Ође да прозборимо коју ријеч о најбољем и највећем племену у Брда.
А које је то племе, да не истичем специјало то сви знају.
В а с о је в и ћ и
Printable View
Ође да прозборимо коју ријеч о најбољем и највећем племену у Брда.
А које је то племе, да не истичем специјало то сви знају.
В а с о је в и ћ и
Пошто виђим да ође има млого врсних историчара - великих познаваоца
историје Црне Горе и њене историје замолио би их да објасне младим који то незнају
ко је био Маљић а ко Андрија и како је дошло да народ испјева ту пјесму.
Андрија
Maljić je bio neki Albanac Maljota ?Quote:
Originally Posted by Andrija
Богоми погоди. Маљић је био Арнаут - катољик ка што су сви Реџепагићи из Плава Аранути - католици.
Показа си да си врстан историчар.
Ovo je izuzetno inspirativan topic.
Mozete li da nastavite?
БОЊО
КАД ТИ КА ВЕЛИКИ ПОЗНАВАЛАЦ ИСТОРИЈЕ СА КРНОВА МИ ОДГОВОРИШ
КО ЈЕ АНДРИЈА ПЕЋАНАЦ ПОЧЕЋЕМО ДЕБАТУ О НАЈБОЉЕМ ПЛЕМЕНУ.
ЧИМ ПРИЈЕ ОДГОВОРИШ О АНДРИЈИ КО ЈЕ БИО, ИМАЋЕШ МОГУЋНОСТ ДА НАУЧИШ НЕШТО ВИШЕ И ПРОШИРИШ СВОЈЕ ЗНАЊЕ. САМО НЕМО ДА ТИ ПОМАЖЕМ КА РЕГИЈУ.
АНДРИЈА
ПС
ИМА И МНОГО ДОКУМЕНАТА ЂЕ КРАЉ НИКОЛА ПОМИЊЕ АНДРИЈУ И МАЉИЋА, А КАКО ВИЂИМ ВИ ОЂЕ ВОЛИТЕ ДА ПОСТАВЉАТЕ ДОКУМЕНТА.
ПОТРУДИ СЕ И НАЋИЋЕШ.
Andrija,
o plemenskoj istoriji mozemo da raspravljamo satima. O formiranju plemena- jos duze. O stvaranjau crnogorske nacije preko plemena do moderne drzave i crngorskom nacionalnom ambiguitetu- nema problema. O moralnom kodeksu plemeskog svijeta- itekako. O slicnosti hercegovackih, crngorskih i albanskih plemena- naravno. O uspostavljanju centralne vlasti u CG i unistavanjem plemenskih autonomija- rado. O obicajima- uvijek. O epskoj poeziji, koja u sebi cuva proslost plemenskih ratova- tu sam.
Ali I don't give a flyin' **** za guslanje o tome "koje je pleme bilo bolje" i "koji je junak bio bolji"...
Bonja igleda da neceh imat privilegiju da prichash sa ovim velikim mudracem i junakom znam da ti mora zbo toga bit teshko ali ne ochajavaj ako ti treba neko da ti pravi drushtvo dok rakijom topish tugu javi se...
Andro $edi...
Zavisi koja rakija je u pitanju. Domaca?Quote:
Originally Posted by Niko||aki
A sto se tice Andra, srce mi se cEpa
Vladavina Stereotipa :
Vasojevici - najvece srpsko pleme
Generacije Crnogoraca decenijama su živjele u uvjerenju da su njihovi preci ucestvovali u Kosovskoj bici 1389. godine. Kosovski poraz je doživljavan kao najveca nacionalna tragedija, izvor guslarskog bugarenja, navodna neizljeciva rana i ishodište vjekovne patnje. Prema tome "istorijskom" medašu sve je podešavano: od školskih programa i udžbenika do zvanicne ideologije koja je bila prividno poražena u Drugom svjetskom ratu. Paradoksalno je da komunisticko vrijeme nije izvršilo znacajnije pomjeranje u pravcu istorijske istine o razmjerama i znacenju ove davne bitke za Crnu Goru, vec je kosovska legenda, kroz nastavu istorije, a posebno književnosti, i dalje bila iznova pothranjivana.
