http://i59.tinypic.com/206y4pt.jpg
Чега се паметан стиди, будала се ... још један од бисера код ,,другова стари''.
Printable View
http://i59.tinypic.com/206y4pt.jpg
Чега се паметан стиди, будала се ... још један од бисера код ,,другова стари''.
:) SJAJNO :)
Ovo (ovako izvučeno iz konteksta) taman govori više od svega izrečenog na temu kontraša. VRH!
https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.n...369eaa87b30f75
Autor ko je da je... oduševilo me koliko se puta u malo riječi sebi može upasti u stomak.
Kontradiktornost bez premca, i to bez zalaženja u istorijske činjenice.
Naravno, u zavisnosti od toga sa kojim se predznakom ovo čita, tumači, analizira...
edit: i sam Čomski bi bio zapanjen!
Pa kaže...
https://www.youtube.com/watch?v=-weuSzhwPS4
Uz skoro pa savremen stav "MIRNO" dok se himni intonira... :bee:
https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.n...472a0e33412f00
"Naša" perestrojka... prozivanjem jedne propale firme da se opravda gašenje njih dvadeset, ili sad već dvjesto. Dakle, 1:200
Kako iko može da sažvaće ovo?!
Jugoslavija za početnike i ponavljače definitivno nije moj predmet.
Знамо добри ти и ја да је та држава била пројекат (период од '45.-'95.) који није успио зато што се слијепо вјеровало комунистичким мантрама. Нико не спори да је та комунистичка власт имала нека значајна достигнућа прије свега на пољу друштвене кохезије балканских племена, али економска стабилност на којој је та бајка о самоуправљању почивала није постојола. Зато и та достигнућа (као поменуто школовање, које узгред није ништа спектакуларно) није врједно помена и хвале. Комунистичке елите нису имале плана и идеје како да рјеше нагомилане проблеме произишле из фарсе звано самоуправљање. Постојало је неколико модела финансирања тог политичког пројекта, од иностране помоћи из Русије и Америке (чија се цифра не може утврдити), до ратних репарација од Њемачке, Италије и ... (цифра се креће у распону од 60 - 70 mld$), преко крвавих реквизиција и затирања сељака (у Југославији барем 90% становништва је било оријентисано на аграр) у циљу индустријализације (која се на тај начин није успјела провести) и насилног преливања капитала из села у град. Када је све пропало, када су увидјели да су немоћни и да би сачували себе и своју власт Тилетова компанија је посегла за огромним кредтима! У период од '70.-'80.их када је на почетној позицији дугио био 3-4 mld$, током 80'-.81. партијаши су нагурали на скоро 20mld$. До самог краја, разбијања и распада тај дуг је само бујао. Ради се о спољном дугу, а унутрашњи је био већи од наведеног за исити период.
Прећуткујете и покушавате забашурити чињеницу да је то била држава у којој се оскудјевало у свему и свачему. Амер који био дошао са пар зелембаћа и кофером крпица у бившу државу могао је младе Југословенке окрећати око прста и сваку да одеведе у хотелску собу за сићу - која је овдје била право богатство и симбол престижа, рецимо фармерице. Покушавате сакрити чиењницу да је плата тада из динара деноминована у марку била око 350-400, 500, што није пуно мање или више од данашњих 400-500 евра. Исто тако шутите о ОГРОМНОМ одливу становништва из тако ,,дивне земље'', сви су тражили спас и излаз. Ако је тај комунизам у Југосавији био такав рај, зашто су сви скакали са тог брода ?
Та елита на челу са Тилетом (о којој се овдје балави) никада није могла да успостави одржив систем политичке власти, правне институције нису постојале, а држава се свако мало налазила у парализи. Коначан слом је настао после '74. године када савезна власт практично постаје релихт прошлости и остатак најплеменитије идеје која је вијековима опијала најмудрије главе Срба и Хрвата. Фискални и монетарни суверинитет је прешао са државе на федералне јединице које су водиле потпуну економску политику и имале право да се самоиницијативно задужују у иностранству. То је дотле ишло да се на крају није знало ни колико смо дужни, те је та братија морала ангажовати стране агенције да нам то истраже и фактуришу - толико о систему. Сваки проблем се решавао пуздром и пендреком, ауторитетом и наметањем! Када је нестало репресије, а политичким систем није био изграђен, распад земље је био једини излаз. Сви нагомилани проблеми, национални, социјални, међурепублички испловили су са морскога дна као посљедица лошег економског стања у држави.
Баш ме брига шта ви ,,југоносталгичари'' овдје пишете, ја пишем због људи који отварају овај топик. А та патос, демагошка ,,аргументација'' која апелује на емоције - ме право не интересује. Ја не могу расправљати са вашим осјећањима и жалом што је пропала држава у којој је некод вас или ваших из пролитичких разлога био на мјестима и позицијама са којих су уживали у економском просперитету који вјероватно нисте заслужили својим знањем и вриједношћу. У судару са статистичким подацима (са којима нема преговора) и ваших емоција разуман човјек ће прије вјеровати статистици. :) ;)
Govori se o kreditima čisto iz neznanja, ne vjerujem da iko ozbiljnije išta o tome ima reći. Ali ajde - kompenzativni ustupci postadoše i krediti... pa dobro. Uzgred, i o tome imaš nešta na prethodnim stranicama... ali avaj.
Jugoslovenski raj je idiom, nepostojeća utopija, nikada izrečeno za vrijeme iste. Homogenost ovog dijela balkana je bio smisao! Zapad, zapad, zapad... tipična mediokritetska mantra... jednostavno - ko ga voli neka ide tamo da živi. Iako to više nije ni Z od nekadašnjeg ZAPADA!
Treći redac mi pobija tvoju prvu rečenicu u prvom na proste činioce.
Kada se prosjek pita, onda prava bogatih cvjetaju . . . tzv. "vladavina prosjeka" o kojoj govoriš.
...
Ali kao što rekoh, "Jugoslavija za početnike i ponavljače" nije moj predmet.
Ти ,,компензативни уступци'' су наводно постали... шта ? Кредити нису постојали, али је постојала нека врста нових неименованих правних уговора који су само наликовали на кредит или не ? Коме су Амери давали паре онда и по којем основу ? Хоћеш да кажеш да није било creditora - оних који дају новац на употребу и за то очекују одређену наканаду тј. камату и главницу, те да није било debitora - који су узели понуђене паре и обећали да ће их по доспијећу обавезе вратити уз уредно исплаћене камате ? Шта хоћеш да кажеш да нам је Америка дала цирка неких 20mld$ за бадава ? :D
Океј, Тиле је умро 4. маја 1980. године, а већ наредне '81. или друге Југославија није имала пара да плаћа камате на кредите (без главнице) због чега јој је ММФ опростио неких 1mld$ - то се рјечником економије назива БАНКРОТ! :D
Ако је Титов комунизам претворио Југославију у привредног дива, откуд онда почетком осамдесетих година та немогућност да се плаћају кредити, зашто је динар девалвирао и откуд инфлација и хиперинфлација ? :D
Шта ти то говори ? Пуно новца (динара у оптицају), а мало робе на тржишту. Ријечима лаика, има пара, а нема робе. То значи да новац постаје безвриједан јер за њега немаш шта купити! Ако је Тиле иза себе оставио економског дива, зашто онда та бајна привреда није произвела робу широке потрошње која би покрила новчану тражњу ? :D Одговор је очигледан: комунистичка привреда није производила ни за сопствене потребе, а камоли некакав вишак за извоз. Пошто немаш извоза нема ни девиза. А ако немаш девиза немаш ни долара којим би увозио нафту, а која се плаћала у долару. Пошто немаш нафте, енергент на којем је функционисала Титова привреда имаш колапс у држави. :D
Зато си имао бнове на робу (један примјерак сам овдје поставио) широке потрошње: нафта, уље, детерџенти, кафа... Осим тога, да је привреда Југославије тада већ била смеће свједочи ти чињеница да је више не кредитирају стране владе него ММФ, СБ, и ...
