Printable View
Neka mene u tvom jutru...
Jesam li...
Prividna tišina
nakupljenog krika...
Jesam li...
Caša rose
skupljana jutrima...
Jesam li...
Nemir u tvom nemiru,
dotaknuta zora
nocima prosutog dodira...
Jesam li..
Prašina zaostala iz
nekog drugog vremena...
Skrivena u jednom
dijelu tvog svemira...
Jesam li...Ne pitaj se...
Obriši rosom svaki
nataloženi nemir...
Neka mene u tvom jutru...
Cistom..svjetlucavom
Ljubavlju obogacenom...
Ne pitaj više..
Jesam li...
JESAM...
ljubav je samo rjec I nista vise..
:)
"Hoćeš da čuješ tajnu?
Ti si meni najlepša, eto, kad si sama.. Znaš, kada stigneš kući i ostaneš bez šminke, bez bespotrebnog smejanja i lažnog osmeha. Najlepša si kada plačeš, kada grliš sama sebe, kada igraš bez razloga, čitaš, kada ćutiš i misliš, kada si ranjiva, kada te film rasplače, kada se setiš nečega što si davno zaboravila, kada spavaš i kada se budiš.. Kada si svoja. Bez straha, pretvaranja i ostalih gluposti.
Najlepša si kada ni ne razmišljaš kako izgledaš, i kada ti lice našminka bezbroj briga i sećanja ili beskonačna sreća..
A desiće se nekad da moja reč ili poljubac bude razlog za to..
I tada ćeš, valjda, konačno i shvatiti zašto me tako važno i bezuslovno voliš..
Videćeš, mila, da si uz mene uvek najlepša.."
"...Večeras ja postojim glasno! I ispisujem velikim slovima: i svaki ton ove pitke večeri, i tvoj tajni uzdah i divljenje u tvojim očima..
Na ramenima večeras nosim mir. Odmaram tvoja čula svojim korakom. Na koži mi nazireš pristojnu čežnju i piješ me kratkim gutljajima, oprezno i sa strahom.
Večeras ja brišem stvarnost, sve boje i zvukove gubiš u meni, moja haljina je tvoja omiljena.
Obradovao te je dodir moje kose u prolazu. Znaš, nepristojno je tako da zuriš. Znam da zamišljaš ruke na dnu mi leđa, ali tek je veče, nepotrebno žuriš.
Večeras kvarim karmin nazdravljajući tebi..."
"I podignem je, kao dijete, pažljivo je okujem objema rukama, osjećam je toplu i zaobljenu uza se. Dodirujem bradom i obrazima: mlada. Mirišem je kao cvijet: miris čist i drag. Najljepša žena u gradu, rekao sam. I jeste, zaista, i ne samo u ovom gradu. I znam da mogu sve u životu, zar je teško živjeti, s njom."
"Zazvonio je telefon.
Dugo je zvonio.
Konačno se javio.
On: Halo
Ona: .. ja sam. Dugo se nismo čuli.. Jako dugo.
…………
On: Ne mogu vjerovati da si to ti… ali prepoznajem ti glas, da.
Ona: Da predugo… predugo sam oklijevala da okrenem tvoj broj. Ni sama ne znam kako sam se na to natjerala sada.
On: Da…
Ona: Našla sam tvoj novi broj na informacijama…sva sreća pa nema puno muškaraca s tvojim imenom.
On: (tišina) ..kako to da si nazvala…?
Ona: (tišina) pa htjela sam te čuti… vidjeti kako si?
On: Nakon toliko vremena da me pitaš kako sam… dobro sam.. ide nekako.. živi se dan po dan. A ti?
Ona: Dobro sam…
On: Lažeš… Osjetim ti po glasu.. nikada nisi znala lagati.
Ona: Tebi ne…
On: Da to je uvijek valjalo kod nas.. barem se nikada nismo lagali.
Ona: Znaš… (tišina)..nemam pravo to pitati ali… jel se sjetiš kada mene?
On: (tišina)
Ona: Ne moraš odgovoriti.. postavljam pitanja bez smisla…previše je vremena prošlo imaš svoj život..
On: …naravno da se sjetim…i nekada poželim da nije tako..ali uvijek je isto.
Ona: Pitam se zašto sam to napravila..zašto sam te otjerala od sebe …. nikad mi to nije bilo jasno… možda sam se previše bojala da ćeš biti kao i svi drugi.. da ćeš i ti otići na kraju… pa sam te potjerala…tjerala te a samo sam htjela da ostaneš..
