".... na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde"!

Šta ima tu histerično. To je samo realan opis onoga o čemu pišem. Zabolje istina. A ?

Quote:

---

Sinovi u Manjači

Naime, dokumenti do kojih smo došli pretražujući arhive ukazuju na to da je Glušac još tada iskazala, blago rečeno, neshvatljivu neprofesionalnost, kada je Boška (Luke) Veselinovića (1947) iz sanskog sela Kljevci osudila na uvjetnu kaznu zbog silovanja 64-godišnje Rasime Mujkanović iz Sanskog Mosta.

Veselinović, rezervista u srpskoj policiji, upao je u sumrak s automatskom puškom u Rasiminu kuću dok su njena dva sina bila zatvorena u logoru Manjača, i uz prijetnju oružjem natjerao je na spolni odnos, pritom je teško povrijedivši. Rasima je sa strašnim traumama nakon rata živjela u izbjeglištvu u Francuskoj, gdje je i umrla prije tri godine.

Tužilaštvo u Sanskom Mostu podiglo je optužnicu protiv Veselinovića, a sudsko vijeće u kojem su bili Dragica Glušac (predsjednik) i porotnici Mile Crnomarković i Milutin Marković osudilo je silovatelja 30. aprila 1993. uvjetno na godinu zatvora.

---

Hoćeš dokaz? Evo ti!

Сугеришем ти да између осталог РС ословљаваш тим именом а не неким погрдним именима јер само тако потпаљујеш атмосферу.

И замисли да остали крену да се гађу увредама и увредивим називима...о томе ти говорим.

Daj dokaz da je ta tvorevina nešto drugo.

Evo ti malo slikovotiji opis zločinačke tvorevine. Samo trebaš kliknut na ovaj link.

Quote:

---

Originally Posted by Dobrusky

Tamo vlada četnički duh. Tamo se slavi Draža Mihailović i ravnogorski pokrt. Dižu mu se spomenici, daju imena ulica po njemu. Tamo postoje legalne četničke falange u vidu NVO.

---

Naravno da se slavi general Mihailović, ne znam šta ima loše u tome, reč je o čoveku odlikovanom od strane Saveznika u 2 svetskom ratu.Ne mogu se i danas prosipati komunističke laži o generalu Mihailoviću.

Postojanje organizacija koje neguju tekovine pokreta generala Mihailovića u Republici Srpskoj nije usmereno protiv Muslimana/Bošnjaka, jer je i deo muslimana pripadao četničkom pokretu-manjina ali ih je bilo.
I u partizanskom pokretu je učestvovala manjina Muslimana/Bošnjaka, pa niko nije prigovarao što se taj pokret slavi.

Quote:

---

Originally Posted by Dobrusky

Cijela Republika Krmska je zlotvorska tvorevina izgradjena na kostima poklanih Bošnjaka.

---

Samo zahvaljujući ustaškom genocidu, u kojem su značajno učešće uzeli i pripadnici tvog naroda, moguće je postojanje BiH u sadašnjem obliku.BiH je izgrađena na tekovinama ustaških jama, Jasenovca, i poklanih Srba u 2 svetskom ratu, jer da nije bilo ustaškog hrvatsko-muslimanskog genocida Srbi bi bili većina u BiH.

Republika Srpska je legalna i legitimna federalna jedinica i država-članica savezne države BiH.Svakako bi postojala i bez rata i bez ijednog poginulog čoveka u BiH, jer je i osnovana pre početka rata pod imenom Srpska Republika BiH, a bila je predviđena i Kutiljerovim planom a rat je i započet od strane Izetbegovića da bi sprečio formiranje RS, što mu nije uspelo.

Republika Srpska je legitiman i legalan odgovor srpskog naroda u BiH na kršenje njegovog statusa koji je bio garantovan ustavom SR BIH važećim 1992 godine, kada je suprotno ustavu BiH proglašena nazavisnost bez saglasnosti srpskih poslanika.

Quote:

---

Originally Posted by Dobrusky

Problem i jeste u tome što nismo uzimali za primjer čestite ljude kova generala, narodnog heroja i humaniste Jova Kapičića. Da jesmo, druge bi nam tice pjevale.
Slava i čast generalu Kapičiću!

---

To je jedna obična senilna matora budala koja se hvali onim čega se pametan stidi.Terao je svoje komunističke saborce u konc-logor na Golom Otoku, tu nema ni 1 % čestitosti ni humanizma.

Takvi nisu bili mnogo cenjeni ni od strane svojih naredbodavaca, samo su obavljali prljav posao, koji nije hteo da obavlja niko ko ima i 1 % poštenja i ljudskosti.

preporuka za sve vas ostrascene svih nacija i naziva
https://forum.cdm.me/announcement.php?f=45

Quote:

---

Originally Posted by ni na nebu ni na zemlji

preporuka za sve vas ostrascene svih nacija i naziva
https://forum.cdm.me/announcement.php?f=45

---

Kakva korist od svega toga kad nema ko da sprovodi pravila..

A, dje bijaste ranije kad se vrijedja general Kapičić, kad se negira genocid u Srebrenici, kad se opravdava postojanje zločinačke tvorevine Republike Smrdske... a "junaci"?

P.S.

Četnici, rekao sam šta vam mislim. I dalje neću radi poštovanja pravila foruma.

Ту смо цијело вријеме.

Quote:

---

Originally Posted by Dobrusky

@gaul,

Sa tobom sam završio diskusiju. Ti si izgleda neko derište.

Pozdrav.

---

Kako mi je samo drago što ti nisam dorastao u toj mržnji i krvožednosti.
Samo ti čekaj da se započnu krvave orgije da bi upotrijebio svoje oružije, siguran sam da ćeš imati sa drugih strana istomišljenika.

