Poezija

Jovan Ducic - "Ljubav"

Je li ovo ljubav,ili bolna jedna
Potreba da ljubim?Ova zelja plava,
Je li zelja srca mocnoga i cedna?
Ili napor dushe koja malaksava?

Je li ovo zena koju ljubim zbilja?
Il' sen na polasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolesnoga minuta!

Ne znam,no na medji toga sna i jave
Vidim moje srce da cezne i pati.
I suze kad dodju,rane zakrvave-
Ja ni onda od tog nishta necu znati.


Jovan Ducic - "Dusha"

Zashto places draga svu noc i dan ceo:
Izgubljena sreca josh uvek je sreca!
I taj jad u dushi shto te na nju seca,
To je jedan njezin zaostali deo.

Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko:
Sreca nikad ne mre ni onda kad mine
Taj eho kog jedva cujes iz daljine,
To josh ona zbori u tebi duboko.

U samotnoj noci,kad zalosno shume
reke pune zvezda,gore pune sena...
Do sluha ta pesma ne dopire njena,
No dusha je sluti,cuje i razume...



Jovan Ducic - "Ekstaza"

Ostace daleko za mnom ovi puti.
Nestace i ove suze kud i druge,
Ja cu nove zelje u svom srcu cuti,
Kao nove laste.U veceri duge.

Prah srebrnih zvezda dok lagano pada,
I s cveca se dize svila,kao kose,
Moja nova ljubav rodice se tada
kao novi listak i nova kap rose.

I kraj druge zene ja cu da se nadam,
I da svoje srce rasipam i gubim,
I opet misleci da prvi put stradam,
I prvi put zelim,i prvi put ljubim...

Poezija vode - Zdenko Jelcic

Ispricat cu ti jednu davnu pricu
u tom ce mi pomoci moja muza
kol'ko se moze kad se nekog voli
i cudna kako je poezija suza.

Niz tvoje lice sada teku rijeke
za necim dragim sto bez traga ode
a oci boje meda kriju lijepu tugu
i neku cudnu poeziju vode

Od mene samo sjecanje ti osta
i jedna rijeka za ljubavi sto vapi
i nesto malo izmrvljena bola
i cudna, cudna poezija kapi.

Dlanovi neba padaju sve nize
i mrtva ljubav u osvit novog dana
a sve su, sve su jaci zagrljaji kise
i stara pjesma starih oceana

Da ja sam umro i vise me nema
na mome grobu tek trubadur pise
u tvojoj kosi tuga vjetra spava
i cudna, cudna poezija kise.

Poezija

I bje u ono doba . . . dodje poezija
da me potrazi. Ne znam, ne znam odakle je
banula, iz zime ili iz rijeke.
Ne znam ni kako ni kada.
Ne, ne bjehu to glasovi, ne bjehu
rijeci, ni tisina,
ali zvala me iz jedne ulice,
iz krosnje noci,
iznenada, medju ostalima,
medju zestokim ognjevima,
ili dok se vracah sam,
tamo je stajala bez lica
i dodirivala me.
Nisam znao što da kazem, usta mi
nisu znala
nista odrediti,
oci mi bijahu slijepe,
a nešto je udaralo u mojoj dusi,
groznica ili izgubljena krila,
i ostadoh sam
odgonetajuci,
tu opeklinu,
i napisah prvi nejasan redak,
nejasan, bez tijela, cistu
glupost,
cistu mudrost
onoga koji nista ne zna,
i odjednom vidjeh
ocisceno i otvoreno nebo,
planete,
treptave plantaze,
sjenu probusenu,
izbodenu
strijelama, vatru i cvijece,
noc koja uspavljuje, svemir.
I ja najsitnije bice,
pijan od goleme ozvjezdane
praznine,
na sliku i priliku
tajne,
osjetih se kao cisti dio
bezdana,
otkotrljah se sa zvijezdama,
srce mi se otisnu s vjetrom.

