http://tapatalk.imageshack.com/v2/14...c987eefe3d.jpg
Printable View
Quote:
Originally Posted by Free bird
Kad ih nemaš, sve što ti treba i o čemu maštaš ti se smije u facu i uopšte nije tako skupo... ti samo treba da platiš i nosiš, ali šipak.:D No, kad ih imaš, sile tame se potrude da je u ponudi sve ono što tebi ne odgovara, a kad nešto i nađeš ili je pre preskupo ili ništa ne valja.
Ironija života.
Poceo da pisem knjigu. Hebeno dobar osjecaj :D
Andjeli s tobom...
http://img.tapatalk.com/d/14/10/21/4epu2aty.jpg
Boli me glava :(
Uvek aktuelno
http://media0.giphy.com/media/SlDLxd7X2JDUY/200.gif
http://csdtestsite.net/wp-content/up...ffee-woman.png
Prva kafa danas :)
Napravi se praznik od rođenja Đokovićevog sina. Još samo da plivaju za reket.
Citav dan bih se svadjala, grizla bih neke ljude.
mnogo volim kisu...kad pada skroz sam rasterecena...
http://www.desicomments.com/dcimg/02...8_original.gif
http://www.njuz.net/beba-zaplakala-o...novak-dokovic/ :DQuote:
Originally Posted by Albatros
Lako mi je za nas što nismo od šećera... što smo nekad zaljubljeni sa neizmjernim zadovoljstvom kisli... i kisli...
Ali kada maleni đaci pješaci moraju mokri guzeljat do škole i nazad, nekako mi ta misao kvari sliku o kiši.
http://www.kolektiv.me/slike/546x364/34907_1.jpg
Dzabe ti mala desetke na faxu kad kod Bronxa dolazis na praksu....
zene foruma, ujedinite se
https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.n...cf49552b41a3de
aaa looooooooool
makse...jos sam crvena od juce
Pomažem ja babi da se obuje stojeći, ona se okliznu, zamalo pade i ljutito konstatova:
- JEDNA OD NAS DVIJE JE BAŠ SMOTANA!
Evo, još dumam koja je...
Zove me maloprije staramajka, kaže otišli u postojbinu u đedovu kuću, eno ga otac nešto se mota oko starog prađedovog oraha, nešto obrezuje, *ebava ale (s'oproštenjem).
Taj orah stoji u dvorištu već skoro 100 godina. Posadio ga prađed-oco đedov, da ima đe da čita novine i da ruča u hladovini. I od tada je na tom mjestu. a i pričao mi đed da je taj gorostas preživio sve, prvi rat, drugi rat, Njemce, Italijane, kiše, snjegove, suše i poplave... i dalje nenad*ebiv stoji ođe na kosini i ne *ebe živu silu, već raste i grana se.
Samo ja sam ga za ovih 30 i kusur godina zapišao jedno par hiljada puta. Jebiga, meračim se olakšavat u prirodi, al' to mi je od malena. Pa smo onda urezivali imena u tu koru, al ni na to pažnju obraćao nije, ma što god je neko ćinio tom orahu, on je ćutao, gledao svoja posla i rastao.
I meni je eto trebalo da napunim skoro ozbiljne godine da shvatim da mi je životna ambicija da se ponašam kao jedno najobičnije drvo. Da se ne obazirem na vremenske prilike i neprilike, na bagru, na one koji me zapišavaju i sjeckaju, nego da rastem i rastem... što u visinu što u širinu, al' da za svo to vrijeme nikad ne zaboravim ko me je posadio i đe mi je korijen... a kamoli tek - ODAKLE SAM POČEO.