Printable View
Dragi moj prijatelju Bone,Quote:
Mislim da si u pravi ti prije nego Medojevic, iz prostog razloga sto su kamatne stope u CG oko 9,2%, a BANKARI NIKAD NE BI DOZVOLILI DA KAMATE BUDU MANJE OD INFLACIJE!
Ti si zaboravio da EURO nije CGa, VALUTA,
da je VRIJEDNOST EURA SAMO OBEZVRIJEDHJENA U CGi,
a u Ljubljani, Briselu , Pragu, Berlinu , Parizu i Rimi se EURO KOPRCA I DRZI MNOGO BOLJE NEGO U NASHE RUKE,
A NASHE RUKE I EURO PADA; no neka pada, samo da se nama q.rac dize na DPSDPe.
U mnogim stvarima ucim se od tebe nekom crnogorskom moralnom kodu, jer ja sam ovdje da bi djecu naucio da budu kao ti sto si, naravno u pogledu unutarnjeg ,moralnog bica-a to je MONTE-EVROPEJCI, cega si ti paradigma. Ti znas kolilko te cijenim.Quote:
Originally Posted by milovan
Volio bih da mi povjerujes da sam ja OPREZAN i da gledam u NIJANSAMA SIVOGA, JER JE TO JEDINA PRAVA ISTINA NA OVOME SVIJETU...(bijelo i crno su kategorije apsoluta...vise nebeske i metafizicke), i da oprezno JOS podrzavam pomenute, jer je moja procjena da imaju tu godinu ipo da pokazu ko su i hoce li preovladat bijeli ili crni tonovi. Ja- kao i EU i Amerika-procjenjujem da je stabilnost i par godina EKONOMSKOG prosperiteta NAJVECA DOBIT TRENUTNO, jer trsanzicija ima pravila, a MNE je trenutno u fazi preraspodjele kapitala (sticanja titulara svojine, pa ma ko billi...a to je NEOPHODNO ZA SVE DALJE).
Ovo sto se radi u Srbiji ZA MENE JE NEZELJENA DEMOKRATIJA, i ja bih PO SVAKU CIJENU ZELIO DA MNE TO IZBJEGNE!!! A to bi cekalo CG sve dok se OPOZICIJA NE PROFILISE I MEDOJEVIC KONACNO NE SAZRI....jer i ja, kao i ti, njega vidim kao pozeljnu buducu vlast MNE.
Postovacu clanak P.Lukovica, koji me podsjetio na nocnu moru ...i mnogo sam srecan sto sam ovdje i sto mi *tiranin* Djukanovic vlada a stranci spremaju da uloze MILIJARDU i sto je NAJMANJE DVIJE GODINE PROSPERITETA I STICANJA PARA PRED NAMA.
Pozdrav,
Piše: Petar Luković
SRPSKA POSTIZBORNA DRAMA U ŠEST ČINOVA:
ČIN PRVI / KAKO JE ŠAMPANJAC PROGLASIO VELIČANSTVENU POBEDU PROEVROPSKIH SNAGA KOJE SU ZABORAVILE MATEMATIKU: Svega nekoliko minuta nakon što su objavljeni šokantni rezultati samoproglašenih historijskih izbora, glasači zaljubljeni u Borisa Tadića, Mlađana Dinkića, Vuka Draškovića & njegovu Danicu, Nenada Čanka i, čak takvih pacijenata ima, u Rasima Ljajića – energično su isključili mozak, odlučni da senzacionalni rezultat od 103 osvojena mandata koalicije “Za evropsku Srbiju” praktično pretoče u alkoholnu euforiju koja je u tečnom naletu cunamija kolektivno poništila poslednje ostatke izborne matematike.
Slavlje na beogradskim ulicama, vitlanje partijskim zastavama uz ritualnu vožnju automobilima s nogom na sireni – bili su tek uvod u katarzično okupljanje na Terazijama, ispred prostorija Demokratske stranke, gde se veselnicima obratio Boris Tadić, raspolućen od troprstaških pozdrava, muških udaraca po ramenima, sočnih poljubaca, vatrenih zagrljaja i tradicionalnog macho-bondinga u obliku sportskih grimasa; potpuno zaboravljajući primitivnu operaciju sabiranja koja zahteva da Vladu formira onaj tko skupi 126 mandata – penušavi Tadić objavio je da pobeda njegove koalicije “znači odgovornost I nastavak reformi u svim oblastima života”. Energičan kakvim ga je bog kilavog dao, ustanovio je “da treba odmah početi da se radi, jer je potrebno što pre formirati Vladu koja će zemlju uvesti u Evropsku Uniju i boriti se za očuvanje Kosova i Metohije”.
