Molitva

[englezovic]

Molitva Svetog Jefrema iz Sirije za vrijeme posta

Господе и Господару мога живота!
Не дај ми духа лењости,
туге, пожуде и празнословља.

Даруј ми,слуги Твоме,дух чистоте,
смирености, трпљења и љубави.

Да,Господе Царе, дај ми да уочим своја
прегрешења и да не осуђујем свога брата,
јер си благословен у вјекове вјекова.

Амин.

[englezovic]

Господи и Владыко живота моего!

Дух праздности, уныния, любоначалия и празднословия не даждь ми!

Дух же Целомудрия, Смиренномудрия, Терпения и Любве даруй ми, рабу Твоему!

Ей, Господи, Царю, даруй ми зрети моя прегрешения и не осуждати Брата моего, яко благословен еси во веки веков.

Аминь.

[englezovic]

Uskršnji post

Prva sedmica posta zove se - Čista. Verni se poučavaju da se odreknu praroditeljskog greha i da uzdržljivošću dođu do spasenja i večnog života. Post prve i poslednje sedmice je pooštren, tako da se prva dva dana posta, a ko može i četiri, ništa ne jede.
Prema narodnom verovanju, dobro je u ponedeljak započeti sve poslove da bi se uspešno i završili tokom godine. Svi dani ove sedmice zovu se čisti. Tokom ove nedelje čisti se kuća, sve oko nje.
Uspomena druge nedelje posta - Pačista - nije uvek bila ista. U današnjoj službi govori se o kajanju bludnog sina iz jevanđelja i proslavlja se uspomena na Grigorija Palamu, arhiepiskopa solunskog i čudotvorca.
Šesta sedmica posta zove se Cvetna po grančicama koje su nosila deca pri svečanom ulasku Spasitelja u Jerusalim. Ove sedmice Crkva se moli za onoga koji posti da bi i on zajedno sa Lazarom posle četrdesetodnevnog posta vaskrsao od greha koji donosi smrt. Nakon četrdesetnice, Crkva se od subote, Cvetne nedelje do Vaskrsa na bogosluženju seća događaju koji su prethodili i doveli do spasonosnog stradanja i smrti Gospoda Isusa Hrista.
U narodu, Cvetna nedelja ima sva obeležja velikog prolećnog praznika i slavljenja buđenja prirode. Šestog dana ovo sedmice pada Lazareva subota - Vrbica. U selima su se nekada okupljale devojčice - lazarice koje su ukrašene zelenilom u povorkama obilazile selo, od kuće do kuće, i ispred svake od njih izgovarale lazaričke pesme i igre. U gradovima su se toga dana deca svečano oblačila i ukrašena zvončićima i cvećem vodila u crkvu.
Pravoslavna crkva Strasnu sedmicu - Veliku - Svetlu odlikuje velikom pobožnošću. Pored učešća u bogosluženju, postu i podvigu, stari hrišćani su ove sedmice činili milostinju bližnjima, kojima je to potrebno. Ova nedelja protiče u iščekivanju Vaskrsa. Ove nedelje poste i oni koji to nisu činili prethodnih nedelja i potrebno je potpuno uzdržavanje od uživanja.
Dane Velike sedmice posvetila je Crkva posebnim uspomenama i svaki se naziva velikim. O kojim uspomenama je reč kazuju nam sinaksari u posnom triodu - kratki sastavi koji objašnjavaju ustanovu, cilj i značenje crkvenog praznika. A Triod je knjiga koja sadrži bogosluženja za deset nedelja do Vaskrsa i osam nedelja posle njega.
U ovoj nedelji najvažniji praznici su Veliki četvrtak i Veliki petak. Na Veliki četvrtak služi se Liturgija Vasilija Velikog. Toga dana Gospod je ustanovio Svetu tajnu pričešća, pričestivši na Tajnoj večeri svojih 12 učenika, i zato je dobro toga dana primiti pričešće.
Na Veliki petak, kada se obeležava uspomena na Hristovo raspeće, posle podne se iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (Hristov grob), ispred oltara.
U nekim našim krajevima običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod nje, a želja koju pomisle biće im ispunjena.
Na Veliku nedelju Crkva zapoveda najstroži post, bez ribe i ulja, a na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti.

U znak žalosti zbog Hristovih stradanja, od Velikog četvrtka posle podne do jutrenja na Veliku subotu, u pravoslavnim hramovima ne zvone zvona. Vernici se na službu pozivaju klepalom. Zvona oglašavaju Hristovo vaskrsenje tačno u ponoć između subote i nedelje, i pozivaju vernike na prvu Vaskršnju liturgiju.

[englezovic]

Tri su krsta u životu ljudskom, jedan od njih mora se nositi

Kad smo mi, poklonici Groba Gospodnjeg, bili na strašnoj Golgoti, videli smo mesto gde je bio Krst Gospodnji. Levo i desno nalaze se mesta gde su bili krstovi dvojice razbojnika. Svega tri krsta. Kad smo se spustili u jednu pećinu iza Golgote, pokazali su nam mesto gde je sveta carica Jelena otkrila krstove. Ona je otkopala tri krsta: krst Hristov, krst pokajanog razbojnika i krst nepokajanog razbojnika. Svega tri krsta. Draga braćo moja, i sada su svega tri krsta koje ljudi nose. Jedan je krst pravednika. Drugi je krst pokajanog grešnika. Treći je krst nepokajanog grešnika. Koji je krst najlakši? Krst označava stradanje. Jedno je stradanje pravednika. Drugo je stradanje pokajanog grešnika. Treće je stradanje nepokajanog grešnika. Koje je stradanje najlakše? Najlakši je onaj krst koji se nosi s verom i nadanjem. Najlakše je ono stradanje koje se drži na krilima vere i nadanja. Dvojica znaju zašto stradaju, a treći ne zna. Pravednik zna da strada po volji Božijoj, radi dobra drugih ljudi i radi svoga većeg savršenstva - kao što se gvožđe stavlja u oganj da od njega postane tvrdi čelik. Pokajani grešnik zna da zbog svojih grehova strada radi svoga očišćenja - kao što se platno bije i gnječi i trlja da bi se ubelilo - pokajani grešnik strada u ovome svetu da ne bi stradao u onome. A nepokajani grešnik ne zna zašto strada. On optužuje svakoga samo ne sebe; on strada bez vere i nadanja. Zato je njegovo stradanje najmučnije. Zato je njegov krst najteži. Poznate su nam reči Gospoda Isusa Hrista: „Jaram je moj blag i breme je moje lako.“ I zaista je vera u Boga lakša nego li neverovanje... Eto vam, braćo. Tri puta. Jednim od njih mora se poći. Eto vam tri krsta. Jedan od njih mora se nositi u ovome životu - ili krst Hristov, ili krst pokajanog razbojnika, ili krst nepokajanog razbojnika. Svega su tri krsta u životu ljudskom...

Vladika Nikolaj

[SteVuk]

Ljepota li je gledat ih ovako vesele.

[englezovic]

GORO MOJA...


Goro moja, ko te tako ljuto kleo?
Goro moja, zašto crni nosiš veo?

"Ostala sam pusta... Ostala sam sama,
Sve sokole moje pobila je tama".

Iz dubine tvoje mene zima bije,
Ne čujem ti više pojanje kô prije.

"Hladno inje pade naših praznih dana,
Pa moji slavuji odletiše s grana".

Sve si, eto, ređa! Kamo krune s vrha?
Ko ti vite jele i borove skrha?

"Meni gluho nebo posla vječne jade -
Pod sjekirom tuđom sve mi blago pade".

A kamo ti vile pokraj bistrih vrela,
Da polete letom preko naših sela?

"Nestalo je snaga, junaka i krila...
Više srca nema, pa nema ni vila".