Crnogorskoj djeci u školi nije bilo objašnjeno da mitologizirani kosovski dogadaj nije, ne samo u trenutku njegovog odigravanja, imao uticaja na Zetu, državu njihovih predaka, koja je, pod dinastijom Balšica, a kasnije Crnojevica, ostala slobodna više od jednog stoljeca poslije Kosovske bitke. Objašnjenje da je raspadom Nemanjickog carstva Zeta povratila nezavisnost i nastavila raniji samostalni državni i društveni život - predstavljalo bi svetogrde i temeljno ogrješenje o školski projektovani "srbocentricni pogled na svet".
Do kakvih je razmjera dovodilo uvjerenje o Kosovskoj bici kao navodnom kljucnom dogadaju i u crnogorskoj istoriji, svjedoce "naucne" tvrdnje jednog crnogorskog neuropsihijatra i doktora nauka koji je, prije koju godinu, smjelo objavio da i djelovi crnogorskog nacionalnog kostima, posebno kapa sa tradicionalnim crnim obodom, oznacavaju korotu za Kosovom. Zbog Kosova Crnogorci, po mišljenju pomenutog predstavnika crnogorske naucne i politicke elite, još boluju od depresije i neizljecivog kosovsko montenegrinskog simptoma.
Ma koliko zaista pismenoj osobi slicna umovanja djelovala kao ciste djetinjarije ne treba zaboraviti da su generacije Crnogoraca, ne samo vaspitavane u slicnom duhu, nego bile tvrdo uvjerene u istinitost kosovskih deseteracko cobanskih konstrukcija. Škola, naravno, nije nalazila za potrebno da stereotipe ove vrste razbija. Naprotiv, forsirajuci u nastavi književnosti epski kosovski ciklus, kao kvintesenciju ukupnog obrazovnog procesa, škola je samo pomagala trajnom usvajanju kosovskih stereotipa u glavama nedužne djece. Ako se po završenoj, posebno srednjoj strucnoj školi, ucenik teško mogao prisjetiti imena nekog od Lalicevih, Andricevih, ili Krležinih književnih junaka, cak teško i naslova njihovih znacajnijih djela, nepogrešivo je mogao navesti nazive gotovo svih pjesama kosovskog ciklusa, pa i imena njihovih glavnih i sporednih likova.
U nastavi književnosti, i u osnovnoj i srednjoj školi u Crnoj Gori, nije samo nesrazmjerno forsirana usmena kosovska epika, kao kljucni kod za modeliranje nacionalne svijesti, nego su njeni izmišljeni likovi gurani u svijest djeteta kao realne istorijske licnosti. Tako se stalno i hotimicno brkala poezija i zbilja, brisala granica izmedu legende i stvarnosti, proizvodio košmar koji ce kasnije rezultirati onom mitingaškom pjesmom "Ne tražimo ništa novo Nego carstvo Dušanovo"/. Nosiocima slicne svijesti u Crnoj Gori nije bilo razumljivo da bi rekonstrukcijom Dušanovog carstva, koje je u svom maksimalnom obimu trajalo samo devet godina, Srbija ostala i bez Beograda, pa i svakog pedlja teritorije preko Save i Dunava.
Medu mitingaškom masom, koja je pjenila ispred Skupštine oktobra 1988. godine, nije bilo malo Crnogoraca koji su mislili da je i majka Jugovica istorijska licnost. Lažna predstava o tome da je Kosovo predstavljalo posljednju odbranu hrišcanstva na evropskom tlu išla je dotle da se falsifikat o zvonjavi katedrale Notr dam u Parizu, povodom navodne pogrešne vijesti o srpskoj pobjedi na Kosovu, doživljavao kao neoboriva cinjenica. Nije se dalo šaliti sa efikasnom srpskom telegrafskom agencijom pred kraj cetrnaestog vijeka?!