ČIN DRUGI/ KAKO SMO SAZNALI DA JE SLOBODAN MILOŠEVIĆ BIO POTPUNO NEVIN I UVEK PODRŽAVAO PROEUROPSKE IDEJE KOJE DANAS NASTAVLJA NJEGOV UČENIK IVICA DAČIĆ, POLITIČAR EVROPSKOG FORMATA U SOCIJALDEMOKRATSKIM POLNIM DIMENZIJAMA: Na krilima mučenog šampanjca, ponedeljak ujutru osvanuo je sa dnevnim listom “Danas” i retko poremećenim naslovom “Istorijska pobeda evropske Srbije”; najprimitivnija SAO-matematika kaže nam da je zbir od 103 (Tadić) + 13 (Jovanović) + 7 (manjine) jednak broju 123 i da u pitanju nije nikakva “istorijska” pobeda, već očajnički pokušaj da se nešto od 127 mandata Patriotskog Bloka (Nikolić, Koštunica/Ilić, Dačić) prevede na ovu drugu, tobož proevorpsku stranu. Koliko je ds-ludilo uzelo maha, pokazuje uvodni komentar glavnog urednika “Danasa” Mihajla (nekad: Mihalja) Ramača koji je u sportskom maniru Saveza Komunista napisao vrstu brežnjevljevske skaske u čijim rečenicama sve eksplodira od polne ljubavni glede mudrog Borisa Tadića: “ Dobro jutro! Demokratska stranka Borisa Tadića prekoračila je stotku. Kad krene lavina, to je to – evropska lavina. Širi dalje: idemo dalje! Kad voda dođe do vrata, dešava se upravo to što se desilo u nedelju. Ljudi pamte devedesete i znaju ko je nevera. Glas za Koštunicu i Šešelja bio je glas za prošlost. Ostalo je budućnost. Radikali odlaze. Nisu smeli da se otarase Šešelja. Imaju ga. I šta sad? Srbija ide dalje! Evropska Srbija nije zemlja gubitnika. Nije vreme da se pita ko je izgubio. Srbija će biti evropska samo ako dobiju svi njeni građani. Oni to mogu. Mi to možemo. Srbija ide dalje. Dobro jutro, Evropo!”.
ČIN TREĆI/ DETERDŽENT DEMOKRATSKE STRANKE NAJBRŽE UKLANJA KRVAVE MRLJE PROŠLOSTI; SPECIJALNI SISTEM ENZIMA DAJE VAM ČISTO SPS RUBLJE, MIRISNO I SVEŽE, UKRAS ZA SVAKU SRPSKU PORODICU KOJA JE GLASOVALA ZA BORISA TADIĆA:
Nije prošlo ni 24 časa od izbora, a Demokratska stranka već je objasnila da je SPS nešto „sasvim novo“ u odnosu na onu stranku koju je vodio Slobodan Milošević i u kojoj je – gle! – Ivica Dačić radio kao portparol od 1992. do 2000. godine! Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović tvrdi da SPS nikako ne treba porediti sa radikalima – što jeste točno, radikali su devedesetih bili u vlasti nešto više od osam meseci, sve ostalo vreme vladao je SPS! Božidar Đelić, potpredsednik tehničke Vlade, isti onaj koji je potpisao famozni Sporazum o pridruživanju sa Evropom, juče je izjavio da Demokratska stranka i SPS imaju „identičnu ideologiju“, iz čega bi se svašta moglo izvući kao zaključak, recimo, znači li to da đeneral Mladić nikad neće biti izručen kao što obećava Ivica Dačić?
Ako ovih dana u Požarevac, na Miloševićev grob, u znak pokajanja, ode Boris Tadić – biće to sasvim prirodno. Objasniće nam da se Slobodan uvek zalagao za proeuropske integracije i da je, u stvari, Ratko Mladić hteo na Sarajevo da implementira granatirajuće EU standarde za šta mu je, jebiga, trebalo svega četiri godine. Ili ćemo čuti da je Srebrenica samo izuzetak od pravila, da baš svuda nismo ubijali po sedam-osam-devet tisuća ljudi, omaklo nam se, navikli da dnevno likvidiramo nekoliko stotina, pa se usred leta otkačili, efekat staklene bašte nas je pomeo, Srbi smo, navikli na idealne ekološke uslove, čim se nešto u sps-vazduhu poremeti, ne snalazimo se, zato SPS ima slogan „Počnimo ljubav ispočetka“, da poručimo Tadiću da uvek računamo na njega ako on računa na nas. A računa!
ČIN ČETVRTI/ OMD ELECTRICITY ILI KAKO JE IVICA DAČIĆ POSTAO NAJVAŽNIJI SRBIN JOŠ OD NIKOLE TESLE: GDE ON SPS VISINOM, SRBIJA BEŽIČNOM DALJINOMKo je takva belosvetska budala pa veruje srpskim novinama i njihovim naslovima, već je viđen za posmatranje: u sredu ujutru naleteo sam na „Blic“ na čijoj naslovnoj strani stoji naslov „Tadić se dogovorio sa socijalistima!“, a odmah, nenamerno, na „Pravdu“ gde Tomislav Nikolić slavodobitno poručuje „Imamo Vladu!“. Ispostavilo se – verovali ili ne, kako je šezdesetih godina glasila novinska rubrika koja je otkrivala nadnaravne pojave – da budućnost države Srbije, budućnost čitavih izjebanih generacija, budućnost u većini priglupih građana, zavisi samo od Ivice Dačića, rođenog u selu Žitorađa, poznatog po tome što je to rodno mesto Cece Ražnatović!
Ako se Ivica prikloni Borisu, eto nas u Evropi! Ako se Ivica prikloni Nikoliću i Koštunici, eto nas u Rusiji!
Sama činjenica da je Srbija došla u situaciju da zavisi od jednog čoveka koji danas sedi i kao zavodljiva i pohlepna mlada prikuplja ponude: hoću predsednika Parlamenta, hoću pet ministarstava, hoću da budem premijer ili makar potpredsednik Vlade, hoću da mi Tadić obeća da će sačuvati Republiku Šumsku, hoću da mi Koštunica obeća da Kosovo više neće biti nezavisno – izgleda kao Horror koji se nije dojmio Ramača u njegovom orgazmičkom komentaru; kad se Srbija probudila, shvatila je da je ama baš sve moguće – da se Tadić prikloni Dačiću ili da se Dačić, u belom odelu, pridruži gubitnicima koji su spremni da mu se seksualno daju ne bi li Koštunica treći put postao premijer a Toma Nikolić konačno izjavio da su nakon godina muka stigli na vlast.
