: Ne čini drugima što sebi ne želiš. Da skratim priču, upražnjavanje jen-a sadrži svoju pozitivnu (chung) i negativnu (shu - altruizam) stranu. Prostim riječima "Čini drugima ono što sebi želiš" i "Ne čini drugima što sebi ne želiš". Dakle, sva ljepota i pristupačnost konfucijanskog moralnog podučavanja sadržana je u načelu po kome "čovjek koristi sebe kao mjerilo za regulisanje sopstvenog ponašanja". Kažem pristupačnost jer je i sam Konfucije kazao (u Štivu, VII, 29): "Da li je jen zaista udaljen? Žudim za jen-om i gle! jen mi je na domaku ruke!". Daklem, jen je u nama ali...treba posegnuti za njim i treba (to je onaj zahebani dio) posegnuti iz pravih razloga, ne zbog straha od Boga ali ne ni iz sopstvenog zadovoljstva. Zašto onda, pitam ja vas.
Takođe, Kant je lijepo složio onaj svoj praktički imperativ metafizike morala: Postupaj tako da ti čovještvo u svojoj ličnosti kao i u ličnosti svakog drugog čovjeka uvijek upotrebljavaš u isto vrijeme kao svrhu, a nikada samo kao sredstvo. Većini kolega na ovom dijelu foruma vjerovatno je poznato njegovo dalje, kako sam kaže, "privođenje u djelo" ovog principa a i ja već jednom rekoh "da skratim priču"
Fidel, svi smo mi ovđe (ovđe u smislu geografske lokacije), htjeli ne htjeli dio hrišćanske civilizacije, ili makar onoga što je od nje u protekla dva milenijuma ostalo. Ne pokušavam da sporim tvoj antiteizam ali veliki je to vremenski period i, po mom skromnom mišljenju, sa nekim stvarima smo počeli i da se rađamo (ne bukvalno, naravno), tradicija i porodično vaspitanje nam te stvari usađuje od malena. Nažalost, sad se krećemo u nekom novom pravcu i Česterton je lijepo primijetio tu novu, fatalnu metaforu progresa, đe je "ostavljanje stvari za nama" u potpunosti zanemarilo, nadvladalo, potisnulo pravo značenje "rasta" a to je "ostavljanje stvari u nama".

[Fidel Castro]

"Ispravnost" je opet jedan vrlo relativan termin o kojem bi mogli da diskutujemo duuuuugo duuuugo i opet ne bi dosli do nekog kompromisa. Slicno je bilo i sa "istinom" na nekoj drugoj temi.

Da se, na kratko, nadovezem... Ono sto je meni ispravno, mozda tebi nije. I obratno. Da ne navodim primjere sad, siguran sam da svakome moze da padne na pamet veliki broj njih.

Kratka analogija kad je religija u pitanju... svi znamo da recimo u bibliji (da ne idemo dalje) ima mnogo stvari koje bi vecina okarakterisala kao 'ispravne' ali sa druge strane i mnoge druge koje i nisu bas.

Krstaski ratovi... inkvizicija.. spaljivanje vjestica... ubijanje nevjernika itd. itd. su sve bile stvari koje su u ocima vjernika tada bile 'ispravne'. Da ne ulazim u to da i dalje ima ljudi koje na takve stvari gledaju kao 'ispravne', cak i iz danasnje perspektive. A dali su stvarno bile 'ispravne'? Opet, vjerujem da je do individue. Meni sigurno nisu.

Zato se ja okrecem tome da ne treba covjek da se vodi 'bozijim pravilima' da bi bio dobar covjek jer je istorija pokazala da to nije uvijek slucaj. Opet kazem, sve je relativno. Moze neko da zivi po tim 'bozijim pravilima' i da iz njih izvlaci samo ono 'dobro' i tako bude 'dobar covjek', dok sa druge strane, moze da se vodi upravo onim losijim stvarima i cini zlo a biti ubjedjen da je to 'u bozije ime', 'po bozijim pravilima'.

Opet se okrenuh na religiju ali sam htio da napravim analogiju, iz mog ugla.

Bottom line: covjek bi trebao biti 'covjek' zbog sebe, nekog svog unutrasnjeg mira i eventualno savjesti a ne iz straha od nekog pakla nakon 'sudnjeg dana' ili slicno. Opet, moje misljenje.

[SpongeBob]

Krstaski ratovi... inkvizicija.. spaljivanje vjestica... ubijanje nevjernika itd. itd. su sve bile stvari koje su u ocima vjernika tada bile 'ispravne'. Da ne ulazim u to da i dalje ima ljudi koje na takve stvari gledaju kao 'ispravne', cak i iz danasnje perspektive. A dali su stvarno bile 'ispravne'? Opet, vjerujem da je do individue. Meni sigurno nisu.

Da ne napravimo klasičnu grešku koja se ovuda često ponavlja, ja ne pročitah niđe u Bibliji da je potrebno bilo organizovat krstaške ratove, inkviziciju, spaljivanje jeretika i slično. Ne zaboravite da je isto tako u Bibliji rečeno "mnogi će doći u Moje ime", prvo čije ime, a drugo ko su ti mnogi, da li ih danas ili uopšte prepoznajemo?

[Fidel Castro]

Ne bih ovdje da ulazim u neku duzu raspravu. Ali svi ti dogadjaji (a pomenuo sam samo neke, ima ih jos mnogo) su vodjeni u 'bozije ime', zbog religije i vjere. Sa tim se makar moras slozit'.

To koliko je pogresno bilo je ocigledno samo po sebi. (pogresno = NEispravno kad vec pricamo o 'ispravnosti')

[Raulio]

A vidis, to sto bi mi mogli dugo dugo raspravljat Konfucije je sabio u dvije recenice. Ja sam malo preopsirno pisao ali procitaj, zanimljivo je. I ne bih se slozio s ovim "zbog sebe" nikako i ne samo iz religioznih razloga. Ova izopacenja religije i vjere ne bih komentarisao a i ona samo potvrdjuju moj stav iz prethodne recenice da uvijek "druge" treba stavit iznad "sebe".

Sent from my Lumia 800 using Tapatalk