On. I ja sam htio samo to..ostati…
Ona: Ja sam kriva za sve…
On: Ne nisi ti kriva… i ja sam prebrzo digao ruke od tebe.. otišao ponosno muški.. da bi sada sjedio sam i razmišljao o tome kako je moglo biti da sam ostao.
Ona: (tišina ) i kako si ti jesi oženjen? Imaš obitelj?
On: Nemam..Oženio se jesam.. ali nakon dvije godine sam se i razveo. Bila je dobra, draga..sve mi je želje ispunjavala, ali ju nisam volio. Trudio sam se zavoliti ju ali nakon nekog vremena shvatio sam da je to nemoguće pa sam ju pustio da ode… Sada se udala ima dvoje djece i sretna je.
Ona: A ti živiš sam?
On: Da .Živim sam..naučio sam se na to.. navikne se čovjek kada mora.
Ona: Da..navikne se čovjek…
On: A što je s tobom?
Ona: Ja sam sama..uživam kao i uvijek.. dobro je…
On. Nikad se nećeš promjeniti…ali nisi sretna.
Ona: (tišina)
On: Ne moraš mi to reći..znam te toliko…mirnija si nego što si bila prije…
Ona: Pa eto bilo je vrijeme da i ja malo odrastem…
On. Da, tko bi rekao da ćeš i ti jednom odrasti i biti ozbiljna žena…
Ona: Da..morala sam i ja malo odrasti.
On: Znaš često sam razmišljao o ovome… sanjao da ćeš nazvati..da ćeš se pojaviti negdje…onako iznenada. Zamišljao sam kako ću biti sretan ako te opet vidim ili čujem ( tišina)….i jesam sretan ..ali sam istovremeno i potišten..
Ona: Zašto?
On: Zato što mi je sad jasno da se neke stvari ne mogu vratiti na staro…promjenili smo se… nismo više djeca..nismo više tako mladi i puni poleta…u stanju mijenjati sve.
Ona: znam.. znam da nije više isto..ali..
On. Nema tu ali više… znaš to i sama .. ne moram ti to ja govoriti… odrasli smo…
Ona: (tišina) znači kad… znači kad spustim slušalicu…
On: Nećemo se više čuti da… neću te zvati a nećeš n ti mene… samo bi se povrijedili još više.
Ona: znači nećemo se ni vidjeti…?
On: Nećemo..to je bolje za nas oboje… bolje da te ne vidim…
Ona: Htjela bi te vidjeti…
On: Nije stvar u tome da te ne želim vidjeti..želim to više od svega… ali znam da ne smijem . Tako bi samo povrijedio sebe a i tebe…
Ona: Znam.. (tišina)
On: Nisam te zaboravio..niti ću to ikada napraviti…znaš to.. nikada te neću istjerati iz svog srca..niti iz svojih misli..tamo ću te čuvati dok sam živ.
Ona: (tišina) ali…
On: I nemoj se sada pitati zašto… nemoj jedina.. tako je moralo biti. Sada bi najveća pogreška bila vjerovati da možemo nastaviti gdje smo stali prije 12 godina…
Ona: Ne mogu dalje..od onda? Od onog dana…
On: Znam…
Ona: Nsam htjela da budeš nesretan.. oprosti mi…
On: Nisi ti kriva… ne možeš se krivit što sam te zavolio..previše zavolio. Nisi ti kriva što ne mogu voliti drugu… jednostavno je tako..
Ona: (tihi jecaj)
On: Draga vrijeme je da se pozdravimo..i da završimo s ovom mukom… molim te napravi to zbog sebe i zbog mene.. nećemo se više kažnjavati.. dobro?
Ona: (tihi jecaj) …nemoj… nemoj spustiti slusalicu..molim te…
On: (tišina)..nemoj plakati….
Ona: (tihi jecaj) …volim te…
On: I ja tebe.. ali ne možemo ovako..ne možemo si opet otvarati stare rane.. nemoj.. nemoj misliti više na to..živi život…živi i sjeti me se kada spavaš… tamo možemo biti zajedno. Tamo te čuvam svake noći..tamo imamo 22 godine i ništa nam se ne može dogoditi.
Ona: Ne želim ovo… ne želim da nestaneš…
On: Znam.. ni ja to ne želim ali znam da je to najpametnije.. a znaš i ti.. samo što sada ne želiš to priznati..
