Printable View
Свети Петар Цетињски 1782-1830
Уочи боја на Мартинићима, 1796,
Петар I позива Црногорце и Брђане да докажу да у нама неугашено србско срце куца и србска крвца врије, а пред бој на Крусима, такође 1796, тражи од својих ратника да ударе на непријатеља нашег предрагог имена србског и наше дражајше вољности додајући да се Турци и сад боје Црногораца, боје се србскијех витезова, који нијесу вични своју постојбину остављати!
Da, da, naveo si govor koji je izmislio Milorad Medaković.
I ja treba Rotkovicu da vjerujem?
Ne moraš njemu, možeš da osporiš IZVORE koje on navodi??Quote:
Originally Posted by andrejmi
On nešto tvrdi, na osnovu povijesnih IZVORA, dokumenata, zar ne?
Niko ti ne brani, ospori izvore koje on navodi.
Vala Cipure i ti previse trazis. Ko je lud da osporava izvore i da se bavi istorijom kad je lakse poslusati Mandica, Zizica i Labudovica i postati Srbin? :)Quote:
Originally Posted by Ćipur
Kako ne znam sto mi je djed radio,kad imam crnogorsku kapu koja je stara preko 100 godina,ako ne i vise na koju je izgravirano 4s?kako!
kako je marko miljanov rekao :kao kuc umirem srecan i zadovoljan,a kao srbin nesrecan i bolesan!kako?
kako je stari grad nemanjica iz 12 v. najvece srpske dinastije u sre centra podgorice?kako?
kako se njegos izjasnjava da je srbin kad su oni sa njegusa?znate li vi ako se teritorija podijeli,nacionalnost se ne mijenja vec samo drzavljanstvo!
Sto je reka kralj nikola:da su svi ovdje srbi,samo da se vjere razlikuju?
Koliko se izjasnilo 1905 na popisu,mene se cini oko 95% srbi?da se ne varam mozda?Kako su vam se izjasnjavali djedovi,kao se milo prije izjasnjava prije ,a kako sada?Kako to da se nacionalnost mijenja ka carape?sad sam ovaj pa za 5-6 ovaj?kako?
kako?objasnite,ajte junaci,sokolovi sivi,nadam se da imate odgovore!
p.s.Nemojte samo da slusate jednu stranu,i te istoricare sto za saku eura pisu novu istoriju!nevalja to zbog vas samih!
Kako
Vjetar
Duva
PETAR I GLAVARIMA
Blagorodnoj gospodi glavarima
Evo vam novine od rati rusijske i turske, koje možete istinito vjerovati i svakomu ljubitelju opštega hristijanskoga dobra slobodno objaviti.
Rusi su osvojili svu Karavalašku i Karabogdansku i pošto su preko rijeke Dunava bojem srećno priješli, uzeli su silom svojega oružja sve zemlje i gradove do Jedrena, đe je bilo više od četiri stotine hiljadah turske vojske, a rusijske sto i šezdeset i šest hiljadah. Udare se na polje dva sahata daleko od Jedrena, i tu je bio strašni boj i veliko krvoproliće cijeli dan. Na svrhu Rusi, s pomoću božjom, razbiju i proženu Turke; jedni pobjegnu put Carigrada s njihovijem carem, koji je bio došao blizu svoje vojske da naredbe daje i da vojsku sokoli, a ostali se razbježaše kuda je ko moga bježati. I tako Rusi, blagodareći Boga, uljegu u Jedrenu i tu je u istinu bio ranjen carev brat, veliki knjaz Mihail Pavlović i pošto je ranu dobio, nije puštao sablju iz ruke za dva sahata, ni otstupio do svojega mjesta, nego rane faculetom zatisnuo i sveđer naprijed hodio, dokle se prenemoga i s konja panuo. Tada su ga soldati uzeli da ga nose, no i tada nije prestavao govoriti vojski: "Juriš, juriš, naprijed, dobiće je naše". Tu su se bili veliki principi i generali ka i prosti soldati, i tu je bio naš ljubezni Aleksij, sin pokojnoga Karađorđija, velikoga srpskoga viteza, su dvanaest hiljadah volontijerah ili reći vojnikah koji su dobrovoljno pošli da se s Turcima biju. Ovo je bilo do Ilina-dne i potader pošla je morem i suhim velika rusijska vojska na Carigrad, đe se sva turska vojska skupila. Govori se da su Rusi uzeli Bujruk-Deri; znaćemo za malo vremena je li ovo za Bujruk-Deri istina .
