Printable View
koriste se eksperimentalni ljekovi (koji su obično dosta skupi) tipa Avigan Remdesivir itd + hlorokin (koji je jeftin) i kombinacija sa cinkom vitaminima i antibioticimaQuote:
Originally Posted by Totalno Lagan
generalno ko uzima vitamina C i D + cink ima mnogo manje šanse da (ozbiljno) oboli od ovoga
ne mogu da editujem, ovo važi generalno na svjetskom nivou ne kod nas, za kod nas znamo samo da koriste hlorokin(plakvenil) i to tek kad se potpiše
Pa to me zanima, sto kod nas daju pacijentima
Otkud ti ova informacija za hlorokin? Da li to daju (nude) svim pacijentima ili onim sto su ozbiljnije bolesni?
Ovi sto boluju kuci, imaju li neku terapiju makar antibiotike neke i tome sl?
pa bio je onaj na TVu prvi izlijeceni koji je rekao da su mu to dali ali da je morao da potpise
ne znam za osnovnu terapiju niti su je pominjali uopste, u Srbiji je npr. objavljena (ali ne znam zasto ne koriste suplementaciju cinkom jer je ona najbitnija sa hlorokinom ili je mozda nisu napisali)
https://uploads.tapatalk-cdn.com/202...c01bb30cfb.jpg
Predstavljen je sasvim adekvatno, što se može vidjeti iz svakodnevnih priloga o broju zaraženih i o smrtnim slučajevima u pojedinim zemljama. Nažalost, različite teorije zavjere koje kruže ovih dana, ostavljaju veći utisak od zvaničnih informacija na veliki broj ljudi, što doprinosi percepciji da javnost nije adekvatno obaviještena.Quote:
Originally Posted by Totalno Lagan
Evo počeli su malo više da pričaju zašto neki pacijenti imaju slabe simptome a neki umiru.
Kao da je to nešto sasvim novo.
Ali sada malo više znaju, pa se priča o tkz ''citokinskoj oluji''.
https://www.portalanalitika.me/clana...n5wVpQ-raasExc
Ako misle na čulo sluha, što je logično jer se drugačije ne može to opisati/osjetiti, onda to nije ništa novo.Quote:
Sporedan simptom o kojem pacijenti sve češće pišu na društvenim mrežama postao je takozvano zujanje ili šištanje u tijelu što predstavlja novi, misteriozan znak koronavirusa.
INTERVJU!
AKO UDAHNETE VIŠE OD 16 PUTA U MINUTU, TO JE ZNAK ZA UZBUNU:
Dr Tatjana Radosavljević otkriva NAJOPASNIJI simptom korone
Teško oboleli od korone moraju da udahnu i preko 40 puta u minutu jer nemaju dovoljno kiseonika. To iscrpljuje disajne mišiće, što bez respiratora može da izazove smrt.
Koronavirus u organizam ulazi preko sluzokože nosa i grla i spušta se u donje respiratorne organe. Postoje radovi svetskih stručnjaka o tome da se virus spusti do pluća i kod onih koji su imali lakšu kliničku sliku, ali da je njihov imuni odgovor uspeo da obuzda virus.
Ipak, toliko je malo radova dok traje epidemija da to ne može da se uzme za činjenicu, ali se dešavalo - kaže u intervjuu za Kurir prim. dr Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog, koja je 15 godina radila u intenzivnoj nezi u Institutu za plućne bolesti i priključivala pacijente na respiratore.
Kako se zna čas kada se klinička slika bolesti pogoršava?
- Prvi znak je kada pacijent ima gušenje i osećaj da mu manjka vazduha. Obično se već tada radi o obostranoj upali pluća, koja zahvata široke površine tih organa, odnosno alveole. To su najfiniji delovi plućnog tkiva, gde se obavlja razmena gasova, kiseonika i ugljen-dioksida. One su praktično izbačene iz funkcije. Tada se meri količina kiseonika ili saturacija. Ukoliko ona padne na ispod 90 odsto, onda je to znak da se nešto ozbiljno dešava jer je normalna zasićenost iznad 95 do 100 odsto.
Teška posledica kovida je smrtonosni akutni respiratorni distres sindrom.
