Međunarodni intervencionizam - da ili ne?
Mislim da tema zaslužuje svoj thread da ne bismo pravili digresije drugdje.
Ako se uvažava apsolutni suverenitet država i nezavisnost u unutrašnjim pitanjima, to njima načelno otvara mogućnost da na unutrašnjem planu rade šta hoće. (recimo na primjer eliminacija Roma)
Sa druge strane ako se složimo da takve genocidne namjere trebaju biti spriječene makar i spoljnom intervencijom, otvara se pitanje moguće zloupotrebe (ko odlučuje šta jeste a šta nije genocid ili zločin koji zahtijeva intervenciju?) u cilju instaliranja naklonjene vlasti, kidanja teritorije, etc.
Dalje, mislim da će se većina složiti da je međunarodna zajednica trebala da djeluje u Ruandi 1994. i spriječi pokolj preko pola miliona Tutsija, i da bi intervencija u tu svrhu bila opravdana.
Ali imamo gomilu sivih zona.
Uleti se prije nego genocid uzme puni zamah, strada možda svega par stotina ljudi, a onda u okviru intervencije pogine par hiljada ili par desetina hiljada ljudi.
Genocid se nije desio, protivnici intervencije tvrde da se svakako ne bi desio, a tvrde da je intervencija izazvala višestruko veće žrtve.
E sad u ovoj alternativnoj realnosti, vi ne vidite razmjere onoga što je spriječeno, pa argumenti protivnika intervencije mogu da djeluju realni.
U nekoj drugoj situaciji, oni mogu ipak mogu biti i u pravu, da možda genocida ne bi bilo, a da su inicijalni zločini naduvani kao povod za intervenciju iz drugih pobuda.
Kao što rekoh, sive zone, zbog koji mora debelo da se zalazi u najsitnije detalje ako treba da se odluči "za ili protiv".
Recimo da Crna Gora krene da ubija Rome, i da će potencijalno da ubije 2000-3000 ljudi dok će ostali da pobjegnu.
Je li spoljna inervencija/invazija protiv Crne Gore, u kojoj će da strada 10,000-15,000 ljudi uz velika materijalna razaranja opravdana? (recimo da su ovo operativne procjene onih koji vrše invaziju)
Ja bih rekao da jeste, jer je svijet u kojem se nekome dozvoli da neometano pobije 3000 ljudi u masakrima samo zbog etničke pripadnosti gori od onoga u kojem strada 15000 ljudi u borbi, ili kao kolateralna šteta.
Ali neko može reći da je stradanje 3,000 ljudi manje zlo od 15,000 kako god okreneš.
Sad pređimo na narednu hipotetičku situaciju.
Recimo da Kina riješi da sprovodi eksterminaciju Ujgura. Svi se slažu o čemu se radi, sivih zona nema.
Šta se dešava? - Ništa.
Kina ima atomske bombe, a i bez njih je konvencionalna sila. Pretpostavimo za trenutak da nuklearnog oružja nema.
Intervencija bi opet zahtijevala milione/desetine miliona mrtvih, odnosno Treći svjetski rat. Dakle, niko ne bi intervenisao, i Kinezi mogu da rade šta hoće.
Što važi za Crnu Goru, ne važi za Kinu.
Crna tema, ali food for thought.
Međunarodni intervencionizam - da ili ne?
Nije problem ulećeti i zaštiti druge. Problem je kad se to koristi kao paravan za druge stvari sto je uglavnom slucaj. Koga briga za Tutse. Čist trošak. Sto bi se Zapad angazovao? Za Kinu? Trošak plus čačkaš mečku. Polazi se prećutno od pretpostavke da su ljudi jedna divna bića koja nemaju nikakav ekonomski interes. Guess what, nisu. Svaka intervencija ima na kraju finansijski interes. Svaka. Predstavljati ih narodu kao interevencije iz humanitarnih razloga je laž iako i sam bi volio da u to vjerujem.
Volim te “humanitarne” intervencije da gledam kao dugorocne investicije sa nerazumno velikom stopom prinosa.
Sent from my iPhone using Tapatalk
