"A nashe su usne otkrile kako da izgovore ono shto rijechi ne mogu odati, sve dok stotina gnijezda nisu odjeknula muzikom i istok se oblio sivilom."
Frederick Lawrence Knowles
Printable View
"A nashe su usne otkrile kako da izgovore ono shto rijechi ne mogu odati, sve dok stotina gnijezda nisu odjeknula muzikom i istok se oblio sivilom."
Frederick Lawrence Knowles
"I opet mi prošle noći nisi dala spavati. Pre no što sam krenuo na počinak, pomako sam se i napravio ti mesta i pokušao sam zamisliti da si onde tako meka i topla i podatna. Ispružio sam ruku i ostao razočaran."
Bob Grafton
"Sate koje provodim s tobom vidim kao neki miomirisni vrt, magličast suton i vodoskok koji u njemu peva... ti i ja sami - to me ispunjava osećajem da sam živ... Kažu da drugi videli su anđele, a ja sam vidio tebe i to mi je dovoljno."
George Moore
"Volim miris tvoje kose - volim je dodirivati usnama i osećati je na licu. Utisnut ću poljubac tu gde zrak mesečeva je deli na dve strane pa uneti lice u bujne uvojke kao što bih pomirisao pregršt ljubičica."
Robert Burdette
"Došla si, i za tobom je stiglo sunce, i zeleni je svod zlatan postao; i rogozi su usplamteli od smeha, i cvetovi mirisni zatresli se ljubavlju."
Algernon Charles Swinburne
:)
U pjesmi, u parfemu nepoznatog muškarca, u filmu koji nismo ni gledali skupa. Svugdje te nalazim. A zapravo te nema više nigdje. Ostala mi navika da te tražim.
"...Ona ne zna za ljubav. Ne zna da se neko moze voleti, zaliti, spasti, izcupati iz tamnice, iz bolesti, pomilovati po glavi, da se moze grlo umotati salom ili, kao u jevandjelu – oprati noge i osusiti ih ih svojom kosom.
O ljubavi – bozijem daru coveka – niko joj nije govorio. Citajuci knjige, to je propustila. Dostupna joj je zivotinjska ljubav, to je bar jasno. Zato je uvek onako tugovala u svojim sveskama,uvek sam ih citao, ona je tako bespomocno – mutno shvatala i shvata svet.
Mozda ce jos imati srece da zavoli. I bice joj tesko i divno. Zavidim onome koga, na kraju, zaspe ljubav ovog nesrecnog stvorenja. On ce dobiti mnogo. Mora da se mnogo toga natalozilo u njoj. Ali,pre svega, ona nikad nece osetiti srecu od davanja celog svog bica, svoje duse drugom stvorenju, slatku bol od tog postupka koji je protivprirodan zivotinji kakva je covek.
Na ovom svetu, ima mnogo nesrecnih, kao sto je ona, ali samo iz razloga sto ne umeju da vole, da vole drugo bice"
"...Ni sam nije znao zbog čega su tog jutra njene oči bile tako upadljivo zelene . Kao tek sazreli list mladog jablana koji je tek zakoračio u tajne života . Njeni obrazi su primali poklone studeni a sve je to magijom zasipala poneka pahulja na njenoj kosi . Želeo je da postane vetar te se tako lagano poigra sa tim zapetljalim uvojcima boje zrelog majskog sumraka. Zašto je skrivala pogled koji lutao do beskraja pa se ponovno vraćao pod malene trepavice za koje je smatrao da su samo iluzija u njegovim očima . To jutro je iz čistoga mira moglo biti malo više prohladno . Možda bi ga zagrlila . Ah , možda ...