- Da. I ne samo kod kovida već i kod SARS, MERS, svinjskog gripa H1N1... Normalno je da čovek udahne do 16 puta u minutu. Kod osoba kod kojih se razvio taj teški sindrom dolazi do situacije da moraju da udahnu i preko 40 puta jer nemaju dovoljno kiseonika. To može da iscrpi disajne mišiće, što nekad dovodi do smrti.
Šta se radi u takvim situacijama?
- Prvo se daje nadoknada kiseonika preko sonde. Ukoliko to nije uspešno, onda se primenjuje takozvana neinvazivna ventilacija - pacijent se priključuje na respirator. Pacijentu se stavlja maska i to je pokušaj da mašina zajedno s pacijentom uspostavi disanje kako bi se što više kiseonika ubacilo u pluća. Takvi respiratori forsiraju se najviše u Nemačkoj, a koristi ih i Hrvatska.
Kada se prelazi na invazivni respirator i pacijent stavlja u anesteziju?
- Ukoliko prethodni metod nije dao željene rezultate, a to se vidi merenjem kiseonika u njegovom organizmu i prema drugim parametrima, tada se osoba uspava, daju joj se lekovi za opuštanje mišića kako bi se oni odmorili i ubacuje tubus ili plastična cev u dušnik. Preko nje, veliki respirator kompletno diše umesto pacijenta. Ako promene na plućima počnu da se povlače same od sebe ili dejstva lekova, onda je to dobar znak. Ipak, s obzirom na to da je koncentracija kiseonika niska, organizam ga nema dovoljno, i u takvoj situaciji počinju da stradaju srce, mozak, počinju da se stvaraju poremećaji u elektrolitima, počinje da se remeti zgrušavanje krvi. Ima još mnogo parametara koji moraju da se prate dok je pacijent na respiratoru kako bi se predupredile posledice bolesti.
Koliko je preživljavanje na respiratoru?
- Preživljavanje pacijenata od akutnog respiratornog distes sindroma koji su na respiratoru oduvek je bilo 50 odsto. Da nema respiratora, čoveku koji diše brzo i kome pada kiseonik umiranje se broji satima. S druge strane, repsirator diše umesto obolelih pluća. Do oporavka dolazi ukoliko stanje počne da se poboljšava, pa respirator na nivou alveola uspe da omogući razmenu gasova u telu. U suprotnom, čovek umire.
Kako lekari znaju da bi pacijenta trebalo da skinu s respiratora?
- Osobama koje su na respiratorima, u anesteziji, pluća se povremeno snimaju i prate se drugi znakovi njegovog stanja. Ukoliko se uoči poboljšanje na plućima, tada se pacijent budi iz anestezije i počinje proba da li može da diše samostalno. Ukoliko uspe u roku od 10 do 12 dana, onda će se izvući. S druge strane, tubus ne sme da bude duže od 15 dana u dušniku jer pravi žulj koji sužava disajni put. Inače se tubus nekoliko puta menja. Ako nekome duže treba veštačka potpora disanja, tada mu se na vratu otvara takozvana stoma i ubacuje tubus za disanje.
Napad na organizam
POSREDNO UNIŠTAVA SVE
Da li koronavirus napada srce i bubrege?
- Nema dokaza da koronavirus ide pravo samo na srce, bubrege ili druge organe. Oni mogu da budu zahvaćeni u najtežoj fazi bolesti. Jer svi ti organi, posebno mozak, ne mogu da rade bez kiseonika i onda gube svoje funkcije.
Kritično stanje
ALARMI UPOZORAVAJU
Šta se vidi na monitorima koji ulaze u sastavni deo respiratora?
- Oni pokazuju u kakvom su stanju životni parametri pacijenta. Imaju alarm. Istovremeno, pacijent mora da ima više otvorenih venskih puteva, odnosno nekoliko braunila, kako bi moglo odmah da se reaguje lekovima. Svaki pacijent je različit i šta će od terapije dobijati, to isključivo zavisi od njegovog stanja. Takođe, on zahteva vrlo kompleksnu negu jer je u kritičnom stanju.
https://www.kurir.rs/v/3447355
Sent from my SM-A530F using Tapatalk
na samsung telefone ima SpO2 mjerac
Mogu vam reći jedne prilike sam lošije disao i sa 98 (prosjek) na 94 mi je pala zasicenost kiseonikom.
25eur je u Invitro, dosta. Ja sam skoro mjerila vitamin D, na 80 mi je. Ja strašno volim sunce i gledam kadmogu da sma na suncu. Mjerih i B12.Quote:
Originally Posted by high
I dalje mislim da je više koristi nego štete od UV da te sunce malo gleda.
Top ti je vit d :)Quote:
Originally Posted by montenegrina
Definitivno se mora po suncu više boraviti, ovdje su UV zraci pravi prijatelj. Naravno pretjerano sunčanje treba izbjegavati.
Izgleda da moze da osteti skoro sve organe: https://www.independent.co.uk/news/w...-a9466701.html
Ko zna kakve ce hronicne posljedice imati oporavljeni pacijenti za par ili vise godina.
Svaki malo ozbiljniji virus može da ošteti sve organe. Pitanje je samo đe će najbolje da zaglavi i kakav je imunski odgovor organizma.
Recimo za Coxsackie viruse je poznato da mogu da naprave pravi darmar svuđe po organizmu.
Ja sam prebrodio jedan takav, nakon 2 mjeseca od početnih simptoma imao sam propratni simptom - otpadanje nokata.
Primijećeno je da virus povećava sklonost ka stvaranju trombova. U endotelu krvnih sudova pravi pičvajz što može da dovede do moždanih i srčanih udara i iznenadne smrti. Primijećeno je da se to dešava i kod mlađih osoba sa inače blagom kliničkom slikom. Pretpostavlja se da je taj mehanizam odgovoran za izvjestan procenat umrlih u svom domu, koji nisu bili toliko bolesni da bi zatražili pomoć.
https://www.youtube.com/watch?v=22Bn8jsGI54
Takođe, u grupama u kojim kliničari razmjenjuju iskustva priča se i o promjenama na koži,najčešće na prstima, za koje se pretpostavlja da mogu biti posljedica mikrotromboza u tim djelovima tijela. https://onlinelibrary.wiley.com/read.../pages/bg4.png
https://twitter.com/picsociety/statu...08725227982848
https://www.youtube.com/watch?v=Os1PZA5d42QQuote:
Medical experts in Britain and Italy are studying if there is a possible link between coronavirus and child syndromes, after doctors in northern Italy reported unusually large clusters of children with symptoms similar to Kawasaki disease
„Kliničko ispitivanje (lekova za COVID-19, prim. aut.) neće samo po sebi zaustaviti krizu, ali se nadamo da će se pronaći efikasna terapija da spasi živote”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) specijalistkinja za viruse i nekadašnja pomoćnica generalnog direktora za zdravstvene sisteme i inovacije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Mari-Pol Kieni (Marie-Paule Kieny).
Iako klinička ispitivanja SZO još uvek nisu potvrdila delotvornost nijednog leka za ovu virusnu infekciju, u pojedinim državama stvorene su nestašice pojedinih lekova i slučajevi rizičnog uzimanja lekova bez nadzora lekara.
Testiranja lekova sa neizvesnim ishodom
Testiranje lekova u više država sveta SZO je najavila 19. marta, a ovo ispitivanje lekova nosi naziv „Solidarnost“. U ispitivanje su uključene države Kanada, Francuska, Norveška, Španija, Švajcarska, Argentina, Iran, Norveška, Južnoafrička Republika i druge.
Prema saopštenju SZO od 20. marta, testiraće se četiri leka i kombinacije lekova – „remdesivir“, lek „lopinavir/ritonavir“, kombinacija lekova „lopinavir/ritonavir“ i „interferon beta“ i lek „hlorokin“ (i povezani derivat „hidroksihlorokin“). U saopštenju se takođe navodi da će se efikasnost ovih lekova upoređivati sa standardnom negom koja se primenjuje u bolnicama u lečenju bolesti COVID-19.
RSE je pisao o testiranju nekih od ovih lekova u Kini. Između ostalih, lek „lopinavir/ritonavir“ proizveden je u Čikagu u SAD-u protiv HIV-a, a antivirusni lek „remdesivir“ ranije je bio testiran i razvijan za virus ebole, ali, prema pisanju medija, za taj virus nije dao rezultate.
„Remdesivir“ se, prema pisanju svetskih medija, nije pokazao efikasnim na prvom kliničkom ispitivanju u Kini sprovedenom na COVID-19 pacijentima sa težom kliničkom slikom, ali američka farmaceutska kuća „Gilead Sciences“ koja je proizvela lek osporila je ovo istraživanje.
Svetski mediji izveštavali su i o ispitivanjima leka protiv malarije „hlorokin“, pre svega u Francuskoj. Ipak, prema pisanju britanskog lista Guardian, studija koja je u Francuskoj pokazala pozitivna dejstva kombinacije leka „hidroksihlorokin“ i „azitromicin“ sporna je sa stanovišta metodologije i zatražena je nezavisna provera istraživanja.
U međuvremenu, lek „hlorokin“ je počeo da se proizvodi u Srbiji. Farmaceutska kompanija „Galenika“ proizvela je prvih 372.000 tableta hlorokina koji će Srbija koristiti u lečenju COVID-19, a direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić rekla je da je hlorokin krajem decembra prošle godine u Kini proglašen za ključni medikament u borbi protiv ove virusne infekcije.
Imaju li lekovi efekta?
Prema rečima dr Janka Samardžića, kliničkog farmakologa Medicinskog fakulteta u Beogradu, podaci iz Kine i Italije pokazuju izvesne povoljne efekte kada je reč o delovanju „hlorokina“ na virus korona.
„Posebno se tu govori o hidroksi-hlorokinu koji ima negde povoljniji farmakološki profil. Ono što mi smatramo sa farmakološkog aspekta je da on svojim antiinflamatornim svojstvima može sprečiti komplikacije i pogoršanje kliničke slike kod pacijenata obolelih od korona infekcije. Doktrina je negde da se ovaj lek primenjuje kod starih pacijenata koji imaju umereno tešku kliničku sliku“, navodi Samardžić.
On naglašava da se lek daje „pod isključivim nadzorom lekara“ jer postoje brojni neželjeni efekti leka, kao što su oštećenje vida, kardio toksičnost, oštećenja bubrega i jetre i nikako se ne preporučuje pacijentima uzimanje lekova „na svoju ruku“.
Mogu li pomoći lekovi za HIV?
Sa druge strane, kako on navodi, neke studije su opovrgle tvrdnje o efikasnosti lekova za HIV, kao što je „lopinavir/ritonavir“ za pacijente zaražene virusom korona.
„Iako su početne studije davale nadu da će lekovi za HIV uticati na korona infekciju, prema poslednjim studijama, njihova efikasnost nije toliko značajna, tako da se pravac farmakoterapijski okreće ka drugim lekovima“, navodi Samardžić.
Ekspertkinja Pol Kieni navodi da u slučaju da se neki od ovih lekova ne pokaže efikasnim, u ispitivanje će biti uključeni drugi lekovi.
„Lek favipiravir je jedna od opcija“, navodi Pol Kieni.
U ovom trenutku, prema njenim rečima, ne zna se da li ovi lekovi daju rezultate u lečenju pacijenata sa blagim simptomima ili težim oblicima bolesti.
Svetski mediji pisali su i o spomenutom leku „favipiravir“ koji se, prema podacima kineskog registra kliničkih ispitivanja, testira u Kini i u kombinaciji sa drugim lekovima kao što su „hlorokin fosfat“, „baroksavir marboksil“ i „lopinavir/ritonavir“.
„Favipiravir“ je proizveden u Japanu i prodaje se pod imenom „Avigan“. Iako su mediji objavili da se pokazao efikasnim u nekim ispitivanjima u Kini, drugi mediji navode da u Japanu i Južnoj Koreji postoje rezerve prema ovom leku delom zbog mogućih neželjenih efekata.
Kao i Pol Kieni, Samardžić smatra da efikasan lek za virus korona nije, sam po sebi, dovoljan odgovor na krizu koju je pandemija izazvala.
„Svi terapijski protokoli, sve ono što se u ovom trenutku radi na polju jednog farmakoterapijskog pristupa ne može da zameni, kad je infekcija u pitanju, one preventivne mere koje treba da spreče jedno brzo širenje epidemije. Sa druge strane, istraživanje na polju vakcina je nešto što je prioritetno jer smatram da ćemo jedino vakcinom zaista sprečiti i iskoreniti jednog dana ovu bolest“, kaže on.
Koje se terapije primenjuju u Srbiji?
Portal Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Javno.rs objavio je zvanični Protokol za lečenje pacijenata sa Covid-19 koji je poslat svim Covid bolnicama u Srbiji.
Prema ovom protokolu, pacijentima sa blagim oblikom infekcije se daje Vitamin A, kapi za nos, alfa lipoinska kiselina i alfakalcidol. Za bolesnike sa komorbiditetima (drugim oboljenjima) i težim oblikom infekcije primenjuju se „hidroksiholorokin“, „holorokin fosfat“, „lopinavir/ritonavir“, „remdesivir“, „favipiravir“ i „alfakalcidol“. Za neke pacijente sa težim oblikom infekcije razmatra se upotreba kortikosteroida. Svi ovi lekovi, naravno, daju se pacijentima na bolničkom lečenju pod nadzorom lekara.
Srbija je takođe, prema rečima premijerke Ane Brnabić 17. aprila, počela veliku nacionalnu kampanju lečenja bolesti COVID-19 krvnom plazmom osoba koje su se izlečile od ove bolesti.
„Terapija krvnom plazom se u ovom trenutku primenjuje u određenom broju zemalja, ali u zemljama kao što je Francuska ili SAD je tek u pripremi, a mi smo već krenuli sa njom”, rekla je tada Brnabić.
Pacijenti koji su se oporavili od COVID-19 i u Sjedinjenim Američkim Državama doniraju krvnu plazmu kako bi pomogli u ovom eksperimentalnom lečenju koje podrazumeva da ljudi koji su izlečeni imaju antitela koja su pobedila virus i koja mogu koristiti u lečenju obolelih pacijenata.
Rizično uzimanje lekova i kreiranje nestašice
Ivan Đikić, profesor Medicinskog fakulteta na Univerzitetu Gete u Frankfurtu, rekao je za RSE 19. aprila da postoje zablude o leku „hlorokin“ i drugim medikamentima.
„Bilo je jako žalosno vidjeti kad su političari počeli to promovirati, pogotovo u Americi, pa su ljudi popili veliku količinu iz akvarija gdje ima dosta kinina i hlorokina“, rekao je Đikić.
Državna Uprava za hranu i lekove Sjedinjenih Američkih Država, koja je zadužena za odobrenje (registraciju) lekova, upozorila je 24. aprila da lekovi „hlorokin“, „hidroksihlorokin“ u kombinaciji sa „azitromicinom“ mogu izazvati poremećaje srčanog ritma, te da se ovi lekovi ne smeju upotrebljavati van bolničkog lečenja.
Iz ove institucije su ponovili da se nijedan od ovih lekova nije pokazao „sigurnim i efikasnim u lečenju i prevenciji COVID-19“.
Hlorikin, državna Uprava za hranu i lekove SAD-a, sa druge strane, preporučuje samo za hitnu upotrebu, ali njegova delotvornost još uvek nije dokazana.
Lekovi „hlorokin“, „hidroksihlorokin“ i „azitromicin“ nalaze se, prema pisanju medija, na listi lekova u SAD-u kojih nema u dovoljnim količinama.
Objave o pozitivnom dejstvu leka „hlorokin“ izazvale su i nestašice ovog leka i u Nigeriji gde je državni institut „Nigerijski centar za kontrolu bolesti“ reagovao je na društvenoj mreži Tviter objavom:
„Imajte u vidu da upotreba hlorokina i njegovih derivata za lečenje korona virusa nije potvrđena i odobrena. Samostalno uzimanje lekova može da našteti i dovede do smrti. Ne zloupotrebljavajte lekove“.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za 27. april, oko 2,8 miliona ljudi na svetu zaraženo je virusom korona, a COVID-19 odneo je više od 198 hiljade života.
Izvor: RSE
Sent from my Motorola 8400
Objašnjena citokinska oluja koja zapravo dovodi do smrti od korone
https://imunizacija.hr/kako-virus-i-...virusa-bug-hr/
https://www.roditelji.me/blog/2020/0...linicke-slike/
Sent from my SM-A530F using Tapatalk
Koji je protokol liječenja na snazi kod nas?
Zanimljiva mi je situacija kod komšija:
https://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/V...20COVID-19.pdf
Pufff, od kad je ovo?Quote:
Originally Posted by starwalker
Presmiješno su male doze vitamina D. Manje od dnevnih no za novorođenčad.
Čuš 1x2 mikrogram (mcg).
Inače 10 mcg = 400 IU (internacionalnih jedinica)