Da Srbi ni malo nijesu cijenili crnogorsku boljku za Kosovom vidjelo se jasno prilikom oslobadanja Kosova od turske vlasti u Balkanskom ratu. Kad su Crnogorci prije srpskog stupanja na ovu teritoriju vec bili zauzeli Pec, Ðakovicu i Decane, jasno im je receno: S i k t e r! Samo je kocoperni general Radomir Vešovic, pozivajuci se na prethodni dogovor da svakome pripada ono što zauzme, ostao cvrsto zakopan na osvojenom položaju, stavljajuci do znanja da je spreman i na oružani otpor. Tada se Crnogorcima razminulo, da im uskoro 1918. godine, od "bratske" vojske bude okupiran i ]ipur, uz zlocine koji su obilno prevazilazili sve što su Crnogorci doživjeli pod austrijskom okupacijom.
Slijedeci nametnutu mitsku svijest, i robujuci joj do stepena samouništenja, odnosno do predstave da su Srbi odvajkada bili centar svijeta, došlo se do cudovišnih infantilija tipa: "Vasojevici - najvece srpsko pleme". Niko nije mogao odgovoriti na pitanje: Koje je drugo? Iz prostog razloga što Srbi nemaju plemena, ni su ikada baštinili iskustvo koje bi moglo liciti na tradiciju plemenskog društva. Pominjanjem plemena, bez obzira na koliko uprošceno tumacenje njegovog znacenja u klasicnoj crnogorskoj tradiciji, stavlja se pecat na sadržaj koji može biti vezan samo za Crnu Goru, i donekle sjevernu Albaniju, i ako nije rijec o potpuno istovjetnim pojmovima.
Da neistoricna, mitska i predpoliticka svijest još, i ako farsicno, dominira, cak i u glavama navodne intelektualne i politicke elite, uvijek smo se lako uvjeravali kad poslije dolijetanja iz inostranstva na beogradski aerodrom, promjenom aviona za bivši Titograd, odmah cujemo tobože šaljiva plemenska nadgornjavanja, aluzije na legendarni zagaracki lopovluk, ili crmnicku škrtost. Kao da i drugi nijesu krali, ili su mogli da se baš razbacuju kavaljerstvom? Sticao se utisak da naše umne glave, poslije "napornih" sjednica u sjedištu bivše federacije, na kojima su morali praviti duboko zabrinuto lice nad sudbinom radnicke klase i svjetskog proletarijata, skidanjem dvorednih sakoa i popuštanjem kravata, sa zadovoljstvom uplovljavaju u svoj svijet farsicne plemenske banalnosti i otpora civilizaciji. Uostalom, na navodnom plemenskom obrascu u najnovije vrijeme se formiraju plemenske skupštine kao najretrogradniji oblik otpora svakoj mogucoj vrsti progresa. Vode ih univerzitetski obrazovani, bivši direktori i komitetlije, osobe tobože visoko uvažene u sredini.
Svuda je povecani broj univerzitetski obrazovanih znacio konkretni napredak, ali su u Crnoj Gori, uvažavajuci casne izuzetke, školom nerijetko gomilane "ucene" folklorne spodobe, ciji je znacaj u sredini mjeren kolicinom patetike koju su lucili u govorima na seoskom groblju, neukusno velicajuci tradicionalno crnogorsko viteštvo, koje je iz njihovih usta, i istrgnuto iz autenticnog konteksta, cesto karikaturalno zvucalo.
Da mitska deseteracka svijest, još živi ispod italijanske modne konfekcije i zaklinjanja u Evropu, svjedoci i nedavni skup bratstvenika, ne baš nepoznatog prezimena u Crnoj Gori, koji su toga dana namjeravali promovisati svoje porijeklo od Sibinjanin Janka. Lijepo im je zvucalo, a i drugi su razgrabili neka još slavnija imena. Šok je došao objašnjenjem jednog od pismenijih ucesnika bogate sofre da Sibinjanin Janko nije srpski, nego madarski nacionalni junak, i da se preziva Hunjadi. To bi se nekako i progutalo, ali ne i cinjenica da nije pravoslavac nego katolik. Svejedno, pojedena su brda jagnjetine u kojima ono što su navodno slistili bivši crnogorski vlastodršci, pali januara 1989, ne predstavlja ni mrve za brisanje sa trpeze poslije obilne gozbe.
Zahvaljujuci još živim deseterackim stereotipima, posebno podržanim, ili tacnije ne negiranim u školi, Vasojevici mogu biti najvece srpsko pleme, a Sibinjanin (Hunjadi) Janko može biti rodonacelnik jednog od crnogorskih plemena ili bratstava.