Žalosno u ovakvim situacijama što se koriste žrtve da bi se u ime njih i u ime njihove žrtve pojedini iznosili svoju mržnju i izlagali svoje niske stavove.

Nadam se da će upravo zbog ovakvih međunarodne institucije biti što duže u BIH i onemogućavati im pravo da biraju i da budu birani.

Quote:

---

Originally Posted by Dobrusky

U Republici Smrdskoj jesu!

---

Znachi,da rekapituliramo.Ti kazesh da su svi stanovnici Republike Srpske chetnici.Dalje kazesh,da sa chetnicima razgovarash samo preko nishana,shto znachi da bi ih rado vidio mrtve.Idemo dalje:ti dakle pozivash na ubijanje oko 15000000 ljudi.A josh dalje:trazhish ban sa foruma za druge za raspirivanje mrzhnje.To druzhe moj ne ide tako,kad vec potezhesh banove,ti bi prvi trebalo da ga dobijesh.

Quote:

---

Originally Posted by Dobrusky

Tamo vlada četnički duh. Tamo se slavi Draža Mihailović i ravnogorski pokrt. Dižu mu se spomenici, daju imena ulica po njemu. Tamo postoje legalne četničke falange u vidu NVO. Tamo se kriju ratni zločinci i stoluje zlotvor krvavi vladika Kačavenda. Cijela Republika Krmska je zlotvorska tvorevina izgradjena na kostima poklanih Bošnjaka.

---

Republika Srpska je tvorevina gradjanskog rata,u kojem su zlocine cinile sve tri strane.Rukovodstvo Republike Srpske(ratne,ne ovog sadashnjeg legalnog entiteta) najvishe,to stoji.Sa jednim znachajnim izuzetkom,vecini tog rukovodstva su kazne odmjerene u Hagu,shto znachi da oni itekako odgovaraju za svoja nedjela.

A ovo shto ti radish,je pozivanje na kolektivni linch chitavog naroda.Zato i kazhem:tvoja retorika ne razlikuje se od retorike Karadzicevih i Mladicevih koljaca i shovinista.

Quote:

---

Originally Posted by Dobrusky

Udariti na čast naše bošnjačke žene muslimanke, uostalom kao i kod Crnogoraca, teže je i od samog ubistva. Samo u zlotvorskoj Republici Smrdskoj se za silovanje dobija uslovna kazna. Samo zato što je četnik silovao Bošnjaku muslimanku. Tim i takvim presudama se dodatno udara na čast i obraz naših žena žrtava silovanja. Isto kao što se prekopavanjem masovnih grobnica dodatno narišavao mir mrtvima.

---

Ovdje pricamo o politicko-pravnim problemima,a ne o onim moralne prirode.Dakle,da se manemo zaklinjanja na chast i crnogorki i muslimanki i njemica,nego navedi presude pa da o njima raspravljamo.Ja razumijem ogorcenost,Boshnjaci imaju svo pravo na nju,ali ne razumijem pozivanje na jednake zlocine,i na gledanje preko nishana,15 godina kasnije.To se zove ratno huskanje,krivicno je djelo i u BiH i u CG i u Srbiji i u Hrvatskoj,i to nikakvog dobra donijelo nije.

Edit: presuda koju si naveo je iz 1993...Rukovodstvo tadashnje RS je vecinom u Hagu.

Quote:

---

Originally Posted by dobrusky

Problem i jeste u tome što nismo uzimali za primjer čestite ljude kova generala, narodnog heroja i humaniste Jova Kapičića. Da jesmo, druge bi nam tice pjevale.

---

Humaniste?Vidi,nemam nishta protiv Kapicica,iskreno,shtavishe,poznajem ga licno,ali ovo je vec veeeeeeeeliko pretjerivanje,i ti to znash.

Quote:

---

Originally Posted by dobrusky

Da je pokojni Izetbegović napravio koaliciju sa reformisanim SDP-om i drugim demokratskim snagama, liberalima, reformistima Ante Markovića ... i drugih. Ali nije. Napravio je koaliciju sa svojim ideološkim istomišljenicima ustašama (HDZ) i četnicima (SDS) što je dovelo do najvećeg zla u historiji Bosne i Bošnjaka.

---

O tome ti i pricam.Jedan shovinizam hrani drugi.Zato narod BiH mora da se mane takve retorike koju ti koristish,i da raskrsti sa ratnim liderima.

Quote:

---

Originally Posted by dobrusky

Smrt fašizmu !!!

---

Sloboda narodu:D

Quote:

---

Originally Posted by Dobrusky

kad se negira genocid u Srebrenici, . a "junaci"?

---

Nema nikakvog genocida u Srebrenici.To je jeftina mitologija koja se koristi da bi se tražilo ukidanje prava srpskog naroda u BiH.

Čitava ta mitologija se bazira na lažima i prećutkivanju notornih činjenica, da su tzv."žrtve" u Srebrenici ranije poklale desetine sela u opštini Bratunac, i da su zloupotrebljavale status demilitarizovane zone da iz nje napadaju i ubijaju po srpskim selima.

Quote:

---

Originally Posted by Dobrusky

kad se opravdava postojanje zločinačke tvorevine Republike Smrdske..

---

Nema tu šta da se opravdava, Srpska postoji i postojaće dok god ima Srba u BiH.
Nije to nikakva "zločinačka tvorevina" nego legitiman i legalan oblik državnosti srpskog naroda, sviđalo se to nekome ili ne.

Quote:

---

Originally Posted by Dobrusky

A, dje bijaste ranije kad se vrijedja general Kapičić,

---

To čime se danas hvali taj senilni starac, nije nikada čak ni u Brozovo vreme, predstavljano kao nešto pozitivno i dobro, samo se guralo pod tepih.
To je jedan običan upravnik konc-logora.