Šta god da se desi, kojem god stadu da se pridruži odlutali Dačić – Srbija je u komi: verovati da će Srbija biti na evropskom putu ako on padne Tadiću u krilo, jednako je bezumno koliko i frivolna pomisao kako će Vuk Drašković, kao član Tadićeve klike, objasniti sebi da u Vladi sedi sa svojim SPS dželatima o kojima nikad nije imao nijednu lepu reč; ili je, možda, vlast tako slatka da će Drašković i Dačić izmiriti, svi smo mi Evropljani, ko je koga ubio na ibarskoj magistrali nije bitno, važno je da smo uz Tadića, zar ne vidite da nas Europa podržava, spremna je Evropa da zaboravi Miloševića, stvarno, tko to beše Slobodan Milošević?
ČIN PETI/ IVICA GLJIVICA ILI KAKO SMO SPREMNI DA SVE ZABORAVIMO POSLE IZBORA AKO NAM JE GLJIVIČNO OBOLJENJE NEOPHODNO: .
Jebeš državu u kojoj sve zavisi od Ivice Dačića!
Taj mali pajac, navodno brinući o radnicima i njihovim pravima, u koaliciji sa Strankom penzionera (koju predvodi Živi Leš nekog dvestagodišnjaka) i nekadašnjim Arkanovim saborcem Draganom Markovićem Palmom, vlasnikom svakog živućeg bića u Jagodini i okolini – danas je lik o kojem govori čitav svet, zbunjen i preneražen činjenicom da od Miloševićevog portparol-jataka zavisi Srpska Budućnost.
Dačićeva stranka je vehementno protiv izručenja ratnih zločinaca Haškom Tribunala; ona, navodno, jeste za evropske integracije pod uslovom da se prizna da je Kosovo deo Srbije (hi-hi-hi), ona je za socijalnu pravdu (a ko nije?), njoj je Republika Srpska centar sveta baš kao i Dejtonski sporazum koji tu Šumsku tvorevinu održava u životu; konačno, Dačićev SPS ovu je kampanju započeo Miloševićevim govorom iz 2000. godine, ne samo da se SPS nije odrekla Miloševića nego će ako bude trebalo mrtvog Miloševića uvesti u ovu ili onu Vladu, kako Ivica odluči.
ČIN ŠESTI/ SPS NIKAD NIJE BIO U VLASTI DEVEDESETIH GODINA ILI KAKO ĆEMO VAS UBACITI U SOCIJALISTIČKU FUCKING INTERNACIONALU:
U već dve kampanje Demokratske stranke koja se zasnivala na zastrašivanju birača da će im se devedesete vratiti - SPS Slobodana Miloševića gotovo da nije bio pomenut. Glavni protivnik Tadićeve DS bili su radikali: oni su optuženi za rat, za inflaciju, za bedu, za redove, za nestašice. Istina je sasvim drugačija: Dačićev SPS je bio zaslužan za sve – za ratove, za novčanice sa trinaest nula, za ubistva, za masovne zločine, za agresiju na tuđe teritorije, za zaslužene sankcije. Ako se sutra, posle svega, ovakav DS baci u Dačićev zagrljaj, samo da bi formirao Vladu, a da sve ovo prećuti – a neće smeti da pisne, biće Tadić manji od makovog zrna – sve priče o brzom ulasku u Evropu, o velikim investicijama, ukidanju viza, izgledaće kao Ramačev tekst, mnogo entuzijazma, bez morala.
A možda nam u Srbiji moral samo smeta?
Zašto ne uskliknemo s ljubavlju svetitelju Ivici: Povedi nas u Evropu, o, ti Pravedniče koji najbolje znaš!
SPS će postati član Socijalističke internacionale, Evropa će se Dačiću ulagivati, ne treba da se vraćamo u prošlost, treba nam Ramačeva budućnost, dobro jutro SPS!
Good morning, SPS Europe!
Danasnji DAN kaze:
"Parlament zakupio 180 kvadrata u zgradi Aca Djukanovica na 5 godina,za isto ce placati 20 000 mjesecno,ili 1 200 000 na 5 godina."
Bez komentara.
E da,bez dijeme drugari.
Enjoy.
ZESTO JE BASARA....ODAVNO NE PROCITAH CLANAK OD KOJEG BI SE MOGLO IZGRADITI FILOZOFSKO UCENJE....pa da ga podijelim sa mojim omiljenim forumom:
Istorija je obmana
Autor: Tatjana Nježić | 23.05.2008
Svetislav Basara, pisac
http://www.blic.co.yu/_customfiles/I...vju/basara.jpgSvetislav Basara, pisac Nema slobode u istoriji. Istorija pred svako ljudsko biće stavlja izbor od samo pet šablona u koje se mora smestiti kako zna i ume. Te mučne role su sledeće: aktivista, neurotičar, toksikoman, mali mirni građanin i luda. Od svih njih samo luda ima izvesnih šansi da bude spasena - napisao je Svetislav Basara u eseju „Drvo istorije“ sadržanom u istoimenoj knjizi (izdavač „Službeni glasnik“), koja je zbirka njegovih eseja nastalih u poslednjih šest, sedam godina i objavljivanih u raznim listovima i časopisima.
Autor nije prisustvovao jučerašnjoj konferenciji, odnosno promociji svoje knjige, ali je prethodno veče za „Blic“ rekao kako „piše ono što drugi misle a ne žele da govore“.
Na „Blicovu“ opasku da je prosto nužno juriti ga noću, telefonom, jer iskustvo pokazuje da je njegovo pojavljivanje na promociji sopstvene knjige ipak neizvesno, Basara kroz smeh kaže: „Pa šta ću vam? Za gledanje? Treba čitati. Da se citiram: ‘Čitati u ovo vreme nije razbibriga. Ono je potreba za spasenjem’.“
Koji vam je osnovni motiv da se bavite istorijom i koje polazište?