Rajko Cerovic
12.септембра 1752 године Васојевићи су побједили Клименте и исћерали и из Полимља. Од тога дана ми поред Светога Аранђела славимо и Алесендровдан.
Васојевићи се дијеле на пет грана :
Лопаћане,
Дабетиће.
Ковачевиће,
Новаковиће.
Мијомановиће.
Koje je najvece Vasojevicko bratstvo i okle ima najvise pridoslica? Ja znam da jemojih Bjelopavlica puno otislo u Vasojevice...Pesici na primjer...
А ти си Бјелопавлић. Јес има доста Пешића у Горња Села код Берана.
Али у Васојевиће има мало других који нијесу Васојевићи по роду.
Има доста Куча у Доње Васојевиће (Божовићи, Раковићи, Барјактаревићи у Петњик итд) у Гору Нахију је скоро све сам Васојевић.
Има доста великих братстава у Васојевиће
већ сам о томе писа прије. Ја мислим да је најбројније Ђукић, Зечевић, Бабовић. Бојовић, Милошевић итд
i Bojovica i Zecevica imas u Peru jako mnogo evo ti link
http://paginasamarillas.com.pe/paginasblancas/samo klikni i napisi prezime u polje Apelido paterno (Ap. Paterno / Empresa)
a dolje dje pise LIMA ispod Departimento, selektujes TODOS. i onda kliknes BUSCAR ...izbaci ce ti po desetak i jednih i drugih....inace u Peru od oko 500 Crnogoraca dominiraju Vasojevici ...a interesantno je da ih po drugim J.A drzavama ima jako malo, tek po neka familija...
Ima li istine u pricama da neka je Mojsije Zecevic vracao neka vasojevska bratstva sa islama na pravoslavlja, pa im je zabranio da uzmu svoja stara prezimena- neko da zadrze ona koja imaju turski osnov- Culafic, Ceranic... kako se ne bi to zaboravilo
Виђи Бјелопавлићу,
презиме Бојовић није само у Васојевиће. Има га и у Дробњак, Никшићку Жупу и још понеђе. Нико са никим није рођак, само се исто презивају.
Такођеи Зечевићи у Васојевиће и Бањане нијесу ништа. Мало фамилија ка моја су сви рођаци. Ево да ти дам и један примјер који ти сигурно знаш. У Куче имају Прелевићи и у Бјелопавлиће. Они ништа нијесу једни другима иако имају исто презиме, мада ови из Бјелопавлића оће да буду од овија из Куча и раде на томе. На силу.
Фала ти на линк
А сада неку о чувеним Васојевићима.
Прво да поменем Куштрима харамбашу. Чуда је правио, отео је булу и покрстио је, био страх и трепет за Турке, Потурице и Арнауте.
Жена му није хтјела да да га се одрекне, што указује на неке друге особине а потом је каменована. Ђеца близанци одведени и силом пресељени у Ковраге код Пећи. Од њих двојице развило су се Куштримовићи. Послије 1878, пресељени у околину Куршумлије.
Од њих је било чувених четника у Топлицу.
Избио сестрића бегова Махмудбеговића тарабом.
Милош Марков
Убио браћу Шемовиће и отео им сестру. Страх и трепет у своје вријеме.
Велики хајдук и храбар четовођа. Од њега остало огромно потомство Милошевићи из Лијеве Ријеке.
Један његов потомак није био тао успјешан ка он, да га непомињем.
Ovo dolje je rad Srbina Ilije Jelića za koga nema sumnje da je nastupao sa velikosrpskog stanovišta.
On je zapisao navodni Vasojevićki Zakon.
Koliko je on to istinito prenio i kolko je to stvarno Vasojevicki Zakon, pitanje je, jer pravi Vasojevićki yakon nije očuvan u pismenoj formi.
Interesantno, u prvoj "tocki" tog zakona je, da se ne kolju Vasojevici sa Srbima koje su zvali - Srbljaci.