Quote:

---

Originally Posted by Recordare88

Republika Srpska je tvorevina gradjanskog rata,u kojem su zlocine cinile sve tri strane.Rukovodstvo Republike Srpske(ratne,ne ovog sadashnjeg legalnog entiteta) najvishe,to stoji.Sa jednim znachajnim izuzetkom,vecini tog rukovodstva su kazne odmjerene u Hagu,shto znachi da oni itekako odgovaraju za svoja nedjela.

---

Tvorevina građanskog rata je i sama BiH, a ne samo Republika Srpska.BiH je delimično i tvorevina ustaškog genocida u 2 svetskom ratu, mnogo bi drugačija bila situacija da broj Srba nije smanjen usled genocida.

Quote:

---

Originally Posted by Recordare88

Ovdje pricamo o politicko-pravnim problemima,a ne o onim moralne prirode.Dakle,da se manemo zaklinjanja na chast i crnogorki i muslimanki i njemica,nego navedi presude pa da o njima raspravljamo..

Edit: presuda koju si naveo je iz 1993...Rukovodstvo tadashnje RS je vecinom u Hagu.

---

Ta presuda je iz vremena rata kada sudovi nisu radili normalno, no ipak je taj Srbin bar krivično procesuiran.
Ni 15 godina posle nije procesuiran Atif Dudaković koji je pred kamerama naređivao činjenje zločina.

Quote:

---

Originally Posted by Recordare88

Ja razumijem ogorcenost,Boshnjaci imaju svo pravo na nju,ali ne razumijem pozivanje na jednake zlocine,i na gledanje preko nishana,15 godina kasnije

---

Ja uopšte ne razumem njihovu ogorčenost.Sve što su radili i Srbi, i oni su činili, etnički su očistili svoj deo BiH, tamo nema Srba ni 2-3 % i sada nešto prebacuju Republici Srpskoj zbog toga.

Fama o Srebrenici je obična mitologija, to se sistematski koristi protiv Srba, zaboravljaju se zločini vojnih formacija iz Srebrenice nad Srbima, što je značajno doprinelo krajnjem ishodu.Ne postoji nikakav akt/dokument muslimanskih vlasti kojima se ograđuju od zločina koje su počinili Orićevi podčinjeni u Podrinju.

Da su Orićevi bojovnici poštovali status demilitarizovane zone kako su propisale UN, nikome od njih ne bi falila dlaka sa glave.Danas niko ni iz Sarajeva ne negira da su UN odredile da Srebrenica bude demilitarizovana zona(na zahtev vlade iz Sarajeva), i da to vlasti u Sarajevu nisu poštovale i da su nastavile ratne operacije iz zone koja je morala da bude demilitarizovana, u kojoj nije smelo biti naoružanih vojnih formacija.Štaviše ta zona je ratnim operacijama proširena, pa je u jednom momentu obuhvatala i 70 % opštine Bratunac.
Zato oni nisu žrtve Srba nego Izetbegovića i Orića i oni su pretežno odgovorni za njihovu smrt.Prvo su im naredili da ubijaju srpsko stanovništvo po Podrinju a trebali su da im narede da predaju oružje UN i da ne napadaju Srbe iz Srebrenice.

U tzv."genocid" su uračunati i poginuli Orićevi bojovnici u borbi sa VRS, ljudi koji su umrli prirodnom smrću,ljudi koji su i preživeli rat, ljudi koji su poginuli u pokušaju da se pod borbom probiju do regiona Tuzle, po njihovim brojkama ispada da uopšte niko nije stradao u borbama sa VRS,iako je rat vođen 3 godine, sa čestim promenama linija razdvajanja između zaraćenih strana.

Što se tiče zle sudbine Orićevih podčinjenih ne vidim razlog da Srbija sebe nešto posipa pepelom zbog njih, i sramota je da se njihovo stradanje posebno izdvaja od mnogih drugih nevino stradalih.Postoje slučajevi gde su stradala deca, žene, starci i nemoćni, koji nisu prethodno palili sela i ubijali njihove stanovnike i da je zaista težnja(samo) da se osude zločini usvajala bi se rezolucija o stradanju ovih kategorija lica koja nisu uopšte svojim činjenjem doprinela svojem stradanju, a Orićevi podčinjeni su svojim prethodnim činjenjem delimično doprineli svojoj sudbini.
No, ovde je reč o političkoj instrumentalizaciji dešavanja u Srebrenici a ne o nekoj težnji da se zločini osude.

Quote:

---

Originally Posted by Dobrusky

@Nihil

Dobar si čovjek, ali brate lupetaš. Što se prije budete suočili za vašim zločinima i zločincima to će biti bolje za vas Srbe. Kod nas Bošnjaka MORA doći do radikalnijih promijena i puštanje ovih sadašnjih izdajnika niz vodu. Ne možemo osudjivati ni Srbe za sve kad imamo guju u njedrima koja im povladjuje na svemu i svačemu. Sulejman Tihić je postao simbol izdaje, a koliko se u javnom pogovaranju da čuti, već su stvoreni bošnjački slobodni strijelci.

---

Ovo o dobrom čovjeku i lupetanju je sasvim suvišno, a i veoma problematično. Može li neko ko lupeta biti dobar čovjek? Ako je to lupetanje nešto loše onda je i onaj ko lupeta loš, jer priča loše stvari. Zaključci ti odstupaju od logike i u ovom slučaju, a glavni razlog je u polazištu. Previše emotivnog nacionalnog naboja ima u tvojim postovima i od toga se ne može racionalno rasuđivati.
Naravno, za Srbe i Srbiju će biti bolje da se riješe zločinaca i kriminalaca, a to važi za svaki narod, naciju i državu. Ovdje uopšte nije sporno da je zločin napravljen i da za njega treba kazniti počinioce i naredbodavce. Sporno je nedobronamjerno insistiranje na na kvalifikaciji zločina. Srbi i Srbija ne mogu da prihvate odgovornost za genocid koji je počinjen mimo njihove volje i želje. Za zločin morajum, ali za genocid niti moraju niti trebaju. Srbi i Srbija nisu ni planirali ni vršili genocid ni nad jednim narodom. ... Inače, priča o izdaji, domaćim izdajnicima, stranim plaćenicima i slično, najcrnja je moguća priča koja se u jedan narod može uvući, jer pokušava da nametne jednoumlje i autoritarnu i totalitarnu vladavinu jedne ideologije.

Quote:

---

Press istraŽuje:
Samo Boris Tadić Brantovim stopama

---

Quote:

---

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/v...m+stopama.html
evo za sve one dusebriznike koji kazu da se jedino srbi ponasaju idiotski,i pored svih priznanja ..dok drugima genocid ne predstavlja cak ni zlocin i dalje odbijaju da se izvinu...stidi se hrvatska nacijo.

---

Teška glupost. Niti je Srbija Njemačka, niti Tadić po čovječnosti, ili bilo čemu drugom što je moralno, može da pridje Brantu.

Razlika izmedju ove dvije države je u tome što je Njemačka poslije žločina koje je napravila denacifikovana, a Srbija nije. Nije ni taknuta. Sve poluge genocida koje su isti osmislile, isplanirale i sprovele u djelo su u Srbiji netaknute. Počev od kuma Borisa Tadića, zlikovca Dobrice Ćosića, preko njegovog rodjenog baba do ostalih tvoraca smrti u ANUS. Naravno, tu su pojedinci i grupe iz DS koju Tadić predvodi, kao i cijele političke partije SPS, SRS, SNS, DSS, NS ... lakše je reći sve olitičke struktureosim LDP-a Čedomira Jovanovića. Dakako da mislim i na najveće izdajnike u Bošnjaka od kako Sandzak postoji Sulejmana Ugljaninja i Rasima Ljajića.

Ponašanje Srbije prema Bosni, ali i prema Crnoj Gori, ne može se drugačije nazvati osim LICEMIJERSTVO.

Quote:

---

Originally Posted by dobrusky

teška glupost. Niti je srbija njemačka, niti tadić po čovječnosti, ili bilo čemu drugom što je moralno, može da pridje brantu.

razlika izmedju ove dvije države je u tome što je njemačka poslije žločina koje je napravila denacifikovana, a srbija nije. Nije ni taknuta. sve poluge genocida koje su isti osmislile, isplanirale i sprovele u djelo su u srbiji netaknute. Počev od kuma borisa tadića, zlikovca dobrice Ćosića, preko njegovog rodjenog baba do ostalih tvoraca smrti u anus. Naravno, tu su pojedinci i grupe iz ds koju tadić predvodi, kao i cijele političke partije sps, srs, sns, dss, ns ... Lakše je reći sve olitičke struktureosim ldp-a Čedomira jovanovića. Dakako da mislim i na najveće izdajnike u bošnjaka od kako sandzak postoji sulejmana ugljaninja i rasima ljajića.

Ponašanje srbije prema bosni, ali i prema crnoj gori, ne može se drugačije nazvati osim licemijerstvo.

---

Разлика између Србије и Њемачке је та што Србија није покренула ниједан рат и што Србија за разлику од Њемачке нема коме да се за било шта извињава.

http://www.glassrpske.com/vijest/2/n...oupotreba.html


Број жртава предмет тешких злоупотреба
Datum: 09.04.2010 23:00
Autor: Глас Српске

БAЊA ЛУКA - Бивши предсједник Комисије за истраживање догађаја у и око Сребренице Марко Aрсовић изјавио је у петак Срни да се слаже с намјером премијера Републике Српске Милорада Додика да треба повући сагласност на списак настрадалих Сребреничана јер су, у најмању руку, сумњиви кад је ријеч о броју жртава.

- Спискови су сумњиви што се броја тиче и постоји пријека потреба да се догађаји у Сребреници истраже на начин којим се служи судско истраживање истине - оцијенио је Aрсовић.

Он је нагласио да је веома важно да се пажња не усмјерава само на жртве једног народа, него на све оне који су страдали у и око Сребренице.

Aрсовић сматра да је број муслиманских жртава у Сребреници предмет тешких злоупотреба, јер су лешеви људи за које се не зна ни како су, ни гдје су погинули масовно премјештани и сахрањивани у Меморијалном центру Поточари.

Он је подсјетио да је дао оставку на мјесто предсједника те комисије јер му је намјера била да ради професионално, а не по жељи тадашњег високог представника за БиХ Педија Ешдауна.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex...ava-Srebrenice



Ešdaun kreirao spisak žrtava Srebrenice
A. Pandurević - Vesti, 11. 04. 2010.

Bivši predsednik Komisije za istraživanje događaja u i oko Srebrenice Marko Arsović prvi put je javno potvrdio da je spisak srebreničkih žrtava sačinjen po narudžbini bivšeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna!

Nakon što je s negodovanjem, kao ''neprihvatljiv i tendenciozan'', odbacio Izveštaj o slučaju "Srebrenica" koji su 2002. godine sačinili Biro Vlade RS za odnose sa Haškim tribunalom i Dokumentacioni centar RS, Ešdaun je vršio snažan pritisak na vlasti RS da formiraju Komisiju za istraživanje događaja u i oko Srebrenice koja bi sačinila novi Izveštaj.

Komisija je počela sa radom u januaru 2004. godine, pod budnim okom OHR-a i Tužilaštva Haškog tribunala. Međutim, njen preliminarni izveštaj od 14. aprila neverovatno je razbesneo Ešdauna koji je insistirao na ''naručenoj istini'' zbog čega je Arsović podneo ostavku na mesto predsednika Komisije.