Ja krepku u Boga uzdanicu imam, da ćemo ... generala Manuilova rodom Srbina i sina ... s vojskom u Srbiju, pak i u Bosnu i Hercegovinu; ... pa neka paze Crnogorci i Brđani u kakvo će ... ostati ratujući jedni s drugijem i kako će se pred Rusima i pred Srbima prikazati, da ne ostanu zadnji od svakoga u vrijeme kad bi mogli najprvi biti, da hoće slogu i poslušanije imati. No ja znam da ima ljudih, koji neće ni vjerovati ovo što vi pišem, ni poslušati što ja za opšte narodno dobro govorim, i tako mi ne ostaje sluge, no ako živ dočekam da Ruse vidim na ove strane, kako se u Boga uzdam da će doći, onda ću prikazati svačija djela od poslušanija i sloge, oli od neposluha i samovoljstva.
V pročem ostajem vaš dobroželatelj
Na Cetinje,
avgusta 19. - 1828.
VLADIKA PETAR
------
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
Kolko vidim oni razdvaju i brdjane od crnogoraca,znaci ja sam bradjanin,pleme kuci,selo bezjovo,bratstvo milovica.
Ovo za marka je tvoje misljenje da je vjerski,taj si zakljucak ti izveo,onda ovo ostalo...Znas li sto je problem,sto ti puno citas ove novokomponovane knjige u kojima su citati izvrnuti kako ovima odgovara!Moj djed je bio kao i ja Crnogorac-srpske nacinalnosti,kao i ti i tvoji i svi ovdje!!!
djed Mi Je Bio Komunista I Svi Moji,i Nosioc Spomenice,i Bio Je Vojno Lice!!!a Majkini Cetnici,iz Donje Gorice,ali Su Sad Najveci Crnogorci Na Svijetu!kakva Ironija!
hahahaha, ludo. Elem, Srbi i Crnogorci su bliski po mnogo čemu, ali to su dve nacije, dve države, dve kulture. Nisu tako različiti kao što bi Ćipko voleo, ali su ipak dve nacije, nije jedna...
Tako je ssin.
Nije tako!!!
Ali treba prekinut raspravu,necu ni ja ,a necete ni vi popustit,mi smo svi braca koje je glupa politika razdvojila,i cica mica,zavrsena prica!
Andrejmi neću komentarisati druge navode ali ću ti reći da si u prvom navodu teško pogriješio, ili te neko slagao ili pričaš napamet.Quote:
Originally Posted by andrejmi
Prije 100 godina nijedan Crnogorac niti Srbin niti Kinez nije mogao nositi na kapi grb kneževine Srbije jer taj grb tad NIJE POSOJAO.
Formice, kakve to ima veze je li postojao ili nije? Bitno je da se misli i da se prica da je postojao, a sad to sto su to samo mastarije i nije toliko bitno. :D
Sve u korist Srpstva!!!! Srpstvo bez granica!!!!!!
Kako vi kazete!
Ne znam jeli postojao prije sto godina al znam da jeste prije 80,jer imam sliku mog pradjeda...Quote:
Originally Posted by FORMICA
od 1918 postoji - pa racunaj
da bi postojao od 1918 morao je i da postoji prije da bi se neko sa tim slozio,ne moze crna gora sama da postane nezavisna ako neko nije za to prije 21.05.2006,znaci moralo je biti pristalica gospodo!
Пар докумената као одговор аутору топика, на постован документ. Све је ове ријечи написао Свети Петар Цетињски.
Извод из тестамента Светог Петра Цетињског:
Најпослијед још нешто да ви кажем и избистрим, о браћо и Народе Церногорскиј и Бердскиј! Ну чујте за вазда и узнајте од мене, кои ве нијесам никад лукавио и на злу срећу никога наводио, при смерти мојој објављујем вам и ову божију истину: како је ђетко лакомиј на лафу Мошковску, а не заслужујући је, мислио и зборио да ја изједох све и браћи подијелих што гођ новаца из Русије од Цара народу доходи, ема се свакиј вара и гријеши у то и ја вас вјерне и поштене, овијем путом на кои ћу за довијек, свакојега увјеравам, да од све лафе Мошковске, како се говори, ништа никуђ бестрега нијесам но етоје сва у готово и на гомилу, и да је она од Цара мени на образ и на расположеније по моијем молбама дата, а на ползу свега Народа Сербскога, него да те новце ни ја без велике преше и највеће нужде не пенџам, како и нијесам никуђ ни динара, до што сам на кулук земаљскиј похарчио, докле га опета силни а безумни љуђи не развергоше, за које ја остајем чист без прикојаса пред Богом и пред људма. Пак сам ја за те новце нашему Цару и Покровитељу писао, да учини он ка за своје аспре какву хоће наредбу и одговорио ми је, да хоће својега официјала овамо послати, кои ће и те аспре пријмити и харчити на суд кои ће он поставити у нашу земљу, и моја је највећа рана на сердцу, коју ћу и у гроб понијети, штоја то још не дочеках за живота свога, а како смо сви жуђели виђети.
