Ne znam jeli postojao prije sto godina al znam da jeste prije 80,jer imam sliku mog pradjeda...Quote:
Originally Posted by FORMICA
Printable View
Ne znam jeli postojao prije sto godina al znam da jeste prije 80,jer imam sliku mog pradjeda...Quote:
Originally Posted by FORMICA
od 1918 postoji - pa racunaj
da bi postojao od 1918 morao je i da postoji prije da bi se neko sa tim slozio,ne moze crna gora sama da postane nezavisna ako neko nije za to prije 21.05.2006,znaci moralo je biti pristalica gospodo!
Пар докумената као одговор аутору топика, на постован документ. Све је ове ријечи написао Свети Петар Цетињски.
Извод из тестамента Светог Петра Цетињског:
Најпослијед још нешто да ви кажем и избистрим, о браћо и Народе Церногорскиј и Бердскиј! Ну чујте за вазда и узнајте од мене, кои ве нијесам никад лукавио и на злу срећу никога наводио, при смерти мојој објављујем вам и ову божију истину: како је ђетко лакомиј на лафу Мошковску, а не заслужујући је, мислио и зборио да ја изједох све и браћи подијелих што гођ новаца из Русије од Цара народу доходи, ема се свакиј вара и гријеши у то и ја вас вјерне и поштене, овијем путом на кои ћу за довијек, свакојега увјеравам, да од све лафе Мошковске, како се говори, ништа никуђ бестрега нијесам но етоје сва у готово и на гомилу, и да је она од Цара мени на образ и на расположеније по моијем молбама дата, а на ползу свега Народа Сербскога, него да те новце ни ја без велике преше и највеће нужде не пенџам, како и нијесам никуђ ни динара, до што сам на кулук земаљскиј похарчио, докле га опета силни а безумни љуђи не развергоше, за које ја остајем чист без прикојаса пред Богом и пред људма. Пак сам ја за те новце нашему Цару и Покровитељу писао, да учини он ка за своје аспре какву хоће наредбу и одговорио ми је, да хоће својега официјала овамо послати, кои ће и те аспре пријмити и харчити на суд кои ће он поставити у нашу земљу, и моја је највећа рана на сердцу, коју ћу и у гроб понијети, штоја то још не дочеках за живота свога, а како смо сви жуђели виђети.
Поуке из посланица:
Народ ми не даје ништа и не иштем да ми даде икакве ствари, нако само да прекрати междусобно крвопролиће и остала безакона дјела и да у миру и у љубави христијански живе...
И не чудите се, мој драги оче архимандрите. Ми смо Срби такови, не знадемо нити хоћемо знати друго, нако један другога гонити у несрећу и безчест постављати, и што који више ради за добро општенародње, то се више завист против њега вооружава, која ( = јер) у српском народу, како и у греческом, гордост царује.
(Из посланице архим. Арсенију Гаговићу, 1804. г.)
Дајем ви на знање како дође ка мени показатељ овога писма честни јеромонах Софрониј, пострижник Пецкога патријаршескога манастира, будући соборно од игумена и братије послат искати од благочестивих Христјан милостињу на воспомошчествованије оне свете цркве, на коју су Турци велики данак и глобу поставили, пријетећи, ако не би оно благо дали, да ће и цркву и манастир разурити и свештенике посјећи и повјешати, како што су многе мнастире разурили и свештенике побили.
Ја знам ваше биће и состојаније и вашу убоштину и сиромаштину у коју се находите, али је оно српска Црква свега славено-серпскога народа и мати свијех српскијех цркавах, у коју су патријари наши стојали и коју су цари наши оградили. Тога ради, љубезна браћо, не одреците се по својој јакости, колико је кому могуће милостиње и помоћи у ону светују обитељ приложит, да је откупите и сохраните од разоренија, да и вас Бог сохрани од свакога зла и од сваке биједе и напасти.
( Из посланице Црногорцима и Брђанима, 1822. г.)
Ја сам по свијету у нека мјеста ходио и неколико књигах читао и нигђе не нађох, нити ми ко каза, да има вјештицах и вједогоњах, нако међу слијепим и жалостним Српским народом, а зашто него зато што је слијеп и зашто више лажи вјерује, него ли Јевангелије Христово и Христове науке и заповједи.
Тога ради свијех вас, о Црмничани, великога и малога, мужевскога и женскога пола и возраста, силнијем и страшнијем Богом Вседржитељем и честнијем Крстом и пресветом Богородицом и свом силом небесном у три пута и у триста путах заклињам да се од тога злога и пребезаконога дјела прођете, да те проклете бајалице не слушате, да к њима не идете, да их међу вама не пуштајете, да им ништа не вјерујете и да праву чељад не мучите. А вама свијема свештеницима у сва села и племена пишем и властију нам од Бога даноју најжесточајше запрепаштавам ( = забрањујем) и говорим да ни једному, који не би ово писмо послушао, немате никаква посла црковнога оправљати, него они и њихови домови нека остају под жестоким проклетством отлучени; тако и они свештеник, који би преко овога мога писма преступио, а праве и добре Богу препоручавам и остајем ваш доброжелатељ, Владика Петар.