- I motiv i polazište - istorija je obmana.
Koliko je i kakvo drvo istorije iz vaše perspektive?
- Ogromno. Teško je dobaciti okom do granica obmane.
Ima li literatura snagu i mogućnost da utiče na istoriju?
- Kako da ne; literatura može mnogo da utiče. Nažalost, loše.
U kom smislu?
- Pa niko se ne povede za Hegelom nego za Marksom.
U eseju „Istrošenost smrti“ napisali ste da je odzvonilo istinskoj dobroti, ali ni zlo više nije autentično?
- Pa zar nije tako? Sve se radi nasumice, radi efekta, isprazno.
U eseju po kome knjiga nosi naslov napisali ste da postoje dva zla duha istorije; duh Izrailja i duh Vavilona...
- Oni su samo naizgled u sukobu. Zapravo, već dve i po hiljade godina oni samo menjaju šminku i marketing, a u suštini, uvek isto nastoje da ovladaju svetom - oblik ostave bez sadržaja, popularizuju praznu reč, privid postave na najveći pijedestal.
Vremenom istorija će biti i ono što je danas savremenost. Vaš osvrt na današnjicu?
- Ne mogu više da pričam i objašnjavam ko je i šta je Koštunica. Prestao sam da se bavim politikom.
Zar?
- Stvarno. Nema više ni slike ni tona. Digao sam ruke od nje.
A od žena?
- Tek od njih sam digao ruke. Pa, imam i ja dušu!
Od čega niste digli ruke?
- Od cigara. Vidim, pušenje je sve popularnije... upražnjava se punom parom.
A od pića?
- Neka to ostane tajna. Ne bih o intimnim detaljima.
Postoje dvije linije od ANTIKE do danashnjih dana,
VJERA i
ETIKA,
u shto se VJERA klela predhodni vijek, o tome se zbijala KOMEDIJA u sledeci,
SHTO JE ETIKA TRAZILA OD STOIKA , PLATONA I SOKRATA,
TO I DANAS TRAZI, CHOVJEK OD CHOVJEKA I BRAT OD BRATA, DA BUDE LJUBAV MEDJU LJUDE, DA NE BUDE RATA.
ALI JE MORAL I ETIKA; ZADNJA RUPA NA SVIRALI DANASHNJIH MOCNIKA I DOMACIH I "StRANIH".
BASARI JE DAVNO "NAPUKLO OGLEDALO",
tata OFICIJER ga smjestio u LUDNICU, da mu ne propanu chinovi.
NAMA SU DAVNO PUKLA SVA ZRCALA; JER MAJMUNI NE VOLE ZRCALO.
Dogodilo se na današnji dan: reporterska verzija Dana Da
Priča o tri petice
U istoriji svijeta, a kako to već priliči učiteljici života, na današnji dan, 21. maj, svi događaji upisivani su redosljedom, prema godinama kada su se dogodili. I gdje god pogledali, pisaće isto. Sve same činjenice
Na današnji dan, 1471. godine, rođen je njemački slikar Albert Direr.
Iste godine, u londonskom zatvoru Tauer, ubijen je engleski kralj Henri VI, svrgnut u borbama dinastija, poznatim pod imenom Rat ruža.
Godine 1639. umro italijanski filozof Tomazo Kampanela.
U Australiji, 1851. godine, otkriveno zlato.
U Parizu, 1904. godine, osnovana Svjetska fudbalska federacija – FIFA.
Čarls Lindberg, na današnji dan, 1927. godine, prvi je preletio Atlantik, sam, u avionu zvanom Duh svetog Luja (The Spirit Of Sent Louis).
Na isti dan 1932. godine, Amelija Erhart, kao prva pilotkinja, učinila je to isto.
Sirhan Sirhan, koji je 1968. ubio Roberta Kenedija, osuđen je tog dana 1969. na smrtnu kaznu. Nešto kasnije, kazna je preinačena u doživotnu robiju.
Fransoa Miteran, 1981. godine postao je predsjednik Francuske.
Na današnji dan, 1982. britanske trupe iskrcale su se na Foklandska ostrva koje je okupirala Argentina.
Tog dana, 1989. godine, kineski studenti, koji su se okupili na centralnom pekinškom trgu Tjenanmen tražeći reforme, odbacili su zahtev vlade da napuste trg.
Godine 1991. godine, 21. maja, ubijen je bivši premijer Indije Radživ Gandi, bombom skrivenom u buketu cvijeća, u toku predizbornog mitinga u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu, blizu grada Madras.
Američki senat je, 1992. godine, donio zakon kojim se uskraćuje svaka pomoć SR Jugoslaviji zbog umiješanosti u sukobe na tlu bivših jugoslovenskih republika.
Na današnji dan, 1997. godine, Poljska i Ukrajina potpisale su sporazum o pomirenju i tako i formalno okončale viševjekovno neprijateljstvo.
U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju, 1999. godine, na današnji dan je pogođen putnički autobus na mostu u mjestu Lužani. Poginulo 60 ljudi.
U zemljotresu jačine 6,7 Rihterove skale, koji je pogodio glavni grad Alžira i okolinu, 2003. godine poginulo je 2.241, a povređeno 10.243 osoba.
Godine 2006. većina građana Crne Gore, na referendumu se izjasnila za nezavisnost te države. Srbija je, u skladu s Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore, naslijedila pravo na međunarodni subjektivitet, mjesto u UN i drugim međunarodnim organizacijama.
Tako piše.
I nema ništa između redova, niti jedne riječi preko toga.