=====================
piše: Ilija M. Jelić
Narodno predanje veli kako su vojvoda Simo (Lakić) i iguman Đurđevih Stupova Mojsije (Zečević) rešili da uspostave "stari zakon ", dodajući mu nove članove. Zakon se nije sačuvao u pismenom obliku. Njegove "točke " pamtile su se u usmenom predanju, i "glačane" godinama dobile jezgrovit oblik pravih poslovica i aforizama. Tako su se "zakoni, sudovi i stege" lakše pamtili, i s kolena na koleno prenosili. U uvodu knjige iz koje ćemo u nekoliko nastavaka preneti Vasojevićki zakon, dr Ilija Jelić objašnjava kako je, 1916, u dane okupacije, kad je neprijatelj svoje zakone i običaje stao uvoditi, to podsetilo Vasojeviće da se sete svog zakonodavstva. Od ognjišta do ognjišta, Jelić je, tačku po tačku, zapisivao i tako sklopio Zakon, koji niko nije znao u celosti. Uz 12 tačaka, zapisao je i komentare, "onako kako bi ih i sam zakonodavac dao" i delove bogatog vasojevićkog predanja koje se na pojedine tačke odnosi.
TOČKA PRVA
*1. Da se bespogovorno umire sva bratstva vasojevička i srbljačka. Ko ne bude oldžija, da bude nagondžija.
1. - Bespogovorni umir znači prinudno izmirenje koje je zajednica vršila silom svoga autoriteta, nasuprot dragovoljnom umiru koji je zavisio jedino od drage volje zakrvljenih strana. Prinudno mirenje naređivano je u slučajima kad bi se krvne zadevice pojedinih bratstava i njihovih članova toliko namnožile, da bi dozlogrdile plemenskoj zajednici, te bi se ova našla pobuđenom da putem poravnanja i preko izbranih sudova sve krvne razmirice umiri i privatno-pravna potraživanja izgladi. Takvo jedno mirenje izvršeno je u Vasojevićima u vremenu iz koga potiče ovaj zakonski propis. Kako se pak sam akt izmirenja vrši opisano je u našoj raspravi: Krvna osveta i umir u Crnoj Gori i Severnoj Arbaniji, Beograd 1926.
2. - Vasojevići su najveće crnogorsko-brdsko pleme, koje je nastanjeno u istočnom delu Crne Gore, u Lijevoj Rijeci i s obe strane Lima sve do reke Lješnice. O njihovom imenu i poreklu postoji narodno predanje...
...Predanja imaju zajednicko to što se veli da je Vaso imao još i četiri brata, Ozra, Pipa, Krasa i Ota, od kojih vode poreklo Ozrinići i Piperi, crnogorska plemena, i Krasnići i Hoti, severoarbanska plemena. Zato se svi oni rođače s Vasojevićima, jer veruju da vode poreklo od istog pretka.
Jedno je tačno: da su Vasojevići jedna porodica, jedno pleme, jedna krvna zajednica, koja ima svoju zajedničku slavu Svetog Arhanđela, zajedničku tradiciju o svojoj prošlosti, i koja pamti sve svoje pretke počev od glavnog rodonačelnika Vasa pa sve do današnjeg dana.
Od Nožice Vasojevići su se počeli pomerati postepeno ka istoku dokle nisu zahvatili celu limsku dolinu sve do reke Lješnice. Prilikom toga prodiranja oni su starosedeoce, kao Lužane, Bukumire, Macure, Španje i Latine, delom asimilovali, delom potisnuli, a delom potčinili, i svima nadenuli ime Srbljaci.
Nasuprot Vasojevićima, Srbljaci ne predstavljaju etničku celinu, jer oni nisu jedna porodica, jedno pleme, jedna krvna zajednica, već skup raznih rodova koji su se tokom vekova tako izmenili, da se danas za mnoge sigurno ne zna ko od koga vodi svoje poreklo. Otuda Srbljaci, uzeti kao celina, nemaju tradicije o svojoj prošlosti, jer nemaju zajedničkog pretka od kojega bi izvodili svoje zajedničko ime i poreklo.
