Porodične

Quote:

---

Originally Posted by Buva+gacce

https://i.postimg.cc/c6TGgg2J/maskenbal.jpg


Helouvin 2014, maskenbal neki. Malo krvi i zavoja na ovo, i kontao sam da originalnije i strahotnije maske od moje ne može bit.

Ahahahahahaha, kako sam se zaebo. Niko me se uplašio nije, i svaki je od bar deset Frankeštajna tu bio mnogo efektnije strašan od mene:joy:

Tako sam skontao, i od tad sam potpuno ubijeđen, da sam ja zapravo istinski nadobroćudnije biće na planetu, koje nikoga ne može prepast. Samo nikako da se iskažem do kraja, i da onog tasmanijskog đaola išćeram sa ramena:joy:

Uglavnom, nikad više nisam pošo na maskenbal. Jer sam skontao da mi na tuđe maskenbale nikad neće bit kako treba, i da će mi samo oni koje sam pravim donijet ono što i kako volim.

Koju privilegiju i vama iskreno i od srca želim.

---

Najgori su đaoli kojima se to spolja ne vidi. [emoji1787]

Poslano sa mog SM-A566B koristeći Tapatalk

Quote:

---

Originally Posted by Tica

Lepsi poyy

---

[emoji23][emoji23][emoji23]

Sent from my SM-S918B using Tapatalk

Quote:

---

Originally Posted by Tica

Lepsi poyy

---

Neš...

Quote:

---

Originally Posted by remark

Neš...

---

:clapping::clapping::clapping:

Manitovac

https://uploads.tapatalk-cdn.com/202...108943fce4.jpg

Poslano sa mog M2101K7AG koristeći Tapatalk

https://i.postimg.cc/g0j13wrZ/Screen...920-Photos.jpg

Jedno od prvih zimovanja. I nikad veće batine, svo troje. Nije se dešavalo više.

A dušu smo im izvadili taj dan (i potpuno ih razumijem sad kad sam roditelj, pa znam kako izgleda kad ti se tri gremlina na glavu popnu, a poželio si SAMO neko novo iskustvo da im pružiš (a i sebi isto da se ne lažemo, treba živjeti); ali oni neoće da dijele to malo što im se pružilo, i totalno pobenaviš koji komunikacijsko-kreativni pristup da primjeniš, pa se misliš da je najbolje da bježiš od njih jer nećeš da ih biješ, a eto oni nekadašnji roditelji su primjenjivali silu).

Iznajmili sanke, našli skije, plastične jabuke iliti klisko... vuci, prti, smrzni se, uči ih, gledaj kako pokušavaju pa im ne ide, pa se nerviraju, pa se muče, pa zamalo da se slome, propadaju pa ih vadi;
Oni se deru, kmeze, guraju, zanovjetaju, smiju, vrište, "on je meni", "ti si mene prva", "ovo ti je za ono od juče", "sad ćete ga vi viđeti kod MOJE majke" ahahahhahaha i sve tako do Crnog jezera na čaj, da se raskravimo, pa jopet nazad do kolibe. One ledenice sa krova i mosta odvaljivali da se slikamo, pa se jednom radoznalom, jezik zalijepio za nju :joy::joy::joy:
Mislim da je pakt pao neđe usput u povratku, jer ni slutili nismo što će se desiti a u kućicu uđemo. Fino su nas opleli. Neki su plakali više, neki manje.
Jedan, pile majkino, plakao je toliko da je od suza promašio stepenik i skotrljao se niza skale (znate kakve su nekad bile one merdevine za potkrovlje u drvene vikendice). Raskrvario usnu.
E mislim da ih je tek tada, toga dana, kap fištila - jer da se "ubio" ozbiljnije, đaoli bi ga pozobali u tu vukojebinu tada, sa sve snijegom okolo koji ni dan danas ne umiju očistiti kako treba, a onda tek.

Jedna od najdražih fotografija iz kolekcije Old album photos, koje je jedan od njih davno isfotkao i šerovao nam svima preko google photos da imamo. Doma mi je sad s bebom od 3 mjeseca, mišelin mirisna bubamarica gugutavka, pa je tetka loma šenula.