Jeftinije je u savezu
ANALITIČAR ISSP IVAN JOVETIĆ O TROŠKOVIMA ODBRANE CRNE GORE
Podgorica – Članstvo u NATO-u ne bi trebalo da bude cilj, već mehanizam za postizanje većeg kvaliteta života, smatra Ivan Jovetić analitičar Instituta za strateške studije i prognoze (ISSP).
On je kazao da bi bezbjednost kao ekonomski resurs povećane sigurnosti kapitala trebalo da predstavlja osnovni motiv crnogorskog članstva u NATO-u.
„Članstvo u NATO-u treba, prije svega, posmatrati kao investiciju čiji su prinos povećane strane direktne investicije koje utiču na povećanje BDP, što je preduslov povećanja kvaliteta života“, rekao je Jovetić.
Govoreći o troškovima koje bi Crna Gora mogla imati u slučaju eventualnog članstva u Alijansi, on navodi da se indirektni troškovi odnose na izgradnju i održavanje sistema odbrane i eventualno učešće u misijama i operacijama NATO-a, te da te troškove u velikoj mjeri imaju i države koje su članice samo Partnerstva za mir.
„To pokazuje da i takozvana \\\'samodovoljnost\\\' učešća u PzM-u ima svoju cijenu“, ocijenio je on.
Direktni troškovi u vezi sa članstvom odnose se na doprinose koje države članice uplaćuju u tri NATO budžeta: civilni, vojni i NSIP. On je naveo da je, u slučaju da je Crna Gora članica NATO u ovom trenutku, moguće izvršiti projekciju direktnih troškova članstva.
Prema analizi Instituta za strateške studije i projekcije, dodao je Jovetić, postoje tri scenarija koji se razlikuju prema obimu direktnih troškova i to su scenariji „optimizma, realnosti i pesimizma“.
„Projekcije troškova prema prvom su na nivou od oko 154 hiljade eura, prema drugom oko 835 hiljada, dok su prema trećem scenariju na nivou od 1,5 miliona eura godišnje“, rekao je Jovetić.
On je podsjetio da je, kada je riječ o ukupnim troškovima sistema odbrane, NATO standard da su oni na nivou od dva odsto BDP, te da od 28 država članica NATO-a samo pet država ima veća izdvajanja od toga - SAD, Velika Britanija, Turska, Grčka i Bugarska, dok su ostale na tom nivou.
Na drugoj strani, evropske države koje nijesu članice ne prelaze dva procenta BDP za odbrambena izdvajanja.
„Prema tome, zaključak bi mogao biti da će članstvo u NATO-u više koštati Crnu Goru u odnosu na samostalnu izgradnju sistema odbrane. Međutim, to je potpuno pogrešan zaključak“, naveo je Jovetić.
On je tu tezu obrazložio činjenicom da se poređenjem apsolutnih iznosa koji se izdvajaju za odbranu uočava da ipak postoje značajne razlike i da neke od neutralnih država imaju veća izdvajanja od država članica NATO-a.
„Primjera radi, Švedska kao neutralna država izdvaja više od Belgije kao članice NATO-a i to skoro 2 milijarde američkih dolara više. Finska, kao neutralna, više od Rumunije i to 1,5 milijardi dolara više, dok Švajcarska izdvaja milijardu više od Češke“, kazao je Jovetić.
Imajući u vidu BDP Crne Gore, sposobnost finansiranja odbrane, odbrambene potrebe i veličinu zemlje, on smatra da je zabluda da je Crna Gora sposobna da finansira sopstveni odbrambeni sistem.
Jovetić je kazao da ukoliko se posmatra prošla godina i uporede crnogorski (1,6 odsto BDP-a) i irske troškove odbrane (0,5 odsto BDP-a) može se zaključiti da bi Crna Gora po ugledu na Irsku trebalo da „proglasi“ neutralnost i tako značajno smanji izdvajanja za odbranu.
„Međutim, u apsolutnim iznosima razlika između crnogorskih 40,87 miliona eura i irskih 1,07 milijardi eura godišnje djeluje kao opomena, ali istovremeno i poučno“, podvukao je sagovornik „Vijesti“ i dodaje da je suština poređenja da Crnu Goru treba posmatrati u skladu sa njenim potrebama i porediti je sa, na primjer, Luksemburgom ili Estonijom a ne sa drugim, znatno većim, državama koje imaju znatno drugačije potrebe.
„Istina, moguće je očekivati u kratkom roku povećanje izdvajanja za odbranu zbog potreba usklađenosti sa NATO standardima, ali to ne bi trebalo da bude značajno jer je usklađivanje dijelom već počelo. U dugom roku, izvjesno je da će troškovi biti znatno niži za Crnu Goru odnosno poreske obveznike u njoj, dok će koristi od takve bezbjednosti kao javnog dobra biti značajno veće“, zaključio je Jovetić.
Ni avion ne možemo priuštiti
Jovetić je kategoričan da crnogorski odbrambeni budžet nije dovoljan za vojnu neutralnost Crne Gore.
On je podsjetio da odbrambeni budžet u 2009. godini iznosi 40,87 miliona eura i pita se za šta je to dovoljan iznos u slučaju samostalne izgradnje odbrambenog sistema.
„Crnogorski odbrambeni budžet nije dovoljan za kupovinu čak ni jednog vojnog aviona tipa F/A 18D, pri čemu ovdje treba dodati i troškove održavanja, troškove po satu letjenja, troškove goriva“, kazao je Jovetić.
On je dodao da je samostalnom odbrambenom sistemu potrebno mnogo više vojnih sredstava, pa se postavlja pitanje kojim novcem bi Crna Gora platila neophodne letjelice, radarske sisteme, sisteme za protivvazdušnu odbranu, mornaričku opremu i brodove, opremu za kopnenu vojsku, odnosno sve što treba jednom takvom sistemu.
„Mislim da Crna Gora nema novca za ovakav vid odbrane i da bi izgradnja sopstvenog sistema sa ekonomskog stanovišta bila izuzetno neracionalna i pogrešna“, ocijenio je sagovornik „Vijesti“.
Dš.TOMOVIĆ
www.vijesti.me