U početku, kada su Vasojevići zauzeli limsku dolinu i potčinili starosedeoce, Srbljaci nisu imali ni svojih glavara niti ikakva učešća u opštim plemenskim poslovima, već su im Vasojevići i sudili i predstavljali ih i spolja i iznutra. Ali upornom borbom Srbljaci su počeli osvajati jedno po jedno zvanje, dokle nisu izvojevali svoje kmetove, bratstvene starešine, a docnije i pravo učešća na narodnim zborovima i skupštinama. No i pored tih zadobivenih prava, Srbljaci su kao manjina bili i ostali potišteni, zapostavljeni, jer ih Vasojevići nisu nikada hteli primiti u svoju sredinu kao ravnopravne članove, pošto su oduvek smatrali da su od njih nešto više i da se s njima ne mogu nikako izjednačiti.
Usled te dugotrajne borbe i međusobnog gloženja, beše se i kod jednih i kod drugih razvio toliki antigonizam, da je ta borba Srbljake ujedinila, i od njih, kao raznorodnih elemenata, stvorila jednu takvu celinu, da se oni danas mogu smatrati kao jedna zajednica koja ima iste misli, iste želje, iste osećaje.
Zbog toga oštrog razlikovanja koje je postojalo između Vasojevića i Srbljaka, zakonodavac je morao u ovome propisu da izrečno spomene i jedne i druge, te da bi se znalo da se on odnosi na sve Srbe bez razlike plemena i staleža, jer da je spomenuo samo Vasojeviće, onda se takav propis ne bi odnosio na Srbljake i obrnuto, pošto su to bila takoreći dva "posebna naroda", koja su se među sobom bitno razlikovala kako po svome duhu, karakteru i osećaju, tako i po drugim etničkim odlikama.
======================
Fino piše Jelić da su Srbi i Vasojevići bili dva naroda, potpuno različita, koja se nijesu podnosila međusobno.
Evo sa veljesrpskog sajta
http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-...rticle-16.html
Quote:
Originally Posted by Andrija
Andrija, jel odje bitno sto je on nekoga istuka' tarabom ili sto je to uradio sestricu peckih begova?
БИТНО ЈЕ МОЈ БОЊО. УПОРЕДИ ТО ВРИЈЕМЕ И САДА. ПА ПОИТАЈ ДА ИЗБИЈЕШ НЕЧИЈЕГА СЕСТРИЋА ПА ЋЕШ ВИЂЕТ.
Јелић иначе из Слатине код Андријевице а рођак Пунише Рачића би ти се насмија на твоје глупости у тумачењу законика.
однос Васојевића ка Србљацима је исти ка и однос Дрекаловића ка малим и слабим братсвима у Куче, или уопште узевш однос Црногораца ка Зећанима. Још једном показујш своје оскудно знање.
ђенерал Радомир Вешовић.
Што да напишем о њему. Ослободио Метохију, Плав, Гусиње, Рожаје.
Један од најбољих представника славне куће Вешовића.
Drekalovici su neprestano po tebi pljackali i ubijali ostale Kuce ?Quote:
Originally Posted by Andrija
To je neka tvoja nova istorija ?
Da nijesi ti izdao knjigu ili neko drugi, dje se vidi kako su Drekalovici klali ostale Kuce ka Vasojevici Srbe ? Ima li dje takva knjiga, preporuci mi je ?
Oces da kazes da su Vasojevici stalno plackali i ubijali srbe? Zasto?
Prije svega zato sto su bili drugi narod, nijesu osjecali bliskost sa njima.Quote:
Originally Posted by lik.50
Imas u ovom topicu fino objasnjeno od Srbina Jelica.
Pobro, ako ti nijesi u stanju da procitas sto pise u okviru topica, nemoj mi se vise obracati, jer ti necu odgovarati.
Tvoja su pitanja vecinom bez ikakvog smisla, ili je vec receno o njima.
Koliko imas godina? 15 ? 16 ?
Ko je био јачи мога је чињет што је желио. Убит, украст ђевојку. било што. Једино је молга опстат јака која се могла одупријети Васојевићима ка Барјактаровићи у Петњик, Шошкићи у Улотину итд.
Тако и Дрекаловићи су исћерали свакога које био слаб да се одупре из Куча. Никога није занимало јел Србин ил Арнаут. Које слабији мора је побјећ или би га посјекли. Ено ти Ракчевићи у Зету. Ко и је исћера ?
Јелић није био Србијанац но Васојевић из Слатине код Андријевице.