Tek, to u vezi Crne Gore i današnjeg dana u istorijskom podsjetniku, izgleda baš tako.
Ipak, slijedi jedan reporterski zapis, podsjećanje na stranice radne bilježnice za dan 21. maj 2006. godine.
Tog jutra, prva upisana slika bila je ona iz podgoričkog naselja Tološi, kada je jedan iznio kain ispred kuće, postavio malo ogledalo na esker zakucan pored ulaznih vrata, stavio na lice par kapi kreme za brijanje, razmazao ih, montirao novi žilet i počeo da se brije.
Tada, prozvao ga komšija. I pitao čovjek.
''Briješ li se to da čistoga obraza uđeš u novu državu? E, pa, stavi malo više sapuna...''
Taman ovako.
Poslije se dogovorili. Onaj što se brijao pozvao onog što je pitao, s par uobičajenih riječi za jedno jutro u društvu komšije, hoće li da dođe da popiju kafu. A ovaj mu odgovorio – ''da, da i da''.
Onaj što se brijao samo je izustio – ''ovaj je poludio načisto, od rane zore''.
Ali, baš tim putem, onako u prolazu, na kraju grada, za nekog je taj dan postajao – Dan Da.
Nešto kasnije, svoje mjesto na papiru našli svi oni redovi ispred glasačkih mjesta, ritual provjere, prijavljivanja, potpisivanja, prskanja, odlaska do boksa, zaokruživanja, presavijanja, cijepanja vrha s brojem i ubacivanje listića u glasačku kutiju. A onda, pravac kafei, stara definicija gradske osmatračnice. I malo mjesta za prepričavanje tek pristiglih informacija.
Jedna od prvih vijesti, bar za to prijepodne, bila je ona sa jednog birališta u Nikšiću gdje su se, kako se pričalo, potukli neki. Poslije se saznalo, glasač i komisija. Kao, ovaj je htio javno da glasa, ovi mu prigovorili, riječ po riječ, pobiše se. Kasnije, pala je ispravka, nije u Nikšiću nego u Banjanima, selu Miljanići.
U gradu, popodnevna bonaca bila je ozbiljno narušena podacima o visokom procentu izlaznosti. Nove kalkulacije i promocije poznavaoca podneblja, tradicije, događaja, običaja, nasljeđa... A ono ''nas je zapalo da o tome odlučimo'' dobilo je svoje produžetke.
A pričalo se i o tome ''đe je Milo''.
Pa, rekli, pošao do Rijeke Crnojevića, čisto onako, da nešto ne izmaleriše.
U selu Gornji Ceklin, ovi sa Da dobili ove sa Ne. S nulom.
U večernjim satima, u Podgorici, po prispjeću prvih rezultata, kod kafea Torzo, prilično nezadovoljstva. Ipak, sve se stišava, prolazi. Vrijeme odmiče uz televizijske ekrane u baštama kafea, mobilne telefone, malo vrzmanja, malo šaputanja.
Slijedi saznanje.
Predsjednik RRK, František Lipka, saopštava preliminarne rezultate.
I priča o tri petice mogla je da počne.
Rezultat glasanja – 55,5 naspram 44,5.
Tek, negdje oko 11 sati uveče, tog dana, 21. maja 2006. godine, Crna Gora je ponovo uspostavila državni suverenitet i nezavisnost.
A i ona brojka, uslovljena evropskim zahtjevom o validnosti referenduma je ostvarena. Više od 55 procenata.
U danima koji su uslijedili, uz sve komentare, upisano je i nešto jeda, gorčine, skidanja maski, raznih budalaština... Svašta nešto.
A bilo je i malo vatrometa, nešto proslave, nekoliko gozbi i preklanih volova.
Uzgred, jedan od tih volova, završio je karijeru taman gdje je ova reporterska priča i počela. U podgoričkom naselju Tološi.
A onda, uslijedila su prva priznanja novouspostavljene države.
I jedan datum je pronašao svoje mjesto na stranicama istorije svijeta.
Željko Vukmirović
www.vijesti.cg.yu
Evropa stiže ovdje nakon lustracije ratnika za mir
PROFESOR FILIP KOVAČEVIĆ NA PROMOCIJI KNJIGE RADOVANA RADONJIĆA UDARIO NA “DVORSKE INTELEKTUALCE”
Podgorica - Profesor političke psihologije dr Filip Kovačević ocijenio je da je Crnoj Gori potrebna temeljna lustracija na svim nivoima političke vlasti.
U svom izlaganju na promociji knjige akademika DANU Radovana Radonjića „Politička misao u Crnoj Gori“, Kovačević je istakao da je „posljednji udar velikosrpskog nacionalizma u Crnoj Gori vođen uz pomoć Demokratske partije socijalista“.
„Jedino lustracija onih koji su ne tako davno vodili rat za mir i mrzjeli šah zbog šahovnice može omogućiti da vrijednosti evropskih demokratskih društava zažive u Crnoj Gori. Ovaj proces, baš kao i sekularizacija u 19. vijeku, teče sporo, ali je neminovan“, kazao je Kovačević.
On je upozorio da je zarobljavanju demokratske emancipacije u Crnoj Gori doprinijela „dvorska svijest“ većine crnogorskih intelektualaca.
Kovačević je kazao da Radonjićeva knjiga iznosi obilje dokaza za tu tvrdnju, podsjećajući da su se početkom devedesetih godina „militantni pojedinci iz CANU i Univerziteta takmičili u intenzitetu govora mržnje da bi dokazali odanost tadašnjoj vlasti“.
„Danas je značajan broj onih koji su se zalagali za antiratna rješenja prešao na stranu onih koji su baš takva rješenja osmišljavali. Ti dvorski intelektualci služe današnjem dvoru za kupovanje amnestije od međunarodnih silnika“, kazao je Kovačević.