Одговори на постављена питања су толико очигледна, али ти не можеш прекабулити да су постови које си поставио у овом топику толико бесмислени да је већина твојих трабаната који заступају иста гледишта разбјежала се главом без обзира. :D Треба ли шта више од чињенице да се та Југославија финансирала кредитима једне Америке. Једна Америчка држава (економија капитализма) која је из комунистичке перспективе фуј, прљава, ескплотаторска економија, кредитира перспективну, социјалистичку, комунистичку, супер-продуктивну економију као што је била Тилетова! Зар није логично да буде обрнуто? :)
Kakvo li je tek danas stanje u državama ex YU kad jedva rasprodaše za 20 i kusur godina državnu imovinu i dosta toga je što je napravljeno u vrijeme komunizma.
Salex, možda ti je nepojmljivo, ali te u potpunosti razumijem.
Uostalom, sve je dostupno i transparentno na ovi nam internet maniti, kao što i dezinformacija ima, tako se mogu naći i vjerodostojne, nefingirane, nepopulističke, nepropagandne... jednom rječju ISTINITE informacije. Ne postoji to vrijeme koje bi bilo dovoljno da se trenutno stanje dezinformacija sa informacijama stopi u jedno, tako da, i pored toga što razumijem - u isto vrijeme i cijenim što činiš za ovu temu. Jer... 'Što je više laži, Tito nam je miliji i draži'. I nemoj misliti da sam pomislio da ti lažeš, naravno da NE! Ali sam siguran da je ogroman broj onih kojima se isto takvo stanovište "na prvu loptu" čini najlogičnije. Tek kada se upoznaju obije strane medalje, i uz malo uloženog truda izdvoje činjenice, tek tada shvatiš da su, recimo, "dužničko ropstvo" tada i "dužničko ropstvo" sada - dva dijametralno suprotna pojma, kao i sve ostalo uostalom. Nije lako razjediniti narod, a još manje lako ujediniti. Pogledaj samo šta sve Velika Britanija čini da ostane sjedinjena. To je težak posao.
Jugonostalgičarima ovo očima prija... i to je to.
https://upload.wikimedia.org/wikiped...Yugoslavia.svg
To o čemu ti pričaš, to više nije bila ona Jugoslavija koja je predmet ovog threada; ona se počela urušavati još oko 1970., kad su stasali ljudi koji su rođeni nakon rata i koji prema Titu i konceptu bratstva i jedinstva nisu osjećali nikakvo poštovanje ili lično iskustvo iz rata i obnove zemlje nakon rata, pa je svako počeo da vuče na svoju stranu; MASPOK se, koliko se sjećam, desio upravo tada, a ustav iz 1974. je presudio toj Jugoslaviji, po mom mišljenju, sve nakon toga je bila agonija - Tito je bio u poodmaklim godinama, sa sve slabijom kontrolom, i kurjaci sa svake strane su željeli da prigrabe vlast za sebe - naravno, bilo je iluzorno očekivati da će jedna osoba moći da ga zamijeni, pa su se svi skoncentrisali na preuzimanje vlasti u svom dvorištu.
To što kažeš da nismo imali proizvodnju i izvoz je besmislica - npr., "Radoje Dakić", "19. decembar", "Obod", "Košuta", a da ne spominjemo auta i oružje iz "Zastave", pa "Rade Končar", pa autobusi i kamioni iz FAP-a, TAM-a i "18. Oktomvri", i ko će se sad sjetiti koliko još takvih fabrika! Ne znam koliko je svaka od tih fabrika izvozila, ali sam ubijeđen da je tadašnjoj Jugoslaviji trebalo vrlo malo uvoza, imali smo i fabrike i stručnjake iz svih oblasti!
I onda, umjesto generacije koja je stvarala Jugoslaviju i te fabrike i radila u njima, odjednom se pojavljuje banda kojoj je stalo samo da preuzme vlast, a ne da obnavlja i modernizuje fabrike i infrastrukturu i drži ih savremenim i konkurentnim; i šta onda možeš da očekuješ nego krizu! E to je, nakon toga, ta Jugoslavija koju si ti opisao u svom postu, a koja je već bila na samrti.
I ja sam nekako veliki pristalica teorije da je SAD u sve to uplela svoje prste, upravo iz razloga koji si odlično zapazio u zadnjoj rečenici - SAD-u, koji je rastao i širio svoj uticaj, nije nikako odgovarala takva, snažna i velika Jugoslavija. Ali to je već široka priča, koju vjerovatno nikad nećemo saznati...
Распродаше ? Ко ? Да ли си мислио на имовину као што је жељезара у Смедереву ? То чедо комунизма нико не жели да купи зато што су inputi већи од outputa тако да неки економисти је сада наизвају топионицом долара. :D
http://static.politika.co.rs/uploads...a-zelezara.gif
Не желим да будем наџак лик и да у свему противрјечим, али морам и овог пута бити скептичан. :D Прво, никакво благостање у СФРЈ није постојало до 1970. године! Чак супротно, највећи економски просперитет грађани те државе су уживали од '70. до '80. година, те од средине '85. године до коначног распада и разбијања. То раздобља када расте благостање наших грађана, спољни дуг СФРЈ има експоненцијалну стопу раста! Такав начин финансирања обуставили су кредитори почетком '80.тих година, а да нису и да се држава наставила том стопом задуживати и да је Југославија преживила до данас тај дуг би сада би преко 6 хиљада милијарди $. Југославија би била већа катастрофа од Грчке. Период од 1970. до 1980. године режирали су Тиле и његови трабанти. Да је Тито имао коначну ријеч најбоље свједочи чињеница да Тито није дозбољавао ПРИЈЕКО ПОТРЕБНУ девалвацију динара! Неколико мјесеци после његове смрти, динар је девалвирао, а држава банкротирала.
МАСПОК нема никакве везе са економијом сем што су имали онај један захтјев: ,,девизе онима који их стварају'', што је наравно била пропагандна флоскула у рушењу Југославије коју су користили хрватски националисти. А устав из '74. године за који је сам Тито рекао (према рјечима Јошка Броза) ... ,,нисам требао пустити устав''.
Када су се градила та предузећа, није се водило рачуна о профиту и моменту тржишта, него се водило политичким разлозима. Зато си могао имати колико хоћеш предузећа, али она нису могла произвести робу коју је тржиште захтијевало. Сами комунисти нису водили рачуна о технолошким иновацијама, примјер који доказује ову тезу јесте фабрика ТАС у Сарајеву. То је била страна инвестиција Фолксваген групе из Њемачке у партнерству са сарајевским УНИСОМ (мислим). Тада су аутоиндустријом увелико кренули да доминирају роботизовани погони и методи склапања аута, комунисти то нису жељели јер на тај начин нису могли запослити велике контигенте радне снаге. Та одлука која је била условљена политиком, а не мотивима профита и тржишта, резултовала је нерентабилном производњом. Зато си имао ауто југо '45., гдје је од 400+ компоненти које су га чиниле само 80 је било домаћег поријекла. Југо који се извозио у Америку на том тржишту је коштао 4.000$, а његова производња, транспорт и извоз је био већи од поменуте суме. Некада је у ,,Застави'' радило 50.000 радника, а данас 3.500... што је велики разлог да се стави прст на чело. Већина тих техничких производа није била производ наших мозгова, него се радило о лиценци или је сам производ имао више компоненти из иностранства него из домаћих фабрика. Сам ФАП је нпр., имао мерцедесове моторе итд. Или рецимо фабрика телевизора из Бања Луке ,,Руди Чајевац'' је правио телевизоре, али су катодне цијеви биле увезене из иностранства - куповане су од филипса. А катодна цијев је чинила 80% телевизора. Словенија, а дјелимично и Хрватска су биле привилеговане на домаћем тржишту... итд. итд.
Да је твоја теза тачна, онда објасни зашто није било извоза (којег нешто није било ни прије), и откуд инфлација, хиперинфлација ?
За једну мега привреду какву је тада имала и данас има САД мала југослвенска шверц-комерц економија је била пи*кин дим. :D Прве кредитне аранжмане које је Тито и партија потписивали са САД су биле условљене смањивањем обима намјенске индустрије (муниција, оружије, тенкови...) и да се средства преусмјере у пољопривреду. Разлог ? Једноставан, комунисти нису могли да произведу довољно хране да прехране сопствено становништво. Зато си добијао ,,труманова јаја'', млијеко, пшеницу, уље из УСА-а. :)
Као илустрација, СФРЈ 1980. произвела роба и услуга у вриједности од 20mld$, у истом периоду Аустрија је имала 20,9mld$, а Грчка 10,6mld$. Ако се ово расподијели по сваком грађанину државе добијеш да је у Аустрији per capita у долару индустрија ствара 2769,...$, Грчка 1100$, а Југославија 1048,3$. Дакле, и тада смо били у рангу са трећеразредним економијама Европе.
Podsjetnik star pet godina, pet eksponencijalno "nagužvanih" kreditorskih godina.....
https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.n...a7e206341f23ec
Toliko o astronomskim kreditima
Демагошки материјал са комунистичких сајтова. Један пост пишеш како тебе не интересује економија, па ма какво год било економско стање у тој држави теби је Стаљинова петокрака драга... већ у следећем кругу дијелиш ,,црвене'' летке. :D Долар из 1971. не вриједи исто као долар из 1991. или овај сада из 2015. године. :) У економији постоје величине које се зову ,,номинално'' и ,,реално''. Номинално дуг СФРЈ је мањи од дугова новонасталих република и ентитета, али он је реално већи. Друга ствар је та што су комунисти имали ,,чисту ситацију'' гдје је на тржишту капитала новац био приступачан, а после распада и разбијања то више није.
Да би људи којима економија није блиска (не схватају је, а и немају потребе јер им то ништа не значи у свакодневном животу), да би схватили ову ,,оптичку варку'' комуњара, морају за зеру више уложити пажње јер се ради о доста апстрактној материји.
Из разно-разних разлога у разним привредама свијета појављује се један феномен који се назива инфлација. По правилу он постоји у свакој привреди и мора постојати јер позитивно дјелује на економију. Међутим, инфлација и хиперинфлација која је постојала у Југославији је била негативна и уништавала је друштво. Инфлација настаје обично када се неконтролисано користи примарна емисија (штампа се новац и пушта у оптицај - дијели грађанима = кроз плате, пензије, социјална давања итд.). Људи данас обично вјерују да домаћа валута има покриће нпр., у злату, некој страној валути, сребру и сл. Ипак, то није истина. Данашње валуте своје покриће углавном имају у робама и услугама. Новац је само папир (тј., новчаница од 100 евра вриједи само колико вриједи папир на којем је одштампана тј. неколико евро-центи) који репрезентује одређене робе и услуге на тржишту. Другим рјечима, монетарне власти морају погодити колико треба новца да буде у оптицају да би грађани могли обавити све купо-продаје.
Ако се замисли неко апстрактно идално тржиште на којем постоји 5 продаваца који продају по 1кг јабука гдје кг јабука кошта 1евро. На том тржишту постоји и 5 купаца који имају по 1 евро = 5 евра сви скупа. Када у овом примјеру дође до случаја да монетарне власти одштампају још новаца и додијеле по још један евро сваком купцу сваки од њих ће имати сада по 2 евра. На први мах ће се десити да рецимо један од 5 купаца оде на тржиште јабука и од двојице продаваца купи по кг јабука по цијени од 1 евра по килограму. Након овога у ,,у игри'' остају још три продавца која продају по један кг јабука (укупно 3 килограма) и 4 купца који имају по 2 евра (укупно 8)... Сада се дешава да има више купаца и новца него робе. Имамо још 4 купца који желе купити по један кг јабука, а само 3 продавца од којих свако продаје по 1 кг. У овом тренутку долази до активирања тржишних закона понуде и тражње... Један продавац ће имати могућност да бира коме ће продати свој килограм јабука. Пошто му нико није ни род, ни помоз бог, он ће као homo ekonomikus рећи ,,један килограм јабука од сада кошта 2 евра и добт ће га онај који је спреман да плати ту цијену''. Овог тренутка настаје феномен инфлације: куповна моћ новца опада, јер више не може један евро купити кг јабука, него је потребно два евра. То значи да је евро изгубио на вриједности зато што су власти одштампале вишка пара. То је један други економски закон: ШТО НЕКЕ РОБЕ (при чему је и новац роба) ИМА ВИШЕ НА ТРЖИШТ, ОНА ЈЕ ЈЕФТИНИЈА И МАЊЕ ВРИЈЕДИ. Дакле. што више ФЕД у Америци штампа долара он пада - губри вриједност и тада нпр., швицарски франак добија на снази.
Да би стварно схватили колики је био дуг СФРЈ мора се у обзир узети стопа инфлације. Титов дуг (дук који је направио његов режим) је номинално био 22mld$. То ,,номинално'' значи да у ту суму није урачуната стопа инфлације. Када урачунате стопу инфлације добијате релани дуг. Реални дуг Титовог режима је око 60-70mld$. Ове величине се обрачунавају преко потрашке корпе или рецимо преко унце злата. Рецимо да је унца злата тешка 29 или 30 грама. Злато је роба одређене финоће и каквоће која је врло ријетка. Због одређених племенитих својстава врло је тражена али и рјетка. Преко те унце злата може се поредити ,,снага долара'' илити колико је депресирао или апресирао (тј. колика је била стопа инфлације) од 1971. године када је Тиле узимао кредит, до 2015. године када кредите узимају Тилетови пионири.
Унца злата 1970. године коштала је 38$. Замислимо да је Тито желио купити некој љубавници 10 унци злата. Њему би требало 10х38=380$... А сада замислимо Милу. И он се пали на Титов стил, идеје и тако то, па и он одлучи да некој лијепој дами о државном трошку купи 10 унци злата... али када оде на берзу запрепасти се да 2013. године унца кошта 1,200$. Дакле, 10х1200=12000$. Разлика се јасно увиђа, али ево:
Унца злата у годинама:
1970. година - 38$
2013. година - 1200$
Ово показује зашто је рецимо Тито био више дужан код Амера када је узео на кредит двије унце, него када Мило од истих узме једну. Коме није јасно, нека мало прогугла о последњој афери о кредиту у швицарским францима. ;)
Bezbroj elaborata na temu "krivljenje realnog stanja" nisu dovoljni da se na svim frontovima bore sa istinom, tako da...
https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.n...2d195f58c01d55
Још једно чедо комунизма, илити ВЕЛИКИ ПРОМАШАЈ:
Na Građevinskom fakultetu u Sarajevu studenti i danas uče o promašaju stoljeća u dolini podno Prenja. Kada je 1959. godine izgrađena brana Idbar, niko nije očekivao tako veliki dotok vode u kratkom vremenskom roku. Voda se akumulirala velikom brzinom dok se nije počela preljevati, a sredinom brane pojavila se i sada vidljiva pukotina koja je prijetila katastrofom.
http://faktor.ba/wp-content/uploads/...na-idbar-6.jpg
Do Idbra, živopisnog mjesta podno visokih vrhova Prenja, stiže se kroz prelijepu dolinu rijeke Bašćice. Dolina se na pojedinim mjestima sužava toliko da je put koji vodi duž rijeke usječen u kanjon. Taj put često u ljetnom periodu postaje prava staza za planinare i bicikliste koji pohode vrhove najvišeg bosanskohercegovačkog planinskog platoa.
Usred netaknute prirode bogate vodom, kamenom i mnogobrojnim pećinama, na pola puta do sela, stoji usađena ogromna betonska brana. Visoka je preko trideset metara. S lijeve strane uz samo brdo izgrađene su u betonu stepenice kojima se ljudi penju po brani i šaraju po njenom glatkom i bijelom tijelu. Natpisi su raznovrsni, od iskaza ljubavi do poezije o živopisnoj dolini i rodnom kraju. Na sredini brane dominira natpis VELEŽ. Usječen je metalnim predmetom u zid. Na dnu ove betonske grdosije izbušene su dvije rupe promjera oko tri do četiri metra. Kroz onu u sredini prolazi rijeka, dok kroz drugu prolazi put. Nemoguće je ne zapitati čemu služi ova betonska neman zajedno sa svojim otvorima u srcu ove prelijepe doline?
Rijeka Bašćica ulijeva se direktno u akumulaciju Jablaničkog jezera, koje je nastalo pregrađivanjem rijeke Neretve u Jablanici 1954. godine. Ona je ujedno najduža lijeva pritoka Neretve. Ta rijeka ima jako veliku erozivnu moć, tako da je tokom vremena kroz Idbar napravila nevjerovatne usjeke. Aziz Nuhić, mještanin Idbra i autor knjige Idbar u zagrljaju brda i vijekova, bilježi da su stručnjaci poduzeli određene korake kako bi se bar donekle zaustavilo taloženje erozivnog materijala na ušću rijeke Neretve i ulaskom u akumulaciju smanjivala količina vode. Prvi koraci bili su sadnja bagrema, borova i podizanje čvrstih kamenih prezida iza kojih se taložio materijal. Bili su to dobri, ali nedovoljni koraci, jer se vremenom materijal izravnao s podzidom, čime je prestala njena funkcija. Danas, nakon 50 godina, podzidi su poprimili oblik prelijepih vodopada koji se redaju duž rijeke. Nakon ovih koraka pristupilo se izgradnji brane na rijeci Bašćici.
Brana nije mogla zaustaviti ni vodu ni nanose
Projektnu dokumentaciju za branu vodio je Institut za vodoprivredu Jeroslavn Černi iz Beograda. Glavni stručnjak koji je vodio projekt bio je inženjer Dušan Milanović, a izvođač radova Željezničko građevinsko preduzeće br. 1 iz Sarajeva, koje prije nije radilo na branama. Prof. dr. Zoran Milošinović s Odsjeka za hidrotehniku Građevinskog fakulteta u Sarajevu kaže da je „brana izgrađena s ciljem zadržavanja nanosa kada krenu velike kiše. Na taj bi način zaštitila akumulaciju bazena Jablaničkog jezera. Ovaj je tip brane bio daleko jeftiniji. Koristile su se eksperimentalne mogućnosti, jer, prema klasičnim pogledima o uvjetima za izgradnju brana na ovom mjestu, lučna brana ne bi došla u obzir.“ Profesor Milošinović dodaje da „šta god da je bila svrha njene gradnje, ona nikada nije ostvarena, jer brana nije mogla zaustaviti ni vodu ni nanose.“
Prof. dr. Faik Špago autor je knjige Jablaničko jezero i politika višeg interesa, u kojoj navodi da su „megalomanski apetiti tadašnje državno-političke garniture rezultirali nizom katastrofalno postavljenih investicija, koje su za cilj imale proizvodnju što većeg broja kilovata električne energije po svaku cijenu i odmah“. Najbolji primjer takvih promašaja jeste i izgradnja brane Idbar, koja nikad nije stavljena u konačnu funkciju. “Danas ova brana stoji kao simbol politike višeg društvenog interesa“, zabilježio je Špago.
Stanovništvo ove doline naviknuto je na plahovitost rijeke Bašćice. Profesor Faik kaže da su se tadašnje vlasti oglušile na upozorenja Idbarana: “Oni najbolje znaju kako Bašćica podivlja i kako nosi ogromno kamenje.“ Tako je nadošla, kažu mještani, te 1959. godine, kada je na njoj dovršena izgradnja brane Idbar i kad je izvršeno prvo probno punjenje njenog rezervoara. Te je godine, kad je brana izgrađena, Bog dao kišu i iz neba i iz zemlje. Nadošle su podzemne vode i izvori, a snijeg se s Prenja topio velikom brzinom. Niko nije očekivao tako veliki dotok vode u kratkom vremenskom roku. Voda se akumulirala velikom brzinom dok nije stigla do njenog vrha. Kiša nije prestajala sedmicama. Voda je počela preljevati preko brane i desna stijena na koju je oslonjena brana počela je popuštati. Sredinom brane pojavila se i sad vidljiva pukotina koja je prijetila katastrofom“, kaže profesor Faik.
Prvo sjećanje straha koje sam ikad osjetio
Afan Hajduk, predsjednik skupštine Zeleni Neretva iz Konjica, imao je tada 6 godina. Sjeća se uzbune i velike panike koja je zavladala u porodici. “To je moje prvo sjećanje straha koje sam ikad osjetio.“
Stanovnici obližnjih sela kažu da je glavni projektant ove betonske greške, saznavši činjenicu da je brana napukla, izvršio samoubistvo. Stariji mještani sjećaju se da su evakuirani iznad nivoa plavnog vala, mada im to nije bila neka garancija. Ljudi često pogriješe u procjeni. „Trebalo je nešto hitno učiniti“, prisjetio se Haris, jedan od mlađih stanovnika Čelebića s kojim smo razgovarali. Čekala se odluka vlasti, koja je na kraju glasila da se minira i napravi rupa u brani dinamitom, kružnom metodom miniranja.