То братство има више презимена ка Јелић, Рачић, Зековић.
Један од тија је и бивши министар полиције Небојша Зековић.
Опет показујеш да нијеси Црногорац јер незнаш да Јелићи су Васојевићи. Слабо, младо момче дукљанско.
Ti nemoj onda odgovarat. Imas i ono add to ignore list pa izvoli. Imam 21 godinu eto ti fino pise kad sam rodjen.Quote:
Originally Posted by Regi
Ubijali su ih zato sto nisu osjecali bliskost sa njima? Jesu li to crnogorci Regi?
Ja sam napisa, da su ih ubijali PRIJE SVEGA jer nijesu osjecali bliskost s njima.
To je osnovno, temelj.
A ubijali su ih jer su ih pljackali - jednako kao Turke.
Posto svaku rijec treba da ti objasnjavam i prevodim, ja nemam vremena za to, trazis od mene da ti objasnjavam a u samom topicu imas od Jelica objasnjeno.
Posto ti je tesko bilo da citas Jelic sto pise i meni ce od sad biti tesko da ti odgovaram i ne ocekuj vise da ti ista odgovorim.
Nemam vremena za tvoja besmislena pitanja.
А јесу ли Регоња осјећали Васојевићи већу блискост ка Арнаутима и Турцима него ка Србљацима.
Bliskiji Srbi i Vasojevici u novija vremena, u starija ne znam.
Ne znam za 15., 16., vijek, moguce je da su Vasojevici albanskog porijekla, tako da za starija vremena ne znam.
Е сада си показа ко си и што си. У те приче о Васу и Красу, Бјелом Павлу и Гаврилу Гашу ја не вјерујем. Свеме више посјећаш на једнога Гусињанина који би да све да није Куч - Мрњавчевић поријеклом. Могућност да су Васојевићи поријеклом Арнаути ка што би ти желио, је вјероватна ка што је могуће да сада падне мјесец са неба. И још једном да те подучим младо момче дукљанкско нијесу у Србију Срби но Србијанци.
И ми Црногорци и они Србијанци смо Срби.
А да ти сада речем још нешто за твојега Дрекала ако си од њега.
И то да је он од Скендебега је касније измислио калуђер Илија.
Дрекале је син Никезин од којега су Никезићи на Безјово.
То је био маркетинг ка и то о Васу и Красу.
- R. DELETIĆ: ŠEKULAR KOD BERANA
~ Mjesto između dva brda imalo svoje vojvode, ulicu, šetalitše.
Obnovljen manastir ispred koga je kamena stolica vojvode Daše.
Carigradskim fermanom oslobođeni plaćanja danka turskoj carevini
Devet sela i devet crkava
Dođeš li od Berana ili Andrijevice, svejedno “na onome lomnom Šekularu” kako narodna pjesma kaže, udaljenom od Berana 20 kilometara, vidjećeš da je ovdje bilo mnogo starina, građevina. Šekular je staro naselje koje se pominje u Dečanskoj hrisovulji 1220. godine i u Povelji Banjske. Šekular čini devet sela i devet crkava koje su ratovi razorili. Njime su upravljali knezovi, despoti, vojvode. Šekular je od turskog cara bio oslobođen plaćanja poreza. No, taj ferman nijesu mnogo poštovali veziri i begovi pa su često napadali Šekular. Da je ovaj kraj bio bogat, i da se živjelo u miru govori i narodna pjesma “Margita đevojka i Rajko Vojvoda”:
“Na onome lomnom Šekularu
Ondje bješe Petar Šekularac
A na onoj na vodi Bojani
Ondje bješe Vukašine kralju”.
Šekular se pominje i u drugim pjesmama i spisima. Istorija je zabilježila Komnen Barjaktara i Vuka Ljevaka, te vojvodu Dašu od koga su Dašići, koji je i najduže vladao Šekularom. Na mjestu Ulica imao je svoj dvor odakle je upravljao, donosio odluke zajedno sa narodom, kretao u bojeve. Tu se i danas pored obnovljenog manastira nalazi i Dašina kamena stolica, a čuva se njegov topuz i mač. Njegovi potomci i čitav Šekular podigli su mu i spomen-obilježje na Ulici.