Radonjićeva knjiga bavi se političkom mišlju i istorijskim fazama kroz koje je Crna Gora prolazila od 1800. do 2000. godine.
Kovačević je optužio jedan dio intelektualne elite da predvodi novi talas nekritičkog integralizma i tvrdi da ulazak Crne Gore u NATO nema alternativu. On je upozorio da takvim stavom „dvorski intelektualci poručuju da ratovi nemaju alternativu“.
„NATO je postupcima u zadnjih nekoliko godina jasno pokazao da nije odbrambeni, nego ofanzivni vojni savez. Vjeruje li neko, sem dvorskih intelektualaca, da se američka demokratija brani minobacačima u avganistanskim gudurama ili projektilima sa osiromašenim uranijumom po crnogorskim padinama“, zapitao se Kovačević.
Podsjećajući na događaje koji su pokrenuli proces obnavljanja crnogorske državnosti, Kovačević je kazao da je „tragedija što je taj posao zapao onima koji su razorili sve državotvorne crnogorske institucije“, i upozorio da je zbog toga otvorena sumnja u iskrenost njihovih postupaka i stvarnih namjera.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Milan Popović smatra da se u Crnoj Gori mora ukinuti ultramonopolistički sistem, i da se istorija mora pisati onakva kakva je bila. Ocjenjujući da je antibirokratska revolucija bila najveća negativna promjena novije istorije Crne Gore, Popović smatra da dvadeset godina nesmjenjive vlasti ozbiljno ugrožava temeljne civilizacijske tekovine u Crnoj Gori.
„Kao jedan od propratnih patoloških sindroma te nesmjenjivosti pojavljuju se tekstovi i interpretacije koji period od 1991. godine do danas prikazuju u lažnom izvrnutom svjetlu. Zato se vođama antibirokratske revolucije, zbog njihovih kasnijih zasluga, retroaktivno briše ono sa početka devedesetih“, upozorio je Popović.
Pojašnjavajući da je kralj Nikola Petrović koristio spoljašnju prijetnju velikosrpske politike kao izgovor za učvršćivanje svoje autokratije, Popović je upozorio da je takav obrazac vođenja politike opstao do danas.
Nacionalizam se vidio iz aviona
Evocirajući uspomene na 1988. godinu, kada je sa Radonjićem „iz znatiželje“ posmatrao masu pobunjenih građana pred Skupštinom“, Popović je kazao da se buđenje nacionalizma tada „vidjelo iz aviona“.
„Kada smo u masi čuli pjesmu 'Tri put ratovala', podijelili smo zajedničku zabrinutost zbog tadašnjeg dominantnog političkog trenda... Svi budući alibiji da nijesu vidjeli ili nijesu znali apsolutno ne stoje, jer to se vidjelo vrlo jasno. Politički oportunizam je natjerao neke ljude da to prihvate“, kazao je Popović.
Zamislimo se malo
Profesor Radovan Radonjić očekuje da će knjiga biti samo “tanka nit po kojoj će dolazeće generacije zaorati duboku brazdu na osnovu koje će se razbiti skrama mitološkog poimanja istorije”.
“»Postoji zadatak da se promijeni dosta toga što je saznanje o našoj istorijskoj prošlosti i bez toga nećemo ukinuti hipoteku Crne Gore, kao možda jedine evropske zemlje koja ima slavnu istoriju, ali bez pisanog svjedočanstva o onome što se dešavalo”, kazao je Radonjić.
Prema njegovim riječima, paradoks je što Crna Gora sa svojom razvijenom političkom mišlju, koja je u “nekim velikim idejama prednjačila onima Francuske revolucije”, u 20. vijek ulazi na začelju kolone. “Zašto, mi moramo da razmislimo”.
AMNESTIJA DA,Quote:
„Kao jedan od propratnih patoloških sindroma te nesmjenjivosti pojavljuju se tekstovi i interpretacije koji period od 1991. godine do danas prikazuju u lažnom izvrnutom svjetlu. Zato se vođama antibirokratske revolucije, zbog njihovih kasnijih zasluga, retroaktivno briše ono sa početka devedesetih“, upozorio je Popović.
Pojašnjavajući da je kralj Nikola Petrović koristio spoljašnju prijetnju velikosrpske politike kao izgovor za učvršćivanje svoje autokratije, Popović je upozorio da je takav obrazac vođenja politike opstao do danas.
AMNEZIJA NE,
rekao je Desmond Tutu i Mandela,
"BIT CE CELA"
ovi nashi "ODBOJKASHI",
umirace ko PINOCHE,
dok "prasica" rep ispravi,
i splachine "ona" loche.
Šovinističke poruke na Filozofskom fakultetu
Nikšićki Filozofski fakultet je u četvrtak izlijepljen smrtovnicom uvredljivog sadržaja, sa slikom i imenom jednog od kandidata, profesora Dragana Jakovljevića. Na smrtovnici piše: "Tužna vijest što se tiče samrti Dragana Jakovljevića – Jakova – kirjanje iz Kladova. Čitava Srbija plače za velikim sinom otadžbine.
Plačite i Srbi Filozofskog fakulteta u Nikšiću, jer tuga nebo prolama. Sahrana će biti u dogledno vrijeme u aleji kirjanja. Mole se zainteresovani – poštovaoci ljudske etike da uplate novac da bi Jakov bio saranjen", navodi se u čitulji koju je nepoznati počinilac potpisao sa „Uprava Filozofskog fakulteta u Nikšiću“.