Ona: Ne mogu poklopiti slušalicu…
On: Onda ću ti pomoći još ovaj puta voljena…. pozdravit ću te… i reći ti da ćeš mi uvijek biti u mislima i srcu… živi srećo moja.. živi… volim te…
(spuštena slušalica)
Ona: …jecaj…i ja tebe volim…. jecaj…
Prošlo je 40 godina. Nisu nikada više razgovarali niti su se vidjeli. Onda je on umro. Na njegovoj ploči u donjem desom kutu stajalo je malo ugravirano srce, a pored njega riječi: Ovo je srce pripadalo samo njoj. Pored toga je stajao datum njihovog telefonskog razgovora. Tog hladnog zimskog jutra na grobu je klecala sijeda starica i tiho plakala. Suze su klizile niz njezino naborano lice, a njezin topli dah je bio jedino što je bilo toplo. U naboranim rukama je držala jednu crvenu ružu. Dugo je tako nepomično klečala.. Zatim se nagnula poljubila ružu i stavila ju na grob. Otišla je polako u daljinu…polako..polako… kao da ne želi otići. Svaka je godine dolazila na taj dan i nosila ružu. Uvijek bi se zadržala kojih 15 minuta i opet nestala. Jedne godine starica nije više došla..nije bilo starice..nije bilo više ruže…samo prazan grob i snijega na njemu. No te noći zvijezde su posebno jako sjale… sjale su jer nije više bilo tuge..jer su konačno bili zajedno, tamo gdje su jedino mogli biti sretni zajedno…u vječnosti… "
I pamtiću tvoju malu sobu, osećaj tebe, svetlo u prozoru, tvoje ploče, tvoje knjige, našu jutarnju kafu, naša podneva, naše noći, naša tela prosuta zajedno u snu. Tvoju nogu moju nogu, tvoju ruku moju ruku, tvoj osmeh i toplotu... tebe, koja si učinila da se ponovo smejem.
Č.Bukovski
"Za nas ću naučiti Morseovu abecedu.. Kodirat ću ti stope svim ulicama i ostavit' samo fragmente pod lupom sjećanja da se kose sa mojim sada i tvojim nemanima.
Baci kockice još jednom, moje laži zatrpaj pored bunara i ćuti..."
''Cekati.To je prva lekcija koja se nauci u ljubavi. . .
Dan se razvuce u nedogled,pravis hiljade planova,
zamisljas sve moguce razgovore...postajes sve
nestrpljiviji,ceznutljiviji....A onda vise ne znas sta
bi rekao ''
'U zivotu svakog covjeka...' -govorio je, 'postoji samo jedna zena sa kojom moze da ostvari savrsenu vezu, kao sto u zivotu svake zene postoji samo jedan muskarac sa kojim se osjeca kompletna.
Pronaci se, sudbina je malobrojnih. Svi ostali su prinudjeni da zive u jednoj vrsti nezadovoljstva i neprekidne ceznje. Sve ostalo su prilagodjavanja, prolazne privlacnosti epiderma, afiniteta tijela ili karaktera, socijalne nagodbe.'
:)
"Bila je pogrešna na pravi način. Bila je posebna. Ni sve one što su došle posle, nisu je zamenile. Vreme prolazi, ali nju ne briše... I nema veze što nas sudbina nije planirala, ona ostaje u meni, do kraja.."
Ljubav je dozvoliti nekome da bude ono što on ili ona jeste.
(Primalni krik)
Kad ti kažem da te volim
Uzmi olovku i zapiši
I ja ću uraditi isto
I tako svaki dan
Dok se ne posvađamo
Kad se to dogodi
Na glas da čitamo
Šta smo jedno drugom pisali
G.L.
"O, da, povrijedila me. Nisam to htio da priznam ni sebi, a još manje njoj. Izgubio bih sve bitke tim priznanjem. A ovako, ne priznajući ni njoj, ni sebi, gubim samo dvije najvažnije stvari u životu…Nju i sebe…"
:)
Zaprosio bih tvoju ruku, zaprosio bih tvoje usne, zaprosio bih tvoje korake, zaprosio bih tvoj pogled, zaprosio bih tvoje puteve, zaprosio bih tvoje oči, zaprosio bih tvoje ikada potekle suze, zaprosio bih tvoje osmehe, zaprosio bih tvoje uzdahe, zaprosio bih tvoje snove. Klečeći bih ti izjavio ljubav i zaprosio srce. Hoćeš li mi biti vazduh?