P.Neruda (1904-1973)

Obrok

Ne krckas vise u meni kao u pretis loncu,
Iskocio je sigurnosni ventil,
Razleteli se po meni tvoji parcici
Kuvani sa lovorom, lukom,
I ostalim gorko - slatkim mirodjijama,
Koje smo uzajamno dodavali.
Sada te tako raskomadanog
Stavljam u posudice, na led.
Da te sacuvam za buduce dane
Kada mi ponestane sveze hrane.
Kada u tanjiru ne budem imala
Nista od zelenisa,
Nijednog od momcica,
Koji se lako vari.
Tada cu u zamrzivac zaviriti,
izvaditi te, odmrznuti,
I podgrejati - na laganoj vatri.
Dok ne zamirises na toplo i poznato.
Na ono od cega ne boli glava.
Samo ponekad naidje mucnina
Kao od jela vise puta podgrevanih
I kusanih dan za danom.
Ali i zato ima leka,
Mogla bih te ponuditi nekome
Ko ima dobra stomak il ko ne bira jela.
Ili cu te izbaciti pred vrata,
Neka te pokusa ona vrtirepka - kuja,
Sto se ovuda mota vec neko vreme.


Radmila Lazic

SEDMI DAN - Vladislav Petkovic Dis

Prosli su aprili
i mi nismo vise
i necemo biti ono sto smo bili.

Sve tise i tise
podnosimo dane,
ovaj vidik sunca i magle i kise.

Tu su ruze znane
i promena ista,
samo nase pesme vec su poabane.

Danas nam ne blista
kao nekad,predje,
pobeda i ljubav i buducnost cista.

Dosli smo do medje.
Jos jedino java
seca nas na doba sve bledje i bledje.

Svetlost,boja plava
sad su izraz neba
u kome se tuzno i umorno spava.

Nama sad ne treba
zagrljaj i cvece,
da ukrasi mladost, sumnju pokoleba.

Nama doci nece
snovi,sto se kriju,
zabuna zivota koju krv pokrece.

Ko haljinu ciju,
meku i u svili
nosili smo proslost kao srecu sviju.

Prosli su aprili,
i suze se liju
sto mi nismo ono sto smo nekad bili.

Trag - Milos Crnjanski

Zelim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.

Da poneses od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...

puteva zasutih liscem svelim
sa jablanova.

Azra - Gracija

Tvoje ruke u neskladu
izmedju zbilje i sna
gledam grad u prolazu
neki ljudi iza nas
hajde uzmi me sa sobom
uradi mi sve sto znas
hajde uzmi me sa sobom
gracija
govoris mi da si slobodna
zelim vjerovati u to
ulica u odsjaju
zaludjujes me pogledom
hajde uzmi me sa sobom
uradi mi sve sto znas
hajde uzmi me sa sobom
gracija
jos uvijek te volim
da li to znas
trazim ritam u koraku
usporavam ti hod
slusam kako zapitkujes
uzvracam ti osmjehom
hajde uzmi me sa sobom
uradi mi sve sto znas
hajde uzmi me sa sobom
gracija

:arrow: Djordje Balašević - Provincijalka :!:

Rekli su mi da je dosla iz provincije
strpavsi u kofer snove i ambicije
drug je studirao sa njom pa smo se najzad sreli ona i ja
shvatih, boze, ovo je sazvezdje za nju - provincija

Srce stade k'o dete da se otima
trazili smo se po prethodnim zivotima
ostavih iza sebe svet, zablude, promasaje koji tiste
prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih uzeo kostim vecnog decaka
i opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih
usamljeni galeb iznad mora osrednjih
reci bi sve pokvarile, samo se cutke pokraj mene stisla
sami, svoji, izbeglice iz besmisla

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih gledao niz kej kao niz prugu
i opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bi samo nju, nijednu drugu

Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti. Reci
jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima
kad zazmurim ali postoje u nama neke neprevodive dubine.
Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je. I nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako a tako sam tesko to znao da pokazem a
onda odjednom raspored mladeza na njenim ledjima kao tajna
mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam i
tako, eto ti pesma, ludo jedna...

Atlantida - Vislava Simborska

Postojali su ili nisu.
Na ostrvu il negde drugde.
Okean il nešto drugo
progutao ih je ili ne.
Da li je ko voleo koga?
Da li se ko borio s kim?

Događalo se sve il ništa
tamo ili drugde.
Beše tamo sedam gradova.

Je l to sigurno?
Hteli su večno da traju.
Gde su dokazi?

Ne pronađoše barut, ne.
Barut pronađoše, da.

Verovatni. Nezamislivi.

Neovekovečeni.
Neizvađeni iz vazduha,
iz vatre, vode, zemlje.

Nema ih u kamenu
ni u kapi kiše.
Ne mogu čak ozbiljno
upozoriti više.

Meteor je pao.
Nije to meteor.
Vulkan se izlio.
Nije to vulkan.
Neko je vikao nešto.
Niko ništa.

Na toj plus minus Atlantidi.

Moderna ljubav

Leto je i mi smo u kuci
Koja nije nasa. Sedimo za stolom,
Uzivamo u trenucima iznajmljene tisine;
Odose i ljudi sa gornjeg sprata. Golubovi
Gucu i uspavljuju decu i invalide,
Drvo stresa svoju senku u travu,
Ruze lutaju divljinom moga nehaja.
Naherili se nasi zivoti i vise se ne nadamo
Sreci vecoj od ove, niti za ljubav nudimo vise
Od toga kakvi smo, ili kakvo je ovo vece:
Pusto, tiho, u kome nas evo zivih
U domacoj ljubavi, naizgled sami,
Ostali zivoti sveli se na drvece i sunce,
Cekamo da nas ta macka poseti.



Daglas Dan

Volim Te .......................

Sjedni.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te vidjeti.
Ne, ne prekidaj me.
Suti.
Pusti me da ti kazem
ono sto sam vec trebala reci.
Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasnis samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili mozda strah
boli.

I zato ne smijem kasniti.
Vec sutra moze biti kasno.
A nisam ti jos rekla
kako i koliko te volim.
Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.
Ne. Ne gledaj me zastraseno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna
prava i zauvijek...
Boli.

Kad dolazim, pitam se cekas li me.
Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata.

Bojim se praznog stubista bez mirisa,
bez zvuka, svjetla.

A nisam ti rekao:
najvise se bojim vremena koje ne ceka.
A ja kasnim.

Volim te.
I volim sve sto si ti.

Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smjesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.
Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najcesca.
Bore na tvom licu i moje su.
I u tom trajanju ne znam da li sam ucinio sve za tebe
ljubavi moja.

(Iskra Tanodi)

Ceznem da ti kazem najdublje rijeci
Koje ti imam reci;
ali se ne usudjujem,
strahujuci da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi
I odajem tajnu svoju u sali.
Olako uzimam bol svoju,
strahujuci da bi to mogla ti uciniti.

Ceznem da ti kazem najvjernije rijeci
Koje ti imam reci;
ali se ne usudjujem,
strahujuci da bi mogla posumnjati u njih.
Zato se oblacim u neistinu,
i govorim suprotno onome sto mislim.
Ostavljam bol svoju da izgleda glupa
Strahujuci da bi to mogla ti uciniti.

Ceznem da upotrijebim najdragocjenije rijeci
Sto imam za te;
ali se ne usudjujem,
strahujuci da mi se nece vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ruzna imena
I hvalim se svojom surovoscu.
Zadajem ti bol
Bojeci se da neces nikada saznati sta je bol.

Ceznem da sjedim nijemo pored tebe
Ali se ne usudjujem,
jer bi mi inace srce iskocilo na usta.
Zato brbljam i caskam olako
I zatrpavam svoje srce rijecima.
Grubo uzimam svoju bol
Strahujuci da bi to ti mogla uciniti.

Ceznem da te ostavim zauvijek
Strahujuci da bi mogla otkriti moj kukavicluk.
Zato ponosito dizem glavu
I dolazim veseo u tvoje drustvo.
Neprekidne strijele iz tvojih ociju
Cine da je moja bol vjecito svjeza.
Rabindrant Tagore

ti me ne volis i ne zelis
zar lep nisam ni malo mala?
ne gledajuci od strasti uz zar
na rame me tvoja ruka pala

s kezenjem mlada osecjanim
s tobom nisam ni nezan ni zao
koliko si ih milovala sjajnih?
ko ti je sve do sad usne dao?

znam, oni su prosli kao senke, mila,
ne dodirvnusi tvoj oganj u snima
na kolenima mnogim si bila,
a sad evo sedis na mojima

neka ti oci trepavica rubi
neka ti u misli dodje drugi neko
ta i ja te bas jako ne ljubim
tonuc u nesto drago i daleko

ovu vatru sudbinom ocajno ne zovi
veza lakoumna to je.
kao sto smo se susreli slucajno
rastacemo se uz smesak nas dvoje

svojim putem otici ces u smiraj
da prokockas dane i plac novi.
NELJUBLJENE SAMO TI NE DIRAJ
NEGORENE NIKAKO NE ZOVI!

u corsokaku s drugim ces se naci
o ljubavi brbljajuc bez svesti.
tad cu mozda u setnju izaci
i sa tobom ponova se sresti

blize ledja okrenuvsi drudom
i malo se pognuv nemisleci
"dobro vece" reci ces mi s tugom
"dobro vece, mis" i ja cu reci.

I NISTA NECE DUDU DA ZANJISE
NIT U DRHTANJE MOZE DA JE SVALI
KO JE LJUBIO TAJ NE LJUBI VISE
IZGORELOG NIKO NE ZAPALI





SERGEJ JESENJIN

NEKA ME NE BUDE KAD BUDEM PRESTAO DA VOLIM
JER TAD OD MENE NE BI OSTALO NISTA
MOZDA SAMO UGARAK NEKI GOLI
OD CITAVOG OVOG VELIKOG OGNJISTA



Vito Nikolic[/quote][/code][/list]

:bravo: za Vita Nikolica

Izbrisao sam ti Lice sa svoga Lica
Zderao ti senku sa svoje senke

Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio

Zavadio ti godisnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe

Savio svoj zivotni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemoguci

Pa ti sad gledaj da me sretnes.


//Vasko Popa

Otkad si otishla


Tvoje su usne kao oljushtena breskva
a tim brkovima si zaista osvezio lice
Niko mi to vise ne govori
Otkad si otisla.


Kazu da duse onih koje smo voleli lete
Nebom kao guske.Ti si za svoja osecanja
uvek pronalazila prave reci a ja tek
Otkad si otisla.


Sve cesce se usudjuju da mi ne toce pice
a neki necasni mladi ljudi olako
dizu ruku na buduceg starca
Otkad si otisla.


Ako se desi da umrem treba samo ugasiti
svetlo i zatvoriti vrata.
To je sve sto zelim.
To sam u stvari i zeleo sve ovo vreme
Otkad si otisla.


//Miodrag Raicevic

Ljubav

Zgasnuli smo zutu lampu

Plavi plast je pao oko tvoga tijela
Vani sume oblaci i stabla
Vani lete bijela teska krila.

Moje tijelo ispruzeno podno tvojih nogu

Moje ruke svijaju se zude mole

Draga, neka tvoje teske kose
kroz noc zavijore, zavijore

Kroz noc
kose moje drage duboko sumore
kao more

A. B. Simic

50
Nisam svom vrtu rekla ipak-
Jer moze da me sprijeci-
Sad Pceli o tom nemam snage
Da kazem ni rijeci-

Ni slova o tom na ulici-
Radnje bi blenule u me
Sto neko tako plah i neuk
Ima petlje da umre

To ni obronci-gdje toliko
Skitah-ne smiju znati-
Nit cu sumama dragim svoga
Odlaska dan kazati-

Niti za stolom izlanuti-
Ni dati usput nehajnu
Nagovijest kako ce neko
Danas uci u Tajnu


80
Nasa su zica-Svajcarska-
Tako tiha-tako hladna-
Dok u slucajno popodne neko
Alpe svoj veo zanemare-
I mi ugledamo-Daleko!

Italija je s one strane!
Mada ko strazar izmedju-
Alpe svecane-
Alpe sirenske-
Vjecito cuvaju medju!

Emily Dickinson

NE VOLIM TE VIŠE


Ne volim te više da znaš

ali uvijek mi tako ponekad

u vremenu dođeš

pa pomislim da si mi sve na svijetu

i ne mogu ni zamisliti

kako ležiš u nekom drugom krevetu

a ista si i kad kiša pada

i kad hlače obučeš

i kad suknju skidaš

a ne plačeš nikad

jednog ću te dana ubiti zbog svega

jer si tako slatka

bezobrazna i kratka

ako ne računam noge

jer si fina djevojčica

i najhrabrija *****

jer si mi u oči usla

bez kucanja i srama

ubit ću te prije spavanja

da se probudiš kao dama

da imaš pune sobe ljubavi

kao zimnicu spremne



i ne volim te više da znaš

i sve će novine pisati o tome

u restorane više nećeš ući

ludo moja mala

neugledna plava

predivno stvorenje božje i moje

raspitaj se kod prijatelja

što je još tvoje

a što meni pripada

raspitaj se jer ne dam ti više

ni da misliš

ubit cu te što se skitas svijetom

policija će te traziti

što bludničiš s ljetom na javnom mjestu

pa ćeš onda opet k meni

dovoditi ljude

da me ubijaju dugo i da se čude

što voliš na meni

i ne volim te više da znaš

ali te tražim

jer si tako prosta i slatka kao sirup

jer si tako divlja

kad ti vrat zagrizem

a baš nikakva nisi kad te zubi bole

neću više ni da mislim o tebi

dok si od mene daleko

što ja znam ljubi li te netko

jer ti je toplo u sobi

bezobraznice mala

igraj se još malo

dok mi mrak ne padne u krevet

ludo

čekam te i sutra

kao uvijek u devet.

Z.K

MOSTARSKE KIŠE



U MOSTARU SAM VOLEO NEKU SVETLANU

JEDNE JESENI

JAO KAD BIH SADA ZNAO SA KIM SADA SPAVA

NE BI JOJ GLAVA NE BI JOJ GLAVA

JAO KAD BIH ZNAO KO JE SADA LJUBI

NE BI MU ZUBI NE BI MU ZUBI

JAO KAD BIH ZNAO KO TO U MENI BERE

KAJSIJE JOS NEDOZRELE

GOVORIO SAM JOJ TI SI DERIŠTE TI SI BALAVICA

SVE SAM JOJ GOVORIO

I PLAKALA JE NA MOJE RUKE NA MOJE REČI

GOVORIO SAM JOJ TI SI ANĐEO TI SI ĐAVO

TELO TI ZRELO ŠTA SE PRAVIŠ SVETICA

A PADALE SU SVU NOĆ NEKE MODRE KIŠE

NAD MOSTAROM

NIJE BILO SUNCA NIJE BILO PTICA

NIČEG NIJE BILO

PITALA ME JE IMAM LI BRATA ŠTA STUDIRAM

JESAM LI HRVAT VOLIM LI RILKEA SVE ME JE PITALA

PITALA ME JE DA LI BI MOGAO SA SVAKOM

TAKO SAČUVAJ BOŽE

DA LI JE VOLIM TIHO JE PITALA

A PADALE SU NAD MOSTAROM NEKE MODRE KIŠE

ONA JE BILA RASKOČNO BELA U SOBNOJ TMINI

AL NIJE HTELA TO DA ČINI NIJE HTELA

IL NIJE SMELA VRAG BI JOJ ZNAO

JESEN JE TA MRTVA JESEN NA OKNIMA

NJENE OČI PTICA NJENA BEDRA SRNA

IMALA JE MLADEŽ MLADEŽ JE IMALA

NE SMEM DA KAZEM

IMALA JE MLADEŽ MALI LJUBIČASTI ILI MI SE ČINI

PITALA ME JE DA LI SAM HRVAT IMAM LI DEVOJKU

VOLIM LI RILKEA SVE ME JE PITALA

A NA OKNU SU KO BOŽIĆNI ZVONČIĆI MOGA

DETINJSTVA ZVONILE KAPI

A NOĆNA PESMA TEKLA TIHANO NIZ DONJU MAHALU

EJ SULEJMANA OTHRANILA MAJKA

ONA JE PROSTRLA SVOJE GODINE PO PARKETU

NJENE SU OČI BILE PUNE KAO ZRELE BRESKVE

NJENE SU DOJKE BILE TOPLE KO MALI PSIĆI

GOVORIO SAM JOJ DA JE GLUPAVA DA SE PRAVI VAŽNA

SVETLANA SVETLANA ZNAŠ LI TI DA JE ATOMSKI VEK

DE GOL, GAGARIN I KOJEŠTARIJE SVE SAM JOJ GOVORIO

ONA JE PLAKALA ONA JE PLAKALA

VODIO SAM JE PO KUJUNDŽILUKU PO AŠČINICAMA

SVUDA SAM JE VODIO

U PEĆINE JE SKRIVAO NA ČARDAK NOSIO

POD MOSTOVIMA SE IGRALI ZMURKE NERETVA ŽDREBICA

POD STARIM MOSTOM CRNJANSKOG JOJ GOVORIO

ŠTO JE DIVAN, ŠAPUTALA JE, ŠTO JE DIVAN

KOLENA JOJ CRTAO U VLAŽNOM PESKU

SMEJALA SE TAKO VEDRO TAKO NEVINO KO PRVI LJILJANI

U DŽAMIJE JE VODIO KARAĐOZ BEG MRTAV, PREMRTAV

POD TEŠKIM TURBETOM

NA GROB ŠANTIĐEV CVEĆE JE ODNELA MALO

PLAKALA KAO I SVE ŽENE

SVUDA SAM JE VODIO

SADA JE OVO LETO

SAD SAM SASVIM DRUGI PIŠEM NEKE PESME

U JEDNOM LISTU POLA STUPCA ZA PERU ZUPCA

I NIŠTA VIŠE

A PADALE SU SVU NOĆ NAD MOSTAROM NEKE

MODRE KIŠE

ONA JE BILA RASKOŠNO BELA U SOBNOJ TMINI

AL NIJE HTELA TO DA ČINI NIJE HTELA

IL NIJE SMELA VRAG BI JOJ ZNAO

NI ONO NEBO NI ONO OBLAČJE NI ONE,KROVOVE

BLEDUNJAVO SUNCE IZGLADNELOG DEČAKA

NAD MOSTAROM

NE UMEM ZABORAVITI

NI NJENU KOSU NJEN MALI JEZIK KAO JAGODU

NJEN SMEH ŠTO JE UMEO ZABOLETI KAO KLETVA

ONU MOLITVU U KAPELI NA BELOM BREGU

BOG JE VELIKI GOVORILA JE NADŽIVECE NAS

NI ONE TEŠKE MODRE KIŠE

O JESEN BESPLODNJA NJENA JESEN

GOVORILA JE O FILMOVIMA O DŽEMSU DINU

SVE JE GOVORILA MALO TUŽNO MALO

PLAČLJIVO O KARENJINI

GOVORILA JE KLOJD GRIFITS NE BI UMEO

NI MRAVA ZGAZITI

SMEJAO SAM SE, TI SI GLUPA, ON JE UBICA

TI SI DETE

NI ONE ULICE ONE PRODAVCE POSLEDNJEG

IZDANJA OSLOBOĐENA

NI ONO GROŽĐE POLUSVELO U IZLOZIMA NE

UMEM ZABORAVITI

ONU BESPLODNU GORKU JESEN NAD MOSTAROM ONE KIŠE

LJUBILA ME JE PO CELE NOĆI GRLILA ME I NIŠTA VIŠE

MAJKE MI NIŠTA DRUGO NISMO

POSLE SU OPET BILA LETA POSLE SU OPET BILE KIŠE

JEDNO JEDINO MALO PISMO IZ LJUBLJANE OTKUD TAMO

NI ONO LIŠĆE PO TROTOARIMA NI ONE DANE

JA VIŠE NE MOGU JA VIŠE NE UMEM IZBRISATI

PIŠE MI, PITA ME ŠTA RADIM, KAKO ŽIVIM

IMAM LI DEVOJKU

DA LI IKAD POMISLIM NA NJU NA ONU NASU JESEN

NA ONE KIŠE

ONA JE I SAD KAŽE ISTA, KUNE SE BOGOM

POTPUNO ISTA

DA JOJ VERUJEM DA SE SMEJEM DAVNO SAM

DAVNO PROKLEO HRISTA

A I DO NJE MI BAŠ NIJE STALO KLELA SE

NE KLELA

MORA SE TAKO NE VREDE LAŽI

GOVORIO SAM JOJ O LJERMONTOVU O SAGALU

SVE SAM JOJ GOVORIO

VUKLA JE SA SOBOM NEKU STARU CVAJGOVU

KNJIGU ČITALA POPODNE

U KOSI JOJ BILO ZAPRETANO LETO ŽUTILO

SUNCA MALO MORA

PRVE JOJ NOĆI I KOŽA BILA POMALO SLANA

RIBE ZASPALE U NJENOJ KRVI

SMEJALI SMO SE DEČACIMA ŠTO SU SKAKALI

SA MOSTOVA ZA CIGARETE

SMEJALI SMO SE JER NIJE LETO A ONI SKAČU BAŠ SU DECA

GOVORILA JE MOGU UMRETI MOGU DOBITI UPALU PLUĆA

ONDA SU DOLAZILE NJENE ĆUTNJE DUGE PREDUGE

MOGAO SAM SLOBODNO MISLITI O SVEMU

RAZBISTRIT SPINOZU

SATE I SATE MOGAO SAM KOMOTNO GLEDATI

DRUGE BACATI OBLUTKE

DOLE NIZ STENJE MOGAO SAM SASVIM OTIĆI

NEKUD OTIĆ DALEKO

MOGAO SAM UMRETI ONAKO SAM U NJENOM

KRILU SAMLJI OD SVIJU

MOGAO SAM SE PRETVORITI U PTICU U VODU

U STENU SVE SAM MOGAO

PRSTE JE IMALA DUGAČKE KRHKE BESKRVNE, A HITRE

IGRALI SMO SE BUBA-MARA I SKRIVALICE

SVETLANA IZAĐI, ETO TE POD STENOM NISAM VALJDA ĆORAV

NISAM JA BLESAV HAJDE ŠTA SE KANIŠ

DOBIĆEŠ BATINE

KAD JE ONA TRAŽILA MOGAO SAM POBEĆI U

U SAMU REKU NAŠLA BI ME

NAMIRIŠE ME, KAŽE, ODMAH POZNA ME DOBRO

NISAM JOJ NIKAD VEROVAO VALJDA JE STALNO

CURILA KROZ PRSTE

VOLELA JE KESTENJE KUPILI SMO GA PO RONDOU

NOSILA GA JE U SOBU VEŠALA O KONČIĆE

VOLELA JE RUŽE ONE JESENJE JA SAM JOJ DONOSIO

KAD SVENU STAVLJALA IH JE U NEKU KUTIJU

PITAO SAM JE ŠTA MISLI O OVOM SVETU VERUJE LI U KOMUNIZAM

DA LI BI SE MENJALA ZA NATAŠU ROSTOVU

SVAŠTA SAM JE PITAO

PONEKAD GLUPO ZNAM JA TO I TE KAKO

PITAO SAM JE DA LI BI VOLELA MALOG SINA

RECIMO PLAVOG

SKAKALA JE OD USHIĆENJA, HOĆE, HOĆE

A ONDA ODJEDNOM PADALA JE U NEKE TUGE KO MRTVO VOĆE

NE SME I NE SME NE BI TO ONA NI ZA ŽIVU GLAVU

VIDI TI NJEGA, MISLI TEK TAKO KAO DA JE ONA PALA S JUPITERA

KO JE TO RECIMO ZUBAC PERA DA BAŠ ON

A NE NEKO DRUGI

TAMAN POSLA KAO DA JE ON U NAJMANJU RUKU

BRANDO IL TAKVI

GOVORIO SAM JOJ TI SI GLUPA, TI SI PAMETNA

TI SI ĐAVO

TI SI ANĐEO SVE SAM JOJ GOVORIO NIŠTA MI

NIJE VEROVALA

VI STE MUŠKARCI ROĐENI LAŽOVI VI STE HULJE

SVAŠTA JE GOVORILA

A PADALE SU NAD MOSTAROM NEKE MODRE KIŠE

STVARNO SAM VOLEO TU SVETLANU JEDNE JESENI

KAD BIH ZNAO SA KIM SADA SPAVA NE BI MU GLAVA

NE BI MU GLAVA, JAO KAD BIH ZNAO KO JE SADA LJUBI

NE BI MU ZUBI NE BI MU ZUBI JAO KAD BIH ZNAO KO TO

U MENI BERE KAJSIJE JOŠ NEDOZRELE.

PIŠI MI NA ZELENU ADRESU LJETA


Piši mi na zelenu adresu ljeta.

Poljupci koje mi šalješ neka bude posljednje večernje novosti.

Glava mi je puna nekih divnih soneta,

a nema nikog ni da mi oprosti i ne oprosti.

Jutros su opet pisali nešto povodom moje

najnovije zbirke.

O uticajima ponovo izmislili su čitave priče.

Najveci uticaj na mene izvršila je

jedna apsolventkinja germanistike,

ali to su prećutali, jer, zaboga, koga se to tiče.

Koga se tiče to što si ti za mene i Honolulu i

Madagaskar i Meksiko,

Istorija koju, klecajući, obiđoh uzduž i popreko.



Tvoje ime nije ušlo ni u jedan leksikon.



Nema te ni u jednoj enciklopediji,

ni u jednom "Ko je ko"



Ali za mene ti si sve, kao vojniku prvi dan mira,

krevet i suze i cvijeće u vazi.



Tvoje oči su mi jedina lektira

u ovom danu koji prolazi i odlazi.

S TIM MOMKOM NESTO NIJE U REDU



S tim momkom nesto nije u redu.
Prvo mi kaze da me voli
A onda se opija do besvesti,
Kopile jedno, na oci mi ne izlazi.

Jeste da sam i ja kucka
Htela sam samo malo da se posevim
A pravila sam se nevesta
I trptala kao holivudska diva iz 50-tih.

Ipak, s tim momkom nesto nije u redu.
Podvio je rep i uhvatio maglu,
A da me nije posteno ni onjusio, pseto jedno.
Ker!

Jest, da sam ja kucka sa pedigreom,
Al mogao je da smisli neku foru
Da igra Dzjemsa Dina ili Dzonija Depa,
Posizela bih 100%.

Problem s momcima je
Sto oni misle da bi cure odmah stalnu vezu -
Pa se slude, noge im klecaju,
Da racunamo na prsten, maticara i zlatnu decicu -
Pa odmah krenu da se preracunavaju,
Koliko gube a sta dobijaju.

Problem sa momcima je
Sto oni veruju da cure veruju
U ljubav do groba, nista manje, -
Te odmah krenu da smisljaju tekst
Za zajednicku nadgrobnu plocu.

A mi od njih naucismo da sve to smara,
I da je pravi uzitak pojebati se na brzaka,
Bez ikakvih obaveza, razmena telefona i sl.
Uz ono promrmljano u bradu `vidimo se` -
Sto ne znaci ama bas nista, a najmanje to.
Al zbog cega smo nekada sve odreda
Piskile u gacice od srece.

Ipak, i pored svega toga,
S tim momkom nesto zaista nije u redu,
Mogao bi makar da mi mahne repom,
A ne da se trese kao pokislo pseto
U nekom haustoru, u nekom cosku.


Radmila Lazic

The first time that I met her I was throwing up in the ladies room stall. She asked me if I needed anything; I said, “I think I spilled my drink”. And that’s how it started (or so I’d like to believe)…

She took me to her mother’s house outside of town where the stars hang down. She said she’d never seen someone so lost, I said I’d never felt so found – and then I kissed her on the cheek… and so she kissed me on the mouth.

The spring was poppin’ daises up ‘round rusted trunks and busted lawn chairs. We moved into a studio in Council Bluffs to save a couple bucks. Where the mice came out at night, neighbors were screaming all the time. We’d make love in the afternoons to Chelsea Girls and Bachelor No. 2, I’d play for her some songs I wrote, she’d joke and say I’m shooting through the roof, I’d say, “They’re all for you, dear, I’ll write the album of the year.”

And I know she loved me then, I swear to God she did. It was the way she’d bite my lower lip and push her hips against my hips and dig her nails so deep into my skin.

The first time that I met her I was convinced I had finally found the one. She was convinced I was under the influence of all those drunken romantics – I was reading Fante at the the time – I had bukowski on the mind. She got a job at Jacob’s serving cocktails to the local drunks. Against her will. I fit the the bill: I perched down at the end of the bar, She Said, “Space is not just a place for stars – I gave you an inch, you want a house with a yard.” And I know she loved me once, but those days are done. She used to call me everyday from a pay phone on her break for lunch – just to say she can’t wait to come home.

The last time that I saw her she was picking through which records were hers. Her clothes were packed in boxes, with some pots and pans and books and a toaster. Just then a mouse scurried across the floor….we just started laughing ‘til it didn’t hurt.

Otpisanije bogoljubno - Jelena Balsic

Da zna tvoja svetinja
otkako udostojih se s bogom poznati te
poradovah se veseljem duhovnim.
No zamalo i kratko bi nam viđenje
da bi ko rekao u zrcalu obraz ugledasmo,
ili u neki san tanak da sam snesena...
I slušah tvoje duše bogoljubnu narav
i netelesno anđeosko prebivanje
i ono od nas konačno udaljenje
I veoma tvoje videti zaželih prepodobije
I tvojih medotočnih nasladiti se reči.
Ne malu od tvojega viđenja
meni priploditi korist...
No zbog daljnjeg nam rastojanja
i more i gaj,
ovog radi uzroka
nemoguće nam je videti svetinju ti...
Jer željenje bogatstva i sujetna slava
a ujedno i slasti ne ostavljaju nas,
koji su na talasima
u moru ovog sujetnog života,
uzviknuti k svetlosti čistog i netelesnog prebivanja
Jer se pomračiše duševne oči
mukom i metežom koji je u svetu...
I ovo sada, kao od sna nekojeg dubokog probudivši se
uzleteh tvoju svetlost videti.