Поуке из посланица:
Народ ми не даје ништа и не иштем да ми даде икакве ствари, нако само да прекрати междусобно крвопролиће и остала безакона дјела и да у миру и у љубави христијански живе...
И не чудите се, мој драги оче архимандрите. Ми смо Срби такови, не знадемо нити хоћемо знати друго, нако један другога гонити у несрећу и безчест постављати, и што који више ради за добро општенародње, то се више завист против њега вооружава, која ( = јер) у српском народу, како и у греческом, гордост царује.
(Из посланице архим. Арсенију Гаговићу, 1804. г.)
Дајем ви на знање како дође ка мени показатељ овога писма честни јеромонах Софрониј, пострижник Пецкога патријаршескога манастира, будући соборно од игумена и братије послат искати од благочестивих Христјан милостињу на воспомошчествованије оне свете цркве, на коју су Турци велики данак и глобу поставили, пријетећи, ако не би оно благо дали, да ће и цркву и манастир разурити и свештенике посјећи и повјешати, како што су многе мнастире разурили и свештенике побили.
Ја знам ваше биће и состојаније и вашу убоштину и сиромаштину у коју се находите, али је оно српска Црква свега славено-серпскога народа и мати свијех српскијех цркавах, у коју су патријари наши стојали и коју су цари наши оградили. Тога ради, љубезна браћо, не одреците се по својој јакости, колико је кому могуће милостиње и помоћи у ону светују обитељ приложит, да је откупите и сохраните од разоренија, да и вас Бог сохрани од свакога зла и од сваке биједе и напасти.
( Из посланице Црногорцима и Брђанима, 1822. г.)
Ја сам по свијету у нека мјеста ходио и неколико књигах читао и нигђе не нађох, нити ми ко каза, да има вјештицах и вједогоњах, нако међу слијепим и жалостним Српским народом, а зашто него зато што је слијеп и зашто више лажи вјерује, него ли Јевангелије Христово и Христове науке и заповједи.
Тога ради свијех вас, о Црмничани, великога и малога, мужевскога и женскога пола и возраста, силнијем и страшнијем Богом Вседржитељем и честнијем Крстом и пресветом Богородицом и свом силом небесном у три пута и у триста путах заклињам да се од тога злога и пребезаконога дјела прођете, да те проклете бајалице не слушате, да к њима не идете, да их међу вама не пуштајете, да им ништа не вјерујете и да праву чељад не мучите. А вама свијема свештеницима у сва села и племена пишем и властију нам од Бога даноју најжесточајше запрепаштавам ( = забрањујем) и говорим да ни једному, који не би ово писмо послушао, немате никаква посла црковнога оправљати, него они и њихови домови нека остају под жестоким проклетством отлучени; тако и они свештеник, који би преко овога мога писма преступио, а праве и добре Богу препоручавам и остајем ваш доброжелатељ, Владика Петар.
( Посланица Црмничанима, 1830. г.)
Дакле, имамо неколико примјера гдје је Свети Петар причао и нешто другачије ствари него што се наводи у документу који је тема овог топика.
Овај цитат заслужује посебан осврт.Quote:
Originally Posted by Boxy
Дакле, поставља се питање зашто Свети Петар Цетињски каже "ми смо Срби такови..."?
Овдје се тврди да мисли на "ми смо православци такови...", али јасно је из посљедње реченице цитата да није тако, јер јасно каже "јер у српском народу, као и у греческом", дакле помиње српски и грчки народ, а то су два православна народа. Дакле, Свети Петар Цетињски је, ван икакве сумње, Србе сматрао народом, а не припадницима неке вјероисповјести.
Ово никако не иде у прилог тврдњама да је појам "Србин" значио православац и супротставља се многим стварима које су овдје изнијете да то поткријепе.
To pismo je objavio neki Srbin Dimitrijevic u Sarajevu 1922. u jeku borbi po Crnoj Gori izmedju srpskih zandara i Crnogoraca, a pismo je navodno nasao u Rusiji.Quote:
Originally Posted by Boxy
Pisma Petra I uglavnom je iz arhiva na Cetinju objavio Srbin Dusan Vuksan tridesetih godina 20. vijeka, mislim da je Dusan Vuksan vrlo posteno uradio taj posao, nikada nijesam cuo da je neko imao primjedbu.
Pismo mje vjerovatno falsifikat i izmisljeno, jer zestoko odudara od pisama Petra I koja sam naveo, kao sto je recimo ovo dje su Crnogorci i Brdjani zajedno na jednoj strani perfektno odvojeni od Srba i Rusa.
PETAR I GLAVARIMA
Blagorodnoj gospodi glavarima
Evo vam novine od rati rusijske i turske, koje možete istinito vjerovati i svakomu ljubitelju opštega hristijanskoga dobra slobodno objaviti.
Rusi su osvojili svu Karavalašku i Karabogdansku i pošto su preko rijeke Dunava bojem srećno priješli, uzeli su silom svojega oružja sve zemlje i gradove do Jedrena, đe je bilo više od četiri stotine hiljadah turske vojske, a rusijske sto i šezdeset i šest hiljadah. Udare se na polje dva sahata daleko od Jedrena, i tu je bio strašni boj i veliko krvoproliće cijeli dan. Na svrhu Rusi, s pomoću božjom, razbiju i proženu Turke; jedni pobjegnu put Carigrada s njihovijem carem, koji je bio došao blizu svoje vojske da naredbe daje i da vojsku sokoli, a ostali se razbježaše kuda je ko moga bježati. I tako Rusi, blagodareći Boga, uljegu u Jedrenu i tu je u istinu bio ranjen carev brat, veliki knjaz Mihail Pavlović i pošto je ranu dobio, nije puštao sablju iz ruke za dva sahata, ni otstupio do svojega mjesta, nego rane faculetom zatisnuo i sveđer naprijed hodio, dokle se prenemoga i s konja panuo. Tada su ga soldati uzeli da ga nose, no i tada nije prestavao govoriti vojski: "Juriš, juriš, naprijed, dobiće je naše". Tu su se bili veliki principi i generali ka i prosti soldati, i tu je bio naš ljubezni Aleksij, sin pokojnoga Karađorđija, velikoga srpskoga viteza, su dvanaest hiljadah volontijerah ili reći vojnikah koji su dobrovoljno pošli da se s Turcima biju. Ovo je bilo do Ilina-dne i potader pošla je morem i suhim velika rusijska vojska na Carigrad, đe se sva turska vojska skupila. Govori se da su Rusi uzeli Bujruk-Deri; znaćemo za malo vremena je li ovo za Bujruk-Deri istina .
Ja krepku u Boga uzdanicu imam, da ćemo ... generala Manuilova rodom Srbina i sina ... s vojskom u Srbiju, pak i u Bosnu i Hercegovinu; ... pa neka paze Crnogorci i Brđani u kakvo će ... ostati ratujući jedni s drugijem i kako će se pred Rusima i pred Srbima prikazati, da ne ostanu zadnji od svakoga u vrijeme kad bi mogli najprvi biti, da hoće slogu i poslušanije imati. No ja znam da ima ljudih, koji neće ni vjerovati ovo što vi pišem, ni poslušati što ja za opšte narodno dobro govorim, i tako mi ne ostaje sluge, no ako živ dočekam da Ruse vidim na ove strane, kako se u Boga uzdam da će doći, onda ću prikazati svačija djela od poslušanija i sloge, oli od neposluha i samovoljstva.
V pročem ostajem vaš dobroželatelj
Na Cetinje,
avgusta 19. - 1828.
VLADIKA PETAR
------
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
Zatim imamo recimo ovo pismo, ne moze biti jasnije.
PETAR I SAVU PLAMENCU
...U prošasti utornik dođoše tri uskoka, koji su uskočili u Srbiju, i donesoše mi ova pisma od našeg O.... i od Miloša Obrenovića, koja vi šiljem, da vidite, što pišu. Ja se čudim, kako mi verhovni vožd ništa ne piše, ali može biti da ne može bez pozvolenija rosijskoga, oli su ga Njemci zavistljivi obratili na svoju stranu, kako i Simo piše, jer ja dobro znam kakvi su i kako ne bi radi, da se narod slavenski nikad oslobodi, ni da se mi i Srblji sastanemo.
19 apr.
-----------
Pismo Petra I, koje je uputio Savu Plamencu, zavedeno je pod rednim brojem 206, u drugom dijelu knjige - Petar I Petrović: "DJELA"
Drugi dio knjige nosi naslov "Pisma".
Knjigu je izdao CID Podgorica 1999. god., a štampala "Vojna Štamparija" iz Beograda.
____
Zaista je neobično to pismo koje je objavio taj Dimitrijević u Sarajevu 1922. godine.
Neobično logika tog pisma odudara od logike svih ostalih pisama Petra I?!!
Ћипуре, ја сам навео више докумената Петра Цетињског, не само један, и то докумената из различитих година, од 1804. до 1830., као и извод из његовог тестамента.
Скинуо сам на компјутер сваки документ који су поставио, неке сам већ прочитао, не све, јер треба времена, а нисам баш пребогат са слободним временом, па ћу морати постепено да одговарам гдје нађем за сходно. И нема потребе да иста документа понављаш на стотину мјеста, као одговор нечему, што је одговор на њих. Текст из претходног поста се налази мало изнад, на истој страни и мислим да свако писмен може да прочита.
Дакле, просто си могао да кажеш да су документа која сам цитирао фалсификати, да кажеш разлог због чега мислиш да је тако и то је то. И то је врста дискусије.
tacnoQuote:
Originally Posted by ssin
Zivjela Nasa Crnogorska Zemlja
Petar I Đuzepeu Diedou
G-dne dragi i ljubimi
Na vaše pošteno pismo koje primih ovoga časa imam čest služit otgovorom. Možete mi vjerovat ako je mir i sloga jednomu čojku mila zaisto jest i mene drugomu. Ja bih i dosle poša, ali ovo blaženo vrijeme smeta da se ljudi iskupit i sabrat ne mogut, a bez zbora i skupštine nema mira ni vjere, niti se može učinit. Sa svijem tijem ako ikako bude moguće idem sutra oli najdalje prekosutra na Cetinje. Radiću sve što mogu ne štedeći ništa za učinit mir.
Paše bosanski pisali su knjigu Cernogorcima da sretu vezira na Gacko i da sa š njim idu na Bušatliju. Sad valja dobro otvoriti oči i vladati se sa razumom da se ne nađemo prevareni. Nije gubit vrijeme. Ako se opremo neprijatelju i razbijemo ga ako protiv nas dođe, bićemo pravi hrist[i]ani i junaci. Zakon i vjera biće onda proslavljena i naša imena lovorikom okrunjena.
Ako li se puštimo nevaljalo, niti ćemo bit hr[i]stiani ni junaci, a zakon i vjera biće potlačena i mi vazda i naši posljednji prekoreni i bezčestni.
Vi znate da neprijatelja ne valja čekat na kuću; ja neću dat Crnogorcima, ako me poslušaju, da idu ni veziru ni paši skadarskomu nego na svoje granice da čuvaju sebe i ovu krajinu. Bolje je pošteno i umrijet nego u nevolju sramotno živjet.
Vpročem žudeći vam što i samomu sebe, ostajem
Na Stanjeviće, maja 20. 1787.
pokorni sluga
PETR PETROVIČ
-------
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd
Petar I Karađorđu
Svetlejši slavno-serbskogo naroda verhovni predvoditelj Georgij Petrovič!
"Minuvščego godišča u avgustu mesecu imao sam čest s veličajšim udovoljstvijem primit Vaše vseblagoprijateljnejšeje pismo, črez Gavrila Šibaliju i Jevta Šećerovića otpravljeno, koje me je puno obradovalo i na koje vam prinošu čuvsvitelnejšuju moju blagodarnost. Mi ovamo čujemo da je moždu našim visokoslavnim pokroviteljem i Portoju Otomanskoju mir zaključen, no na kakovih kondicionah neizvestno. Vsepokornjejše molim vas, ljubeznejši predvoditelj, ne ostavite črez sego pismonosca, kako o tom, tako i o svemu što tamo proishodi, uvedomit menja i najpače o dražajšem zdravijem Vašim. Ja sam soveršeno uveren jestli vojna prodolžena budet, što Vi ne ostavite prežije svoji plani, prostirajuščiesja k našim granicam, i što ja zablagovremeno dražajšim pisanijem Vašim uvedomlen budu.
Koji imam čest i diku nazivati Vašej svetlosti istinij dobroželatelj i pokornjejši sluga
Cetinje 5/17 marta 1811 god.
mitropolit černogorski
PETR.PETROVIČ
-------
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd