"Obično se kaže da su ljudi pažljivije gledali vaše filmove ne bi došlo do krvavog raspada Jugoslavije. Poslednja rečenica u vašem filmu „Testament“ glasi: „Da bismo imali pravo da govorimo o zločinu tuđina, moramo najprije govoriti o zločinima koje su počini li oni koji su izašli iz vlastitog naroda.“ Kako vam ta rečenica danas zvuči, posle svega što je usledilo?
– Dok sam u Parizu montirao film „Testament“, povodom suđenja ratnom zločincu iz Drugog svjetskog rata Andriji Artukoviću, kojim sam želeo da prodrem u bit Nezavisne Države Hrvatske, gledao sam gotovo identične slike na televiziji iz Jugoslavije. Shvatio sam da su naši filmovi, mislim na čitavu ekipu koja je radila sa mnom – Kovač, Kiš, Filip David, Ranko Munitić, a koja je mislila da u tom prodiranju nacionalizma mora da napravi film koji će biti protiv tog nasilja, bili uzalud. Napravili smo film o Jasenovcu, „Okupaciju“, „Pad Italije“… ali sve se ponovilo na isti način. Video sam da taj naš krik ne znači ništa. Da naši filmovi nisu uticali, da politika i povjest idu po jednom drugom pravcu mimo filma, da je film ograničenog delovanja. To je bilo jedno veliko razočarenje da mi sa našim filmovima nismo napravili ništa veliko."
- Lordan Zafranovic
