Republika Srbija - unutrašnja i spoljna politika

[dontigar]

Iako ga ne volim, ođe je sve prilično jasno u kratkoj formi objasnio još prije pola godine.



Papua Nova Gvineja i građanski rat zbog katastrofalnog uticaja na životnu sredinu...

Uništavanja nasljeđa Aboridžina, pazi sad, prošle godine.

Rudna renta od smiješnih 3% od dobiti firme, a mislim da tebi ne moram da objašnjavam kako ide to sa izvlačenjem dobiti na posrednike sa sjedištem u poreskim rajevima.

Prljava tehnologija koja će zagaditi cijeli jedan dio Srbije jer je neko očigledno uzeo pare da to završi.

A to koliko to nije sve već dogovoreno i kakav je odnos SNSa prema tome vidi se na ovom legendarnom videu



Sent from my Redmi Note 8 Pro using Tapatalk

Tek sad gledam Kesića. Pa ovo jeste legendarno.
Kakva je bila ova naša vlast za njih je svijet izmislila.

Sent from my KB2003 using Tapatalk

[Dača]

Najčistiji motor je parni. Vodena para pod pritiskom od nekih 14 bara uđe u cilindar, gurne klip, izađe napolje, ohlađena se pretvara u vidu... Ali ako uzmemo u obzir kako proizvedemo vodenu paru, da u tom procesu treba da izgorimo dosta uglja, ili koksa, ili nafte (zavisi od tehnologije) onda vidimo da je to prilično prljav način.
Spajanjem vodonika i kiseonika nastaje voda i električna energija. Električnom energijom pokrećemo elektromotor/e, a vodu izbacujemo napolje. Čisto, dok ne saznamo da se vodonik ne proizvodi sagorevanjem ugljovodonika i da nastaju ogromne količine ugljen dioksida i ugljen monoksida. Za razliku od parne mašine to zagađenje ne nastupa na istom mjestu.
Na klasičnom automobilu osim motora koji zagađuje (produkti sagorevanja) postoji i proces crpljenje nafte i rafinerisanja iste čime zaokružujemo proces.
Tačno, treba posmatrati iz različitih uglova, a ovo buduće nalazište litijuma u Srbiji može da napravi veću štetu od koristi (govorim u čisto ekonomskom smislu, bez faktora ekologije) jer će uništiti zemlju koja od poljoprivrede može da doprinese od 4 do 7 puta većem prihodu nego rudnik litijuma.

Sent from my moto e5 using Tapatalk

Jedino ako bi gandžu zasadili.
A i to je pitanje.
Od zemljišta koje je bogato rudama, ne možeš baš očekivati vrhunske poljoprivredne prinose, čak ni uz intezivan pristup.
Nema tu velike poljoprivrede.
Kao što je nikad neće biti ni u dolini Zete, tako je neće biti ni u dolini Jadra. Male su to površine sa zemljom koja nije baš vojvodjanska crnica.

Nalazišta litijuma u Srbiji su pak velika priča sa ogromnim potencijalom.
To već prevazilazi i nacionalne okvire, kako sa ekonomskog tako i sa političkog aspekta, jer su umešane mnoge kompanije, velike medjunarodne finansijske institicije i vlade SAD, Velike Britanije, Australije i Nemačke.
Sad tek kontam da je i ona poslednja poseta Merkelove Srbije pred penziju u stvari bila zbog litijuma.

Ja uopšte ne sumnjam da će Rio Tinto eksploatisati litijum.
Pitanje je samo koliko će Srbija izvući za sebe.

Nije ni ta rudna renta baš toliko beznačajna suma, ali jeste smešna u poredjenju sa profitom koji će se izvlačiti.
Već neke fabrike katoda i električnih baterija bi donele veliki novac državi.
A o električnim automobilima da ne pričamo.

Ovi protesti su sa te strane dobri. Treba Rio Tinto i vlast od početka stisnuti u vezi ovog pitanja.

[outline]

ovi protesti su svake strane dobri. da maknu ljudi ove koje ih uništavaju. koji šalju bagere i maskirane tipove sa letvama i čekićima na njih

Sent from my M2101K9AG using Tapatalk

[Dača]

ovi protesti su svake strane dobri. da maknu ljudi ove koje ih uništavaju. koji šalju bagere i maskirane tipove sa letvama i čekićima na njih

Sent from my M2101K9AG using Tapatalk

U Srbiji protesta i energije za iste nikad manjkalo nije.
Ali sami protesti neće maknuti vlast.
Kao što nikad i nisu.