Jakovljević čitulju doživljava kao „skandalozni i sramotni“ pritisak na njega, upućen iz pojedinih „centara moći
"Zatekao sam vlastitu čitulju, to je nečuvena pojava. Zatražiću internu istragu, jer ne možemo dozvoliti da se dešavaju stvari koje kaljaju ugled Fakulteta. Pojedini centri moći spremni su da učine sve kako bi za dekana bio izabran njihov kandidat i ne biraju sredstva da naruže i maltretiraju druge", prokomenarisao je Jakovljević.
Jakovljević je rekao da je očigledno da se rasplamsavaju strasti u izbornom procesu.
Dekan Fakulteta Bojka Đukanović rekla je da uprava, „naravno, nema veze sa postavljanjem čitulja“.
"Prvi put čujem, to je idiotluk", prokomentarisala je Đukanović.
Čitulje su bile postavljene u jutarnjim satima, prije deset sati kada većina zaposlenih dolazi na Fakultet.
"Smrtovnice su bile zalijepljene na vratima kabineta kandidata za dekana Jakovljevića i Miroslava Doderovića, te na oglasnoj tabli Odsjeka za filozofiju i sociologiju", ispričao je dnevniku Vijesti jedan od zaposlenih na fakultetu.
Odnosi Crkve i države u Crnoj Gori, koje personifikuju s jedne strane mitropolit Amfilohije, i s druge Milo Đukanović, ocrtavaju se, bar u očima javnosti, velikim amplitudama. Kada je 1997. godine došlo do razlaza tada dve vodeće političke ličnosti Crne Gore (obe iz komunističkog miljea) predsednika Republike Momira Bulatovića i predsednika Vlade Mila Đukanovića, mitropolit Amfilohije stao je na stranu ovog drugog. Bilo je to suprotno mnogim očekivanjima, jer su još tada Mila uglavnom podržavali oni koji su za nezavisnu Crnu Goru, a Momira oni koji su za zajednicu sa Srbijom.
U jesen te godine, pred predsedničke izbore, mitropolit je sa Đukanovićem i Svetozarom Marovićem (tadašnjim predsednikom Skupštine Crne Gore) otišao i u posetu patrijarhu Pavlu u Beograd.
Milo Đukanović je pobedio. Mitropolit Amfilohije 22. oktobra 1997. upućuje čestitku novom predsedniku, a dotadašnjeg predsednika Momira Bulatovića poziva da pruži ruku pobedniku.
Za Badnji dan Đukanović dolazi i zalaže badnjak ispred cetinjskog manastira. Mitropolit hvali novog predsednika da je “razborit čovek”, ocenjujući da je to bio “njegov duhovni, a ne politički čin”, kojim je on (Đukanović) želeo da zacrta jedan nov kurs u odnosima između Crkve i države. U maju 1998. Milo Đukanović obećao je patrijarhu Pavlu da će “crnogorski državni vrh podržati SPC u odnosu na nepostojeću i samozvanu crnogorsku pravoslavnu crkvu i da će ime, dostojanstvo i imovina Mitropolije crnogorsko-primorske biti zaštićeni”.
Ali, ubrzo dolazi do više nesporazuma između čelnih ljudi Crnogorske mitropolije i crnogorske države. Đukanović se otvoreno izjašnjava kao – ateista. A štampa obelodanjuje i da nije kršten.
U vreme novih predsedničkih izbora ponovo se spuštaju tenzije. Televizijske kamere i fotoaparati, krajem 2002. godine, beleže susret mitropolita Amfilohija i predsedničkog kandidata Đukanovićeve stranke Filipa Vujanovića.
Na udaru se našao i sam patrijarh Pavle, kada je u avgustu te godine došao u dvodnevnu posetu Eparhiji budimljansko-nikšićkoj. Njegova poseta okarakterisana je od agresivnih pobornika crnogorske nezavisnosti kao atak na crnogorsku naciju, širenje velikosrpstva, pritisak na građane pred predstojeći popis stanovništva...
No, kako se intenziviraju pripreme za održavanje referenduma o nezavisnosti Crne Gore, valjalo je opet “spustiti loptu”. Sasvim drugi ambijent dočekuje patrijarha Pavla i još gotovo dvadeset srpskih vladika u Pljevljima, 15. maja 2004. godine. Na veliku svečanost osvećenja konaka drevnog manastira Svete Trojice, u čiju obnovu je uloženo oko tri miliona evra, došao je i predsednik Crne Gore Filip Vujanović. Sa patrijarhom Pavlom sastao se u četiri oka. U srdačnim odnosima je i sa mitropolitom Amfilohijem, kao i sa svim drugim srpskim vladikama. Sve je u najboljem redu...
Početkom jula patrijarh Pavle je ponovo u Crnoj Gori. Došao je da u podgoričkom hramu Hristovog Vaskrsenja rukopoloži novog episkopa dioklijskog Jovana (Purića). I ovog puta patrijarh Pavle i predsednik Vujanović sastaju se u ambijentu dobrodošlice.
Ne prođe puno, a ono opet zategnuti odnosi između Crkve i države u Crnoj Gori. U leto 2005. mitropolitu Amfilohiju prete čak i zatvorom, zbog podizanja omalene crkve Svete Trojice na Rumiji kod Bara.
Ipak, što se više približava vreme referenduma, to čelnici crnogorske vlasti nastoje da se više približe Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Mitropolit Amfilohije omogućava da dva meseca pred referendum, od 14. do 16. februara ove godine, Vlada Crne Gore bude domaćin sabora Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda, koji radi pod pokroviteljstvom Ruske pravoslavne crkve. U zgradi Skupštine opštine Cetinje, gde su predstavnici 25 pravoslavnih zemalja razgovarali na temu “Država i Crkva u svetu koji se menja – traženje puteva partnerstva za rešavanje savremenih problema”, Milo Đukanović i mitropolit Amfilohije sedeli su jedan pored drugog.
http://nspm.org.yu/Slike/amfilohije%20i%20milo.jpg
A još, sjetimo se i da je Đukanović platio vrh onoga u Podgorici.