Šekular je mjesto među prvim naseljeno u Limskoj dolini. Slobodarsko gnijezdo u kome žive mrki i puna srca ljudi. Šekular je dobio ime po muškom imenu Sekula. Na staroslovenskom jeziku Šekular znači svijet, narod. Pominje se u zapisima Sinđela Arsenija IV Jovanovića, prilikom prolaska kroz Peć i Rugovu na Has, u vrijeme druge seobe 1737. godine. Vojvoda Petar Šekularac išao sa vojskom, noseći tain, da se priključi vojnom taboru Sibinjanin Janka, koji je 1449. godine vodio bobru protiv Turaka, o čemu postoje spisi.
U Šekularu je rođen i pjesnik Vukajlo Kukal koji je napisao poznatu poemu “Pismo mojim đacima”. Ovaj kraj je dao junake bez uzmaha koji su branili slobodu. Njegova prsa krase Obilića, Karađorđeva medalje, legije časti i druga odličja iz minulih ratova. Dao je Šekular veliki broj stvaralaca intelektualaca, prosvjetnih radnika, inženjera, dobrih domaćina, akademika svjetskog glasa. Danas je sve drugačije. Urađeni su putevi kroz sela i do planina. Obnovljene školske zgrade, ali je sve manje učenika. No, posljednjih godina mnogi se vraćaju svome kraju, ulažu u njegov razvoj. Složni su Šekularci pa im ide sve od ruke. Čuvaju svoju prošlost, a idu ukorak sa vremenom. Imaju mnogo toga da urade za zajedničko dobro, pogotovu na mjestu Ulici koja je i danas glavno sjedište devet sela Šekulara. Tradicija se ovdje ljubomorno čuva i pamti.
To je istorija ovog kraja, život ovih ljudi, njihovo trajanje. Od tih starina, priča, drumovanja, o carskom fermanu, o vojvodama, knezovima, ratnicima, narodnim herojima, borcima, mogli bismo zaključiti da je na ovim strminama, ubogim dolinama i šumskim tamninama oduvijek živio slobodan čovjek. I da ovo mjesto ima dušu - ona nije u šumama, vodama, planinama, niti u njihovim spomenicima i kamenim zidinama. U čovjeku je! Ovom tihom, staloženom, spokojnom
Ulica, šetalište...
Šekular ima Ulicu, ali je bez ulice. To je jedno selo koje je bilo glavno sjedište Šekulara kao i sada. Imalo je, kažu, svoje kule, bedeme, ulice, ali uske, kaldrmisane, imalo je šetalište. Ustvari, to je bio grad, koji su ratovi razorili, a najviše Turci. Ovdje se vide kameni ostaci tih građevina. Tu je bio i manastir kome su pripadale crkve sela Šekulara. U njemu je bila rezbarska škola, molitvenik, zublja slobodarska, svetionik. Danas su mještani obnovili svoju “prestonicu” podigli manastir, spomen-obilježje vojvodi Daši. Tu su i druga znamenja ovog kraja govore o prošlosti i sadašnjosti. Na Ulici je bilo zborno mjesto. Tu se zborilo i dogovaralo, vijećali nekad glavari, donosili važne odluke. Na ovom mjestu igralo se kolo. Sa ovog mjesta slati su glasnici knjazu Danilu na Cetinje, i prema Šumadiji. Nosili su poruke slobodari ovih krajeva, tražeći pomoć u oružju. Na ovom mjestu je i spomen-obilježje palim borcima i žrtvama u Prvom i Drugom svjetskom ratu. Ovdje je zapisana istorija ovog kraja, pjesma i sloboda.
...
Moje brastvo je od Mijomanovica
Andrija pominjes junake, a Vuka Brajotica ne spomenu...76 glava u bojevima posjekao
Neki ga smatraju za najveceg junaka na Balkanu
Ne lupetaj. Znam dosta Srba iz Srbije i njima je uvrjeda ako ih nazovem Srbijancima.Quote:
Originally Posted by Andrija
A inace, Crnogorci i Srbi su Sloveni, bas kao i Hrvati, Slovenci i Bosnjaci. Ta nametanja srpskog ideniteta Crnogorcima ostavi za neke primitivnije sredine. ;)