( Посланица Црмничанима, 1830. г.)
Дакле, имамо неколико примјера гдје је Свети Петар причао и нешто другачије ствари него што се наводи у документу који је тема овог топика.
Овај цитат заслужује посебан осврт.Quote:
Originally Posted by Boxy
Дакле, поставља се питање зашто Свети Петар Цетињски каже "ми смо Срби такови..."?
Овдје се тврди да мисли на "ми смо православци такови...", али јасно је из посљедње реченице цитата да није тако, јер јасно каже "јер у српском народу, као и у греческом", дакле помиње српски и грчки народ, а то су два православна народа. Дакле, Свети Петар Цетињски је, ван икакве сумње, Србе сматрао народом, а не припадницима неке вјероисповјести.
Ово никако не иде у прилог тврдњама да је појам "Србин" значио православац и супротставља се многим стварима које су овдје изнијете да то поткријепе.
To pismo je objavio neki Srbin Dimitrijevic u Sarajevu 1922. u jeku borbi po Crnoj Gori izmedju srpskih zandara i Crnogoraca, a pismo je navodno nasao u Rusiji.Quote:
Originally Posted by Boxy
Pisma Petra I uglavnom je iz arhiva na Cetinju objavio Srbin Dusan Vuksan tridesetih godina 20. vijeka, mislim da je Dusan Vuksan vrlo posteno uradio taj posao, nikada nijesam cuo da je neko imao primjedbu.
Pismo mje vjerovatno falsifikat i izmisljeno, jer zestoko odudara od pisama Petra I koja sam naveo, kao sto je recimo ovo dje su Crnogorci i Brdjani zajedno na jednoj strani perfektno odvojeni od Srba i Rusa.
PETAR I GLAVARIMA
Blagorodnoj gospodi glavarima
Evo vam novine od rati rusijske i turske, koje možete istinito vjerovati i svakomu ljubitelju opštega hristijanskoga dobra slobodno objaviti.
Rusi su osvojili svu Karavalašku i Karabogdansku i pošto su preko rijeke Dunava bojem srećno priješli, uzeli su silom svojega oružja sve zemlje i gradove do Jedrena, đe je bilo više od četiri stotine hiljadah turske vojske, a rusijske sto i šezdeset i šest hiljadah. Udare se na polje dva sahata daleko od Jedrena, i tu je bio strašni boj i veliko krvoproliće cijeli dan. Na svrhu Rusi, s pomoću božjom, razbiju i proženu Turke; jedni pobjegnu put Carigrada s njihovijem carem, koji je bio došao blizu svoje vojske da naredbe daje i da vojsku sokoli, a ostali se razbježaše kuda je ko moga bježati. I tako Rusi, blagodareći Boga, uljegu u Jedrenu i tu je u istinu bio ranjen carev brat, veliki knjaz Mihail Pavlović i pošto je ranu dobio, nije puštao sablju iz ruke za dva sahata, ni otstupio do svojega mjesta, nego rane faculetom zatisnuo i sveđer naprijed hodio, dokle se prenemoga i s konja panuo. Tada su ga soldati uzeli da ga nose, no i tada nije prestavao govoriti vojski: "Juriš, juriš, naprijed, dobiće je naše". Tu su se bili veliki principi i generali ka i prosti soldati, i tu je bio naš ljubezni Aleksij, sin pokojnoga Karađorđija, velikoga srpskoga viteza, su dvanaest hiljadah volontijerah ili reći vojnikah koji su dobrovoljno pošli da se s Turcima biju. Ovo je bilo do Ilina-dne i potader pošla je morem i suhim velika rusijska vojska na Carigrad, đe se sva turska vojska skupila. Govori se da su Rusi uzeli Bujruk-Deri; znaćemo za malo vremena je li ovo za Bujruk-Deri istina .
Ja krepku u Boga uzdanicu imam, da ćemo ... generala Manuilova rodom Srbina i sina ... s vojskom u Srbiju, pak i u Bosnu i Hercegovinu; ... pa neka paze Crnogorci i Brđani u kakvo će ... ostati ratujući jedni s drugijem i kako će se pred Rusima i pred Srbima prikazati, da ne ostanu zadnji od svakoga u vrijeme kad bi mogli najprvi biti, da hoće slogu i poslušanije imati. No ja znam da ima ljudih, koji neće ni vjerovati ovo što vi pišem, ni poslušati što ja za opšte narodno dobro govorim, i tako mi ne ostaje sluge, no ako živ dočekam da Ruse vidim na ove strane, kako se u Boga uzdam da će doći, onda ću prikazati svačija djela od poslušanija i sloge, oli od neposluha i samovoljstva.
V pročem ostajem vaš dobroželatelj
Na Cetinje,
avgusta 19. - 1828.
VLADIKA PETAR
------
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
Zatim imamo recimo ovo pismo, ne moze biti jasnije.
PETAR I SAVU PLAMENCU
...U prošasti utornik dođoše tri uskoka, koji su uskočili u Srbiju, i donesoše mi ova pisma od našeg O.... i od Miloša Obrenovića, koja vi šiljem, da vidite, što pišu. Ja se čudim, kako mi verhovni vožd ništa ne piše, ali može biti da ne može bez pozvolenija rosijskoga, oli su ga Njemci zavistljivi obratili na svoju stranu, kako i Simo piše, jer ja dobro znam kakvi su i kako ne bi radi, da se narod slavenski nikad oslobodi, ni da se mi i Srblji sastanemo.
19 apr.
-----------
Pismo Petra I, koje je uputio Savu Plamencu, zavedeno je pod rednim brojem 206, u drugom dijelu knjige - Petar I Petrović: "DJELA"
Drugi dio knjige nosi naslov "Pisma".
Knjigu je izdao CID Podgorica 1999. god., a štampala "Vojna Štamparija" iz Beograda.
____
Zaista je neobično to pismo koje je objavio taj Dimitrijević u Sarajevu 1922. godine.
Neobično logika tog pisma odudara od logike svih ostalih pisama Petra I?!!
Ћипуре, ја сам навео више докумената Петра Цетињског, не само један, и то докумената из различитих година, од 1804. до 1830., као и извод из његовог тестамента.
Скинуо сам на компјутер сваки документ који су поставио, неке сам већ прочитао, не све, јер треба времена, а нисам баш пребогат са слободним временом, па ћу морати постепено да одговарам гдје нађем за сходно. И нема потребе да иста документа понављаш на стотину мјеста, као одговор нечему, што је одговор на њих. Текст из претходног поста се налази мало изнад, на истој страни и мислим да свако писмен може да прочита.
Дакле, просто си могао да кажеш да су документа која сам цитирао фалсификати, да кажеш разлог због чега мислиш да је тако и то је то. И то је врста дискусије.
tacnoQuote:
Originally Posted by ssin
Zivjela Nasa Crnogorska Zemlja
Petar I Đuzepeu Diedou
G-dne dragi i ljubimi
Na vaše pošteno pismo koje primih ovoga časa imam čest služit otgovorom. Možete mi vjerovat ako je mir i sloga jednomu čojku mila zaisto jest i mene drugomu. Ja bih i dosle poša, ali ovo blaženo vrijeme smeta da se ljudi iskupit i sabrat ne mogut, a bez zbora i skupštine nema mira ni vjere, niti se može učinit. Sa svijem tijem ako ikako bude moguće idem sutra oli najdalje prekosutra na Cetinje. Radiću sve što mogu ne štedeći ništa za učinit mir.
Paše bosanski pisali su knjigu Cernogorcima da sretu vezira na Gacko i da sa š njim idu na Bušatliju. Sad valja dobro otvoriti oči i vladati se sa razumom da se ne nađemo prevareni. Nije gubit vrijeme. Ako se opremo neprijatelju i razbijemo ga ako protiv nas dođe, bićemo pravi hrist[i]ani i junaci. Zakon i vjera biće onda proslavljena i naša imena lovorikom okrunjena.
Ako li se puštimo nevaljalo, niti ćemo bit hr[i]stiani ni junaci, a zakon i vjera biće potlačena i mi vazda i naši posljednji prekoreni i bezčestni.
Vi znate da neprijatelja ne valja čekat na kuću; ja neću dat Crnogorcima, ako me poslušaju, da idu ni veziru ni paši skadarskomu nego na svoje granice da čuvaju sebe i ovu krajinu. Bolje je pošteno i umrijet nego u nevolju sramotno živjet.
Vpročem žudeći vam što i samomu sebe, ostajem
Na Stanjeviće, maja 20. 1787.
pokorni sluga
PETR PETROVIČ
-------
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd
Petar I Karađorđu
Svetlejši slavno-serbskogo naroda verhovni predvoditelj Georgij Petrovič!
"Minuvščego godišča u avgustu mesecu imao sam čest s veličajšim udovoljstvijem primit Vaše vseblagoprijateljnejšeje pismo, črez Gavrila Šibaliju i Jevta Šećerovića otpravljeno, koje me je puno obradovalo i na koje vam prinošu čuvsvitelnejšuju moju blagodarnost. Mi ovamo čujemo da je moždu našim visokoslavnim pokroviteljem i Portoju Otomanskoju mir zaključen, no na kakovih kondicionah neizvestno. Vsepokornjejše molim vas, ljubeznejši predvoditelj, ne ostavite črez sego pismonosca, kako o tom, tako i o svemu što tamo proishodi, uvedomit menja i najpače o dražajšem zdravijem Vašim. Ja sam soveršeno uveren jestli vojna prodolžena budet, što Vi ne ostavite prežije svoji plani, prostirajuščiesja k našim granicam, i što ja zablagovremeno dražajšim pisanijem Vašim uvedomlen budu.
Koji imam čest i diku nazivati Vašej svetlosti istinij dobroželatelj i pokornjejši sluga
Cetinje 5/17 marta 1811 god.
mitropolit černogorski
PETR.PETROVIČ
-------
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd
PETAR I GLAVARIMA CRNOGORSKIM
Draga braćo Crnogorci, koji u ime božje idete u Brda
Ja vam želim srećnje i balgopolučno putovanje i svijeh vas molim, da lijepo i mirno putujete u ljubavi bratskoj, i u slogi i u poslušaniju bez svakoga inada i smutnje i u koja plemena i sela dođete, a osobljilo među Bjelopavlićima i Piperima, koga je potreba molit, da ga bratski molite i sovjetujete, da se umire i da ne pušte krvavi mač među sobom, jer ako se oni pokolju to će biti za nesreću svega našega naroda, a za njihovu najviše. Nemote vi ništa činit bez dogovora njihovijeh glavarah, no sve činite s dogovorom i lijepim načinom i posluhom; tako i sve ostalo, što đe bi do vas došlo, vladajte se razumno i pošteno koliko bolje i više možete, neka vide vaša braća Brđani, da vi ne radite za drugo, nego za obšte dobro i neka se oni tamo i mi ovamo možemo pohvalit vaš... tovanjem i poštenijem načinom.
V pročem Bogu vas preporučavam i ostajem vaš dobroželatelj.
Na Cetinje,
avgusta 25 - 1813.
koji mjesto sebe pošiljem moj krst,
mojega kaluđera Stefana Lazarovića
među vama
VLADIKA PETAR
-----
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd
PETAR I REŽEVIĆIMA
Blagorodnoj gospodi suđam, vojevodam i pročim glavarom i starješinam i svem poštenom plemenu Reževićima mir, zdravije i milost od boga.
Evo je već došlo vrijeme, da ve molim poradi ove stoke, da mi puštite na zimovanje na Vašu zemlju, kako ste i pasanijeh godištah. I za to šiljem đakonu Savu, da se s vama od moje strane razgovori i da ve moli, po kojemu čekaću vaš pošteni odgovor. A što se travnine tiče, kada ove jeseni među vama, ako Bog da, dođem, nagodićemo se. U toliko ostajem svijeh ljubezno pozdravljajući i žudeći vi svakoga dobra i poštenja.
Na Stanjeviće, sept. 27. - 1794.
VLADIKA PETAR
na službu
-----
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd
PETAR I JOSIPU PAJTONIJU
Presvijetli gospodine,
Ne mogući terpjet svake petnaest-dvadeset danah plač sa suzama starice, majke Laza Prorokovića, koji je u tamnicu kotorsku evo blizu dvije godine. Ja sam prinuđen preprovodit i trećjom njezino prošenije i pritom molit vaše p. g. da biste svagdašnjim velikodušijem vašim uložili popečenije pri vlasti ot koje zavisi isti tamničar za znat kakva je njegova setenca da i ja činim znat prije pomenutoj starici i da više poradi iste nebezpokojim vašu osobu. I pri ovoj zgodi imam čest vozobnovit vam svagdašnje moje počtenije s kojim i ostajem
Cetinje
14. (26. junija)
1825.
vašega p. g.
pokornješij sluga
m. PETROVIČ
-----
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd
Petar I Mustaj-paši, veziru skadarskome i albanskome
1828.
Od nas Petra Petrovića, vladike crnogorskoga i kavaljera rusijskoga, čestitome Mustaj-paši, veziru skadarskomu i sve Arbanije, milo i drago prijateljsko pozdravljenje.
Imajući na moju goru pri Gornjem Blatu blizu Žabljaka jednu dubravu, što sam zaboravio za moje potrebe, u koju mi svaki dan Žabljačani i ostali vaši ljudi čine štetu sijekući i noseći drva i ja sam prinuđen vas bespokojiti moleći vaše presvijetlo i uzvišeno gospodstvo, da biste dali vašu zapovijest Žabljačanima i drugima, da ne kradu moju branjevinu, zašto ja ni o čijemu zlu ne radim, i ne dao Bog. Ako li je vama radi vašega dvora potrebito drva za oganj, pošaljite svojega čovjeka da vidi i da čini posjeći i napunite... koliko vam drago. I podrža ve Bog u zdravlje i gospodstvo i dugo i za mnogo ljetah i godištah.
------
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd
PETAR I PETROVIĆ NjEGOŠ KATUNjANIMA I BRĐANIMA
(M.P.)
[i]Ot nas vladke Petra prevoshoditeljnomu gospodinu guberna[to]ru, i blagorodnim gospodam serdarom, vojevodam, knezovom i barjaktarom i pročim glavarom i starješinama i svijema Katunjanima i Berđanima drago pozdravljenje
Eto vidite, braćo Cernogorci, i Berđani, što se učini u našu zemlju, koliko je zla i kervoprolića na svaku stranu bilo otkada sud i kuluk razmetnuste i otkada nastade samovoljstvo da svaki može činiti što je kome drago.
Da ste se svake godine s Turcima bili za osvojit vašu starinu na koju biste mogli živjeti da ot gladi ne umirete, i ne biste toliko svoje braće izgubili koliko je ot vas istijeh i od vašega zloga junaštva i samovoljstva poginulo. I u to vi se ne čini štete ni grjehote nikakve. A to je najviša nesreća i pogibelj vaša duševna i tjelesna ot koje, ako se ne ostavite, teško vama.
Vi ste vjeru do Mitrova dne među svom zemljom ot Mora do Javorja ufatili i obećali se sud i kuluk postaviti i zle ljudi kastigati koji bi preko vjere zlo učinili, no se ja bojim ot vaše nesloge i ot vašega [nepo]slu[š]anija, znajući vašu narav [i] [v]aš... običaj. Zato vas svijem molim i svakoga silnijem Bogom vsedržiteljem u tri puta i u trista putah zaklinjam da ne bi koji bez dogovora što činio ili zle ljudi ot globe i kastiga branio oli na njih samovoljno hodio, nego se lijepo bracki dogovorite i poslih među sobom utverdite, pak čisto razberite i viđite vi glavari ko je vjeru premetnuo i za kastig zaslužio i koga kriva nađete za to veliko zlo što je sad preko vjere bilo među Bjelopavlićima i Zagarčanima, toga globite i kastigate kako se dogovorite i kako priliku vidite.
Koji li bi Katunjan ol Berđanin o ikakvoj smutnji i neslogi radio, ili mito ot koje strane uzeo, oli ikakve hile i neprilične stvari učinio koja bi mogla pravoga čojka uvrijedit i neslogu među vama učinit, oli krive ljude branit, takvi da budet ot gospoda Boga vseržitelja po trista putah proklet, da mu Bog smuti serdce i mozak i njegovu utrobu i dom njegov da ostane pust ot žestoke ljucke gube, a pravim i poslušnim da budet Bogu u pomoć, kojemu prave i dobre preporučavam i ostajem vaš sluga i dobroželatelj.
Na Cetinje, maja [1]
1826.
vla[di]ka PETAR
-----
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd
PETAR I ARHIMANDRITU JOSIFU I IGUMANU GEORGIJU
prepodobnjejši otec arhimandrit Josif i otec i igumen Georgij
Znate kako se dogodila nesreća i zlo među Bjelopavlićima i Piperima, s kojega zla kako čujem hoće bit među njima veliko krvoproliće; i ako se poklaše ja znam da će i jedni i drugi sebe razurit i svoju slobodu izgubit. Toga radi šiljem Stefana Lazarovića s mojijem krstom namjesto mene samoga i nekoliko glavarah i i ostalijeh Crnogoracah tamo, koji će ih moliti i kumiti da se umire i da ne puštaju krvavi mač među sobom. Nego i vi skočite također da ih i vi ujedno s Crnogorcima molite, da sud postave i da ne učine dušmanima na volju, koji jedva čekaju da se oni pokolju, zašto lijepo znadu da bi tade Piperi prinuđeni bili u turske ruke i gradove uljesti i da bi ta rat otvorila put Turcima na Bjelopavliće. Ovo je nas nagnalo, da nekoliko Crnogoracah tamo pošljemo. I ako Brđani ljube... i svoju slobodu i poštenje ja mislim da će poslušati i da će se umirit.
Vpročem ljubezno vas pozdravljajući ostajem vaš dobroželatelj
Na Cetinje
avgusta 25. 1813.
vladika PETAR
-----
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd
PETAR I AUSTRIJSKOM CARU FRANCU I
U pismu svoj koje je Petar I uputio austrijskom caru 3. septembra 1796. pred bitku na Kruse, on svoj narod očito definiše kao - ILIRSKE CRNOGORCE.
Ima li ko da prevede ovo pismo sa njemačkog?
13. aprila 1747.
- Na Njegušima je rođen Petar Prvi Petrović Njegoš vladika i vladar Crne Gore. Naslijedio je vladiku Savu 1782. godine, hirotonisan je za arhimandrita 1784. godine u Sremskim Karlovcima. Radio je na sređivanju prilika u Crnoj Gori, mirenju zakrvljenih bratstava i plemena, suzbijanju anarhije i raznih bolesti. Vodio je borbe sa Turcima i 1796. godine na Martinićima i Krusima izvojevao dvije značajne pobjede nakon kojih je Crnu Goru proširio pripajanjem susjednih plemena. Poslije okršaja sa Turcima na Morači 1820. godine, gdje je poražen Dželaludin paša, Crnoj Gori je pripojio Moraču i Rovca. U borbama sa Napoleonom 1805. godine sa crnogorskom vojskom došao je čak do Dubrovnika, ali poslije mira u Tilzitu, morali su da se povuku. Boku je ponovo oslobodio 1813. godine, ali pod pritiskom velikih sila morao je da je ustupi Austriji. Bio je političar snažnog formata, uspješan diplomata, zakonodavac i reformator i poštovani arhimandrit. Donio je 1798. godine Stegu i Opšči zakonik crnogorski i brdski i osnovao Praviteljstvo i Sud. Napisao je "Kratku istoriji o Crnoj Gori", nekoliko pjesama, poslanice i vodio prepisku sa značajnijim ljudima, svoga vremena. Nosio je bijelu pankamilovku - najviše priznanje u pravoslavnoj crkvi, koja je simbolizovala autekefalni status crnogorskog mitropolita. Svojim zaslugama za života je zavrijedio priznanje "Svetog Vladike", a za svetitelja Crnogorske pravoslavne crkve kanonizovan je 1834. godine, četiri godine poslije upokojenja, a slavi se 31. oktobra.
PETAR I VUKOLAJU RADONjIĆU
Milostivi gosudar moj,Gospodin Gubernator,Nahodeći se veoma smućen i nemiren od svađe i mejdanah ceklinskijeh razumjeh s velikim oskorblenijem i žalosću, kako su Stupići posjekli vašega brata i da su to učinili po ikakvoj zađevici, kako što se u nesrećnu našu zemlju često događe, ne bi mi tolike žalosti, a ne bi ni vama ni vašoj braći, no što su mu glavu u neprijateljske ruke ponijeli, to je i mene i svakomu poštenomu Cernogorcu jednaka žalost, kako i vama. Toga radi vas i svu vašu braću molim, da ne biste ništa činili priđe nego se vidimo i razgovaramo za to zlo i za sramotu sve zemlje kako ćemo činiti. Suviše vas molim da se ne dajete u prekomjernu pečal nego da velikodušno pretrpite ta žestoki udar koji je vaše serdce uzvio.
Vpročem Bogu vas preporučavam i ostajemvaš dobroželatelj i pokorni sluga vlad[i]ka PETAR
Na Opač,
genvarja 10., 1813.
-----
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd
15. oktobra 1812.
Skadarski Mustaj paša, uz pomoć arbanaških Turaka i nekoliko francuskih oficira, napao je Ljubotinj. Namjeravao je da prodre do Cetinja kako bi slomio ratobornu Crnu Goru. U tim borbama teško je ranjen vladika Petar I, ali su Crnogorci i ovaj put imali pobjedu i zarobili trojicu francuskih oficira. Za zarobljene oficire vladika je tražio 20 tovara praha i olova jer, kako je istakao:
"Nama je to potrebnije nego vama koji nemate šta tražiti u tuđoj zemlji".
PETAR I RUSKOM CARU, 1828. godine
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd
Nemov post od 5. 10. 2005. :arrow: https://forum.cdm.me/showthread.php?p=277653
Quote:
Originally Posted by Nemo
PETAR I CARIGRADSKOM PATRIJARHU GLIGORIJU
Na pismo vaše svetosti, u kojemu pitate za nekoga Dimitrija Vujića, koji se nalazi u Carigradu i koji naziva sebe kavaljerom bivšega kralja poljskoga, i osim toga vladajućim zapovijednikom Crne Gore, smatram za dužnost odgovoriti vašoj svetosti sljedeće: Što pomenuti Vujić pretstavlja blistatelnoj Porti nekakvo pismeno punomoćije potpisano od gubernatora crnogorskoga Ivana Radonjića od Njegoša, koje je napisano 5. avgusta 1795. godine, u kojemu pismu piše da su Crnogorci dobrovoljno izabrali Vujića za svoga vladajućeg zapovijednika - to javljam vašoj svetosti da takvo pismeno punomoćstvo ne važi ništa i da je lažno, jer gubernator crnogorski nema savršeno nikakve vlasti nad narodom, no nosi na sebi samo jedno prazno ime, - sljedovatelno on nema nikakve sile ni vlasti, niti je pak može imati, da preduzima takve planove i da izvršava takva djela. Gubernator nema više vlasti nad narodom, no koji mu drago drugi Crnogorac.
U ovakvome istinitome i tačnom smislu od imena moga, i od imena svoga naroda crnogorskoga dostavljam do znanja vašoj svetosti da pomenutoga Dimitrija Vujića crnogorski narod nije nikada priznavao ni priznao za svoga zapovjednika, niti ima namjere priznati ga.
Na Cetinje, 10. marta 1798. godine.....
-----
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd
IZJAVA PETRA I POVODOM ULASKA FRANCUZA U MOSKVU 1812. GODINE
Ja sam sveđer u strah ot dvorjanstva rosijskoga, koje obožava Franciju i koje se nije staralo o vojenim djelima, no kako će bolje u razkoš živjet i na balove ljevše tancovat, stideći se svojim narodnim jezikom govorit, ono je odavno počelo Franciju vozvišat i svoje otečestvo prezirat. Jedva su, mislim, mnozina i dočekali da vide svoje bogove u njihova mjesta, ostavivši istinoga Boga, koji je i dopustio da prime takovo bezčesno pokazanije ot svojih mnimih bogov i da ostanu sramotni pred cijelim svijetom, ali se na vsesilnog i miloserdnoga Boga uzdam, da neće sasvim hristijanstvo rosijskoje bit iztrebljeno, kako misle izmjenici vjere Hristove i svojega otečestva neprijatelji.
-----
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd
PETAR I JEREMIJI M. GAGIĆU
Milostivi gosudar moj, Jeremij Mihailovič,
Ne udivljajte se, molim vas, što ja izvjestija vam nijesam dostavio po tomu, što obstojateljstva mi ne dozvoljavaju često puta posilati k vama mojega Popovića, a drugoga sredstva nemam, po kojemu bi one mogle do Vas donesene biti. Vi znate da ja živim u Crnu Goru, po čemu i voobrazit možete u kakvome se biću ja nahodim. Nadam se da će naš Vučićević skoro na ovu stranu povratiti i da ću črez njega moći ispunjavati moju dužnost.
Mi smo imali prošle godine preveliki snijeg, a ovoga ljeta preveliku sušu; danas treći dio naroda ne ima hljeba; pošli su neki u Srbiju iskati mjesta za preselenije, no i da bi mjesta našli, ne bi smjeli od Turakah čeljad prevesti, jerbo čujem da se Bosna i Hercegovina buni ne hoteći slušati zapovijedi svojega cara, kojega i hule i proklinjaju. Sad izvolite razsuditi, što će od ovoga bijednoga naroda biti.
Ja sam primio jedno pismo od Muhamed-bega Sulejmanpašića, serašćera hercegovačkoga, s kojega kako i s mojega odgovora čest imam kopije vam preopovodit. On kaže da ćera uskoke i lupeže, a sam čini hajdučka i razbojnička djela, poharčio je i razurio sirotinju drobnjačku, pak i Grahovljane hoćaše razurit, no kako su Grahovljani i Banjani blizu granice naše, tako se dosle uklanjao, bojeći se Crnogoracah.
-------------------------
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd
PETAR I JEREMIJI M. GAGIĆU
Milostivij gosudar moj,
Jeremij Mihailovič,
Minuvšega goda 20. julja imao sam ja čest pisat Ego Sijateljstvu Gospodinu Vice-kancelaru grafu Neseljrodu, moleći ga da mi dade nastavlenije što imam činiti s nekijema medaljama, što su mi još 1798. godu črez nekojega Nikolaja Ćirkovića, samonazvanoga Černoevića, dostavljene bile, koje ja po raznim pričinam, nijesam mog'o razdati, kako mi je ot Gosudarstvenoga Ministerstva naređeno bilo, budući one naznačene nekim licam u susjedstvenu nam tursku zemlju, koji mene nijesu izvjestni bili. I evo sad pri pismje Vašem ot 1. sego tečenija polučih ot njegova Sijateljstva odgovor pod No 23.000, u koji mi piše da ove medalje Vami predadem, što i učiniti hoću pervi put kad bude slučaj da pošaljem tamo ađenta mojega Popovića, jer inače ne nahodim sredstva po kojemu bi one do ruk Vaših dostavio.
Međutijem s običnim počtenijem čest imam prebivat Vašega Visokorodija pokornjejšij sluga
m. č. NjEGOŠ
Cetinje, fevralja 8.
dnja 1830. godine
-----
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd
PETAR I KUČIMA, PIPERIMA, BRATONOŽIĆIMA I VASOJEVIĆIMA
Ot nas Vladike Petra
Blagorodnoj gospodi vojvodama, knezovim i pročim vrhovnim i mirskim glavarima i svijema Kučima, Piperima, Bratonožićima i Vasojevićima drago pozdravljam.
Zna se kako se pop Lako odano pokaluđerio i narečeni Arsenij, koji želi pri crkvi u Manastir vaš na Dugu Bogu služiti, pa čujem da se i pom Premo na isti način hoće da se pokaluđeri radi spasenija svoje duše. Ja se duševno radujem, čujem, da u naš narod ima takvijeh sveštenika, koji će i za vaše spasenije Bogu moliti i vas na put božji vastavljati. Toga radi koliko jednog, toliko i drugog svijeta vam usrdno preporučujem, da ih lijepo kao služitelje božje, držite i počitujete i da njihove nauke slušate, kako mogu mirnim i veselim srcem za vas duševno i tjelesno dobro Boga moliti, koje vas preporučujem i ostajem vaš dobroželatelj.
Cetinje, marta, 2. 1822.
Vladika Petar
DAN, 03. 10. 2005. rubrika Feljton
Plemeniti vladika Petar Prvi Petrović pisao je zavađenim crnogorskim plemenima:
Videći vašu neslogu i domaći rat u sva plemena od vaše Nahije, ja s mojom najvišom žaloću i plačem i vidim da ste vi sami sebe i svojoj djeci najviše krvnici i neprijatelji duševni i tjelesni i da svi đavoli i svi vaši neprijatelji od svijeta ne bi mogli toliko zla, ni toliko štete i sramote vam učiniti, koliko vi sami sebe činite... Vi se ne možete krvi bratske nasititi, vaša slava, vaše poštenje, vaša pohvala i dika i vaše junaštvo stoji u vašu domaću rat i neslogu, u koju najvišu svoju sreću i radost nahodite...(Vladika Petar Prvi, Poslanica Crnogorcima i Brđanima, Cetinje 1825.)
Evo su već prošloga proljeća aprila mjeseca pasale trideset i osam godina, otkada sam ja postao među vama vladikom... Vi moje nauke primiste, poslušaste, i... Bog vam dade sreću... Nastade, dakle, zakonik među vama, nastade sud i pravda, mir i tišina, vrijeme srećno i blaženo, radost i veselje za dobre i bogobojazne ljude i nejaku siromaš i sirotinju, prestade samodovoljstvo, prestade domaći rad i krvoproliće... Putnik mirno putovaše, trgovac slobodno trgovaše, rabotnik svoju rabotu veselo rabotaše i čoban svoju stoku bez straha pasijaše i Bogom blagoslovena tišina na sve strane prebivaše.
NO budući vam milije zlo nego dobro, ne mogaste praviteljstvo među sobom trpjeti, želeći da se opet na obična vaša zla i samovoljna djela povratite i da jedan drugom krv pijete. Ne bi vam ugodno, da vas ljudi svijeta uvažavaju dobrim i poštenim narodom, ako sam pređe reka, da vam budu tuđi gradovi i pazari otvoreni i da imate stimu kako i ostali narodi evropejski, nego je vam draže i milije, da vas nazivaju zlim, bezakonim i samovoljnim narodom, da stime i pristupišta nigđe nemate i da vas ćeraju kako hajduke i razbojnike. Vi ste od svakog cara i kralja voljni i slobodni, da vi niko ne zapovijeda: no nijeste jedan od drugoga: vi slobodu svoju ne poznajete i poznati je ne hoćete: vama je protivio sve što je Bogu i poštenim ljudima ugodno: vi ste od Boga odstupili i sasvim strah Božji izgubili; vi ne nahodite dobra i poštenja ni u čem, nako u svoje zlo i bezakono samovoljstvo, vi ne imate višijeh zlotvora od samijeh sebe i vama niko ništa ne čini bez vaše zađevice.
Ja vas zaludu u sve vrijeme mojega među vama vladičestvovanja učih i nastavljah na sve ono što mogaše služit na vašu korist i poštenje, u zaludu se toliko sile vremena trudih, ne štedeći ni života ni imjena mojega za vaše opšte narodno dobro. Da sam to činio za koji drago ostali narod od svijeta, on bi me blagodario i ja bih među njim srećno i veselo živio i moje bi ime u ljubavi onoga naroda vječno ostanulo, a među vama je moje srdce od vašeg zločinstva uvehlo i starost moja oskorbljena, da počivala i radosti nigde nemama...
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrza...srpska-nesloga