Niko ne priča odakle toliko struje za toliko e-vozila. Ukidaju se TE na ugalj i nuklearke a ovamo se teži da se poveća broj vozila na struju. NIje ni čudo što cena struje raste. Japanci dosta rade na vodoniku, možda je to rešenje


Danas se veoma često postavlja pitanje perspektive električnih automobila u odnosu na benzince i dizelaše. Zapravo treba se mozda zapitati da li su automobili na vodonik, naša budućnost?
Odnosno da li se na ovaj način može rešiti problem brzog i efikasnog prevoza koji ne zagađuje životnu sredinu? Prvi automobil s nultom stopom štetnih gasova, koji se počeo proizvoditi serijski, stigao je na tržište Britanije, a ovih dana dolazi na australijsko tržište. Korejski proizvođač automobila Hyundai tvorac je ovog vozila koji ima motor na hidrogenski pogon.Hyundai revolucionarni model, ix35 svoju promociju imao je na otvaranju prve stanice vodonika za automobile u Danskoj. Ovaj model je ujedno i prvi te vrste predstavljen u Evropi. Može da pređe 594 km sa samo jednim punjenjem.Model ix35 razvija maksimalnu brzinu od 160 km/h. Pokreće ga motor od 100 kilovata i ima dva rezervoara za vodonik od po 5.64 kilograma.
"Hyundai se odlučio za vodonik jer je ova vrsta goriva budućnosti u Evropi. Ogroman je doprinos i zahtevima očuvanja životne sredine.
Da li je vodonik logičan izbor za gorivo budućnosti?

Vodonik kao najrasprostranjeniji element u univerzumu logičan je izbor za gorivo budućnosti. Često se o vodoniku govori kao o gorivu spasa i dugoročnom rešenju.
O vodoniku kao gorivu budućnosti govori se od sredine '60-ih godina 20. veka. Ali, ipak, nekog većeg pomaka i iskoraka još uvek nema.
To je zato što, iako je najrasprostranjeniji element u univerzumu, kao slobodan element se nalazi u tako malim količinama da je to totalno irelevantno za proizvodnju. To znači da je za njegovo dobijanje neophodan proizvodni proces čija je najčešća metoda (u oko 95 odsto slučajeva) ekstrakcija iz prirodnog gasa (metana). A to dovodi do proizvodnje ugljen-dioksida.
Daleko čistija metoda za dobijanje vodonika je elektrolize vode. Na ovaj način bi se kao proizvodi dobili vodonik i kiseonik. Opet, da bi se obavila elektroliza potrebna je određena električna energija koja ne dolazi uvek iz "čistih" izvora. Honda je 2016. godine ponudila prelazno rešenje koje je nazvala prvom "Pametnom vodoničnom stanicom" (SHS - Smart Hydrogen Station).


Problem koji postoji je taj što je stanica u stanju da proizvede samo 1,5 kilogram vodonika na dan, sa maksimalnim kapacitetom skladištenja od 19 kilograma, a prema tvrdnjma proizvođača, potrošnja je oko 0,95 kilograma na 100 kilometara.
Prednost vodonika je to što ga možemo koristiti kao dodatak postojećim vozilima sa SUS motorima. Ovakvi sistemi su u upotrebi već određeno vreme i moguće je njihovo instaliranje na benzinske i dizel agregate.
Takođe, vodonik se može koristiti kao pogonsko gorivo u bilo kom SUS agregatu. Sistem je poprilično sličan postojećim TNG (tečni nafti gas) sistemima.
Toyota prednjači u istraživanjima i primeni ovakvih motora

"Tojota“ prednjači što se tiče ulaganja u razvoj više različitih pogonskih tehnologija. Trenutno je dominacija električnih vozila, za koje se očekuje da zamene motore na fosilna goriva.
Auto-gigant „Tojota“ usavršava vozila na vodonični pogon. „Tojota korola“ s vodoničnim motorom prvo je vozilo te vrste na svetu koje se uključilo u takmičenje s automobilima na klasični pogon.

Prednosti vodoničnog motora koji pokreće „Tojotinu“ eksperimentalnu „korolu“ su to što je, budući da u životnu sredinu ispušta samo vodenu paru. Dakle potpuno je ekološki čist. Vodonik još uvek nije dovoljno zastupljen na globalnom nivou i za sada ni na vidiku neke veće ekspanzije. Najveći razlog je cena proizvodnog procesa. Ipak, sam proces nije komplikovaniji od bušenja morskog dna u potrazi za naftom. Tako da sve je moguće zar ne?


Tekst je originalno objavljen na sajtu https://www.unirent.rs/blog/kakva-je...orivo--59.html