Ajde brisite ovo o Taxiju sa foruma mozda Evropljani jos nisu vidjeli :)
Printable View
Ajde brisite ovo o Taxiju sa foruma mozda Evropljani jos nisu vidjeli :)
ovo pogotovo za one koje već dugi niz godina žive u Crnoj nam Gori a ne mogu da dobiju državljanstvo,pasoš ili ličnu kartu,a čistog su dosijea i obraza.
"Crnogorci” iz zemunskog klana
Izvor: Monitor
Bivši premijer Tajlanda Taksin Šinavatra samo je jedan iz male armije osoba sumnjive prošlosti koje poodavno olako dobijaju crnogorska identifikaciona dokumenta. Oni koji malo duže pamte sjetiće izvjesnog Bendžamina Vonga iz Hong Konga, kojeg je crnogorska vlast na sva zvona predstavila kao vlasnika velikog svjetskog lanca robnih kuća. On je u Podgorici „kupio” zgradu robne kuće Titeks, proslavio taj poslovni uspjeh sa predstavnicima vlade, dobio ličnu kartu i pasoš, a potom je “strateški partner Crne Gore” bez traga nestao. Javnost je uveliko bila iznenađena ko je sve dobijao crnogorske dokumente kada je o tome objavljena vijest nakon ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića. Otkriveno je da su pripadnici takozvanog zemunskog klana, optuženi za ubistvo Đinđića, imali crnogorske pasoše, lične karte, pa čak i oružne listove.
Dušan Spasojević Šiptar postao je krajem devedesetih stanovnik Podgorice, sa adresom Ulica Hotska 14, naselje Stari aerodrom. Podgoričanin je u to vrijeme postao i Ljubiša Buha Čume, dok je Mile Luković Kum, rođen u Medveđi, obojica pripadnici zemunskog klana, imao prebivalište u Mojkovcu, Ulica Mališe Damjanovića.
,,U toku 1999, prije bombardovanja, čuo sam da Spasojević dosta radi za crnogorsku Državnu bezbjednost i da često boravi u Crnoj Gori. Raspitivao sam se kod Milana Jurišića kakva je njegova veza sa Crnogorcima, a on mi je ispričao da Šiptar kontaktira sa crnogorskim DB-om, da radi za njih, i da je od njih dobio pištolj sa dozvolom”, ispričao je pred istražnim sudijom Vučkom Mirčićem Dušan Krsmanović, jedan od bliskih saradnika Dušana Spasojevića Šiptara i Mila Lukovića, šefova ozloglašene kriminalne bande u Srbiji.
Zanimljivo je da su crnogorski mediji neposredno prije ubistva Đinđića objavili da su Spasojević i Luković imali crnogorske lične karte. Objavljeno je takođe da su Šiptar i Kum imali legalno naoružanje pošto im je dozvole za nošenje pištolja izdala podgorička policija.
Podgorička Publika objavila je da je MUP Srbije zatražio od crnogorske policije da sasluša jednog svog funkcionera.
,,Dušan Spasojević, rođen u Leskovcu, kao stanovnik glavnog grada Crne Gore u podgoričkom Centru bezbjednosti prijavljen 30. januara 1998. godine na adresi Hotska 14, dobio je sva lična dokumenta. Ovaj pripadnik -‘zemunskog klana’ posjedovao je podgoričku ličnu kartu pod registarskim brojem 61776, izdatu na deset godina, dozvolu za nošenje oružja podignutu 2. februara 1997. godine i pasoš izdat 20. juna 1997. godine. Ljubiša Buha Čume, jedan od ranijih lidera ‘surčinskog klana’, koji je sada zaštićeni svjedok u procesu protiv Đinđićevih atentatora, prijavljen je na adresi Vijenac kosovskih junaka broj 4, u podgoričkom naselju Blok 5, a posjedovao je ličnu kartu i pasoš izdat u Podgorici 20. juna 1997. godine”, objavila je Publika.
Pokret za promjene optužio je tada crnogorsku vlast da je duži period angažovala pripadnike zemunskog klana za “prljave poslove”, a zauzvrat im davala crnogorska identifikaciona dokumenta.
,,Ja sam javno postavio pitanje premijeru Đukanoviću kako je moguće da su pripadnici ‘zemunskog klana’ dobili dokumente crnogorskog DB-a, što je crnogorska služba i potvrdila.
Nezvanično smo čuli da su čuvali Đukanovića u Beogradu. Zato nemamo dokumenta, ali Đukanović ništa od ovoga nije demantovao”, izjavio je ovih dana predsjednik Pokreta za promjene Nebojša Medojević beogradskom NIN-u, povodom afere Šinavatra.
Lako „sređivanje dokumenata” u Crnoj Gori svojevremeno je aktuelizovao i slučaj ubistva biznismena Milana Milančeta Rajkovića 2002. godine u Beogradu. Kod njega je policija pronašla legitimaciju SDB Crne Gore. Ipak, sumnje da su godinama „sumnjivi tipovi” iz Srbije diskretno dobijali crnogorsko državljanstvo i pasoše, nisu nikad dokazane.
Još je tajna i ko su novi crnogorski državljani. Zvanično je saopšteno da je među njima i proslavljeni fudbaler Dragan Džajić. Uz tu informaciju iz MUP-a Crne Gore nije navedeno da je popularni Džaja pod istragom u Srbiji zbog pronevjera u Crvenoj zvezdi.
Ključ za razbijanje Pink pantera
The New York Times, Njujork - HAPŠENJE DVOJICE ČLANOVA OZLOGLAŠENE BANDE MOGLO BI DOPRINIJETI RASVJETLJAVANJU NEKIH PLJAČKI
http://www.vijesti.cg.yu/_slike/1242721222.jpg
Pariz – Na potjernicama za Zoranom Kostićem dati su suprotstavljeni prikazi bjegunca za kojeg istražitelji vjeruju da možda drži ključ za razbijanje globalne mreže kradljivaca dragulja sklonih povećim dijamantima i švajcarskim satovima marke “patek filip”.
Na Interpolovoj potjernici njegove oči su opisane kao crne – ili zelene. Fotografije gospodina Kostića variraju od mračnog namrgođenog gorštaka sa razbarušenom kosom do mrgodnog svježe podšišanog vozača kamiona. Na njemačkoj potjernici, na kojoj je ponuđena i nagrada od 5 000 dolara za inforamciju koja bi dovela do njegovog hvatanja, prikazana je blaža strana: čovjek koji bi mogao biti uspješni bankar u odijelu sa kravatom, koji namjenski viri kroz izlog luksuzne draguljarnice Vemp.
Taj čovjek na izlogu je uspio da nadmudri i bježi vlastima od rane 2003. dok međunarodna potraga konačno nije odvela do hotela Utrilo sa dvije zvjezdice, koji je nalazi nadomak Mulen Ruža u Parizu, gdje je prošle nedjelje francuska policija uhapsila gospodina Kostića, 39, i Nikolu Ivanovića, 36, sa njihovim švajcarskim satovima.
Bio je to važan trenutak za istražitelje. Mnogi su prisustvovali neobičnoj dvodnevnoj konferenciji održanoj u martu u Monaku kako bi podijelili informacije o grupi, koju su nazvali Pink Panter, sa predstavnicima iz 16 zemalja, uključujući Sjedinjene Države, Japan i Ujedinjene Arapske Emirate.
Oni su razmjenjivali informacije o grupi od oko 200 muškaraca iz Crne Gore i Srbije, od kojih većina ima vojno ili sportsko iskustvo, koji su sprovodili misije izviđanja metodično tražeći “lake mete”.
Vlasti kažu da vjeruju da su Pink panteri ukrali dragulje u vrijednosti od više od 130 miliona dolara u brzim napadima koji se protežu od Dubaija do Ženeve, Tokija, Pariza i Monaka. Nadimak su im dali britanski istražitelji kada je jedan osumnjičeni u toj zemlji sakrio plavi dijamant vrijedan 657 000 dolara u kutiju od kreme, što je taktika iz jednog od filmova iz serijala Pink panter u kojem je glumio Piter Selers.