Što reći?
Ko vise mrzi Srbiju moze se reci. Procitajte.
http://in4s.net/x/index.php?option=c...-cg&Itemid=159
citaj i na druge forume malo koliko oni nas vole..
i da se zna,licno nemam nista proti njih,samo protiv ovih "domacih"
Zbog ovih "organizacija" cemo sigurno jos vise da volimo Crnogorce.Quote:
Originally Posted by nexus
mogao si makar procitati na facebook-u opis te grupe
od ciste zajebancije se stvorila tolika frka, i ovo samo pokazuje dokle idu pojedini umovi i traze ljude odakle su i sl, i onda ih prozivaju za sprdacinu koji ne shvataju l;) extraQuote:
Description:
Ljudi, ovo je kontra za ono njihovo kupljenje da ih ima više u grupi nego što nas živi u CG...
"E ***** ti srbina koji je rodjen u Crnu Goru+nastavak koji negira postojanje Srba" je tebi sprdacina.
Da se pojavi organizacija sa sve kukastim krstovima itd, i da broji 200 clanova, da li bi i to bila sprdacina?
A ovoj temi je baš mjesto odje. E kuku dokle se došlo sa tim Facebookom i koliko je to bolesno i koliko to ljudi ozbiljno shvataju.
Au DIDI, oces li to clan da postanes? :)
Kovacu zar ti vaski vidovi demokratije nijesu mac sa dvije ostrice a ??? Zar Demokratija nije dvosmjerni put ??? Ili posto ste vi nebeski nadri narod imate pravo na sve ????? E nemoze to tako no kako vi drugome tako drugi vama !Quote:
Originally Posted by Kovac
A sada pojasni, i molim te na engleskom...Quote:
Originally Posted by Zvek_Zivi
kakav text...a shto ne napishu ovu njihovu grupu shto je didi napomenu prije?htio da sam da se uchlanim al sam znao da ce nekog pichvajza bit :D
Pa nece te valjda pichvajz sprijeciti da se uclanis...mozes ti to bolje hooligan.Quote:
Originally Posted by El_NiNhO
Vidis kako si slijep poored oci ,to vjerovatno sto si serbalj ! Ti vidis ovi sajt i ove Crnogorce ma ne vidis onije iljadu i kusur veljeserbaljskijeh koji popljuju i po*****raju sve sto je sveto jednome Crnogorcu ,na najmanji odgovor protiv pljuvanja CG ban je automacki ,zato neka "demokrate" puste znamo se odavno !Quote:
Originally Posted by Kovac
Apropo naziva CG OMladina dotakla dno ,ja mnim e je serbaljska odavno na dno ,eo najunosniji biznis im je prodaja bubrega po kafana !
Zaključavajte ovo...
A i facebook je super izvor znanja..
Igor Grbic (Serbia) wrote
at 2:11am yesterday
Alo BAGRO CRNOGORSKA sto samo smrdite po BG-U TISINA.Jebali ste koze do juce sad glumite evropu
at 12:41pm on June 7th, 2008Jel znati vi koja je slicnost izmedju parenja macaka i crnogorske nezavisnosti?
Nit veće dreke, nit manjeg kur*a!!!!:))
Milosh Starchevic (Serbia) wrote
at 8:30pm on June 2nd, 2008
Podgorica?? Fino mesto, samo daleko od grada jbg...
Mirko Benac (Serbia) wrote
at 6:59pm on June 2nd, 2008
pilot"trazim dozvolu za preletanje"
kontrola leta CG"ponovite opet molim vas"
pilot"nista, nista"
Milan Pešić wrote
at 3:57pm on May 30th, 2008
Само се ви купајте у вашем ђубретарском мору, а ја одох у Грчку да тамо потрошим 700 евра. Једнио што вам је вредело доле су вам Срби изградили, а и то вам је пропало јер сте нерадници. Не разумем само ове наше одавде који иду у оно вашариште - Будву и остала сеоска места да се проводе под њиховим шаторима од кафића, уместо да оду негде ко људи.
Црна Гора је црна рупа Европе и света, дно дна! Подгорица је најружнији град на свету, без ичега што вреди пажње, осим оронулих и неокречених зграда!
Milan Pešić wrote
at 3:57pm on May 30th, 2008
Само се ви купајте у вашем ђубретарском мору, а ја одох у Грчку да тамо потрошим 700 евра. Једнио што вам је вредело доле су вам Срби изградили, а и то вам је пропало јер сте нерадници. Не разумем само ове наше одавде који иду у оно вашариште - Будву и остала сеоска места да се проводе под њиховим шаторима од кафића, уместо да оду негде ко људи.
Црна Гора је црна рупа Европе и света, дно дна! Подгорица је најружнији град на свету, без ичега што вреди пажње, осим оронулих и неокречених зграда!
Bojana Jovanovic (Serbia) wrote
at 11:37am on May 30th, 2008
crnogorci su izmisljen narod.
kojim vi jezikom govorite???crnogorskim???
hahaha zivo me zanima koji je to jezik!!???:))
Milica Miletic (Serbia) wrote
at 12:40am on May 30th, 2008
Ma crna gora je NISTA!!! A umislili su da su neki k****...
ima nekih 500 postova...ovo je samo prva stranica,ne bih dalje da idem...vidish da hooligan mozhe i bolje....
http://www.facebook.com/group.php?gid=11034982565