Na rukama je imala vunene rukavice koje su skirvale nježnost , a samim tim malenoj djevojci davale izgled neke sitne djevojčice koju je tako voleo ... Možda je njen vrat bio u neprirodnom položaju dok ga je gledala , al sve je to bila stvar izbora . Lagano je dotakao njenu kosu iz koje se širio miris nekog cveta čiji miris prepoznavao ranim prolećem . Ali sada je zima . Duga podmukla zima koju je tako voleo , koju je tako mrzila . Nisu bili slični , ali se njihov pogled naglo sudario poput snažne lavine i nežnog mladog mačeta . Bilo je i previše zelenila te zime u njenim očima . Možda čak i preterano za njene godine . Voleo ju je . Lagano je njenu sićušnu šaku preklopio svojim dlanovima i tako je privukao sebi , a misteriozni miris koje je njegovo srce naprosto stavljao na iskušenje . Njene usne su uzalud bile nestvarno rumene . Dotakao ih je kažiprstom pomisliviši na neke nevažne stvari koje su tada bile i suviše važne za nju . Vetar se i dalje svađao s pahuljama . Kao da se taj hladni rat proširio i na njih dvoje . Kao da su želeli da okončaju ovu igru sudbine , ali je on i dalje nastavio . Oko vrata je imala vuneni šal čije se šarenilo oslikavalo na njegovim očima . Skinuo ga je tako smelo svojim veštim detinjastim pogledom . Gledao ju je u vrat . Pa u usne . Nos . Levo oko . Desno oko . Pa se tako preko duge crne kose lagano spustio na njena nežna krhka ramena . Svoje dlanove je položio tačno na njih . Nije se žalila nego je naprotiv laganim pokretom svoju glavu pružila tik pored njegovog srca.............
Gledao ju je . Gledala je i ona njega , ali je pogled ipak povremeno bežao . Voleli su se , možda . Ne znam . I dok su njena kolena lagano klecala usne su podrhtavale te tako uspevale da ga namuče dok ih nije uspeo smiriti još čvršćim zagrljajem...........plakala je , dok se malena suza lagano slila na njegov dlan . Osetio je to , ali nije mario baš previše . Rumenilo ga je očaralo . Nije imalo onaj isti okus kao kod svih drugih . Ovaj je bio očuvan samo za njega . Zauvek . Pahulje su bile uporne ali uzalud . Vetar je odavno prestao da se trudi . Nikoga nisu pimećivali . Jedini dodir sa stvarnošću su predstavljala četiri stopala koja su gazila rani novembarski sneg ."
"...Ponekad izmislim sadasnjost,
da imam gde da prenocim.
I suvise sam video,
da bih smeo da tvrdim,
mnogo toga sam saznao,
da bih imao ijedan dokaz,
ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno.
Sa mnom je opasno voleti,
ja nikad ne zaboravljam..." M. Antic
"Zašto se ne diviš lepoti limuna kao ostali? Zašto se smeješ i pogledaš u Sunce kada ono iznenada jos više zasija, a ostali sklanjaju pogled od njegovog sjaja? Zašto kada je najveća oluja i grmi ti izlaziš iz kuće i kisneš? Zašto noću izlaziš i pričas Mesecu? Zašto....
Ona ih prekida odgovarajući:
Limun je lep, ali nikada niste videli Onog koji je posadio taj limun. Nikada niste osetili dodir ruku koje su razgrnule zemlju da bi ubacile malo stablo kome se sada vi divite. Niste osetili ljubav kojom je taj limun negovan. Niste videli lice, osmeh, nežnost... Onog od kojeg je limun naučio tajnu lepote, cistote, nežnosti...
Sunce greje i obasjava svako biće na planeti. Sunce vidi i Njega. Vidi najdivnije ljudsko biće. Svaki put kada Sunce vidi Njegovu sreću, osmeh, ljubav... Onda još jače zasija, jer se raduje uz Njega. Zar mislite da bih propustila da vidim njegovu sreću, pa makar izgubila vid? Njegov osmeh, sreću, radost.... To je sve moje.
Oluja na koju izlazim nije ništa u odnosu na strah da je On negde sam i drhti. Kada izađem šaljem mu svu svoju hrabrost, svu moju ljubav, šaljem mu misli koje samo On sme da zna.
Noću pričam Mesecu sve želje, snove, nade... Pa u svitanje kada bude sretao Sunce neka sve ispriča. Neka onda Sunce jutrom svojim prvim zracima pomiluje Njegovo lice i prenese mu moje reči.
Za sva ostala pitanja koja ste imali morala bih vas pustiti u moje snove. Međutim u moje snove moze doći samo On. Jedino On ima dozvoljen pristup."
:)
Nekada ćutim, nekada te samo krišom gledam i dajem ti sve. Neidljivo i tiho, i volim senku što me skrije na samo par uzdaha od tebe. Volim da zastanem onda kada bih najviše hteo da se survam na tvoj vrat i zaboravim sve prolazne pompe, karnevale, jer nijedan nije kao naš prećutni tango. Volim da te ispijam, neujednačeno, ponovno kradem te od tebe same, a da to i ne primetiš. Nekada, između valova plavičastog dima, prodrem u tvoj svet. Suptilno dokoračam i ne poljubim te, već te samo jako udahnem, strastveno. Onako, da od mirisa voća koji poleti niz vene, zadrhti i koleno.
"Ako ti nekada bude loshe u zhivotu, sjeti se mene, jer ne mozhe se umoriti od chekanja onaj ko se ne umara od gledanja u tebe."
Luis Garsija Montero
"....Kao da se vraćam.
Iz podzemlja, gdje sam, na raskrižju odlazaka i povrataka, napustila sebe.
Kajanje ne donosi amnestiju, čula sam kako vjetar objašnjava prolazniku čija mi se sjena razigranog dječaka, kakav nekad bijaše, učinila poznata.
(Nisi li u kori drveta zarezivao ime ljubavi?-htjedoh ga, s prizvukom sjete u glasu, upitati.)
Ja…kao da se budim.
Iz rascjepa u kojem sam, zjenicama prošaranih nevjericom, promatrala kako izdišu makovi pod navalom vojničkih koraka.
Možeš svijet izliječiti, samo ga trebaš na grudi nježno prisloniti, čula sam kako vjetar objašnjava onom prolazniku koji je zaboravio okus poljubaca bosonoge djevojčice iz polja zalivenog majčinim molitvama.Možeš nebo dotaknuti, samo se trebaš visoko protegnuti.
Zaboravio si.
(Zašto se ne možeš sjetiti?-htjedoh ga, osupnuta, upitati.)
Ja…kao da sam spoznala što mi je otac šaputao u trenutku mog rođenja, kao da sam spoznala - tek sada, nakon bezbrojnih godina prošaranih zjenica i zgaženih makova.
Vraćam se sebi. Sasvim svoja.
Narasli su drugi makovi..."
Govorila je o filmovima, o Džemsu Dinu,
sve je govorila,
malo tužno, malo plačljivo o Karenjini.
Govorila je Klajd Grifits ne bi umeo ni
mrava zgaziti,
smejao sam se - on je ubica, ti si dete.
Ni one ulice, one prodavce poslednjeg izdanja
"Oslobođenja", ni ono grožđe polusvelo
u izlozima ne umem zaboraviti,
onu besplodnu gorku jesen nad
Mostarom,
one kiše,
ljubila me je po cele noći, grlila me
i ništa više, majke mi,
ništa drugo nismo.
:)
"Da" rekoh te noći, svima onima za tim stolom koji mi nisu želeli ništa dobro "ona je moja bivša". Jeste me ostavila ali nije gad, jeste ponekad u ljutnji svasta znala reći ali nije kreten, i ne, nije nikakva greška, jer smo se voleli. Ona je osoba koja je ulepšala moju prošlost i dala čvrste temelje mojoj budućnosti. Zato ne čekajte uzalud da čujete lošu reč o njoj iz mojih usta; to se desiti neće.. jer ove usne moje nekad su ljubile i volele njene... a ja sebe, za razliku od vas, poštujem.
"Ljubav nije paradajz"
- Merlin
:)
:)
Možeš okretati listova koliko hoćeš, ali džaba ti - ja sam se na svaki potpisala.
Jedan SMS od danas. :)
:)
Ostavio sam je valjda zato što sam smatrao da postoji bolja od nje. Bolja, lepsa i pametnija, koja nije ni nalik njoj. Onoj, koja je sve činila zbog mene. Otišao sam od nje samo zato što me je isuviše volela, svim srcem, svom svojom dušom. Volela me je neizmerno i jako, kao što se voli samo jednom u životu. U njenom životu ja sam bio jedini, ljubav za sva vremena. Ostavio sam je misleci da postoje još hiljade takvih, hiljade onih koje ce činiti svakojake ludosti zbog mene. Ostavio sam je i zaista u tom trenutku sam bio srećan zbog toga. Ljubav, šta uopste znači ta reč? Znam da je plakala zbog mene, mogao bih se zakleti u to. Povredio sam je kao što je niko nikad u zivotu povredio nije. Znam da sam u njen život uneo nemir i da joj telo svaki put zadrhti kad neko spomene moje ime, znam da je još uvek slaba na mene. Pitam se kako sam mogao da budem tako okrutan i zao?
Ostavio sam je sa osmehom na licu.
Želeo sam da nahranim sujetu saznanjem da sam i dalje neodoljiv.
:)
"Ugledao sam. Po prvi put, nakon 10 godina, oči slične kao što je imala ona. Skoro iste. Dodao sam lutku devojčici sa preplašenim izrazom lica. U trenutku kada sam hteo da je pitam kako se zove i gde joj je mama, sve reči su me izdale. Zaboravio sam da pričam. Prilazila je ONA. Još uvek je imala onaj graciozni hod koji sam dugo tražio u drugima. Još uvek je imala dugu, njegovanu, SMEDJU kosu. Još uvek mi je srcem pripadala. Dobro sam poznavao taj pogled. Nije me zaboravila, samo je nastavila bez mene. Ali, neka zna, ja bez nje neću nikad.''
Bravo, poshto ti dugujem rep ;)Quote:
Originally Posted by desert de Lleó
"..Dok spolja ulijecu zvuci neke julske noci....mijeshajuci se sa shumom lishca, cvrkutom nekih nenaspavanih ptica...ja znam da ti imash pravo na svoje putovanje vlakom shto punom snagom vozi u jednom smjeru pregaziti sva srca namjerno pobacana na trachnicama...i znam da ces ti stici na cilj.... Noc ce prolamati gromovi i bljesak munja....a tvoja ce zhenskost poput mlade koshute svjesne svoje snage i ljepote juriti prerijom moje muske stidljivosti....mameci me sjajem svoje koze, bojom svoga oka, govoreci :"To je moja ruka...to su moji prsti...to su moje usne...to je moj jezik.....Otvori mi kapije jer ja sam zeljna tvojih bedara,kozhe poput vanile, tvojih toplih grudi .....tvoje ovlash otvorene usne grijesno crvene i nevino pohotne ....
Oduzimas mi i vracas ,krades i poklanjas,privlacis i odbijas,pamtis i zaboravljas ....zoves......"
"Ti stojis iza mene...tvoj pogled kao zapovjed ,tvoji prsti prevaranti,tvoja zelja ubojica...sa mog tijela klizi svaki otpor...nemoguce je braniti se ispod naleta tvog zenstvenog egoizma...bijeli pamucni ogrtac smjesna je granica koju treba tvoja ludost da preskoci.
.....Tvoj prsti...macevi usnulih samuraja,kamikaza na padini sto se lagano spustaju niz obronke dolina, sto kriju usce za tvoju plovidbu......podrhtavaju vrhovi probudjenih obronaka pod invazijom na tisuce malih mrava,a trag na kozi ledja je trag tvog kljucalog vulkana pred erupcijom koju odlaze....odlaze jer u odlaganju je zagonetka i uspjeh ujedinjenja dviju usijanih materija bez imena i datuma rodjenja,,,
...Ispruzeni prsti vise u zraku,prasina moje nasmijane podsvjesti pada po njima....ti samo naslucujes kako me zabavlja ova igra nepoznata i zabranjena...muzika dalekih prostora, tjelesna limitiranost....Dusa dusu prepoznaje i osjeti svojom nezamenljivom prijateljicom davno odsanjanih snova, ciji pocetak i kraj , dva svilena konca vezes meni preko zjenica,,,,Velikih tamnih prozora , zavjesa od gusto tkanih trepavica,,a dusa kao kacun zuti sjela na njima i gleda te,bez rijeci,nijema od bolne zelje za svaki tvoj dodir ,usana ,jezika ljubavi...
...zaustavi zemlju ...meni se okrece...sve ,bas sve oko sunca tvojih ociju...vrim,,kipim preko rubova svoje posesivnosti. Bojim se kad te osjetim,kad me prosetas rajom i izbacis iz njega ,gledajuci na mene kao na grijesnika....da ce dani postati noci ,a noci dani.....i proljeca zamjeniti zime,bojim se izgubicu sve zarke boje radosti ,a bojiti po platnu zivota crno bijelom ,meka haremska siljteta...zvuk saza...sevdalinka.....hiljadu i jedna noc,hiljadu i jedna zelja da se stopim stobom u jedno bice ,bez prezimena,godina starosti,spola...........univerzalno dijete ljubavi......mentalna digresija .....fenix i prah iz kojeg cemo se roditi.....ja i ti ..ti i ja.....JA i TI i TI i JA............
Boze produzi ovu noc...ne daj da jutro okupa sobu naseg zajednickog grijeha....makar jos tren nek traje iluzija...nek nas zarobi i odnese na one bijele oblacke ,,lahke kao perje i praznoverje da je sve moguce kad se hoce..zeli...da je nadohvat ruke i usana.....pupcanom vrpcom povezane dvije duse ...ironija susreta nakon tolikih godina,,,mozda je vrijeme lazna kategorija...irelevantna za britku sablju logike...
Na nasoj emocionalnoj tabuli razi su samo nasa imena i znam da slova gore plamenom ljubavi , da nasi susreti nisu slucajni....nasa soba u kojoj smo ostavili miris ekstaze ....u uglovima Venusova saptanja.....na plafonu kapljice nostalgije na datum buduceg ukradenog susreta...sve to nije bez razloga ..i prosut sok po bjelom carsafu nije slucajan gest tvojih cula zenske sujete..
..Nasa je ljubav bila uvertira vjecitog zivota....."
"...Gore – dole,bez zaustavljanja.Duž Hidre,Perseja,Andromede…dole do Kaiopeje.Prva zvezda zdesna i onda pravo,sve do jutra.I jos preko toga.
I svaku sam pitao:
“Jeste li je videle?…Molim vas…Izgubio sam svoju zvezdu.Moje ostrvo kojeg više nema.Gde li je sada?Šta li radi?S kim?”
A oko mene tišina tih postidjenih zvezda.Dosadni zvuk mojih presušenih suza.A ja glupan koji traži i nada se odgovoru.
Dajte mi jedno zašto,jednostavno zašto,bilo kakvo zašto.
Kakva budala.Zna se.
Kad se završi ljubav,može se sve naći,samo nema tog zašto."
Federiko Moca
Ako ćeš doživeti stotu,
ja želim da živim sto godina minus jedan dan
da ne bih morao da živim bez tebe.
Vini Pu
:)
Načuo sam da je otišla, onako, bez pozdrava. A ja sam, zapravo, želeo da joj priznam gde sam bio gad. Ne, u stvari nisam hteo to da joj kažem. Hteo sam samo da joj šapnem poslednji put da je bila moje sve. Pazi mene 'bila'- zapravo, bila i ostala moje sve.. al' je*eš ga..
:)
Nikome ne pričam o tebi. Niko me ni ne pita. Ali ti si stalno tu...u svakom času nevidljivo prisutna. Na javi i snu. Da samo znaš kako je gorko buđenje ako sam u snu bio s tobom..
:)
''Jedne noći zamaglit će ti se pogled u nekoj zadimljenoj birtiji. Čvrsto ćeš stisnuti čašu, ispijati vino kao njene usne... Tražit ćeš pogledom sve one što na nju liče.
Prevrnut ćeš svaki kutak svog sjećanja; davit ćeš se u sopstvenom negiranju i ćutati. Njen lik ćeš naslutiti na dnu, nestvaran i tako dalek. Osjetit ćeš njen dah na svom ramenu, prste u kosi i lagat ćeš da je zbog vina... Vino je krivo što sad ne možeš da je dodirneš. Riječi su bile lažljive i one su krive što ti sad tako prokleto nedostaje!! Sve žene koje su te ljubile, njeno su ime šaputale i one su krive. I jedna kiša koja je pala i probudila je. Krivo je nebo što je ćutalo, a znalo je... Kad jednom ode, ništa je više neće vratiti! Stavit ćeš ruke u džepove i prizvati neke davne kiše... Stajat ćeš mokar u jednoj ulici koju si nekad volio i gledati u njene prozore.Tišinom ćeš joj reći sve ono što se nikad usudio nisi; sve tajne ćeš odati, sve laži priznati!
I tek tada ćeš znati da nisi izgubio nju. Izgubio si sebe i sve ono što je ona u tebi probudila.''