Charles Bukowski
" ...Oblaci su lijeno ustali iznad Sene, a ja još ljenje za njima... Lokalni bistro, palačinci i ekspreso... Notr-dam me mami, pustiću da se riješi prvo hrpe turista koji je dave... da popijem ekspreso....Noćas, ulazeći u grad, prošao sam kroz Trijumfalnukapiju i čudno, nisam se osjećao kao pobjednik...(prije kao jedno od Ćopićeve djece...) Puno će nam trebati da postanemo Evropa...ma, puno će trebati da postanemo ljudi...komšije...Donio sam čudnu odluku, neću se penjati na Ajfelov toranja..spazio sam krajičkom oka ringišpil u blizini...zajahaćus djecom drvenog konjića i vrtiti se u krug puštajući da se toranj pojavi i nestane kao u snu....Da li je tajna ljubavi nikad ne posjedovati nešto ?... "
"...Ako budeš ikada željela živjeti bez straha, povešću te u neki od vječnih gradova, a Pariz je to bez sumnje.. Nučio sam sve ceste što vode do njega.. naučio sam kako izbjeći granice..jer, ovdje su sva srca otključana osim srca zaljubljenih žena...One ga same zaključaju katancem na ogradi mosta..."
"Ma, hitni papuche u vis zhalosna panonska vilo! Za Tvoje dugme sedefno ja nocas kraljevstvo dajem. I lupni daire o bok, ramena pospi aprilom, pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem. Zaigraj bosa i prkosna!"
:)
"Ja jos uvek trazi zamenu za nju, a ona se odavno smeje meni u inat - oboje nesretni, prazninu u srcu pokusavamo popuniti ponosom... Slabo nam ide..."
:)
“Ne znam kako je isplivala ispod naslage godina, nije lijepa kao ova, nije joj ni slicna, zasto je jedna dozvala drugu, vise me se tice ona daleka koja ne postoji, dvadeset godina je zaboravljam, i pamtim, dolazi u sjecanje kad necu i kad mi ne treba, gorka kao pelin.”
Mesa Selimovic 'Dervis i smrt'
"Sve će proći, gospodine - govorio je tihi Ibrahim Paro. Ali, kakva je to utjeha? Proći će i radost, proći će i ljubav, proći će i život. Zar je nada u tome da sve prođe?"
"Istina, njihovo zaljubljivanje nije trajalo dugo, ali u toj igri nema pravila. Neko emocije troši polagacko, kao mirišljavi sapun, a neko svoje srce ispali razuzdano, kao pun šaržer, pa u jednoj kišovitoj aprilskoj noci odvoli za čitav život…
Ima tih kiša koje se kratko kuvaju a dugo hlade, ali oni koji su ih probali nikako da se dogovore da li je taj ukus slatka gorčina ili gorka slast, pa zato ni od njih dvoje nikad nisam tražio da mi pričaju o tome.
Znam samo da su verovali da im je veza sudbinska, a i bila je, što je najgore. Njihova zvezda se od početka palila kao kandilo na jakoj promaji-"
Prije 365 ali ne i godinu dana, bio sam vidno nervozan. Za razliku od svih drugih nervoza, ova nervoza je bila neobična po tome što se poigravala sa mojim licem rastežući ga u nešto što zovemo osmijeh. Hrabro sam je potiskivao u sebi i krio od drugih, predstavljajući se kao Heraklo koji ne bi ustuknuo ni pred velikim zmajem, a kamoli dopustio da ga nešto uznemiri.
Prije 365 ali ne i godinu dana sam se borio sam sa sobom da ne napravim neki lud potez, da se ne otkrijem pred tobom i tako te možda prestrašim... morao sam izgledati neranjivo i nedodirljivo. Ti znaš jesam li uspio u tome...
Prije 365 ali ne i godinu dana sam bio očaran kao nikad do tada. Ti ne znaš kako je tog dana sve vrištalo u meni. Tren u kojem si stala sa moje lijeve strane dok sam ja glumio da nisam znao da dolaziš, te sam, kao, bio zadubljen u plakat sa filmovima, je tren koji je zajedno sa mnom žudio da te zagrli i više ne pusti...
Prije 365 ali ne i godinu dana, napravila si prekretnicu u mom životu. Pojavila se, dopustila mi sebe, i na sebi svojstven način ispunila i najmanju šupljinu mog života.
Jednostavno, desila si se... prije 365 ali ne i godinu dana jer, ta godina je bila prestupna.