Ako je reč o litijumu i ekologiji, po meni je samo pitanje koja će vlast trgovati u vezi toga.

[wulfy]

Jedino ako bi gandžu zasadili.
A i to je pitanje.
Od zemljišta koje je bogato rudama, ne možeš baš očekivati vrhunske poljoprivredne prinose, čak ni uz intezivan pristup.
Nema tu velike poljoprivrede.
Kao što je nikad neće biti ni u dolini Zete, tako je neće biti ni u dolini Jadra. Male su to površine sa zemljom koja nije baš vojvodjanska crnica.

Nalazišta litijuma u Srbiji su pak velika priča sa ogromnim potencijalom.
To već prevazilazi i nacionalne okvire, kako sa ekonomskog tako i sa političkog aspekta, jer su umešane mnoge kompanije, velike medjunarodne finansijske institicije i vlade SAD, Velike Britanije, Australije i Nemačke.
Sad tek kontam da je i ona poslednja poseta Merkelove Srbije pred penziju u stvari bila zbog litijuma.

Ja uopšte ne sumnjam da će Rio Tinto eksploatisati litijum.
Pitanje je samo koliko će Srbija izvući za sebe.

Nije ni ta rudna renta baš toliko beznačajna suma, ali jeste smešna u poredjenju sa profitom koji će se izvlačiti.
Već neke fabrike katoda i električnih baterija bi donele veliki novac državi.
A o električnim automobilima da ne pričamo.

Ovi protesti su sa te strane dobri. Treba Rio Tinto i vlast od početka stisnuti u vezi ovog pitanja.

Litijum se koristi za baterije i to mu je TRENUTNO glavna namjena, no već se razvijaja sledeća generacija baterija pa se pretpostavlja da litijum neće biti potreban za nekih 15 godina. Dakle, u Srbiji će biti intenzivno kopanje litijuma nekih 10 godina. Radi se o brzoj zaradi na rudi litijuma dok je potražnja još velika i jer će u početku (kada zaživi sledeća generacija baterija, a očekuje se komercijalizacija 2025 ili 2026 god.) biti jeftinija (kao poznata tehnologija) naspram novih sistema. Kada sagledamo kontekst onda je ovo u Srbiji ,,klanje vola radi kila mesa". Dakle, glavno pitanje je: zašto se to radi?


Sent from my moto e5 using Tapatalk

[kimmi]

https://twitter.com/zeljkomitrovic/s...sJMhYyJIg&s=09

Aooo kakav pakao.

Ovo je čak i bolesnije od onog "pišam po sirotinji"

Šta radi koks od ljudi...

Sent from my Redmi Note 8 Pro using Tapatalk

[technus]

Kako je prska', mada ovo što je napisa' je gola istina, nažalost.

[Dača]

Litijum se koristi za baterije i to mu je TRENUTNO glavna namjena, no već se razvijaja sledeća generacija baterija pa se pretpostavlja da litijum neće biti potreban za nekih 15 godina. Dakle, u Srbiji će biti intenzivno kopanje litijuma nekih 10 godina. Radi se o brzoj zaradi na rudi litijuma dok je potražnja još velika i jer će u počreduje nauka baš kvantnim skokovima u tom pogledu.



Sent from my moto e5 using Tapatalk

Ma dobro, može se danas svašta, pogotovo kada se govori u korist jednog ili drugog lobija.

Pa je recimo i ta priča o novoj generaciji baterija koja "samo što nije". I da će litijum biti sutra beznačajan.
Sad već možeš pronaći tekstove od pre 10 godina o natrijumskim baterijama budućnosti, na kojima rade Japanci.
Pa dokle su stigli?

Prvi tekstovi o litijum-jonskim baterijama budućnosti pojavili su se još 1976 godine.
A u upotrebu su ušle tek početkom ovog milenijuma.

Litijum će zbog svoje strukture i gustine još dugo biti nezamenjiv, pogotovo na polju baterija za mobilne telefone i manje uredjaje.
Kinezi su najdalje odmakli u natrijum-jonskim baterijama za automobile, kao alternativi litijum-jonskim.
Ali to je još uvek u fazi eksperimenta i oni sami priznaju da to još uvek nije prava zamena, nego bi kao prelazno rešenje najbolja bila kombinacija litijum-natrijumskim baterija.

Ono na čemu se godinama najintezivnije radi su natrijumske baterije za skladištenje viška energije dobijene iz obnovljivih izvora.
Mnoge zemlje su višegodišnje energetske strategije isplanirale na tim istraživanjima.
Širom Evrope se gase i konzerviraju termoelektrane na fosilna goriva.
A sad imamo pakao sa cenama struje i gasa.
Prosto, nauka još uvek nije našla sveobuhvatno rešenje za to pitanje.

Tako da, sve treba imati u vidu, ali nije to baš najjači argument da bi se postavilo pitanje "Zašto se ovo radi?"

[wulfy]

Ma dobro, može se danas svašta, pogotovo kada se govori u korist jednog ili drugog lobija.

Pa je recimo i ta priča o novoj generaciji baterija koja "samo što nije". I da će litijum biti sutra beznačajan.
Sad već možeš pronaći tekstove od pre 10 godina o natrijumskim baterijama budućnosti, na kojima rade Japanci.
Pa dokle su stigli?

Prvi tekstovi o litijum-jonskim baterijama budućnosti pojavili su se još 1976 godine.
A u upotrebu su ušle tek početkom ovog milenijuma.

Litijum će zbog svoje strukture i gustine još dugo biti nezamenjiv, pogotovo na polju baterija za mobilne telefone i manje uredjaje.
Kinezi su najdalje odmakli u natrijum-jonskim baterijama za automobile, kao alternativi litijum-jonskim.
Ali to je još uvek u fazi eksperimenta i oni sami priznaju da to još uvek nije prava zamena, nego bi kao prelazno rešenje najbolja bila kombinacija litijum-natrijumskim baterija.

Ono na čemu se godinama najintezivnije radi su natrijumske baterije za skladištenje viška energije dobijene iz obnovljivih izvora.
Mnoge zemlje su višegodišnje energetske strategije isplanirale na tim istraživanjima.
Širom Evrope se gase i konzerviraju termoelektrane na fosilna goriva.
A sad imamo pakao sa cenama struje i gasa.
Prosto, nauka još uvek nije našla sveobuhvatno rešenje za to pitanje.

Tako da, sve treba imati u vidu, ali nije to baš najjači argument da bi se postavilo pitanje "Zašto se ovo radi?"

Evo da ponovim moju pisaniju sa početka 2019 god. u nekoj drugoj temi:

Ljubitelji automobila budućnosti pričaće o istim koristeći termine: jednosmjerni, naizmjenični, asihroni, trofazni motor, te one druge izraze kao što su invertori, ispravljači, kondezatori, magneti, ... i naravno baterije. No, kakve baterije? Danas su u auto industriji uglavnom zastupljene litijum jonske baterije. Ipak, vjeruje se da je razvoj litijum-jonske baterije došao blizu svoje granice, a ti uslovi još uvjek ne zadovoljavaju neke prihvatljive standarde u auto industriji (vrijeme punjenja i trajanje baterije). Šta dalje? Rješenje je (za sada) u tzv. čvrstim baterijama (solid-state battery).

Koje su najbitnije razlike između litijum-jonskih i čvrstih baterija?

1. Nema tečnog elektrolita već se hemijska reakcija odvija između čvrstih materijala. Prelaskom sa tečnog na čvrsti elektrolit povećava se gustina energije (nema separatora između ćelija već je dovoljna tanka izolacija da se spreči kratki spoj). Dakle, ista veličina baterije znači i veći kapacitet (skoro duplo).
2. Čvrsti elektrolit je manje reaktivan što znači da se produžava vijek trajanja baterije.
3. Čvrsti elektrolit za razliku od tečnog nije zapaljiv tako da je veća i sigurnost.
4. Brže se pune upravo zbog, pogađate, čvrstog elektrolita.
5. Zašto ih nema kada četri gornje tačke kažu da su u svemu bolje od litijum-jonskih? Zbog cijene. Još uvjek su (puno) skuplje od litijum-jonskih.

Tehnologija čvrstih baterija trenutno ima osam pravaca razvoja. Tih osam pravaca predstavlja zapravo materijal od kojih se sastoji čvrsti elektrolit. To su (nisam prevodio, pišem na engleskom):
- Li-Halide,
- Perovskite,
- Li-Hydride,
- NASICON,
- Garnet,
- Argyrodite,
- LiPON
- LISICON

Dobro, kada možemo očekivati čvrste baterije u automobilima? Vrlo brzo, po najavama većine proizvođača to će biti 2025 godine. Evo i koje kompanije:

Folksvagen

Upravo su uložili 100 miliona eura u kupovinu američke kompanije QuantumScape koja se bavi razvojem čvrstih baterija. Najavili su prve automobile sa tom baterijom za 2025 god.

Tojota

Još 2014 godine su najavili da kreću u razvoj čvrstih baterija. 2017 godine su objavili da su sklopili saradnju sa Panasonikom oko razvoja čvrstih baterija.

NGK

Poznati po svjećicama (za koje izgleda nema buducnosti) krenuli su u razvoj čvrstih baterija koje imaju keramičku osnovu za čvrsti elektrolit.

Fisker

Najavili su automobil sa čvrstim baterijama 2023 god.

BMW, Honda, Hyundai i Nissan za sada su najavili da rade na razvoju tehnologije čvrstih baterija.

U međuvremenu Mercedes-Benz već vozi na tzv. čvrstim baterijama, a za sajam u Pekingu 2025 god. najavio je model (u klasi današnje A klase) koji će između Šangaja i Pekinga (oko 1.200 km) preći sa jednim punjenjem baterija.

Ford od svog postojanja ulaže najveći iznos u izgradnji jedne fabrike (7 milijardi dolara), a ista će raditi tzv. čvrste baterije.

Sent from my moto e5 using Tapatalk

[NHM]

A baciti pogled i na grafin (Graphene).

[Zedd]

https://www.vijesti.me/svijet/balkan...dodikovu-glavu

"partner"

[Dača]

Evo da ponovim moju pisaniju sa početka 2019 god. u nekoj drugoj temi:

Ljubitelji automobila budućnosti pričaće o istim koristeći termine: jednosmjerni, naizmjenični, asihroni, trofazni motor, te one druge izraze kao što su invertori, ispravljači, kondezatori, magneti, ... i naravno baterije. No, kakve baterije? Danas su u auto industriji uglavnom zastupljene litijum jonske baterije. Ipak, vjeruje se da je razvoj litijum-jonske baterije došao blizu svoje granice, a ti uslovi još uvjek ne zadovoljavaju neke prihvatljive standarde u auto industriji (vrijeme punjenja i trajanje baterije). Šta dalje? Rješenje je (za sada) u tzv. čvrstim baterijama (solid-state battery).

Koje su najbitnije razlike između litijum-jonskih i čvrstih baterija?

1. Nema tečnog elektrolita već se hemijska reakcija odvija između čvrstih materijala. Prelaskom sa tečnog na čvrsti elektrolit povećava se gustina energije (nema separatora između ćelija već je dovoljna tanka izolacija da se spreči kratki spoj). Dakle, ista veličina baterije znači i veći kapacitet (skoro duplo).
2. Čvrsti elektrolit je manje reaktivan što znači da se produžava vijek trajanja baterije.
3. Čvrsti elektrolit za razliku od tečnog nije zapaljiv tako da je veća i sigurnost.
4. Brže se pune upravo zbog, pogađate, čvrstog elektrolita.
5. Zašto ih nema kada četri gornje tačke kažu da su u svemu bolje od litijum-jonskih? Zbog cijene. Još uvjek su (puno) skuplje od litijum-jonskih.

Tehnologija čvrstih baterija trenutno ima osam pravaca razvoja. Tih osam pravaca predstavlja zapravo materijal od kojih se sastoji čvrsti elektrolit. To su (nisam prevodio, pišem na engleskom):
- Li-Halide,
- Perovskite,
- Li-Hydride,
- NASICON,
- Garnet,
- Argyrodite,
- LiPON
- LISICON

Dobro, kada možemo očekivati čvrste baterije u automobilima? Vrlo brzo, po najavama većine proizvođača to će biti 2025 godine. Evo i koje kompanije:

Folksvagen

Upravo su uložili 100 miliona eura u kupovinu američke kompanije QuantumScape koja se bavi razvojem čvrstih baterija. Najavili su prve automobile sa tom baterijom za 2025 god.

Tojota

Još 2014 godine su najavili da kreću u razvoj čvrstih baterija. 2017 godine su objavili da su sklopili saradnju sa Panasonikom oko razvoja čvrstih baterija.

NGK

Poznati po svjećicama (za koje izgleda nema buducnosti) krenuli su u razvoj čvrstih baterija koje imaju keramičku osnovu za čvrsti elektrolit.

Fisker

Najavili su automobil sa čvrstim baterijama 2023 god.

BMW, Honda, Hyundai i Nissan za sada su najavili da rade na razvoju tehnologije čvrstih baterija.

U međuvremenu Mercedes-Benz već vozi na tzv. čvrstim baterijama, a za sajam u Pekingu 2025 god. najavio je model (u klasi današnje A klase) koji će između Šangaja i Pekinga (oko 1.200 km) preći sa jednim punjenjem baterija.

Ford od svog postojanja ulaže najveći iznos u izgradnji jedne fabrike (7 milijardi dolara), a ista će raditi tzv. čvrste baterije.

Sent from my moto e5 using Tapatalk

Sve to super, nego ne vidim vezu sa tvojim prethodnim postom.
Tamo si napisao da se razvijaju nove generacije baterija bez litijuma, što je jako stara priča.

A ovde pišeš o čvrstim baterijama, koje su u stvari isto litijumske.
Samo nisu litijum jonske, nego litijum čvrste.

[wulfy]

Sve to super, nego ne vidim vezu sa tvojim prethodnim postom.
Tamo si napisao da se razvijaju nove generacije baterija bez litijuma, što je jako stara priča.

A ovde pišeš o čvrstim baterijama, koje su u stvari isto litijumske.
Samo nisu litijum jonske, nego litijum čvrste.

Da, ali se u eksploataciji pokazalo da anoda (od litijuma) u čvrstoj bateriji nije stabilna i stvara se dendrit. To bitno skraćuje životni vijek baterije, a i ugrožava bezbjednost. Zato se radi na novim materijalima za anodu u čvrstim baterijama (srebro-karbonat, silicijum, ...). Nebitno, to je, tek, što se ono kaže ,,jedan par rukava". Dakle, osim ovoga sa Rio Tintom, protestuje se zbog novog zakona o eksproprijaciji i zakonu o referendumu. Zakon o eksproprijaciji koji inters investitora izjednačava sa javnim interesom, te je rok sa 90 smanjen na 15 dana, i zakon o referendumu koji je validan iako na isti izađe manje od 50% upisanih birača.

Sent from my moto e5 using Tapatalk

[VanjaTheMan]

https://www.vijesti.me/svijet/balkan...ih-su-uhapseni

Pitam se kakva ce biti reakcija Amera na ovo, s obzirom da su skorije najavljivali potencijalne sankcije pojedinima iz Srbije. A da ne govorimo o reakcijama EU. Ovo prakticno zaustavlja proces EU integracija za njih. Kraj.

[kimmi]

https://www.vijesti.me/v/579712?utm_..._share_counter

Veselinović i Radojičić, pa ne znam sa kim bi ih uporedio u Crnoj Gori. Ne znam postoje li takvi. Možda Lazović.

Počeo je obruč da se steže.

AV se usro, povukao je zakon o eksproprijaciji a i onaj o referendumu će da rszmotri i mijenja.

Dodik je već na ledu, DF kolko čujem isto pušten niz vodu...

Cool.



Sent from my Redmi Note 8 Pro using Tapatalk

[Isak]

Gasi internet , motaj kablove.
Imamo pobjedničku izjavu.



https://twitter.com/baneraicevic/sta...2start%3D22680

Послато са SM-A505FN помоћу Тапатока

[kimmi]

Viđeo sam to.

Kakav kreten. Prepao se, steže se. Moraće da sluša kako đu se neće.

Sent from my Redmi Note 8 Pro using Tapatalk

[Isak]

U svakoj normalnoj i pravnoj državi nakon ovoga bi slijedio poziv u tužilaštvo i zatvor.

Послато са SM-A505FN помоћу Тапатока

[technus]

Znači, prvobitnim planom je predvidjeno uništavanje života manjeg broja ljudi?
Axaxaxa kakav cirkusant.

[starwalker]

RTS je nova N1

Kamen bi zaplakao

[Tripleta]

https://www.vijesti.me/svijet/balkan...ih-su-uhapseni

Pitam se kakva ce biti reakcija Amera na ovo, s obzirom da su skorije najavljivali potencijalne sankcije pojedinima iz Srbije. A da ne govorimo o reakcijama EU. Ovo prakticno zaustavlja proces EU integracija za njih. Kraj.

Pa oni sustinski ne zele ni u EU ni u NATO tako da se ne sjekiraju uopste. Sjeverna Koreja u srcu Evrope


Sent from my iPhone using Tapatalk

[NHM]

Kad neko sere pred kamerama u prosjeku 10 sati dnevno, postoji mogućnost da se povremeno pogubi i ne zna šta priča.

[NSX]

genijalno

https://twitter.com/PROT2020/status/1469729477806723077

[Director]

B92: Mediji: Politika EU - otvaraju fabrike litijuma, a kod nas podržavaju proteste http://www.b92.net/info/vesti/index....nav_id=2074365

[wulfy]

Ali da ne radi termoelektrana jer nema uglja, odnosno ima ga, ali je mokar, pa nije dobar... Nikada prije u Srbiji (Kolubari i na tih 30 km od rudnika do elektrane) nije pao snijeg pa je razumljivo.

Sent from my moto e5 using Tapatalk