Međutim, kada su lopovi 5. maja napali draguljarnicu Lemerod u Lozani u Švajcarskoj, policijski istražitelji su bili u mogućnosti da brzo podignu uzbunu, proslijedivši upozorenje francuskim vlastima predosjećajući da bi pljačkaši mogli krenuti prema Francuskoj.
Uprkos svom detektivskom poslu preko granica, policija malo zna o gospodinu Kostiću, koji je rođen na Cetinju u Crnoj Gori, gradu od oko 18 000 ljudi. Međutim, oni ga smatraju “krupnom ribom” zbog toga što je prema njihovim riječima učestvovao u više od 20 pljački visikog profila i mogao bi na kraju pružiti informacije o metodama Pink pantera.
Za sada, prema riječima francuske policije, Kostić i njegov saučesnik Ivanović pričaju puno. Ali su priznali da su počinili pljačku u Lozani, kazala je Elen Dupif, komesar policijske jedinice za organizovani kriminal u Parizu.
Gospođa Dupif je kazala da smatra pripadnike Pink pantera krajnje nasilnim. To su muškarci koji su veoma snažni, koji ulaze sa pištoljima i naređuju ljudima da legnu na zemlju, viču na njih na jeziku koji oni ne razumiju”, kazala je ona. “Oni terorišu ljude, a neke žrtve zbog njih dugo posjećuju psihijatre”.
Skoro 40 muškaraca povezanih sa mrežom uhapšeno je pod optužbama za krađu u nekoliko zemalja, uključujući Japan, gdje su elegantno obučeni pljačkaši bacilli suzavac na zaposlene u jednoj draguljarnici. U roku od tri minuta nestali su sa dijamantima i ogrlicom od 125 karata sa 116 dijamanata pod nazivom Komtes de Vendom. Ubrzo nakon sastanka policije o Pink panterima u Monaku, jednog od osumnjičenih za slučaj u Japanu, Rifata Hadžiahmetovića, uhapsila je lokalna policija na Kipru 18. marta, koja je otkrila da ga takođe traži Interpol. U februaru, vlasti su uhapsile dvojicu Srba, kazala je Dupif.
Stoga kada su švajcarske vlasti pozvale nakon pljačke u Lozani, francuski istražitelji su upotrijebili informaciju od ranijih hapšenja kako bi pratili oblasti gdje bi se Kostić i Ivanović mogli pojaviti. Pokazalo se da ih osjećaj nije prevario. Oni su primijećeni u neuglednoj četvrti Pigal u Parizu, poznatoj po seksi šopovima i oblastima crvenih fenjera.
Kada sui h pronašli, prema riječima gospođe Dupif, još su imali dva patek filip sata iz pljačke u Lozani. Ona je primijetila da su se “panteri” kasnije sa dijamanata prebacili na satove, koje je lakše preprodati.
Do sada istražitelji nijesu bili u stanju da odrede šta se dogodilo sa svim ukradenim dijamantima. Međutim, zvaničnici nijesu sigruni da je mreža odgovorna za većinu poznatih pljački proteklih mjeseci. Početkom decembra, “pink panteri” su bili osumnjičeni kada su četvorica muškaraca – trojica prerušeni u žene sa dugom kosom, naočarima za sunce i šalovima – napali poznatu draguljarnicu Hari Vinston na Aveniji Montanj u Parizu.
Za manje od 15 minuta otišli su sa dijamantima. Međutim, poznato je da su “panteri” brži od toga – njihove pljačke obično traju manje od tri minuta – što je navelo neke istražitelje da se pitaju da li su oni odgovorni za tu pljačku.
U početku, policija je procijenila da je u pljački ukradena roba u vrijednosti od više od 80 miliona dolara. Od tada Hari Vinston je počeo da prikuplja uplate od osiguranja, ali je smanjio vrijednost ukradenih dijamanata na 32 miliona, otkrivši u godišnjem izvještaju da će primiti oko 20 miliona dolara od osiguranja. Danas je njihova radnja u Parizu još ekskluzivnija. Sada je radnja otvorena samo za privatne sastanke sa mušterijama. Na uglu ulice stoji “posmatrač” u odijelu, a preko prijemnika u uhu on prenosi informacije zaposlenima u radnji.
Otisci ostali u žutom “fijatu”
Stefan Volper, inspektor u sudskoj policiji u Lozani, kazao je da je smjeli pristup postao karakteristika lopova grupe Pink panter, koji su djelovali nakažnjivo jer su bili navikli da sprovode pljačke i zatim se vraćaju u Srbiju neprimijećeno, koristeći lažne pasoše.
Na primjer, 2007. godine lopovi su napali radnju Siribeli u Monte Karlu, za šta je osumnjičen gospodin Kostić. Do dana današnjeg istražitelje zapanjuje njihov izbor automobila za bjekstvo. “Pobjegli su u žutom fijatu”, kazao je Olivje Žud, inspektor u policiji Monaka. “To je bilo neobično. Zatim su ostavili automobile, a unutra su bili njihovi otisci prstiju”.
Predsjednik britanskog parlamenta dao ostavku
PREDSJEDNIK donjeg doma britanskog parlamenta najavio je danas kako će odstupiti sa svoje dužnosti, usred kritika koje je dobio oko postupanja u aferi s troškovima na kojima su si zastupnici priskrbili solidnu svotu novaca, ponekad za sasvim besmislene zahtjeve.
Michael Martin, nekad član vladajuće laburističke stranke, a sada nezavisni zastupnik, tako je postao prvi predsjednik parlamenta koji je morao dati ostavku na svoju dužnost u zadnja tri stoljeća. Iako sam nije bio bio jedan od zastupnika koji su si pisali troškove za cijelu seriju stvari, od dekoriranja stanova do keksa sa đumbirom, Martin je optužen da je stvorio klimu koja je dopuštala takvu rastrošnost.
Svi ga se odrekli
Usto, bio je jedan od glavnih ljudi koji su se trudili spriječiti da detalji o troškovima ne dođu u javnost, a u svojim je nastupima znao biti toliko žestok da ga se na kraju odrekla i vlada.
U iznimno kratkoj izjavi donjem domu parlamenta, Martin je rekao kako će 21. lipnja napustiti svoje mjesto da bi zadržao jedinstvo u parlamentu. "To će dozvoliti domu da izabere novog predsjednika", rekao je.
"To je sve što imam reći o ovoj stvari", završio je Martin svoju izjavu i prešao na dnevne poslove parlamenta, zbog čega su mnogi ostali začuđeni, u nevjerici kako tako monumentalan događaj može proći tako brzo.
Aferu je sa serijom članaka početkom svibnja pokrenuo The Daily Telegraph, ali ona seže još u 2005., kada je jedna novinarka po Zakonu o informiranju zatražila od parlamenta podatke o troškovima zastupnika. Telegraph je 8. svibnja dobio kopiju troškova i počeo objavljivati podatke.
Od korupcije do bizarnosti
Javnost se razbjesnila kad je saznala da su zastupnici sve tri vodeće britanske stranke trošili novce poreznih obveznika za osobnu korist. Novci su se trošili za cijeli niz stvari, od plaćanja hipoteka koje su već bile otplaćene, preko uređivanja stanova koji su se onda prodavali, sve do bizarnih detalja kao što su gnojivo, popravci kosilica ili 67 penija za pakiranje keksa.
Laburisti, koji imaju većinu u parlamentu, našli su se na vrućoj klupi i pokušavaju smiriti posljedice, a konzervativci pod vodstvom Davida Camerona već su zatražili od vlade da raspiše izbore što je moguće prije.
U ponedjeljak je Martin iskoristio svoje ovlasti da bi zaustavio debatu oko prijedloga za izglasavanjem nepovjerenja. Atmosfera u parlamentu stoga je izgledala kao u onim starim danima kad se do riječi moglo doći samo ako ste bili najglasniji.
1695.
Martina će dan nakon što formalno odstupi s dužnosti zamijeniti kandidat kojeg će izabrati 464 zastupnika. Položaj predsjednika parlamenta u Velikoj je Britaniji drukčiji nego u većini drugih država. Predsjednik parlamenta ne smije biti stranačka osoba, a očekuje se da će tako biti nezavisan i objektivan.
Zadnji predsjednik parlamenta bio je John Trevor, koji je 1965. morao dati ostavku na svoj položaj nakon što je proglašen krivim za primanje mita.
Skandal je pogodio i vladajuću stranku. Premijer Gordon Brown najavio je kako nitko od zastupnika koji su trošili novce uludo neće smjeti izaći na sljedeće izbore, skandal će dodatno potući loš rejting stranke, a u nedavnom ispitivanju je uvjerljiv postotak birača rekao kako Brown treba odstupiti s mjesta šefa Laburističke stranke.
Kad ce nash parlamet objavit zloupotrebe i koliko je koshtao AUDI i putovanja nashijeh poslanika,
kad ce kod nas neko podnijet ostavku zbog zloupotrebe polozaja,
a shto rade Ministri i Agencije,
to nije za JAVNOST.
Onda kad narod ne bude glasa za 100-200 era koje ce sjutra s******t u kladionicU :)
Bogami si i ti neskroman. Za 200 evra možeš vagon glasova dobitiQuote:
Originally Posted by NSX
Doček Vujanovića u Beogradu: ZBOG KOGA NAŠA CRNA GORA MRE?
May 19, 2009 by dailynewsmn
Izvor: Mina, DNMN
Između Srbije i Crne Gore postoji prostor za široku saradnju, posebno u evropskim integracijama i ekonomiji, ocijenili su danas u Beogradu crnogorski predsjednik Filip Vujanović i srpski premijer Mirko Cvetković. Oni su ponovili da postoji nesaglasnost po pitanju nezavisnosti Kosova, ali i istakli da Srbija i Crna Gora treba da imaju pragmatičan pristup, odnosno otvaraju teme u kojima imaju interes za saradnju.
Cvetković i Vujanović su naveli da su evropske integracije jedna od oblasti gdje postoji širok prostor za saradnju.
„Zajednički smo konstatovali da su evropske integracije najznačajniji cilj i Srbije i Crne Gore, kao i da ćemo pomagati jedni drugima na tom putu, odnosno bićemo zadovoljni i srećni uspjehom bilo koje zemlje kada učini korak u pravcu približavanja Evropskoj uniji (EU)“, kazao je Cvetković.
Vujanović je istakao da su dvije države spremne da podijele iskustva u procesu evropskih integracija.
„Voljni smo da podijelimo iskustva iz procesa približavanja EU, odnosno postoji raspoloženje da intezivno i kvalitetno radimo na tome“, naveo je crnogorski predsjednik.
On je rekao da Crna Gora želi da Srbija što prije savlada očekivanja ili uslove koji su blokirali njeno približavanje EU.
Dvojica državnika su istakli očekivanje da će EU izaći u susret građanima Crne Gore i Srbije u dijelu realizuje liberalizacije viznog režima.
„Da se ispoštuje ono što smo pojedinačno i u zajedničkoj komunikaciji činili da afirmišemo ispunjenje uslova za ukidanje viza“, kazao je Vujanović.
Prilikom boravka crnogorskom Predsjednika u zvaničnu posjetu Srbiji u Nemanjinoj ulici gdje se nalazi zgrada srpske vlade pojavio se transparent kakav odavno nije viđen u Crnoj Gori. U momentu Vujanovićevog ulaska u vladu Srbije susreo ga je transparent:
ZAŠTO DRŽAVA NIJE ŠTITILA NEGO HUŠKALA NA DUŠKA JOVANOVIĆA?
KO JE KRIV ZA SMRT DECE U MURINU?
ZBOG ČEGA JE LSCG PRESTAO SA RADOM?
ZBOG KOGA NAŠA CRNA GORA MRE?
Čovjek na slici je iz Crne Gore.
da.da ne bi bilo zabune da oće da nam smjeste ;).Quote:
Originally Posted by MonterO
uostalom sumnjam da bi "okoreli" srbin spominja lscg
g.Simovicu,
Iznajmite kamione i kupite ovaj sir po 1,5-2 eura i prodajte penzionerima na kredit, sa polutkama jagnjadi...nahrante najugrozeniju populaciju JEFTINO, a pokazite inicijativu...ma i zaradite malo, ako treba, SAMO RADITE I KORISTITE SANSE KOJE BOG *SLUCAJNO* PREGAOCU DAJE:
Тоне сјеничког сира за депонију
Село Фијуље код Сјенице чини двадесет домаћинстава која укупно имају око 60 тона познатог сјеничког сира спремног за бацање, јер немају коме да га продају
http://www.politika.rs:8080/uploads/...M-DUGALICH.jpg Нурчо и Зумрета Угљанин са кацама непродатог сира (Фото М. Дугалић)
Фијуље код Сјенице – Необичан рекорд, можда и за Гинисову књигу рекорда, стицајем разних околности, држе ових дана мештани села Фијуље код Сјенице. У млекарима двадесет домаћинстава, 18 бошњачких и два српска, ускладиштено је око 60 тона сјеничког сира, оног по квалитету надалеко познатог, белог, полумасног, од крављег и овчјег млека. Рачуница показује да свака кућа у просеку има по три тоне овог производа којег сада нико неће – ниоткуда купца. Стога очајни домаћини, како који дан пролази, дижу руке од потраге за муштеријама и све биркају место где ће сир одложити а да еколошки не загаде село и околину на пространој и чистој Пештерској висоравни.
– Ја за још двадесетак дана имам простора у млекару. У случају да за то време сир не продам одлучила сам да стари, сву количину од 25 каца, одвезем до јаме „Голубњаче”, која је ту надомак села. Та јама је дубока и из ње се неће ширити непријатан мирис. Мислим да ће тако поступити и моје комшије, јер шта друго можемо – стиже нови млади сир, а са старим немамо куда. Не можеш га продати ни по цени „дај колико даш” и зато морам да продајем краве. Зимус смо муж Негослав и ја продали шест и приморани смо да фарму даље смањујемо – каже Десимирка Вујовић, која од 15 крава дневно помузе око две стотине литара млека и у једном дану произведе око 30 килограма сира.
Старина, деведесеттрогодишњи Момир Вујовић нам објашњава да не памти теже године за сточарство на Пештери и откуп сточарских производа, рачунајући чак и време ратова. Његов унук Марко Вујовић, двадесетједногодишњи младић, школовао се за за руковаоца-механичара пољопривредне технике, јер је намеравао да остане на селу.
– Међутим, сада размишљам шта да радим упркос томе што у штали имамо 17 крава, десетак јунади, два бика... Имамо и двадесетак хектара пашњака. Џаба све то кад оно што произведеш не можеш продати, нити динар зарадити... Зато се често питам да ли шталу треба испразнити и кренути у трговину, шверц, у потрагу за неком бољом зарадом без велике муке – каже за „Политику” Марко Вујовић.
http://www.politika.rs:8080/uploads/...M-DUGALICH.jpg Десимирка Вујовић: Врхунски производ нема ко да купи (Фото М. Дугалић)
Све каца до каце и у млекару Нурча и Зумрете Угљанин. Има их 80, а то је четири тоне старог сира. Ту је већ и неколико каца младог, још, како се то каже, незрелог. Тако су пуним кацама крцати и млекари Нумана, Фехима и Ахмета Долићанина, Илма и Рагипа Пешковића, Ћемала и Исмета Угљанина... У селу је, заправо, укупно око 1.200 пуних каца сира. – Ама, сиром бисмо цело село поплочали – каже, ипак уз шалу, Нурчо Угљанин. Он нам даље објашњава да има око 40 грла крупне стоке, а тренутно музе 15 крава и сваког дана има по 300 литара млека, односно усири 50 килограма сира.
– Шта то вреди кад за сир нема купца ни по два евра за килограм, а за млеко ни по 13 динара. Стварно не знам шта да чинимо. Ето, да сам продао лањски сир, мој приход би био више од двадесет хиљада евра. Овако, нигде динар да зарадиш, јер тешко се и стока продаје, а поред мене, овде у селу, још су два сина и кћерка... Ја и моје комшије смо звали, обилазили купце, нудили на вересију... Нико неће, кажу нема више тржишта, сир се месецима не испоручује Косову, Црној Гори, а за Београд иде мало... – објашњава нам Нурчо Угљанин.
Наши саговорници своју муку једино шалом „лече”, тако да, на крају разговора, један од њих шаљиво примећује да су се „ето, овде и мишеви сира заситили, и они би радо дочекали неког богатог купца, рецимо Мишковића...”
Мирољуб Дугалић
Posljednji update: 22. May 2009, 19:45
Ministarstvo vjera Srbije: Cerić nije dobrodošao gost
Ministarstvo vjera Srbije je ocijenilo je da je "kontroverzni" reisu-l-ulema Islamske zajednice BiH Mustafa Cerić, tokom boravka u Islamskoj zajednici u Srbiji, kojom rukovodi glavni muftija Muamer Zukorlić, "uputio vrlo preteće i uvredljive poruke Srbiji".
U saopštenju je navedeno da je ministarstvo primilo k znanju riječi reisu-l-uleme Cerića i "ozbiljno shvatilo pretnje koje je ovaj verski poglavar direktno i indirektno uputio Republici Srbiji i njenoj sigurnosti", prenosi Tanjug.
Zbog toga smatramo da Cerić ne zaslužuje da bude dobrodošao gost u našoj zemlji, ističe se u saopštenju.
Cerić je, između ostalog, izjavio da se "u Srbiji krše ljudska prava muslimana".
http://www.pcnen.com/detail.php?module=2&news_id=37529
Sir se vishe ne prodaje iz kace, niti prshute u cijelo,
evo ga donose iz Turske i TraVnika (BiH)u Dansku, u plastichne kantice fini okrugli kolutici, potopljeni u iru, ili kockice 10x10x10 milimetara za salatu u iru, 300 grama 3 eura.
Tuzno i zalosno je gledat ta stara domacinstva,
kad nema narod smisla za dionicharsko ili ortachko uidruzivanje,
da pokrenu preradu mlijeka u tom selu,
pa prizvode kajmak ili suvi sir kachkavalj ili fetu,
KACA je prevazidjena ambalaza, ljudi kupuju na malo, ne moze KACA U FRIZIDER.
A skoro sam siguran,
da neko otvori mljekaru u tom selu,
da bi od ljubomore krv pala, shto taj PREDUZETNIK zaradjuje preko njihove grbache.
Nama je potrebna promjena MENTALITETA,
jer niko nikoga ochima ne moze vidjet, niko nikome ne vjeruje,
niko ne moze naci ZIRANTA ili ORTAKA,
odmah se zakrve iz prve,
ovamo u Dansku,
su pocheli sa DIONICHARSKIM DRUSHTVIMA PRIJE DVA VIJEKA,
udruzivanje za kupovinu traktora, udruzivanje za preradu mesa i mlijeka , udruzivanje za kupovinu mlina za brashno i prekrupu, udruzivanje stanara, postanara, radnika i seljaka i potroshacha,
kod nas druguju MILO&RANKO,
svi se ostali posvadili i oce ochi da povade,
nece ni oni dugo,
ZNAM JA NAS, .... ja nas,
reche i Skochi sa Brankovog mosta,
ima li vode pod VEZIROV,
vidimo se u ADZOVE VRBE.
Prof dr Mirjana Kuljak, EKSKLUZIVNO: Borba protiv mafije sada je kritična tačka u procesu demokratizacije crnogorskog društva
Izvor: DNMN
Dobro jutro, Veseline Vukotiću, bivši sekretaru SKJ Univerziteta Veljko Vlahović (danas, Crne Gore)! Odlično što ste prihvatili da pored socijalizma postoje i drugi, legitimni, sistemi – sistem socijalne tržisne ekonomije i sistem slobodne trzišne ekonomije. Sada ste se i opredijelili za ovaj drugi, kao što ste nekad iz fotelje partijskog sekretara promovisali / kontrolisali podmladak na univerzitetu, za potrebe tadašnjeg sistema.
Napravila sam grešku – vi, u stvari, i ne radite za neki od sistema / ideologija, vi uvijek radite za onaj sistem koji je na vlasti, održavajući strukture moći koje društvo čini upravljivim / managable (za potrebe koga treba i kad treba).
Zašto ne progovorite dvije tri riječi, preko Vijesti, Monitora, Dana, na državnoj TV i ostalim medijima o karakteru ovog sistema i ove (i ondašnje) vlasti (ratni profiteri, korumpirana vlast, zarobljena država, ukratko – mafioekonomija)? Imate puno argumenata da kažete da je karakter ove vlasti/sistema osnovna prepreka za ostvarivanje globalnog ekonomskog koncepta u Crnoj Gori (onako kako ga vi vidite, neoliberalnog, slobodnotržišnog). Mada, o globalizaciji se govori i iz ugla socijalne komponente i komponente reciprociteta, a ne samo reducirano na tržište, na materijalnu komponentu.
Naravno, moja razmišljanja, stavovi, aktivnost jako se razlikuju od vaših jer ja ne vidim problem u bilo kojem legitimnom sistemu, a na svijetu oni paralalno egzisitiraju (neki bi rekli i da konvergiraju, ali to je za posebnu raspravu). Međutim, vi prećutkujete ono što je najveći problem za građenje upravo sistema slobodne tržišne ekonomije u Crnoj Gori – to je mafiokratski karakter ove vlasti. A pošto ste vi njihov guru, stvari su potpuno jasne.
Komfor koji proizilazi iz slobode mišljenja i govora novčano je nesamjerljiv. Tako gledam na svoj posao i kad su u pitanju studenti – na časovima, na ulici, u kafiću, preko interneta, sms-a, karaoka, medija, udžbenika, baza podataka, informacija, čega god…
Besmislica je da svijet ekonomije nadredimo ostalim svjetovima ili da sve svjetove samjeravamo iz ugla ekonomske isplativosti. To može da bude primamljivo za onaj dio ljudske ličnosti koji predstavlja grabež, sebičnost, posjedovanje, materijalno, ali ne može da bude primamljivo za duhovnost, emocije, kulturu… O ovome se, naravno, može raspravljati i raspravlja se na drugim tačkama planete.
Da se vratim na V. Vukotića – on je opasan čovjek, čovjek koji je samo tehnički u akademskom prostoru, a u stvari je uvijek na onom mjestu u društvu sa kojeg se kontroliše ono što će da bude u glavama ljudi koji treba da pokrivaju važne pozicije, i to je njegov stvarni posao. To je radio i u socijalizmu, kao partijski sekretar na Univerzitetu, a to radi i sada, preko UDG-a. Samo što je tada parola bila ”u ime naroda”, a sada je “u ime tržišta”!
Ovo vam govorim iz prve ruke – Milo i ja smo ista generacija na fakultetu, odlično se znamo svi. On je odabran da radi to što radi. Da nije on, bio bi neko drugi. Prethodno su bili pokušali sa mnom, ali nisam se dala. Vukotić je iz sjenke sve kontrolisao…
Jedini razlog zbog kojeg pišem i “gubim” vrijeme na internetu je taj što NE DAM DA NJIHOV SVIJET ULAZI U MOJ SVIJET, KROZ MENE – NEĆE!!!
Nadam se da razumijete – ja sam samo jedna mala tačka, jedno malo crveno krvno zrnce toga svijeta ljubavi, ljepote, sreće i tu nema prolaza za njih iz svijeta kriminala, tame, čemera, prevara, manipulacija, svakojake ljudske bijede. Ne znam ko se u kakvom svijetu rodio, ali svaki pojedinac ima izbor, i odgovornost, da korača svijetom koji sam izabere. Kad kažem svijet, mislim na sistem vrijednosti.
To govorim i studentima – mogući su razni putevi, neki su legalni, neki ne, neki su legitimni, neki ne, ali slobodni ste da izaberete i odgovorni da iza svog izbora stojite.
Vukotić je čovjek kojem je posao, bio i ostao, da sa svojih pozicija daje legitimitet sili koja stoji iza vlasti. On sada pod plaštom priče o dvije vrste kapitalizma (jedan koji je više tržišni i drugi koji je više socijalni) utiče na to da se javnost u Crnoj Gori po ovom pitanju podijeli na ta dva bloka, čineći bukvalno istu stvar kao kada se na planu politike javnost dijelila na procrnogorsku i prosrpsku varijantu.
Što ovaj plašt treba da sakrije, kakvu stvarnu ekonomiju, kakvu stvarnu politiku, koje su na sceni? Podjela na Srbe i Crnogorce, onako kako to ova vlast radi, skriva nedemokratski karakter ove vlasti, a podjela na više tržišnu i više socijalnu ekonomiju skriva mafijaški karakter obavljanja privredne djelatnosti / ekonomije.
Kad sve spojimo – politiku i ekonomiju – dobijamo MAFIOKRATIJU, a Vukotić JESTE kreator, “idejni vođa”, guru (ili, Lao Ce Vukotić, kako je Miško Đukić sasvim tačno na Free Montenegru govorio) i čovjek koji im daje izgovor / legitimitet, ali u prvom redu čovjek koji radi na privođenju / podvođenju mladih, pazite – i pametnih i obrazovanih, i vrlo ambicioznih ljudi SISTEMU. Zato je on opasan čovjek, koji može mnogo, ali ne može u moj svijet!
Da je on stvarno za free market economy (neoliberalne ideologije), a da se stvarno protivi social market economy (savremene verzije socijal-demokratije, odnosno, stakeholder ili third way ili mittelstand economy), mi bi mogli da razgovaramo i kao akademske kolege i kao, možda, i ideološki istomišljenici. Ovako, on je guru nelegitimne crnogorske mafioekonomije, a ja pristalica legitimne globalne free market ekonomije. Ko je ovdje lažnjak, vidite i sami. Samo da sad ne počnu da nas prizivaju da im pomognemo u ostvarivanju free market ekonomije, kao što su nas prizivali da im pomažemo oko Crne Gore… koja je to preverantska ološ!
Može biti da će on sjutra pričati da je pristalica neke druge ekonomije, ali sve dok se radi o legitimnim varijantama, prihvatam. Ne prihvatam prodavanje ovoga za ono, iliti – mafioekonomije u oblande free market ekonomije, čineći da su joj neprijatelji oni koji su pristalice social market economy. To je tako u razvijenim demokatijama, a kod nas borba treba da se demaskira i da se jasno ukaže na to da u Crnoj Gori možete biti samo za ili protiv mafiokratije i njoj odgovarajućem vidu ekonomije – mafioekonomije, a posle toga stvar je demokratskih procedura (proceduralne demokratije) za koji oblik tržisne ekonomije će se društvo opredijeliti.
Njima je do free market ekonomije taman koliko i do crnogorstva i Crne Gore – da je trpaju u svoje i u tuđe džepove!
Biće štos ako u dogledno vrijeme svi DPS-ovi Crnogorci budu za freee market economy, a svi “DPS”-ovi Srbi budu za social market economy (pošto Srđan Milić i SNP furaju taj fazon, a prva stvar za navodno ujedinjenje opozicije pred izbore bila im je izgradnja društva socijalne pravde… pa mafija posle toga… smijala sam se, tako da će, pored čisto nacionalnih stranaka i nacionalnih podjela, imati i “građanske” nacionalne stranke i “ideološke” podjele. Nema što – znaju kako! Mafia for ever! Zato su pokušavali da LSCG satjeraju u crnogorski nacionalni korpus, jer nacionalno uvijek pali, pa i u varijati “građanskog”.
Zato im ništa ne smeta koliko javni pokušaji političkog pregrupisavanja sa nacionalnih podjela na podjelu po liniji mafija – antimafija. Zato nije došlo do ujedinjenja opozicije (sa LSCG, jasno antimafijaškim ujedinjavajućim principom), zato “nezavisni” mediji i intelektualci ćute u kritičnim momentima, zato nema bojkota posle izbora. Oni su ili glupi, ili pokvarni, lakomi ili svjesno rade za mafiju. Neinformisani mogu da budu samo neki mlađi ljudi, što je razumljivo, do jedne ure (trudim se da “moji” studenti budu informisani, ali i da preuzmu odgovornost, kojim god putem krenuli, pa bili sjutra i politički neistiomišljenici ili neprijatelji).
Konačno da me neko pita (Zašto ste pred zadnje izbore dali podršku Pokretu za promjene čiji vas je lider nazvao “klozetom sa tuškog puta” dok ste bili funkcioner LSCG?) – naravno da sam imala procjenu u pogledu iskrenih namjera pojedinih stranaka da uđu u predizbornu koalcijiu. Ali, važno je da oni pokažu javnosti (ne meni) za što se zalažu.
Znači, pošto je šansa da do jedinstva opozicije dođe bila skoro nikakva (po mojoj procjeni), ali pošto su se glavni igrači u toj priči busali u junačka pleća kako su oni za to, onda kažem – ajde, javno stanite sa tom pričom, ali pod jednim ujedinjujućim principom – borbom protiv mafije!
Suvišno je reći kako su od tog, prepoznatljivo LSCG principa opozicione borbe, već na samom startu odustali SNP, a ostali, bar javno i eksplicitno, nisu.
Rezultat: SNP se javno pokazao kao kolaborant i za nastupajuće izbore javnost ih može vrlo lako prepoznati kao stranku koja je razbila opoziciono jedinstvo i koja sarađuje sa DPS-om.
Sledeći korak – ostali potencijalni zagovornici jedinstva opozicije (PzP i Nova), pošto su govorili da se svi izbori kradu, a pošto su žalili za neostvarenim predizbornim opozicionim jedinstvom, morali su, a da bi ostali dosljedni, sada bojkotovati rad u Parlamentu.
Rezultat: PzP i Nova posle izbora javno pokazuju da pristaju na namještene rezultate mafijaške vlasti i na taj način sarađuju sa vlasti. Ovo je sada teže široj javnosti da prepozna (jer Vijesti, Monitor i dr. neće sada, nakon izbora o tome da pišu, niti da prenesu ono što na pr. Slavko Perović u tom smislu piše).
Znači, što je bila svrha mojeg javnog djelovanja povodom izbora – da se pojedini opozicioni igrači javno pokažu (ponovo i ponovo, jer mlađi ne znaju, arhive brišu, a oni plešu toboš opozicioni ples), ali u odnosu na moju priču, priču LSCG-a, pravi lakmus papir – da li su opozicija ili nisu.
Ja sam uhvatila medijski “talas” povodom izbora, odgovorila na pitanja agencije Mina povodom neuspjelih predizbornih razgovora, nakon čega je uslijedio napada na mene, kako iz DPS-a, tako i SNP-a, na njihov način.
Sjutra, da dođe do novih izbora, opet bih stala ne uz opoziciju da se ujedini, već uz ujedinjavajući princip, pa ko hoće, dobrodošao, ali pod mojom kapom / pričom / principom, jer ovdje se radi o legitimisanju i delegitimisanju, o kredibilitetu.
Jedno je sigurno, da se kojim slučajem opozicija ujedinila, da je pobijedila i da je DPS to priznao, prvo pitanje koje bi se postavilo je – kome je to DPS prepustio ulogu čuvara njihovog blaga? Ko u toj opozicji radi za bivšu vlast, a ustvari i dalje za mafiju? Onda bi imali tuču unutar nove pozicije, opet u odnosu na isti princip.
Pošto prisustvo LSCG kriterija / principa o antimafijaškoj borbi potpuno čini vidljivim svačiju poziciju, DPS-u ne odgovara ujedinjavanje opozicije u kojoj postoji i dašak onoga što LSCG predstavlja i dan danas, pa makar taj dašak dolazio od mene u svojstvu u kojem sam bila prisutna tih dana.
I još nesto, to je hod po tankoj žici, ali za mene vrlo lagan jer postoji jasan svjetlosni putokaz – ono na što LSCG svojim programom i djelovanjem (i sadašnjom aktivnošću svakog pojedinačno, koliko ko hoće i može) ukazuje – borba protiv mafije sada je kritična tačka u procesu demokratizacije crnogorskog društva. To se u raznim dokumentima naziva sledećom terminologijom – korupcija (sistemska), zarobljena država, nevladavina prava i sl.
A što se tiče raznih “hvatača” mene, na to sam oguglala – od prijetećih pisama pisanih mehaničkom DB mašinom, e-mail-ova i telefona, rašarafljivanja točkova, otezanja procedura, sa raznih strana. Nakon izvjesnog vremena, sve dođe na svoje, a ja u šali znam nekada reći – ja sam uvijek svoja na svome, a vi birajte – hoćete li da budete svoji na svome, svoji na mome, moji na svome, moji na mome! Dogovorite se sami sa sobom!
Da ne zaboravim jednu vrlo važnu stvar – krajnja meta protivnika LSCG-a je Slavko Perović. Jer, ako njega neutrališu, sačekaćemo da se rodi neko u Crnoj Gori koji može da mu bude i približno ravan, a LSCG najširi prostor slobodnog djelovanja (da je to, kojim slučajem, univerzitet, ja ne bih imala potrebe da se uključujem i udružujem u LSCG).
Zato, jako vodim računa da u svom djelovanju ne budem sredstvo u tom lovu na g. Perovića, a znam da je to mafiji zadatak.
Nova tužba MANS-a protiv MUP-a
Mreži za afirmaciju nevladinog sektora zabranjen je pristup informacijama o postupku izdavanja pasoša bivšem tajlandskom premijeru Taksinu Šinavatri, odgovor je koji je ovoj organizaciji juče uputilo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
''U rješenju koje je potpisao ministar Jusuf Kalamperović se navodi da Zakon o crnogorskom državljanstvu zabranjuje pristup podacima MUP-a o
crnogorskim državljanima i da tim informacijama mogu pristupiti samo
nadležni državni organi'', saopšteno je danas iz MANS-a.
Ova organizacija je danas podigla tužbu protiv takvog rješenja Ministarstva ''zbog očiglednog kršenja niza odredbi Zakona o slobodnom pristupu informacijama''.
''Zakon o slobodnom pristupu informacijama obavezuje sve državne organe da pristup informaciji mogu zabraniti isključivo ukoliko je prethodno sproveden takozvani test štetnosti objavljivanja određene informacije. Na osnovu njega se procjenjuje da li bi objavljivanjem tražene informacije nastala značajno veća šteta po privatne interese, nego što je interes javnosti da se informacija objavi'', pojašnjava MANS.
Iz ove organizacije podsjećaju javnost da Zakon o slobodnom pristupu informacijama u članu 10 propisuje da čak i kada tražene informacije spadaju u državne ili poslovne tajne, ili predstavljaju podatke o ličnostima, ali očigledno ukazuju na nepoštovanje zakona, zloupotrebu službenog položaja ili neko drugo krivično djelo, institucije su dužne da te podatke objave, bez obzira na visinu štete po državne, poslovne ili privatne interese.
''Postoji osnovana sumnja da je nepoznato lice zloupotrijebilo službeni
položaj i suprotno Zakonu o crnogorskom državljanstvu izdalo pasoš Taksinu Šinavatri'', ponavljaju iz MANS-a.
Bivši tajlandski premijer u svojoj zemlji je pravosnažno osuđen na dvije godine zatvora zbog zloupotrebe položaja i u bjekstvu je.
''Objavljivanje traženih podataka je od posebnog interesa za javnost,
jer samo efikasno procesuiranje odgovornih lica, na konkretnim primjerima
može pokazati spremnost institucija da ispune kriterijume za viznu
liberalizaciju sa Evropskom unijom'', upozorili su iz MANS-a i naglasili da očekuju da Upravni sud po hitnom postupku poništi rješenje MUP-a i naloži donošenje zakonitog rješenja i objavljivanje traženih informacija.
http://www.cafemontenegro.com/index....=23&news=76016
Nastavlja se saga o tOksinu sinavatri a ovi nadlezni da imaju obraza i imalo profesionalnosti bi ostavke podnijeli pogotovo ovo g@vno od kalamperovica.
Ne radi to on po svom nahodjenju ne brini :) Jes stalo je njemu puno do taxija i do Dzajica :D
Iako je ovo prestrogo, jer sigurno nije tacno da se nista (?!?..zar nije istinitije rec NEDOVOLJNO ?) -ne preduzima, jer da se zaista nista ne preduzima prvi bi to rekli strucnjaci Svjetske banke i EU, koji tako kao prefesor ipak ne kazu.
Ali u clanku je data konstruktivna i strucna kritika, sa primjerima koji ZAHTIJEVAJU REAKCIJU, KOJA JE MOGUCA i zato treba da neko u Vladi razmotri ovakve kritike od kompetetnih ljudi, pa makar da ih ARGUMENTOVANO opovrgne (ako mogu):
Vlada, ekonomski krah, perspektive
STAV
http://www.vijesti.cg.yu/_slike/1243409038.jpg Piše: dr Luka Zuber
Vlada se, kada je u pitanju borba protiv krize, izuzev sanacije gubitaka “Prve banke” i garancija za komercijalne kredite, ponaša prilično ležerno. Vlade regiona već otvaraju četvrti ili peti po redu paket ekonomskih mjera - u cilju sanacije finansijskog, pa realnog sektora, posticanja konkurentnosti, zapošljavanja, proizvodnje i domaće tražnje; do socijalnih programa, javnih radova, rebalansa i kresanja budžeta. Nemoguće iznova ne biti fasciniran stepenom autističnosti (“ne treba nam podrška MMF”), uspavanosti, površnosti i derealizovanosti predstavnika crnogorske staro-nove vlasti, ili je nešto drugo u pitanju?
Evo nekoliko konkretnih razloga zašto je i buduća ekonomska situacija takođe beznadežna.
Koncept privatizacije je doživio krah. Sektor građevinarstva doživljava strahoviti udarac. Berza je u stanju sloma i uglavnom ne obavlja osnovne funkcije (prikupljanje i alokacija kapitala), o povjerenju da i ne govorimo. Dio štednje je povučen iz banaka, spoljno-trgovinski bilans je nepovoljan. Konkurentne proizvodnje i izvoza gotovo da nema. Javne finansije su u krizi, veliki troškovi svakodnevno otvaraju nove rupe. Poljoprivreda i turizam su u pred-recesionom šoku. Treba li u turizmu pominjati drugo osim situacije sa Svetim Stefanom. Unutrašnji gubici se u privredi gomilaju. Banke povećavaju cijene kredita, kojih je sve manje. Domaća tražnja opada.
Stara-nova Vlada na čelu sa premijerom, stekla je svoje “poslovno” iskustvo u saradnji sa tzv. “kontroverznim” investitorima, kao što su bili italijanski trgovci cigara, gdin Mark Rič, Deripaska i sl. Logikom kontinuiteta nastavlja se ovih dana potraga za novim investitorima sa kojima “se može dogovoriti” o Elektroprivredi. No, tenderi za privatizaciju propadaju jedan po jedan, a strani investitori počinju da zaobilaze zemlju.
Sa druge strane, svakodnevno pljušte žalbe, upozorenja i optužbe od inostranih diplomata o lokalnoj korupciji i administraciji kao glavnoj smetnji i prepreci razvoju i investicijama, a sve malobrojniji potencijalni investitori upozoravaju da ne mogu da se izbore sa opstrukcijama i pritiscima administracije i uspješno privedu do kraja (početka) investiciju.
Za ekonomski oporavak Crne Gore potrebna je drugačija ekonomska politika. Suprotno od dosadašnje prakse rada Vlade, neophodni su ozbiljni i pouzdani dugoročni partneri, i veći, ali su neophodni i brojni mali investitori u strateškim sektorima sa kojima Vlada jednostavno nema ni želje ni nerava ni interesa da razgovara ili sarađuje. No, prije svega potrebna je odgovorna država sa funkcionalnim institucijama, pokretač i motor razvoja, a i brojni razvojni projekti i programi, investicione studije i sistemi podsticajnih mjera za investitore.
Koji su “razvojni” rezultati vladine “ekonomske” politike, pokušaćemo ilustrovati sa par primjera.
Primjer prvi, godišnje se u Crnu Goru uveze, najmanje od 35-40 miliona eura vode i sokova. Prilikom “predpristupnih pregovora” vladini “pregovarači” su se “dosjetili” da uvoz vode oslobode carina. Dobra i odgovorna vlada bi carinama i sl. instrumentima privoljela proizvođače da otvore punionice u Crnoj Gori u saradnji sa lokalnim firmama, a uvoz svega što se može konkurentno proizvoditi u zemlji, odgovarajuće opteretila carinama, (makar do ulaska u EU) a iz tih sredstava podsticala domaću proizvodnju. Ali Vlada Crne Gore, naravno, ne.
Primjer drugi, u Podgorici je u toku izgradnja reprezentativnog mola od strane turske kompanije (zelena pijaca, hotel, poslovni prostori). Na toj istoj pijaci već danas je oko 90 odsto proizvoda iz uvoza, većim dijelom opet iz Turske. Lokalni zakupci tezgi prodaju tursku robu na pijaci plaćajući astronomske zakupe turskoj kompaniji i opštini. Domaća poljoprivredna proizvodnja ubrzano odumire, a u poljoprivrednom distributivnom centru održava se Sajam knjiga. Uvozničkim lobijima se smanjuje posao jer građani imaju sve manje mogućnosti da kupuju proizvode po enormnim cijenama. U oblasti uvoza i trgovine, odgovorna Vlada bi pod hitno trebalo da limitira uvozničke i trgovačke marže, ali prije svega da podstiče domaću proizvodnju.
Primjer treći, umjesto da oformi proizvodno-izvoznu-bescarinsku zonu u Pogorici ili Baru u kojoj bi cijena struje i drugi uslovi za proizvođače bili stimulativni, pa preko nje podstakne rad i razvoj i Luke i Željeznice (Hrvatska je pokrenula investicije od oko 200 miliona u luku Zadar i nekoliko stotina miliona eura u Luku Rijeka), da otvaranjem novih pogona zaposli lokalnu radnu snagu, da uz stimulativne uslove dovede investitore iz inostranstva (iz zemalja gdje je struja skupa, a drugi troškovi veći), da na konceptu “izvoza” struje sa našeg tla, pokuša da privuče nove ulagače i u elektroprivredu i van nje i dovede novo znanje i tehnologije, Vlada radi na prodaji elektroprivrede i izvozu jeftine struje. Priča sa KAP-om kao da se ponavlja.
Zbog rečenog, a i desetine i stotine drugih primjera, nesposobnosti i nebrige republičke administracije, ekonomski slom je sasvim vidljiv, a sa ovakvom “ekonomskom” politikom zemlja nema nikakvu perspektivu. Stanje sada još nije moguće precizno definisati, ali sve ukazuje na to da će pad proizvodnje (koji je sada već oko -15 odsto) i DP (i porast nezaposlenosti) u ovoj godini biti više od 10 odsto, u odnosu na prošlu. Što je još poraznije, ni najmanje svjetlo u tunelu se ne nazire u državnoj politici, pa će iduća godina vjerovatno biti i gora.
Rasprodaja i zaduženja se promovišu kao spas i politika, no šta kada se i taj novac (ako ga i bude) potroši, šta dalje?
No, bar ćemo opet po nečemu biti prvi u regionu i Evropi, i naravno, hvala Vladi!
Ako stigne potjernica Interpola-tek to bi ONDA bio razlog za dalji postupak opoziva pasosa, kako se nerealno i nekorisno po drzavu trazi.
***
Inace u svim zemljama imigrant, za veci novac koji on dokazano unosi - dakle za iznos koji omogucava da drzava ima znacajnu, brzu i direktnu korist kakvu je i Sinavatra bez ikakve sumnje ponudio Crnoj Gori// recimo zaposljavanje nekoliko lokalaca ili slicnu KORIST//- imigrant moze dobiti BASH od SVAKE drzave boravak; a i pasos i drzavljanstvo sve trcheci se izdaje jednom takvom "korisnom" imigrantu, koji unosi milione u platni sistem ...pogotovo u u ovoj krizi.
Ta cifra se nekad kretala oko 100.000 dol u USA i Can, a nesto manje u drugim drzavama; bitno je da je dobar advokat UVJEK mogao da odradi boravak i drzavljanstvo ako se pare nesumnjivo unesu u platni sistem te zemlje. SINAVATRA JE DOBRODOSAO , AKO INVESTIRA KAKO SE REKLO I SLOBODNOM POGODBOM KUPI *HAVAJE* I IZVUCE JEDNU CRNOGORSKU BANKU IZ DUBIOZE TRAJNO!
***
To naravno vazi SAMO AKO NEMA POTJERNICE INTERPOLA!!! A postupci koji nisu pravosnazno okoncani i koji za posljedicu nemaju potjernicu nisu od znacaja kad se radi o takvim bogatasima. Nismo mi bolji od Svajcarske, koja je monsieur = sir Subotic-u pruzila gostoprimstvo sa velikim zadovoljstvom...a i druga bi svaka, sa njegovih milijardu eutra kapitala....i sve drugo je PRICINA PRICA ( I MANSOVA )!
A ako ga mi necemo, on ce kupit posjed na Sejselskim ostrvima, dobit njihov pasos, a mi ostat kraci za veeeliiki novac zbog nase gluposti (jer to evropski princip nije....Pariz je svakom ex -politicaru pruzao gostoprimstvo// pa i izgnanom imamu Homeiniju//... i Svajcarska, i Island...i tako stoljecima).
Pozdrav,
Vanja Ćalović: “Da li je moguće da puk još ne shvata da je nezavisnost samo pokriće za moj i Bracov biznis”
May 30, 2009 by dailynewsmn
Izvor: Vijesti
Jutro je rezervisano za uži Dvorski kolegijum, kome obavezno prisustvuju Staljinov Dvorski Brk – SDB, ministar Mini Mi i neizbježni ministar Šojić.
SDB mi reče je đavo odnio šalu, jer danas svako javno priča šta hoće i odavno nikom nismo pokazali snagu države. Neki podanici, smatra SDB, nisu dovoljno poslušni i nemaju straha, već potpiruju neznaveni narod da Ja, Braco i kumovi bezočno pljačkamo Dvor. Rekao sam mu da ću se danas obračunati sa tim kompleksašima i umobolnicima, jer narod treba da radi, a ne da misli i postavlja pitanja.
Požalio sam se Mini Mi-u da su me cijele noći mučili snovi o putu u inostranstvo dan nakon što ostanem bez imuniteta, ali negdje pred zoru, u snu sam se sjetio svega što me čeka u Rusiji, na Kipru i u Španiji, nakon što se povučem iz politike. Obećao sam mu da neću otići prije nego što se dogovorim sa kumovina i Bracom i učvrstim njegovo mjesto na Dvoru.
Mini Mi je bio posebno zabrinut zbog Svetog Budvanijusa koji bi da bude sultan umjesto sultana, ali ja o tome ne brinem, jer je Budvanijusu uvijek bilo milije da se Zavali na morskoj pjeni, nego da dobije zvanja i titule. Uostalom, zna on dobro da ne smije preći granicu mog strpljenja, jer će ga ućutkati SDB, ne bi mu bilo prvi put.
Šojić mi je opet dosađivao oko para, stalno me smara pričom o Preduzeću za koje je i dalje patološki vezan, a ne shvata da me glava boli oko Prvog reda i da mi ne pada na pamet da traćim vrijeme na neke tamo štrajkače. Ako su računali da će im minuli staž iz Proljećnih izbornih igara pomoći da skrenu moju pažnju, sačekaće još četiri godine i nova obećanja. Valjaće Mini Mi-u. A ja ću, ako Bog da, do tada biti daleko.
Samo što sam završio kolegijum, zazvonio je mobilni. Vidim pozivni broj iz Dubaija i zapitah se ko to može biti. Znam da mi je Šojić uz skute, a Nensi otvara neki hotel na primorju, pa može biti da je Budvanijus pošao na terenski rad. Ipak, prijatno me iznenadi stari prijatelj, Taksi Šinobus, živa vatra od čovjeka.
Onomad sam ga častio državljanstvom u zamjenu za pare za Prvi red i pokriće nekih dugova koje su napravili kumovi, ali on zna da se na tome ne može završiti. Ponovio sam mu da mi po cio dan dosađuju pitanjima o našem prijateljstvu i da cijena pasoša mora da skoči. On mi reče da se vidio sa Zekom i dogovorio preuzimanje Sveca, a ja odgovorih: đe je Svetac, tu su i Havaji! Tako se mi dogovorismo.
Onda se opet sjetih isfrustriranih ljudi koji nisu ni najmanje zahvalni što sam im dozvolio slobodu izražavanja, već su iz najnižih pobuda opsjednuti mojim porodičnim biznisom i ličnim uspjehom. Dan Male Zemlje je tradicionalno pogodno vrijeme da se obračunam sa malobrojnim zluradim znatiželjnicima, i SDB mi je predložio da to okončam po kratkom postupku. Ipak sam odlučio da im, za sada, pošaljem samo upozorenje. A nije da me nisu iznervirali.
Odlučio sam se za stari, vjerni Dvorski glasnik. SDB je napisao pitanja i odgovore, a ja sam, kao i obično, bio veoma zadovoljan i dodao svega nekoliko detalja.
Objasnio sam puku da neostvareni pojedinci blate moje i ime familije iz čiste zavisti, da su to umno poremećeni ljudi koji ne shvataju da se zakoni ne donose da bi se spriječila samovolja vladara, već ograničila sloboda puka. Rekao sam im da zakoni važe samo onda kada to odlučim Ja ili neko sa Dvora. Prećutao sam da se to obično dešava zbog Braca ili nekog od kumova.
Čitajući tekst, pitao sam se da li je SDB realno procijenio opasnost: “Ti strani plaćenici i domaći izdajnici ne poštuju ni Dan Male Zemlje, ni činjenicu da sam, kao i svaki veliki vladar, lično i samo Ja izborio nezavisnost naše namučene domovine”.
Da li je moguće da puk još ne shvata da je to samo pokriće za moj i Bracov biznis?!
Onda se sjetih vjernih vojnika u medijima, pravosuđu, opoziciji, nevladinom sektoru, “nezavisnih” analitičara, javne i tajne policije… i znam da će većina vjerovati u ono što ja naredim da je istina. Moji kritičari će biti mrtvi ljut(d)i.
Poslije tako vedrih misli, pođoh na tradicionalnu proslavu Dana Male Zemlje, na ručak sa Bracom, kumovima i SDB. Šojić je, kao i uvijek, pokušao da se prišlepa, jer nikako da shvati da je on samo za kafanicu.
Ove godine nije bilo tradicionalnog slavlja. Odmah su počeli da se žale da Prvi red rasprodaje sve što su oni s mukom sticali. Rekao sam kumovima da se dugovi moraju vraćati, jer je Dvor u pitanju, a sa tim nema šale. Mnogi su pali kada su mislili da su najjači.
Noć je. Plašim se da ću opet sanjati kako putujem u inostranstvo bez imuniteta. :mrgreen:
svaka čast.ova žena makar umije da napiše dvije i nije je sramota i strah ka ove naše nezavisne novinare i medijske ličnosti velike.
da misle da im je neka veca prijetnja davno bi ona pod zemljom bila. ovako je pustaju da piskara pomalo i prica ponesto i prividno stvaraju atmosferu slobode govora jer znaju da joj niko nece pomoc.
Istraživanje o imovini Đukanovića
[SIZE=2]3. jun 2009. | 16:45 | Izvor: B92[/SIZE] [SIZE=2]Beograd -- Milo Đukanović poseduje nekretnine i kompanije u vrednosti od najmanje 14,7 miliona dolara, saopštio je međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara.
[/SIZE]http://www.b92.net/news/pics/2009/06...197658_big.jpgMilo Đukanović (FoNet)[SIZE=2]Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara, u kome je učestvovao i NUNS-ov Centar za istraživačko novinarstvo, došao je do podataka i da brat premijera Crne Gore Mila Đukanovića, Aco, ima imovinu vrednu 167 miliona, a sestra Ana oko 3,5 miliona dolara.
U tom istraživanju otkrivaju se i do sada nepoznati podaci o veličini i obimu finansijske moći Đukanovića, stvorene tokom poslednjih 18 godina u Crnoj Gori.
Istovremeno, objavljen je i drugi deo istraživanja sa nepoznatim detaljima optužnice za šverc cigareta u Bariju, sa izveštajem DIA i drugim sudskim postupcima, koji se vode protiv italijanske mafije u Švajcarskoj.
Tokom jedne decenije, od početka devedesetih, sav prihod od crnogorskog krijumčarenja cigareta pod okriljem "Kamore" i "Sakra Korone Unite", išao je preko švajcarskog finansijskog tržišta.
Taj prihod je iznosio - više od jedne milijarde dolara. [/SIZE]
[SIZE=2][/SIZE]
[SIZE=2][/SIZE]
[SIZE=2]Čovjek se ,,snašao" i dokazao je ,,sposobnost" a to se ovdje najviše cijeni!!![/SIZE]
[SIZE=2]U Srbiji postoji zakon o porijeklu imovine, gdje osumnjičeni mora da dokazuje da je stekao legalnim i zakonskim putem.[/SIZE]
[SIZE=2]Zato ja cijelo vrijeme govorim da kada OVI izgube vlast da nam neće biti potrebne nikakve strane donacije i krediti jer sve što je potrebno imaćemo u Crnoj Gori. [/SIZE]
[SIZE=2]I ptice na grani znaju da Đukanovići ne mogu dokazati da su legalno stekli stotine miliona eura , tako da bi kao država odmah ili veoma brzo bili bogatiji za tu svotu novca![/SIZE]
Ah, ja tako volem romanticne price - http://espresso.repubblica.it/dettag...ion/2100572//0 :rolleyes:
"E infine lei, Dusanka Pesic Jeknic, per anni rappresentante commerciale del Montenegro a Milano, nonché, come si apprende dalle carte baresi, signora dai "legami di natura sentimentale" con Djukanovic. In una intercettazione del 4 gennaio 2001 infatti gli investigatori registrano queste frasi pronunciate da Dusanka a Milo: "Gattino mio, sto impazzendo senza di te...Tu mi hai tradita di continuo, credo...Ti amo, gattino...Gattino, quando vieni da me? Te lo voglio chiedere ogni giorno, quando vieni, finché non mi mandi a fanculo".
Amore, languide dichiarazioni. Ma anche affari, legati al contrabbando. Perché Dusanka, soprannominata "Duska", bella vedova dell'ex ministro degli Esteri del Montenegro, morto in un incidente stradale...":monkey:
Eh, Vijesti i nemaju bas neke struchne prevodioce... http://www.vijesti.me/index.php?id=306415 izostaviti tako vazan dio :blah:
Chekaj ovo je napisala???OVO JE NAPISALA???Quote:
Originally Posted by Dutch
Hahahahahahahahah e qq kakva sprdnja...
Quote:
Originally Posted by Poppy
Ivanoviću je ipak život mio.
imaš puni presovd na in4s sajtu, ali ga ja nisam pročitao. U stvari nisam ni vidio taj članak. Neko mi je rekao. A nije ni on pročitao čitav, nego samo vidio naslov
:monkey: