rekli su o ljubavi;citati,odlomci....;)

- Stvarno, nikada ne pitaš šta radim kada nisam sa tobom? - rekla je razbacujući odeću na sve strane. Klekla je nad gramofon i počela da namešta jednu na drugu čitav svežanj ploča. Bili Holidej za buđenje ljubavi, Šarl Aznavur za maženje. Dona Samer kao uvod u erotiku. I neizbežni, Mocartov Koncert za flautu i orkestar, kao očišćenje. - Ne - reče - kad si sa mnom, sa mnom si! - Volim te što nisi posednik! - kazala je. - Volim što ne polažeš nikakvo pravo na mene. A u isto vreme mi je i krivo zbog toga! Šta da radim..."

"....Putujem nekad, projurim kraj tebe.. Kako znam, pa svi smo djelić svemira.... Ko sam ja da mislim da sam neko velik... Ni djelić oka tvog....

.....Znaš čuo sam jutros zašto mjesečine nema jutrom kad se probudiš.... Ne znam jel’ istina ili ne, al’ rekoše mi da mjesec ne može od ljubomore gledati tvoju ljepotu..... Opasno je to... Iz ljubomore, iz zlobe je nastalo toliko loših stvari...

....Putujem nekad, noćas neću... Noćas ću paziti šta mjesec radi.... "

:)

Bas me bila pogledala onim svojim smedjim ocima i tada kao da je celi moj svet bio u njima. Pokusah to sakriti i od sebe i od drugih. Od drugih sam nekako i uspevao da sakrijem, ali od sebe nikad. Moja sreca, moja tuga i celi moj svet je stao u ta dva smedja oka, stao i ostao.

Evo sta je rekao on:

"Kad mi kazes "Volim te" ne osecam ni malo egoizma, osecam samo ono, kako da kazem, kao da smo to mi"

Quote:

---

Originally Posted by 71518France

"Kako malo znaju ljudi koji misle da se ljubav rađa dugim poznavanjem i stalnim boravkom zajedno!"

"Istinska ljubav je čedo duševnoga razumijevanja i ukoliko se to razumijevanje ne postigne u jednome trenu,
neće ni za godinu, niti za vijek jednog naraštaja."
K.G

---

Samo ovo ne važi za ženski pol
Da žena istinski voli muškarca,ne gleda računicu.. takva ljubav ne postoji u savremenim ljubavnim vodama.:star:
Ako nekoga volite ne povređujete ga na bilo koji način.
Sve dok muškarac ne shvati da ljubav obostrana ne postoji on će razmišljati u tom pravcu odnosno imati volju da osvoji navedenu žensku osobu.
Zbog dobrog raspoloženja ..neke žene i flertuju sa takvim muškarcima....

Ebeš Zemlju koja Bosne nema.
I Zaboravljena Zemlja je - Bosna.

U noćnoj tišini poželjećeš samo nekoliko riječi ljubavi jedne žene, a ne aplauz hiljadu ljudi...


Sledeci put kad pokusas zavesti zenu, ne radi to pricom, rijecima.
Zene o rijecima znaju vise nego sto ce ijedan muskarac ikad saznati.
I znaju koliko malo uopste mogu znaciti...

:)

"Sve su mi oduzeli, a ti si mi sve namirila. Da nisam upoznao tebe, bio bih ljut na život, pa ne bih imao ništa, kao ni sada, ali ne bih znao šta je sreća. Zbog tebe se ne osećam poražen, niti mislim na osvetu. Mislim samo na tebe. Nikada te više neću ostaviti samu, sve što se desi,desiće nam se zajedno..."

Mesa Selimovic. 'Tvrdjava'

Neuspeh je neizogiben del uspeha.Lahko je začetek
neke nove poti. Da se otrok nauči hoditi, mora velikokrat pasti. Neuspeh je tudi pokazatelj uspeha, za katerega si prizadevamo. Ko skakalca s palico premaga konkurenca, višina skoka pokaže njegov napredek. Ta neuspeh postane začetna točka njegovih treningov, na katerih skuša dokazati, da trenutni neuspeh
ni nujno tudi dokončen! (Dave Anderson)

:)

"Ne znam kakva je sad, ja je pamtim po ljepoti i po izrazu patnje na licu, kakvo vise nikad nisam vidio, niti sam dugo mogao da zaboravim, jer sam tu patnju prouzrokovao. Zbog te zene, jedine koju sam volio u zivotu, nisam se ozenio.Zbog nje, izgubljene, zbog nje otete, postao sam tvrdji i zatvoreniji prema svakome. Osecao sam se poharan i nisam davao ni drugima ono sto nisam mogao dati njoj. Mozda sam se svetio sebi i ljudima, nehotice i ne znajuci. Boljela me, odsutna o, zaista ali je sve bilo kasno. Steta sto moju neistrosenu njeznost nisam dao ma kome - roditeljima, bratu, drugoj zeni. Ali, mozda to govorim bez razloga sad svodeci racune. Jer i nju sam ostavio i otisao na vojnu, ne zaleci, a pozalio sam kad nista vise nisam mogao izmjeniti"..

:)

Kišna popodneva nikad nisam volio. Nekako se uz njih prišunjaju neka setna sećanja. Naslanjam glavu na prozorska okna. Pomalo mokar od kiše. I ispisujem slova tvoga imena. Možda ih mesec noćas pročita. I tvoje korake, kad u snove ušetaju. Pred mojim vratima, bar na tren zaustavi. Meni će biti dovoljno da me od hladnoće noći zaštitiš. Pokrivajući me mislima. Da mi tišinom izgovoriš jedno obično ''laku noć'. Meni će biti dovoljno da mi u mislima otvoriš kišobran od nežnosti. Da se pod njega večeras sakrijem. Onda ću i kišu zavoleti.

"Ja stvarno ne znam kako je OVOLIKA ljubav pala na malenoga mene..." :cower:

"To je ljubav. Pokušacu da se sakrijem ili pobegnem.Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jednistvena je. Čemu moji talismani: bavljenje književnošcu, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usudjujem da prodjem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu."

:)

Volio sam joj nedostajati, gledati je kako se pripija uz mene nakon što me danima gleda sa drugima, volio sam je mučiti svojim nedolascima i ravnodušnošću. Volio sam što sam je obavezao da bude moja, a ja nikada nisam morao biti njen. Da, nisam morao, ali, očito sam postao. Valjda je ova mala zlatokosa djevojčica što viče na mene, kači mi se za vrat i prijeti mi da mi neće dati da zaspim večeras dovoljan dokaz da sam postao njen mnogo više nego što sam to ikada namjeravao biti.

,,...nije li ovakva sreća san.
Kao da ono što osećam nije ovozemaljsko.
Još ne mogu pojmiti ovo nebo na kojemu nema ni oblačka."

Victor Hugo

".....Razviću jedra kad dođeš...jer izgubljeni ključ si mojih tajni...daleki ton...Prepoznam te u pahulji maslačka, u nesreći...

Brodim uz tebe vječno...sidro moje ostaje u tvom srcu, a vrijeme nije dobro...oblaci su donijeli mrak....Strah me pomalo.. Možda je ovo kraj ? Sanjao sam ga ! Nebo mi je ukralo riječi, rekvijem izgubljen u vjetru tumara sad ispucalim poljem...

Još su ti ruke tople...njedra medna..mladost ti nije pobjegla ni pedalj... Teško ustajem,a još teže liježem u pokislu postelju... Meni je mladost pobjegla..Eh...ili sam je izgubio...Sad navikama robujem a ne impulsima......"

"Zar ljubav ne lijeci? Zar misao na voljenu osobu ne ponistava proslost i daje novu snagu, pozitivnu energiju i buducnost punu nade? - Da, ali kod onih koji zaista vole."

A nikada nikome nisam umeo da priznam koliko sam zavisan od njenih poljubaca. Koliko me boli kada ih nema, kada mi okrene ledja, kada na nekoliko sekudni njen osmeh zavisi od nekog drugog. I nisam umeo da pokazem koliko sam njen. Kako me prokleto ima. Uvek sam precutao da je svaki atom moga srca njen, da sa njim radi sta god pozeli. I nikad joj nisam zahvalio sto je sve te delove koje sam joj precutno poklanjao cuvala i pazila i volela. Nikada. A trebalo je.

:)

'Govorio sam zato što je bila mjesečina, što u tim izgorjelim zidinama nije bilo mojih uspomena, što su se dvije tanke bijele ruke nježno savijale po truloj ogradi, što su zamišljeno a blago gledale crne djetinje oči zrele djevojke, što me slušala kako me nikad niko u životu nije slušao.'

Srce se može slomiti na mnogo načina. Priče su prepune srca slomljenih zbog ljubavi, ali
ono što srce slama je kada mu oduzmete snove – ma kakvi oni bili.

(Pearl Buck)

"According to a Greek mythology, humans were originally created with 4 arms, 4 legs & head with 2 faces. Fearing their power, Zeus split them into two separate parts, condemning them to spend their lives in search of their other halves."

FUUCK U ZEUS!

:)

"A bila je baš onakva kakvu sam je zamišljao. Često bahata i bezobrazna. Bila je vrlo detinjasta i često se smejala iako nije baš bila srećna. Zaljubio sam se u njene oči, njen pogled, u njen osmeh. Iskreno se smejala, znaš? Nije želela da odraste, volela me, al' to nije pokazivala, verovatno nije znala kako. Želeo sam je, želeo sam je pokraj sebe, al' pustio sam je… Otišla je."

:)

I mogu da izaberem tebe, mogu čak i da te volim, na dan ili dva, i da pomislim kako nikad nisam bio sretniji i kako je s tobom opet sve na svome mjestu. Ali i ti i ja dobro znamo da bih bez obzira na sve, kad padne noć i pustim srce da priča, opet izabrao nju.

Njeni snovi pri punoj svetlosti
Mogu sunce da ispare,
Zbog njih se smejem, plačem i smejem,
Govorim, a ništa ne kazujem.

Paul Eluard

:)

Mirisala je na proleće. Njeno telo, njena kosa… Sad je bio siguran da ni nakon svih ovih godina nije zaboravio ni jedan delić nje. Nije je se mogao nagledati.
Svaka sledeća igra bila je kao prva – kao ona od pre četiri godine. Svaki naredni put želeo je još više. Mislio je da je ljubav nestala, ali se prešao. U vrtlogu vremena i prostora postojali su samo njih dvoje. Tog avgustovskog popodneva ništa drugo nije bilo važno. Nešto ga je steglo u grudima, ali je njen sledeći poljubac odneo bol