Radmilo Andrić zvani Braco bivši je gradonačelnik Mostara, a 1959. godine bio je vođa sekretarijata unutrašnjih poslova Grada Mostara. Bio je tada u pripravnosti ako dođe do pucanja pod pritiskom vode. Imao je zaduženja brinuti se o evakuaciji i sigurnosti građana. „Prvi put u Evropi, a možda i u svijetu, vršilo se miniranje brane koja je bila pod pritiskom vode“, kaže Andrić o drami sa sretnim završetkom na brani Idbar, koju je ispričao u knjizi Aziza Nuhića.
Promašaj stoljeća
Mještanin Haris kaže da dugo nije smio proći tuda, od nekog straha i poštovanja prema ovom (ne)djelu ljudskih ruku. Bio je progonjen mišlju da je iza brane akumulirana voda i da brana može svakog trenutka pući. Poslije, kad je skupio hrabrosti, vidio je da već dugo ne postoji akumulacija i da se put nastavlja prema selu. Tih je godina kroz rupu kojom danas vodi put, pod veoma rizičnim okolnostima, isteklo čitavo jezero vode. Naknadno je probušena druga rupa kroz koju nesmetano protječe Bašćica, voda koja je pobijedila ideju čovjeka da je ukroti.
http://faktor.ba/wp-content/uploads/...na-idbar-5.jpg
Zbog eksproprijacije uglavnom plodnog zemljišta u obale rijeke, vrijedni mještani ovog kraja bili su tada prisiljeni krčiti šume da bi dobili trećerazrednu zemlju i da bi je mogli koristiti u poljoprivredne svrhe. Nakon ispuštanja šljunka, zaostali su nanosi dugotrajno, a možda i nepovratno, upropastili kvalitetno poljoprivredno zemljište brane.
Ispred brane u zaraslom žbunju i sad stoji oronuli spomenik sa slikom Josipa Broza, a u naselju Čelebići i sad na zidovima postoje znakovi PV – plavni val. Na Građevinskom fakultetu u Sarajevu studenti i danas uče o promašaju stoljeća u dolini podno Prenja. Profesor Milošinović svojim studentima branu na Idbru spominje kao tehnički neuspjeh, kao što je to njemu spomenuto 1972. i 1973. godine, kada je i sam bio student. Sada se to prenosi s koljena na koljeno.
Naši sugovornici povjerili su nam da postoje priče da će se brana na Idbru iskoristiti u mini elektranu. Navodno, treba se stvoriti minijaturno jezero. „Ali, to je poslovna tajna i još uvijek neutemeljena činjenica“, dodaju.
Govorilo se o gradnji više hidrocentrala u gornjem toku rijeke Neretve. Mnoštvo je peticija koje potpisuju građani protiv ovih brana, na čelu s udruženjem Zeleni Neretva.
„Kad god u meni preovlada mišljenje da bi ih zbog ekonomskih razloga trebalo izgraditi, odem i pogledam branu na Idbru. To me vrati u razmišljanje o tome da zaraditi novac po svaku cijenu može dovesti do katastrofe ogromnih razmjera. Pogledam u vrhove Prenja. Znam da je u borbi između prirode i čovjeka gubitnik oduvijek poznat“, zaključuje naš mladi sugovornik Haris.
Festival... :)
Za one kojima drugarstvo caruje...
https://www.youtube.com/watch?v=ejXnOB355a4
A evo i za sve one kojima caruje nešta drugo...
https://www.youtube.com/watch?v=pK25MEPB3nI
https://www.youtube.com/watch?v=xMySL49uKxM
Још један примјер монументалног промашаја комунистичког режима друга Тилета... :) Милиони долара из разних кредита су завршили за изградњу фабрике на мјесто на којем нема никаквих руда. :D Сем тога, Република Хрватска и данас издваја огромна средства да би очистила и санирала еколошку катастрофу Титових планолога. :)
Danas ili slušaš o bezbrojnim projektima koji su u fazi razmatranja već dvije generacije, ili o propalim projektima srećnih vremena.
Između ostalog i zbog radi toga...
https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.n...fecb3ad5a3d44b
Jer ko danas iz foteljaške garniture može hladne glave da da svoj potpis na milionski projekat... spram svog džepa koji može da proždere mnogo - mnogo više, bez da se crveni?!
Ali pored toga što se narod dijeli na vjerske, nacionalne, socijalne.............. mudrolije, sada treba i da se trvimo ko je za YU a ko protiv, praštaj, ali to je protiv mojih ubjeđenja! Nisu to ni komunizam, ni socijalizam... JEDINSTVO NARODA JE ONO ŠTO JE ČINILO JUGOSLAVIJU!
Mnogi su dali svoj lični pečat, pa između ostalih...
“Postoji nekakav erotizam između Srba i Hrvata koji u sebi ima nečeg inspirišućeg. Postoji komplementarnost. To je možda i činilo ovaj rat krvavijim, jer se sve to okrenulo na zlu stranu... Odnos Srba i Hrvata ima očito neku svoju unutrašnju dinamiku koja se može pretvoriti u novi val u Jugoslaviji, koji se i razvio iz tog uzajamnog posjećivanja, iz razmjene koja je dolazila iz dve kulturološke matrice koje se dodiruju i koje su komplementarne. Dakle može delovati konstruktivno, ali i užasno destruktivno".
— Darko Rundek, Haustor
Podsjeća me na izjavu jednog Poljaka u Londonu. "Njemci i Rusi su dvije izuzetno turistički orijentisane nacije. I tako su se oni uzajamno posjećivali često. Kako ih put vodi preko Poljske oni su vidjevši kako je ona lijepa ostajali ovdje i zaboravljali da odu. Jednom je to potrajalo čak dva vijeka."
Erotizam na jbs mater nivou nam je očigledan. Prosto, nisu nama problem razumni ljudi, problem je što ih je malo.
Бесмислене ствари, проповиједање месијанизма, апеловање на патос аргументацију, је једини начин којим покушавате дати легитимитет једном диктатору и диктаторском режиму. Понашате се као да прије комуниста није било народа, као да није било Југославије, као да није било Америке. То што величате један режим чије је постојање обиљежило масовно кршење елементарних људских права, што се радило о једном цинкарошком режиму који је потпуно ставио знак једнакости између јавног и приватног (гдје се јавна власт користила да се разбије брак, породица), је више питање за психологе него правнике, економисте, социологе или политологе.
Само слијепац не види да је ,,црвена авангарда'' возала скупоцјене јахте и аутомобиле, живјела у луксузним вилама, трчкала по свијету млазним авионима... и то све о трошак тог истог народа. Причати о јединству народа који је тај режим наводно чинио, а при томе затварати очи на чињеницу да је тај исти народ (којег је тај режим у вриједносном смислу одгојио) тај режим и државу срушио.
Тек када се почне говорити јавно и без устезања истина о том монструму-режиму и када младим људима кажемо да данас није ништа лошије него тада, а можда и боље... Кренут ћемо напријед. Кренут ћемо напријед када схватимо да не постоји никакав месија који ће доћи да нас спасе, као што то није био ни Тито.
Nije mi namjera da ikoga ljutim, upravo suprotno. Kada vidim za čime potežeš kada se sa malo istine i elementarne logike moraš upoznat, ili u ovom slučaju "suočit"... lakše mi je da se povučem, a i čovječnije.
Ako ova tema nekome stvara agoniju, zar nije jednostavnije zaobići je, nego sebi dozvolit da se debatuje sa po minimum tri nepoznate u svome izlaganju, po jednoj jedinoj sintaksičkoj funkciji, i time sebe kititi nedostojnošću bilo kojeg debatovanja, pa čak i onog đe se možda ima i prvenstvo.
Sad ja kažem kako je ideja Jugoslavije besmrtna, i ništa se ti ne brini... vratiće se na reportoar opet. Vi kapitaloljupci i konzumenti demokratije ste za 20 godina dotakli samo dno propasti. I danas živite od onoga šta je jedinstven narod stekao i ostavio iza sebe. A sveli ste sve to na mrvice jer ste svojim makroima iz Londona, Berlina i Vašingtona sve poklonili pokušavajuci se dodvoriti... pa kad glad od ropskoga jarma zakuca na vrata... bla bla. NE, PRERASTAO SAM TO!
edit: Objasni mi šta je to bilo bolje prije YU, ili - evo poslije... onako, jednostavno i prijemčivo našem narodu...?
Od nameta nema selameta ;)
Sent from my Lumia 800 using Tapatalk
i to je tačno, trebao je izvršit priHvatizaciju pokupit pare i otić na neko daleko ostrvo do kraja života
Od primordijalne zajednice pa na ovamo... http://bloodyhawks.ru/smiles/handshake.gif
Мало ,,истине'' ? Ти расправљаш језиком једне бабе на пијаци која је дошла да купи 6 јаја, главицу купуса и мало мркве. У одбрану своје тезе ,,комунизам рај на земљи'' си повлачио аргументе народног самоуправљана, ''моћне'' привреде до некакве слоге и хармоније. На елементарне економске претпоставке си реплицирао демагогијом свјестан и сам да цитирајући статистичке податке само би потврдио моје тврдње. Током '80. тих година индустрија Грчке је производила 20% производа по глави једног свог становника више од Југославије. Онда се ти упитај каква је то привреда била.....
Аха, авај, одједном си ,,сконтао'' да економско благостање није уопште битно. :)
Које три ,,непознате'' ? Чега ? Јел можеш бити мало конкретнији када пишеш ове своје бесмислице ? На шта си мислио ? Ово што си ти сада написао нема никакве везе са Југославијом, а још мање са здравим разумом. Како се више дискусија развија и како су ти аргументи све слабији... све си ближи метафизици. :D
Када кажеш ,,Југославија је била привредни див'', можеш ли ти цитирати неки статистички податак који (рецимо) компарира тог ,,дива'' са околним државама и са најмоћнијим економијама Европе ? :D
Када би се водила нека статистика, мислим да би ти био први на листи изјављених (пардон: написаних) глупости по посту. ;) Прво, мало се информиши и погледај сајтове на којима се рангирају државе свијета по економским слободама.Ту ћеш моћи прочитати да смо све, само не капиталистичка и демократска држава.
Југославија је '80.тих па до распада патила од хроничне инфлације и хиперинфлације. МОЖЕШ ЛИ ОБЈАСНИТИ ОТКУД ТО У ЈЕДНОЈ ,,МОЋНОЈ'' ПРИВРЕДНИ КОЈА ЈЕ ,,ПРОИЗВОДИЛА'' СВЕ и СВЈА ? Како то да се појави инфлација чим су кредитори обуставили финансирање Титовог режима ? Друго, од тог режима није остало ништа. Држава се распала већ '74. године, фирме и предузећа су биле непрофитабилне (о томе свједоче инфлација, експоненцијална стопа задуживања и дефицит трговачке билансе земље).
Идеју Југославије су компромитовали управо комунисти. Никада нису створили јединствен правни и политички систем, држава је била економски разбијена,а монетарну сувереност су имале федералне јединице, а не држава. Ако ниси чуо, прочитај текстове Бандитерове комисије (да, она иста комисија на коју у другим топицима мастурбирате од узбуђења) каже да је ,,Југославија престала да постоји'', као и да ,,суверене су репубилике, а свезна власт је нестала''. Ово је било актуелно прије ратова, Слоба и сл.
Колико биједно звучи твоје демагогијање. :D Гдје се Тито задуживао ? Одговори па добијеш ципирипија. :D Када су комунисти СССР-а изопштили комунисте Југославије из ,,свијета комуниста'', Тилетова братија се окренула САД-у (бастиону капитализма и прљавог капитала). Један од првих услова да би се добили кредити, а које је амерички Конгрес поставио комунистима код нас био је ,,да се смањи обим намјенске индустрије и производња оружија, а да се средства преусмјере у пољопривреду''. ;) Црвендаћи без помоћи тих ,,западних робовласника'' нису знали како да обезбједе и покрену производњу хране у земљи после рата. Тј., хране је више производила Краљевина Југославија него комунисти. Нема потребе да помињем Париски клуб, Лондонски... ММФ, СБ. :D Наравно, Тито је пристао на услове, и сваки наредни услов је прихватио! Такође, потписао је да НАТО пакт у сваком тренутку има право да пређе преко територије Југославије без одобрења. ;) И сваки нови кредит, баш као и данас, Југославија је добијала уз неки од услов. Тако, један од последњих услова које је ММФ поставио пред Југославију био је да се у Централној банци СФРЈ одлучује већински, а не консензусом. Тито је увијек клекнуо и понизно прихватио сваки услов. Међутим, то његови пионири и ученици у Словенији и Хрватској више нису хтјели.
Онај ко не зна шта је реално, а што номинално, шта је инфлација, а шта дефлација... при томе тврди да долар из 1971. и 2013. године је исто, за мене је нерелевантан фактор да тврди било шта што има везе са привредом. А да је свијет постојао и прије тзв. црвеног раја, свједочи овај списак индустријских погона индустријског комплекса Хрватске прије '45.те... Наравно то су комунисти конфисковали за личну корист и одмах је то (по пролетерској логици) њихово. :D
-Belišće Belišće 1884
-Koestlin Bjelovar 1905
-Čakovečki mlinovi Čakovec 1893
-Čateks Čakovec 1874
-Međimurska trikotaža Čakovec 1923
-MTČ Čakovec 1923
-Vajda Čakovec 1911Belje
-Darda 1911
-Dalit Daruvar 1905
-Daruvarska pivovara
-Daruvar 1893
-Pamučna industrijа Duga Resa 1891
-Dalmacija Dugi Rat 1908
-Đakovština Đakovo 1921
-DIK Đurđenovac 1895
-Karlovačka pivovara Karlovac 1854
-KIO Karlovac 1903
-Lola Ribar Karlovac 1932
-Cemex Kaštela 1904
-TOP Kerestinec 1922
-Podravka Koprivnica 1934
-Brodogradilište Kraljevica 1729
-Mlinar Križevci 1903
-Cetina Omiš 1930
-Drava tvornica žigica Osijek 1856
-Kandit Osijek 1920
-Karolina Osijek 1909
-Osječka pivovara Osijek 1856
-Saponia Osijek 1894
-Tvornica šećera Osijek 1905
-Gavrilović Petrinja 1690
-IGM Ciglana Petrinja 1920
-Sardina Postire 1907
-Zvečevo Požega 1921
-Brionka Pula 1942
-Brodogradilište Uljanik Pula 1856
-Brodogradilište 3. Maj Rijeka 1892
-Istra cement Pula 1925
-Torpedo Rijeka 1853
-Tvornica papira Rijeka 1821
-Viktor Lenac Rijeka 1896
-Mirna Rovinj 1877
-Tvornica duhana Rovinj 1872
-Div tvornica vijaka Samobor 1884
-Segestica Sisak 1918
-Željezara Sisak 1938
-Ciglana IGM Sladojevci 1900
-Đuro Đaković Slavonski Brod 1921
-Brodosplit Split 1931
-TAL Šibenik 1937
-TEF Šibenik 1897
-Brodotrogir Trogir 1922
-Metalska industrija Varaždin 1939
-Mundus Varaždin 1892
-Varteks Varaždin 1918
-Jadranka Vela Luka 1892
-Zdenka Veliki Zdenci 1897
-Dilj Vinkovci 1922O
-PECO Virovitica 1896
-TVIN Virovitica 1913
-Pik Vrbovec 1938
-Borovo Vukovar 1931
-Maraska Zadar 1768
-Badel Zagreb 1862
-Cedevita Zagreb 1929
-Chromos Zagreb 1920
-Croatia osiguranje Zagreb 1884
-DTR Zagreb 1914
-Dukat Zagreb 1912
-Elka Zagreb 1927
-Franck Zagreb 1892
-Gredelj Zagreb 1894
-INA Zagreb 1883
-Jadran Zagreb 1930
-Jamnica Zagreb 1828
-Katran Zagreb 1890
-Končar Zagreb 1921
-Kraš Zagreb 1911L....
Да, потпуно си у ,,праву''. Никада нећу то опростити Титу, као ни то што је имао лијек за карцином, зато што је знао како да спријечи глобалбно затопљавање, зато што је знао када ће смак свијета и зато што својим племенитим спермићима није ми оплодио маму и мој мали мозак па данас не могу да му пишем хвалоспијеве. Баш сам тужан. :d :d :d
Salex, održa ti nama gugl predavanje sa novovjekovnih fašisoidnih pamfleta... Eh vi gugleri, što na internetu pamet sisate, s vama je najbolje!
edit: Đe bi kraj ovom tvom besmislu bio da bilo ko ide istom logikom... da copy/paste na svaki tvoj copy/paste... njah
Kako li je teško samo svojim očima sagledat koliko je toga ugašeno poslije, a koliko toga defibrilirano za vrijeme "nacionalizacije"...?
Evo još materijala, ne sumnjam da će se i u pjesmi nać štogod za PROTIV, ali će se barem kukovima zanjihat...
https://www.youtube.com/watch?v=H-h_LhXV1_A
Uzgred, presjek u kome se govori o zaduženosti je iz 88-me god, dakle - 15. god. poslije ukidanja zlatne podloge, i podliježe istoj monetarnoj politici zapada koja traje i dan danas... čisto da profa ne pita... da ne bude da se osnovno ne zna.
Копи/пејст ? :D Смијешно, све и једна твоја тврдња (која је узгред копи-пејст са комунистичких сајтова) је оповргнута навођењем конкретног податка. Једино што је у мојим постовима копи-пејстовано овдје јесте ова листа фабрика које су Хрвати имали и прије црвеног грофа и текст о великом промашају тј. и пропалом пројекту бране. :D На све и једно питање одговорио си ad hominem нападима, пљувањем по мени и свима онима који не желе да забију главу у пијесак као ти и теби сличним. Без реда и везе лупаш неке нове термине и појмове за које никада и нигдје није чула економија, правна теорија или било која друга научно-друштвена дисциплина. Један од твојих бисера јесте:
1. компезативни кредити (ово нити једна абецеда економије не познеје)
2. дефиблирана национализација
3. пресјек задужености из 88. године
4. монетарна политика запада...
... и тако у недоглед.
А када нестане аргумената, најлакше је опонента назвати фашистом, нацистом и слично... а режим који ти браниш људе је затварао без оптужнице, суђења, уручења пресуде, нити било којег наговјештаја када ћеш изаћи из казамата. Нажалост већина никада није изашла... То је комунистичка реалност: сиромаштво, смрт, самовоља...
Каквој ,,истој'' монетарној политици Запада ? :) Наравно, не знаш ни ти сам шта си тек овдје ,,налупетао'', али твоја машта у смишљању нових теорија и теорема је неограничена, све само да оправдамо један ригидни режим као што је комунизам. ,,Пресјек задужености'', прочитао сам доста литературе из економске политике, али ово је куриозитет. Шта значи укидање златне подлоге долара ? Да је долар био врједнији '71. или 2013. године ? По твојој логици он је вреднији 2013. него ли '71. када је имао златну подлогу и када су се комунисти задуживали...
Бесмислено ми је се расрпављати више са тобом и читати твоје постове који су прави галиматијаси, накићени бесмислени фразама и ко зна са чим све. Једино што никада нећу схватити каква је то анатомија морала. Пролетерска ли је ?
И за крај питање од којег бјежиш: АКО ЈЕ ЈУГОСЛАВИЈА БИЛА ИНДУСТРИЈСКИ РАЗВИЈЕНА ЗЕМЉА КОЈА ЈЕ ПРОИЗВОДИЛА РОБЕ ШИРОКЕ ПОТРОШЊЕ, ОТКУД ОНДА ПОЧЕТКОМ '80.тих ИНФЛАЦИЈА, ХИПЕРИНФЛАЦИЈА ?
Sa zadovoljstvom ću ti odgovoriti otkuda inflacija i hiperinflacija, možda I gora od one Mađarske... al naravno kada prestaneš da vrdaš, i odgovoriš na jednostavno pitanje na normalan i jednostavan način...
Da ponovim, šta je to bilo bolje prije YU, ili - evo poslije...?
Dakle, bez retoričkog egzibicionizma i upadanja samom sebi u usta, već narodski, ako je moguće, ako je uistinu išta bilo - ili je danas možda bolje?
I naravno, da li je moguće da se otmem utisku da su svi zagovornici rasparčavanja južnoslovenskog naroda kao nakačeni na jedan isti mozak?
Аха, док ти мени лијепиш етикете, прозиваш фашистом, испраним мозгом - ја тебе врјеђам. :d Рекао сам ти да се не могу спуштати на ниво једне бабе која купује купус на пијаци. Када се рапставља о привреди уобичајено да се барата економским величинама и бројкама. Остало је шупља прича. А ја немам времена да шупљим са тобом нити да распетљавам твоје манипулације. Једна фина пикантерија: трговински дефицит Југославије 1979. године износио је 7. 225 милиона долара... ;)
Друго, данас је на сцени исти систем и иста логика која је била и за вријеме диктатуре. Једина предност која нам пружа бољи живот него тада јесте слободно тржиште и последња научно-технолошка револуција. Краљевина Југославија нас је из феудализма увела у капиталистичке друштвене односе, а комунисти после тога три корака назад... опет у неку врсту феудализма која траје и данас. Шта је било боље, навео сам ти сијасет фирми које су тада пословале, Југославија је имала авио-индустрију, економски индески су расли по стопама и до 50%... Били смо у рангу са стандардом регије... комунисти нису могли ни то...
А ово око разбијања Југославије и поборника те работе, истог мозга, реторичких егзибиција - је само јошедан од твојих метафизичких маритфетлука и продавања магле. :)
Trla baba lan...
Kako je JNA u bosanskohercegovačko podzemlje bacila milijarde dolara
Kao jedna od nekada najmoćnijih bjelosvjetskih vojski, Jugoslovenska narodna armija (JNA) veliku je pažnju poklanjala izgradnji podzemnih vojnih objekata raznih vrsta. Obično su, barem se tako vjeruje, bunkeri ili rupe kako su ih u narodu nazivali, građeni u vrijeme hladnoratovskih promjena – preventivno, u slučaju da izbije Treći svjetski rat ili invazija Rusije koja se prvih godina nakon završetka Drugog svjetskog rata, spominjala kao otvorena mogućnost.
Rat svjetskih razmjera nakon 1945. godine nikada nije izbio, pa se tako i svrsishodnost gradnje takvih objekata dovela pod ogroman upitnik. Posebno danas, kada oni uglavnom ničemu ne služe, kada su porušeni i zapravo državama u kojima se nalaze donose više problema nego koristi.
strateški značaj pozicije BiH
Iz raznih razloga, Bosna i Hercegovina i njeno tlo činili su se pogodni za gradnju objekata ovakve vrste. Kao republika, naša zemlja bila je smještena u centralnom, strateški iznimno važnom, dijelu Jugoslavije pa su u njenoj utrobi sagrađeni neki od najimpresivnijih i najskupljih vojnih objekata za skoro pedeset godina postojanja zajedničke države.
Procjene kažu da je Jugoslavija za izgradnju četrdesetak vojnih objekata ispod zemlje potrošila nezamislivih 90 milijardi američkih dolara premda se nagađa da bi broj objekat kao i novac uložen u njihovo podizanje, mogli bi izraženi s još ponekom znamenkom.
Kakogod, mnogo je novca potrošeno u objekte koji su danas uglavnom u svakom smislu neperspektivni i nefunkcionalni, dok se neki porušeni i, poput aerodroma Željava, predstavljaju veliku opasnost za okolinu i stanovništvo u krugu od nekoliko kilometara.
8.5 milijardi za aerodrom pod zemljom
Upravo je avio baza u blizini Bihaća po mnogo čemu najimpresivniji vojni objekat ikada izgrađen u bivšoj državi. Željava je bila čudo arhitekture, a procjene govore da je njena izgradnja koštala između 4.5 i do čitavih 8.5 milijardi dolara. Danas ne služi ni čemu, smještena na državnoj granici BiH i Hrvatske, još uvijek je izložena propadanju svih vrsta. Prilikom napuštanja položaja, JNA je minirala ulaze i uništila glavne galerije s operativnim centrom, dok su u poratnim godinama tražeći sekundarne sirovine, sakupljači s obje strane granice iz tunela nekada vrijednih milijarde, iznijeli sve što se moglo iznijeti.
Nijedna od država na čijim se teritorijama nalazi još uvijek nije poduzela konkretne mjere njegove obnove, a male su šanse da će se to i desiti. Objekat je vojno neperspektivan jer se nalazi na međudržavnoj granicu, a svako ulaganje u njegovu obnovu kao potencijalnog turističkog nukleusa regije, jednostavno bi bilo preskupo tako da je budućnost Željave nepoznata i neizvjesna.
Više od trideset godina potrošeno je supertajnu izgradnju podzemnog bunkera Veliki Žep, zamišljenog kao glavnog komandnog centra u slučaju izbijanja novog rata. Koliko je milijardi potrošeno u njegovu izgradnju ne može se pouzdano procijeniti s obzirom na osobinu koja ne krasi većinu drugih objekata sličnog tipa. Bunker udaljenog sedam kilometara od Han Pijeska je, naime, u dobroj mjeri izgrađen i prije početka Drugog svjetskog rata.
Danas ne služi ničemu, premda je tokom agresije bio jedan od glavnih komandnih centara Vojske Republike Srpske. Nakon Dejtona, spekulisalo se da pruža utočište nekim od najtraženijih ratnih zločinaca, ali takve tvrdnje nikada nisu dokazane, a oni su naposlijetku uhapšeni na drugim lokacijama.
Kompleksan sistem telefonskih centrala
Mještani iz sela u blizini Velikog Žepa i danas prepričavaju legende da je rupa zapravo samo maleni dio ogromnog kompleksa i mreže podzemnih tunela koji se, navodno, protežu i do nekoliko desetina kilometara okolo, čak i do susjednih gradova.
Veliki Žep svojevremeno je posjedovao i jednu od najmodernijih telefonskih centrala u Evropi. Objekat je dom i u najekstremnijim uvjetima poput nuklearnih napada, mogao pružiti i za nekoliko stotina vojnika i članova Glavnog štaba koji su bez ikakvog kontakta s vanjim svijetom ovdje mogli živjeti punih šest mjeseci. Zvanično, Josip Broz Tito nikada nije boravio u ovom objektu.
Treći grandiozan vojni objekat smješten u utrobi bosanskohercegovačke zemlje nalazi se u blizini Konjica. ARK ili Atomska ratna komanda u najvećoj je tajnosti građena od 1953. do 1979. godine, a u cijeli projekat utrošeno je 4.5 milijardi dolara.
U narodu poznat kao Titov bunker, objekat ARK bio je od 1979. do 1992. godine, bio je spreman u svakom trenutku primiti 350 osoba iz najvišeg vojnog i političkog vrha bivše države, a slično Velikom Žepu, i ARK je svojim stanarima nudio mogućnost polugodišnjeg boravka bez ikakvog kontakta s vanjskim svijetom.
Pokriva ogromnu površnu od blizu 7 hiljada metara kvadratnih, a zanimljvo je da čak i danas, više od 30 godina nakon njegovog zvaničnog otvorenja, izgleda identično.
Impresivno zdanje kod Konjica
Naime, folije s kreveta iz predsjednikovih odaja i dalje se nalaze na svom mjestu, a ogromne cisterne s gorivom namijenjenim za hitne slučajeve, predeverale su i rat. Samo su sapuni promijenjeni za čitave 33 godine jer su vremenom – oksidirali.
O objektu danas brine pet vojnika Ministarstva odbrane BiH.
Gradnja objekata pod zemljom za pedesetak godina postojanja bivše države iz današnje perspektive čini se suludim i nepotrebnim. Toliko novca zauvijek je nestalo u bosanskohercegovačkim brdima i planinama, a s tim milijardama, naša zemlja danas bi bila ekonomski perspektivna i zdrava.
Ulaganja u armiju nosila su prestiž. Kao nekakav odraz snage države, sugerisali su na moć i sposobnost kvalitetne odbrane u izbijanju eventualnih sukoba od kojih je državni vrh, očito, strahovao.
Ko zna šta se još krije u bosanskohercegovačkom podzemlju. Da li znamo sve ili su Jugoslavija i JNA u grob ponijele još poneku tajnu?
Radiosarajevo.ba
Ao čofek... udavi više.
... ...http://www.ana.rs/forum/thumbs/img.p...boring-644.gif... ...
Očigledno si odlučio da se izbljuvaš po ovoj temi, ali bar promjeni pristup, ili uradi nešto... razbij nekako jednomislenu monotoniju sužene svijesti koju si silom nametnuo.