“Negdje na kraju, u zatišju“, s plimom mudrosti shvatiš da su budisti i rani hrišćani bili u pravu, da je Ego ‘maja‘ ili obmana. Ego je čovjeku možda samo privremeno neophodan, koliko je i leptiru neophodan kokon, dakle samo u nekoj fazi razvoja.
Ako sve pod kapom nebeskom istovremeno ima svog anđela i đavola, dobru i lošu stranu (plus i minus, yin i yang...) onda smo ovdje čini mi se čuli dovoljno o anđeoskoj strani Ega. A đavolska priroda Ega manje ili više spava u svima nama, a očitava se povremeno i zavisno od situacije u ličnoj i socijalnoj patologiji, u samoljublju, sebičnosti, pohlepi, konformizmu, potrebi za moći, za potčinjavanjem drugih, za mijenjanjem i negiranjem drugačijih...