Ešdaun je tada smenio Dejana Miletića sa funkcije šefa Sekretarijata Vlade RS za odnose sa Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u Hagu i istraživanje ratnih zločina, optužujući ga da ''Izveštaj predstavlja katalog opstruktivnog ponašanja od strane određenih funkcionera RS, čija je opstrukcija suštinski onemogućila Komisiju da obavi zadatak prikupljanja ključnih informacija''.

Marko Arsović, koji je 2003. godine bio i predsednik Vrhovnog suda RS, prvi put je javno otkrio da je dao ostavku na mesto predsednika te komisije jer mu je namera bila da ''radi profesionalno, a ne po želji tadašnjeg visokog predstavnika za BiH Pedija Ešdauna''.

- U startu sam se protivio osnivanju Komisije, a mesto predsednika prihvatio sam nerado i to nakon političkog pritiska iz Vlade RS - tvrdi Arsović koji je upozorio i tadašnjeg premijera RS Dragana Mikerevića da formiranje takve komisije nije dobro, jer to nije njen, nego posao pravosuđa.

Nakon preliminarnog Izveštaja, prema njegovim rečima, Ešdaun je na sastanak pozvao sve članove Komisije pred kojima nije krio svoj bes.
- Pobesneo je na sastanku u Sarajevu, jer je želeo što pre da dobije dokument u kome bi jedna, i to srpska strana, bila jedini krivac - ispričao je Arsović.

Komentarišući najavu premijera RS Milorada Dodika da će Vlada RS povući saglasnost na spisak nastradalih Srebreničana jer je, u najmanju ruku, sumnjiv kad je reč o broju žrtava, Arsović kaže:
- Spiskovi su sumnjivi što se broja tiče i postoji preka potreba da se događaji u Srebrenici istraže na način kojim se služi sudsko istraživanje istine.

Kao veoma važno naglasio je da se ''pažnja ne usmerava samo na žrtve jednog naroda, nego na sve one koji su stradali u i oko Srebrenice''.

Arsović smatra da je broj muslimanskih žrtava u Srebrenici predmet teških zloupotreba, jer su leševi ljudi za koje se ne zna ni kako su, ni gde su poginuli masovno premeštani i sahranjivani u Memorijalnom centru Potočari.
- Mnogo toga u ovom slučaju predmet je manipulacija. Činjenica je da nigde ne postoji nijedna naredba za izvršenje zločina, a u javnosti se ide dotle da se čak spominje termin lokalni genocid. Takav čin ne može biti lokalnog karaktera - istakao je Arsović.

Podsetimo, porodice srpskih žrtava s područja Birača i Podrinja najavile su tužbu protiv bivšeg predsednika RS Dragana Čavića, premijera Dragana Mikerevića i članova Komisije, optužujući ih za zloupotrebu položaja i ovlašćenja u slučaju Izveštaja Komisije za Srebrenicu.

Na osnovu Izveštaja ove Komisije, bivši visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak oduzeo je lična dokumenta od 93 osobe srpske nacionalnosti čija se imena nalaze u izveštaju kao imena onih koji su odgovorni za događaje u Srebrenici iz jula 1995. godine. Istragom Tužilaštva BiH svi oni, a među njima i 35 policajaca, oslobođeni su sumnje.


Dodik: Pokrećemo istragu
Predsednik Vlade RS Milorad Dodik najavio je pokretanje istrage o tome ''zašto su pojedinci iz RS potpisali spiskove na kojima su živi ljudi, koji opterećuju istoriju i sudbine, i ko je na njih vršio pritisak''.
Podsetimo, predsednik Istraživačko-dokumentacionog centra (IDC) Mirsad Tokača izjavio je da njegov IDC ima podatke o 500 živih ljudi koji su se vodili na spiskovima stradalih u i oko Srebrenice u julu 1995. godine.

Tihić: Bilo je bolje u Čavićevo doba
Lider SDA Sulejman Tihić izjavio je da je ''raspoloženje i svest o događajima u Srebrenici u RS bilo na mnogo višem nivou 2005. godine, kada je predsednik bio Dragan Čavić, koji je formirao Komisiju za utvrđivanje istine o Srebrenici''

Vidaković: Zbog neistina progone Srbe
Predsednik Sindikata CJB Bijeljina Rodoljub Vidaković podsetio je da je prvi javno izneo sumnje na račun Komisije za utvrđivanje istine o Srebrenici, jer je izašla u javnost sa neproverenim činjenicama.

Dzabe kreče četničine.

Za 6.500 žrtava već postoje pozitivni DNK rezultati da su njihovi skeletni ostaci pronađeni u nekoj od više od stotinu grobnica Srebrenice, uključujući i žrtve koje su otkrivene na teritoriji Srbije u šest različitih općina.

http://cache2.asset-cache.net/xc/532...1E70F2B3269972

U identifikacionom centru u Tuzli i Sarajevu postoji više hiljada zemnih ostataka koja čekaju DNK identifikaciju.

Ja bi volio da podaci koji se navode nisu tačni. Ali, nažalost, svakodnevno se potvrdjuje.

Ако могу докази да се доставе ја бих био рад :-)

http://www.glassrpske.com/vijest/2/n...rebrenici.html


“Пакова против истине о Сребреници”
Datum: 22.04.2010 23:00
Autor: М. Ф.

СТРAЗБУР - Извјестилац Европског парламента за БиХ Дорис Пак упозорила је јуче да су “изјаве премијера РС Милорада Додика о масакру у Сребреници штетне по интерес људи у РС”.

Пакова је упозорила и да закључци Владе РС од 19. априла, којима се тражи да се утврди истина о дешавањима у и око Сребренице, “угрожавају процес кретања ка стабилности и напретку свих у региону”.

- Додик се игра ватром тако што намјерно искривљује историјску истину о масакру у Сребреници. Његове изјаве супротне су жељама свих народа БиХ, укључујући и грађане Републике Српске, за будућношћу заснованој на међусобном разумијевању и напретку - саопштила је Пакова.

Делегат СНСД-а у Дому народа Парламента БиХ Зоран Копривица оцијенио је ставове Пакове недемократским и једностраним.

- Она не жели да се сазна истина о Сребреници, јер жели да одржи стереотип о Бошњацима као јединим жртвама протеклог рата. Њу не занимају српске жртве - рекао је Копривица.

Предсједник СП Петар Ђокић каже да су иступи Пакове неутемељени и засновани на погрешним информацијама.

- Већ дуго Пакова неоснованим изјавама наноси доста штете РС и БиХ. Очигледно је да су њени ставови о важнијим питањима у БиХ наручени из Сарајева - рекао је Ђокић.

Упитао је шта уопште има штетно у томе да наука утврди истину о Сребреници.

- У тренутку када бошњачке невладине организације отворено говоре о лажним списковима жртава у Сребреници, Пакова покушава да спријечи доказивање истине о ратним дешавањима на подручју те општине - казао је Ђокић.

Предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић каже да Дорис Пак отворено дјелује против институција РС и њених званичника што је неприхватљиво функцији коју обавља.

Genocid - ta magična reč


Više sam volio da me pogodi granata nego da od mene prave genocid. (jedan svedok pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju) Piše: Vojin Dimitrijević
Citirani prostosrdačni učesnik rata za spas i interese svoje nacije nije usamljen u verovanju da oznaka "genocid" ima neka magijska svojstva, kobna ne samo za njega nego i za grupu kojoj pripada. Kao što smo opet videli ovih dana, njemu se pridružuju obrazovani, ili bar formalno obrazovani, analitičari i pravnici. Ne mislim na one koji jednostavno tvrde da se nešto uopšte nije desilo (npr. usmrćenje velikog broja ljudi u Srebrenici) ili da nikada nije ni postojalo (npr. logori smrti u Aušvicu i Birkenauu), već na one koji se svim silama upinju da prekvalifikuju zločin, čije postojanje - makar u umanjenom obliku - prihvataju. Jeste, kažu jedni, za nekoliko dana ubijeno je nekoliko hiljada muslimana, ali među njima nije bilo žena i dece. Ako je i bilo dece, nosila su pušku pa se decom nisu mogla nazvati. Ili: nisu to bili civili nego zarobljeni vojnici - doduše, tačno je da se prema pravilima svake moderne vojske ratni zarobljenik ne sme streljati, ali ubijanje zarobljenika, ako ga je i bilo, nije genocid - to je "običan" ratni zločin. Drugim rečima, neka bude - baš kad mora - zločin, najstrašniji zločin, monstruozni zločin - ali samo ne genocid!

Paničan strah od "genocidnosti"

"Naučni" poricatelji genocida su - s velikom merom intelektualnog nepoštenja - proneli tezu da se priznanjem kako su neki pojedinac ili grupa izvršili delo genocida ljaga s neposrednog izvršioca prenosi na celi narod, pa njegova nacija tako postaje "genocidna". Ova učena dosetka prenosi se onda na prosečne ljude, koji su s pravom zabrinuti za svoj nacionalni "identitet", zbog toga što im preti da bez ikakve lične krivice nose žig nekakve nasledne izopačenosti. Međutim, koliko je potpisanome poznato, nijednu naciju niko ozbiljan nigde nije oglasio za "genocidnu". Čak ni nemačku naciju, čiji su vođi, oficiri, činovnici i vojnici učestvovali u Holokaustu, masovnom uništavanju Jevreja, koje svi označavaju kao genocid i čije postojanje poriče tek nekoliko ludaka u Evropi, SAD i arapskom svetu. Najdalje je možda u pripisivanju kolektivne odgovornosti Nemcima otišao Daniel Goldhagen u svojoj knjizi Hitlerovi dobrovoljni dželati- obični Nemci i Holokaust, mada je kod njega više reč o autoritarnosti, kukavičluku i predrasudama mnogih ljudi u diktaturama. Ceo taj magični paradoks dobro je predstavio Boško Jakšić pitanjem da li se zamenom izraza "genocid" rečju "zločin" u skupštinskoj rezoluciji o Srebrenici srpski narod od "genocidnog" preimenuje u "zločinački"!
Šta je u korenu magijskih osobina genocida?

Rafael Lemkin i pokolj Asiraca

Reč "genocid" nije postojala sve do pred kraj Drugog svetskog rata. Nju je skovao Rafael Lemkin (1900 - 1959) po uzoru na homicid, jedan od sinonima za ubistvo, gde se homo (čovek) zamenjuje sa genus (rod, vrsta). Lemkin je bio Jevrejin rođen u Rusiji, ali je delovao u Poljskoj kao njen državljanin i kao ugledan pravnik, advokat i državni tužilac. Za razliku od mnogih članova svoje porodice uspeo je da 1940. izbegne nacističke pogrome i utekne u Švedsku pa u SAD, gde je 1944. objavio knjigu Nacistička vlast u okupiranoj Evropi; u njoj se ovaj neologizam prvi put pojavljuje.
Mnoge će iznenaditi to što autorova glavna inspiracija nije bio Holokaust. Bio je to pokolj Asiraca u Sumailu u Iraku 1933. godine. Lemkinova pažnja se odmah prenela na drugi tada dobro poznati pokušaj uništenja čitavog jednog naroda, na masovnu likvidaciju Jermena u Otomanskoj imperiji od 1915. do 1917. godine. Lemkin se obraćao Pravnom savetu Društva naroda s predlogom da se masovno proganjanje ljudi samo zato što pripadaju nekoj rasnoj, verskoj ili nacionalnoj grupi okvalifikuje kao zločin varvarizma i inkriminiše međunarodnim ugovorom. Ovaj je predlog propao jer se nikome politički nije dopadao, pa ni poljskoj vladi, koja je Lemkina smenila.

Definicija genocida kao krivičnog dela

"Genocid" je brzo postao oznaka za krivično delo. Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida prihvatila je Generalna skupština UN 9. decembra 1948; pošto ju je ratifikovao potreban broj država (među kojima i Jugoslavija) stupila je na snagu početkom 1951. godine. Prema ovom međunarodnom ugovoru, za postojanje genocida bitno je da je delo izvršeno "u nameri potpunog ili delimičnog uništenja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe kao takve", a to delo može biti "ubistvo članova grupe, teška povreda fizičkog ili mentalnog integriteta članova grupe, namerno podvrgavanje grupe životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog ili delimičnog uništenja, mere uperene na sprečavanje rađanja u okviru grupe" i "prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu." (čl. II). Kažnjivi su sâmo delo genocida, planiranje njegovog izvršenja, neposredno i javno podsticanje na genocid, pokušaj i saučesništvo (čl. III). "Lica koja učine delo genocida ili neko drugo delo navedeno u članu III, biće kažnjena bez obzira da li upravljaju državom, obavljaju funkcije ili su obični pojedinci" (čl. IV).
Teorijski, ali vrlo teorijski, ovo se delo može izvršiti i ubistvom jednog jedinog ljudskog bića, ako se ispostavi da je postojala namera da se uništi grupa kojoj pripada. Recimo, ako bi neko rešio da ubistvom jednoga Pueblo Indijanca učini prvi korak u sprovođenju plana da istrebi sve takve Indijance, izvršio bi krivično delo genocida. To se, naravno, ne bi desilo u praksi jer bi izvršilac, umesto u zatvor, bio poslat u mentalnu instituciju. Dokazivanje namere, kao što sve sudije znaju, teško je ako u ponašanju okrivljenog nema nekoga sistema, koji se između ostalog ogleda u broju žrtava.

Pravno, istorijsko, društveno i figurativno značenje

Jedan od razloga za magičnu auru reči "genocid" je u tome što ona ne označava samo delo pravno opisano kao zločin, nego dobija i šire značenje. Lemkinova kovanica dočekana je kao oznaka za sve postupke koji liče na opis iz Konvencije ili na masovna uništavanja pripadnika jedne grupe, od kojih su neka uostalom i inspirisala Lemkina pre Drugog svetskog rata. Tako se oznaka proširila i na ono što u potpunosti ne odgovara opisu iz Konvencije. Što je važno, i na sva ranija zlodela, na koje se Konvencija u skladu s načelima krivičnog prava (nullum crimen sine lege) ne može primeniti. Ova se pojava može posmatrati na manje drastičnim primerima: nije sve ono što obično nazivamo "krađom" isto što i istoimeno delo iz krivičnog zakonika, niti je svaka "prevara" krivično delo. Kada su se, "retroaktivno", posle 1948, neki slični događaji počeli označavati kao "genocid" u običnom, stručnom ili književnom govoru, jer je to bila reč na koju se dugo čekalo, nije se moglo više ići pred sud i utvrditi je li to oznaka za krivično delo ili figurativan govor, pa je to one koji su se osetili povezanim ili bliskim sa izvršiocima počelo teško da pogađa, kao što i današnje Turke vređa kada se likvidacija Jermena tokom Prvog svetskog rata naziva genocidom, pa traže neki blaži, podnošljiviji izraz, ili kao što se hrvatski nacionalisti trude da umanje broj žrtava u Jasenovcu ne bi li skinuli breme "genocidnosti" sa svog naroda. Ako je reč o genocidu, nadležni sud može da kaže da su neka činjenja predstavljala "genocid u smislu Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida" ili u smislu "Krivičnog zakona SRJ" ali ne i da ih oduvek i za navek nazove genocidom u širem, figurativnom, pesničkom ili drugom smislu. Ustaški napor da se istrebe Srbi u Hrvatskoj ostaje pak genocid, iako se o njemu više ne može voditi rasprava pred sudom.
I zaista "genocid" je stari pratilac istorije čovečanstva. Tukidid svedoči da su, čak u prosvećenoj antičkoj Grčkoj, pobednici, pošto bi zauzeli grad, ubijali sve muškarce a žene i decu pretvarali u roblje. Bartolome de las Kasas je u XVI veku šokirao svet svojim Najkraćim opisom uništenja Indije u kome govori o postupcima španskih konkvistadora u Latinskoj Americi prema urođenicima, koji bi se danas nazvali genocidom. Mora se, dakle, shvatiti da je genocid, kao i mnoge druge reči, vezan za istorijski kontekst. Reč nije bila ni ružna ni potrebna kada se takvi postupci nisu osuđivali. Mnogi su narodi, inače, nekada bili "genocidni".
U suprotnom smeru idu nastojanja da se uobičajen pojam genocida svede samo na Holokaust, na pokušaj istrebljenja Jevreja, i da se veže samo za Nemce. Otuda se i kod nas sve sličnosti, pa i najbeznačajnije, ponašanja nekih Srba s nacističkim primaju s tolikim negodovanjem. Verovatno je i odbijanje da se pojmi zločin u Srebrenici 1995. plod potrebe da se ovo sistematsko streljanje, zakopavanje, premeštanje i prikrivanje žrtava uz angažovanje mnogih izvršilaca, prevoznih sredstava i ostale tehnike "očisti" od svake sličnosti s nekim postupcima nemačke vojske i proglasi za prost ratni zločin, motivisan osvetom, besom i mržnjom prema neprijatelju.

Ono što se čini za "više ciljeve" i "višu korist" ne može biti genocid

Svakome je teško da prizna da su pripadnici njegovog naroda izvršili zločin velikih razmera. Pa ipak, i to se dešava: ljudi prihvataju da su neki njihovi sunarodnici izuzeci u odnosu na razne dobre narodne osobine i tradicije, da su, drugim rečima, manjina. Zašto je to skoro nemoguće kada je u pitanju genocid? Verovatno zato što izgleda da počinioci nisu delovali u ličnom interesu već za neko perverzno narodno dobro. Veruje se da oni nisu hteli da pljačkaju, da siluju, već da zauvek uklone pretnju, oličenu u tuđoj, večito neprijateljskoj i zlonamernoj grupi, da oslobode prostor za svoj narod i liše ga permanentne opasnosti. Genocidlije su, misli se, možda surove, grube i nemilosrdne ali su na neki način nesebične jer samo "rade za svoj narod". Iako se ne razumeju u svetsku politiku, međunarodne odnose i međunarodno pravo i ne shvataju da se tako ne može ući u Evropsku uniju, moramo, kažu, da ih razumemo, bar malo. Na narodne uši strah od proglašenja "genocidnom nacijom" lepo se prima.
Još jedan pokazatelj neurotičnosti i traume vezanih za genocid odnosi se i na posledice koje danas nastaju za izvršioca. Naime, otkada je ukinuta smrtna kazna, sankcija za izvršenje genocida ista je kao i za svako drugo teško krivično delo: ne samo za ratni zločin već i za "obični" kriminal, kao što je npr. ubistvo. Takve kvalifikacije i kazne se, kada su u pitanju sunarodnici, lakše prihvataju. Neposredni učinilac neće gore proći zato što mu se na teret stavlja zločin genocida a ne neki drugi. Dakle, odbijanje svake optužbe za genocid nije nadahnuto pomoći optuženom sunarodniku nego strahom da se krivica volšebno ne prenese na celu naciju, na sve "korisnike" njegovog dela.
Sve ovo, naravno, važi i u suprotnom pravcu: vođama i ideolozima rivalske nacije nije stalo da se izvršilac privede pravdi i kazni već da se genocidnom etiketom njegova krivica prenese na sve njegove sunarodnike i saplemenike. U to će lako ubediti i mnoge srodnike žrtava.

S genocidom se stiže do kolektivne krivice i Međunarodnog suda

Pometnji doprinosi i to što je genocid jedino krivično delo za koje može biti odgovorna i država. Prema čl. IX Konvencije o genocidu, "sporovi između strana ugovornica u pogledu tumačenja, primene i izvršenja ove Konvencije, podrazumevajući tu i sporove koji se odnose na odgovornost neke države za genocid ... biće izneseni pred Međunarodni sud pravde, na traženje jedne od strana u sporu." Država ne može pretrpeti krivične sankcije, ali će biti odgovorna za štetu. Kako je optužba za genocid jedini način da se uđe u nadležnost Međunarodnog suda pravde, pred koji se mogu izvesti samo države, i to uz njihov pristanak, pokretanje ovakvog postupka je za tužioca vrlo privlačno. Bosna i Hercegovina je tako postigla da se Sud oglasi nadležnim za njenu tužbu proti SR Jugoslavije još 1993 - pre Srebrenice, zbog koje je ishod konačno bio (minimalno) nepovoljan po SRJ i njenog pravosledbenika Srbiju. Hrvatska je pak, da bi se domogla nadležnosti tog suda i postigla neke druge rezultate, svesna da dela koje bi odgovaralo opisu genocida nije bilo i da tako nije presudio nijedan sud - pa ni hrvatski - tužila SRJ zbog odgovornosti za genocid. Srbija je nedavno uzvratila protivtužbom, iako i njena vlada savršeno dobro zna da nijedno delo u Hrvatskoj izvršeno protiv Srba ili srpskih državljana posle 1951 - kada je stupila na snagu Konvencija o genocidu - niko, pa ni srpski sud, nije okvalifikovao kao genocid. Svesne bezizglednosti tužbi obe strane se, nadajmo se, spremaju da od njih odustanu.

Naučna rasprava u policijskoj stanici

Tako je možda jasnija neurotična reakcija na jedan jedini grafit koji je grupa mladih ljudi otvoreno i ne krijući se napisala ispred Doma Narodne skupštine. On je glasio: "ta teška strana reč genocid" i odnosio se na žestok otpor mnogih narodnih poslanika da se u rezoluciji o Srebrenici pomene zločin pod tim imenom. Pisci grafita nisu opomenuti ili pozvani da se izjasne pred sudijom za prekršaje, već su šest sati držani u policiji, gde su im policajci, i sami u strahu od genocidne stigme, držali patriotska pravna i politička predavanja. Za to vreme Beograd je prepun grafita i drugih "instalacija" u kojima se veličaju optuženici za međunarodne zločine ("Bulevar Ratka Mladića"), gde se otvoreno poziva na nepoštovanje presuda domaćih sudova ("Pravda za Uroša"), slave organizacije čiju zabranu predlaže javni tužilac ("1389") i poziva na nečiju smrt (najčešće "Šiptara" i "*****a"). Ona jedna parola pred Skupštinom odmah je obrisana. Tačno, taj prostor ima simbolični značaj pa je to razumljivo, ali je isto tako tačno da brisanje grafita krajnje desnice i neofašista ide vrlo sporo i da se često prepušta aktivistima - dobrovoljcima. Strah od genocidnosti prekriva trotoare i zidove.

Peščanik.net

http://www.pcnen.com/detail.php?module=2&news_id=45148

Све сама прича ради приче:дајте да видимо доказе о геноциду.

Rezolucija Skupštine Srbije. A prije toga presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu.