Moram da stavim tačku na ovu raspravu, ne može niko biti kvalifikovaniji od mene da xxx oca, prababa mi je bila zadužena da iznosi Kralju Nikoli kačamak iz Trebaljeva kad je dolazio u zabran da lovi, današnji nacionalni park koji je mahom bio imovina izvanjeg mi strica, ali to je druga i duga priča.
Elem, kačamak je sa krompirom i pšeničnim, da se razumijemo rjeđe ga je bilo, ječmenim ili heljdinim brašnom, rijetko kukuruznim, i on se tuče kačamašem - tučanik otuda. A kukuruzni se, kačamak isto, kuva često samo na vodi, nije isto što i palenta, jer je palenta griz a ne brašno, i on se ne tuče no se miješa posebnim kačamašem, ručka mu je debela ko kod starijeg rođaka ali nema tučak no kao debela varjača izgleda.
Nijesam pri alatu da vam to slikam.
E sad, kačamak nije brza hrana no se kuva sat i po najmanje i tuče u znoju lica svog, kad vam kačamak nenaručen stigne brže - bježite jer domaćin ne zna što čini ili je smočan podgrijan. Isto ako vidite da se koristi rešetka za pire, mikser i sl - što dalje bježite.
Kačamak se guči, tj. vadi kašikom u guke, a one se odmah dube i pune kajmakom, smoče u na masti topljeni kajmak i sir, ili drobe u kiselo mlijeko. Poneko i u vareniku, lično ne bih probala za spas.
Od priloga u obzir dolazi samo kiseli kupus, carsko je jelo u pitanju. ili pržena paprika ili topljeni zatop, ovo drugo ako ste iz doline Lima.
Za smočanje i rastezanje potrebne su različite vrste sira, polumasni obavezno, inače ga nećete ni viđet.
Sve drugo je no-no!
