:)
Ljubav nije gledati jedno u drugo, nego gledati zajedno u istom pravcu.
Printable View
:)
Ljubav nije gledati jedno u drugo, nego gledati zajedno u istom pravcu.
Za kratak vremenski period, on je postao centar njenog života. Zavisnost. Ne, nije mogla poricati da je zavisna od njega. Ali, da li je to ljubav? Da li je ljubav to kada se neki muškarac stalno vraća u tvoje misli? Kada neke sitne detalje svoga dana počinješ da vezuješ za svoja razmišljanja o njemu? Kada čuvaš neke sitnice da ih podjeliš sa njim?
:)
Još uvijek te tražim po ulicama davne prošlosti. Tražim onu sreću, koju sam samo s tobom imao. Tražim nekog ko će bar približno probuditi onaj osjećaj u meni, kako si samo ti znala. Osjećaj da neupitno pripadam tu. I tako hodam dalje, u nadi da ću te sresti. Ali, nema te. Ni tebe. Ni one naše sreće. Ni starog osjećaja.
Prokleto fališ...
'Nadao sam se da ćeš ti učiniti
ono što nisam ja.
I ja bih volio da to učini neko drugi.
I svi ljudi isto tako. Zato i ne činimo ništa.''
M.Selimović
Jednom me neko pitao:" Nedostaje li ti? " Nisam odgovorio, okrenuo sam se, otišao i tiho šapnuo:" Previše".
"Mirišem je kao cvijet:
miris čist i drag.
I znam da mogu sve u životu, s njom.
Držim je na rukama i njišem je polako,
polako, da je odvojim od svijeta, od straha,
od ružnih sjećanja, da ostanem samo ja, svuda oko nje,
u nedogled, kao nebo, kao more, da je prelijem nežnošću što vri u meni kao vrutak.
Ne boj se, kažem. Volim te, kažem. Ko nam šta može, kažem.
I osjećam se kao gospodar svijeta... "
Trebalo bi da imamo zemlju k'o grumen
Veličanstvenog sunca
I zemlju mirisne vode,
Gde je sumrak tanani, šareni veo,
Zlatan i rumen,
A ne ovu zemlju gde je život leden
I sveo.
Trebalo bi da imamo zemlju drveća
Čije su krošnje kao visoke grive,
Čije su grane krive
Otežale od brbljivih papagaja,
Blestavih kao dan,
A ne ovu zemlju gde su sve ptice sive.
Ah, trebalo bi da imamo zemlju milina,
ljubavi i radosti i vina
Uz pesmu i smeh,
a ne ovu zemlju gde je radost greh.
Langston Hughes
Riječ zemlja koristimo i za našu planetu i za tlo po kojem hodamo. U ranija doba korištena su i druga imena kao Gaia i Tellus. Gaia je bio naziv za božicu iz grčke mitologije (i znači Majka Zemlja). Tllus je opet ime za istu božicu ali u rimskoj mitologiji iz bs.wikibooks
Sada znamo i to da treća je Božica ,:positive: a koja je srednja od njih tri:positive::positive:
Nisam osecao da diram u tudje ni kada te prvi put videh i pozeleh.
Oduvek si bila moja vise nego sto sam ja svoj i vise nego sto si i sama svoja.
Naucila sam da gledam svijet tvojim ocima, toga dana sam vidjela sebe, vidjela sebe onakvu kakva zaista i jesam,
onakvu kakvom me ljubav cini,
vidjela sam dijete spremno na sve, srecno, bezbrizno, zasticeno...
vidjela sam djevojku nasmijanu, sigurnu...
vidjela sam zenu lijepu... voljenu...
Pogledao ju je nežno, brižno, u tom pogledu više nije bilo onog bezobrazluka koji ju je proganjao kroz snove, ali odjednom je bila sretna što ga ima barem ovakvog… Samo, jadno li je prijateljstvo kad ostane kao sitan kusur krupne novčanice ljubavi…
Zlobnica You must spread some Reputation around before giving it to Zlobnica again. Uuuh :)))
Milovao sam je onako strasno, kao sto najbolji muzicari sviraju svoj instrument.
Pozeleo sam da sam joj i prvi i poslednji muskarac!
Znam,sebican sam, ali kad je ona u pitanju,ja nemam drugog izbora!
Ne zelim to nazvati ljubavlju, i ne zelim uopste davati ikakvo ime ovom mom osecanju prema njoj!
Nije to ni zelja,ni strast ni zaljubljenost ni ljubav!
To je samo osecaj koji me ispunjava!
Nema imena!
Dobro, mozda bi njeno ime najbolje opisalo ono sto osecam...
"I nisam očekivala ništa bolje, ali sam mislila da smo drugačiji. Nisam vjerovala riječima, ali sam mislila da vrijede. Nisam te držala čvršće nego što je trebalo, ali ti mene nisi držao nimalo..."
'Ako odeš, ponećeš mene, a sebe ćeš ostaviti u oblicima mog sna i jave, koje će sažaljevati ili nepoznavati ljudi u prolazu.
I sve će lepo s tobom umreti.... I svakog će proleća krovovi dugo plakati suzama okopnelog snega.'
Mika Antic
Možda je dobro da znaš:
posle tebe žene nemaju pravo ništa da uobražavaju.
Nekad prvi žutokljunac republike,
danas - mogu da podignem zarozane čarape
lično bogorodici
u dostojanstvo prerušen.
Sve moje nežnosti još uvek na tvom pragu spavaju
kao mali žuti psi
na mokrim,
nabreklim,
crnim sisama gospođe keruše.
Sasvim sam zakopčan od sluzokože do duše.
Ova 32 zuba još uvek ljubav samo za tebe onako jecaju
i onako pevuše.
Ti me svakako razumeš:
sve je,
sve je
sve je gotovo.
Uplašeno sam pijan
i prazan
i sam.
Ponekad neko naiđe da me zabrinuto voli i pazi,
neko kome otkrivam sve tvoje putokaze
do mog usijanog temena.
Nikome nemoj reći
ali ja,
koji najmanje znam o sreći,
hteo bih malo nespretne sreće tom nekom novom da dam
i dok umire drveće i vetar po lišću gazi
hteo bih da mu bude dobro u ime izvesnog aorista moje ljubavi
i davnoprošlog vremena.
Možda nećeš verovati:
i sa hotelima sam raskrstio sasvim neopaženo.
Sve mi hoteli nekako liče na istu bajku
i postelje u sobama smeškaju se na isti glas.
Svi se portiri na isti način brinu
onako malo rođački kad im laku noć kažemo.
Svi se portiri isto onako brinu,
majke mi,
kao da znaju za nas.
Dalje ne bih imao ništa više da ti javim.
Pijana od hladnoće subotnja noć se valja.
Satovi su već odavno povečerje odsvirali.
Dalje zaista ne bih imao ništa više da ti javim
jedino možda to da si ostala najlepša medalja
iz najlepšeg rata u kome su mi srce amputirali.
Gospođice,
ja nisam za tobom bio onako obično,
gimnazijski zanesen.
U meni je sve do tabana minirano.
Inače,
zapamtio sam:
ljubav je najgolubija samo u onim kricima
koji se poklone prvima.
Dozvoli da se zato zbog nečeg u sebi
nasmešim u ovu jesen
pomalo krišom,
kroz suze,
pomalo demodirano,
ja, tvoj najnežniji pastuv među pesnicima,
ja, tvoj najsuroviji pesnik među pastuvima....
:)
Šta poslije ljubavi ostane? Telefonski broj u memoriji telefona, koji s vremenom izblijedi, sve dok ga jednog dana ne osjetim potrebu pobrisati. Lozinke od raznih računa kao kombinacija mog i njenog datuma rođenja. Ostanu i neke pjesme koje me sjete na nju, i neka mala praznina u srcu kad negdje u pozadini zasvira neka balada. Ostaju i neke ulice kojima smo skupa prolazili, koje još uvijek u svojim zavučenim kamenjarima skrivaju njene mirise. Ostane i njen miris u nosu, i danas toliko intenzivan da ga tražim u svakoj zeni koja pored mene prođe s njenim parfemom; osjetim ga na kilometre. I neke stare poruke u inboxu mail-a, koje mi je žao pobrisati jer su svjedoci jedne velike ljubavi. 'Pa zar sve ljubavi na vrijeme prekinute, nisu velike? ',
Ostaje i pokoji pogled slučajnog prolaznika koji više ne vidi tvoju ruku u mojoj ruci; ostaju njegove raširene zjenice shvativši da su među mojim prstima sada neki drugi prsti. I naše ceste kojima smo se vraćali poslije ljubavi, naše plaže na kojima smo dijelili poljupce. Tvoja četkica za zube u mom stanu. Ostanu i tvoji prijatelji, koje sam u vrijeme dok sam bio s tobom nazivao našim prijateljima, a danas,kad od mene okrenu glavu na ulici, shvatam da su bili samo tvoji, da se prijatelji ne dijele. I tvoja sestra koja mi i danas čestita rođendan. Ostaje i lančić bez privjeska, jer sam tada rekao da mrzim pločice, srca i ostale gluposti koje vise po lančićima. Da sam ih volio,danas bi ostao i privjesak.
Ostane u ustima okus gorak k'o pelin. Spoznaja da više nisi i nikad nećeš biti tu. Jedno više iskustvo i jedno poveće razočarenje.
Ne ostaje baš mnogo, zar ne?
- Nije to jednostavno kao što misliš… Nisi čuo da u nekim igrama dame biraju? Znaš, ja sam već svašta prošao… I pomalo istrošio baterije, na žalost… Što me čini i nekako dodatno starijim od tvoje lepe sestre…Pa se ponekad osećam kao imela u zelenim krošnjama njene mladosti. Kao nepotrebni prigušivač na revolveru svih tih raspucanih emocija. Njen smeh je glasniji, njen bes strasniji, u svakom našem ehu Ona odzvanja kad ja uveliko utihnem, mesečina se veselo sanka po svili njene kože dok tu, odmah pored, tama u kalupima mojih bora izliva strune za svoju melanholičnu lutnju. Da li sam time što je toliko volim stekao pravo da je sad povlačim za ruku kad zastane pred izlozima koje sam ja već odgledao, i da joj sebično prepričavam sva ona uzbudljiva poglavlja koja čezne da pročita? Da li sam time što sam zapalio tu buktinju stekao pravo da sad njen uzdrhtali plamen umaram u promajnim pećinama svoje rezigniranosti, i da li se ona uopšte rasplamsala zato što sam je ja zapalio, ili bukti naprosto zato što je Buktinja, sam đavo će ga znati?No, bilo kako bilo, Ona je suvlasnik moje sudbine...Kupivši me za par osmeha na pijaci Robova Pomirenosti povela me je u svoju osamljenu palatu obraslu bršljanima mašte, dobro znajući da ću i ako me oslobodi nositi njen žig, da ću se ubuduće i rađati s njim, kao s neobičnim mladežom na mišici...Rešila je ovaj rebus od mog života prosto, poput kafanske zagonetke sa šibicama u kojoj pomeranjem jednog jedinog drvceta promeniš smisao svega, i onako u prolazu, kao da traži prašinu na polici vitrine, izdrobila je pod pristima delić natrule cirkuske mreže nad kojom sam tako nepromišljeno hodao po žici, i istog tog trena postao sam svestan nad kakvim sam bezdanom, i pod kakvim sam bezdanom, i kakav to bezdan nosim u sebi...
… a voljela ga je puno i previše ako pitate mene. mislim da ni sama nije znala zašto i na koji način, ali voljela ga je. koketirala je s drugima, da se razumijemo, i ljubila je druge, puno njih. ali nije imala tu iskru u očima i taj smiješak na licu kao kad bi pričala s njim...
Dozivаo sаm rаzumom sve rаzumne stvаri
Nisi bilа u njimа iаko sаm te čekаo
Trаžio sаm očimа trаgove dа te ponovo nаđem
Sаkrilа si svаki put koji vodi do tebe
Pitаo sаm vjetrove sjeverne zа tebe
Šumske zvijeri i nebeske ptice nisu znаle
Sunce morа znаti rekаo sаm sebi
Ni ono nije znаlo dа mi odgovore dа
Silаzio sаm u pаkаo ljudskih dušа
Trаžio nа mjestu gdje znаm dа nemа te
Bio pijаnаc, propаlicа, lutаlicа i gospodin
Ne, nа tim mjestimа nikаdа nisi bilа
Vidjeh djevojčicu mаlu kаko zа igrаčkom plаče
Uđoh u duboku vodu i dohvаtih što je njeno
Zаgrli me oko vrаtа, suzа njenа postаde i mojа
Reče tiho, ne trаži je, onа nikаdа nije bilа tvojа..
Mаrko Dаnojlović
:)
Nisam te videla odavno, imaš li nekog?" upitala je tiho.
"Imam", odgovorio je.
"Aha", izusti i okrenu mu leđa, spremna da krene.
"Ako odeš opet neću imati", šapnuo je.
:)
Bila je neko kome sam verovao, neko jak i miran.
Neko bolji od mene. Znala je moje najgore strane, a i dalje me je volela.
Ali bila je. Sad je nekom drugom.
You must spread some Reputation around before giving it to ocean soul again.
za sve postove... skidam kapu.... obicno je ovdje nikome ne skidam :D Pa ti vidi...
E sad i ja malo da skinem ovu prashinu sa svoje tastature... nijesam odvano, a? :)
Evo ovako...
Hajde
da se rastanemo
plačući,
da se neprirodno
razdvojimo
i da nikad
ne saznamo
kako
bi bilo.
Kad se lažemo,
kad se izbegavamo,
kad se volimo
manje.
I da nam nikad
ne dosadi.
I. Tokin
"Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca. Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put prede sav, do kraja. I tuda putujem, gledajući, gledajući bez daha."
(Don Huan)
:)
''Sve su glumile princeze i svetice. Verovatno svaka od njih bi tražila da prestanem cugat', pušiti, da se ponašam pristojnije... Sve bi one tražile da ih držim kao kap vode na dlanu, da ne zbijam šale na njihov račun. Tražile da ih izvodim na neka fina mesta i slično...
A ona?
Ona je prihvatila svaki deo mene i nikada nije tražila da se menjam, a promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu. Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna.''
- Svaki muskarac ima jednu zenu u zivotu kojoj se uvek vraca. I niko ne zna razlog tome, cak ni on.
Ovo se zove prokletstvo...my friend... I vazhi za sve nas...pod "malom" kapicom nebeskom...Quote:
Originally Posted by ocean soul
Ipak...
Mmm... Najs...;)
"....da mi je položiti ruku u tvoju i krenuti...tiho, laganim korakom u mrak...
...bez misli, tragova, riječi......
Poželjeh i nemoguće....
neka samo na tren s neba nas zaspu bijeli kristali i zadrže nam se u kosi..."
Nekada davno, u sam iskon jednog od mnogobrojnih svetova, behu dva bespolna bića:
Ono i Ono.
Samog pojma vremena još nije bilo. Bilo je samo postojanje, i njegova suprotnost, ne-postojanje.
Da, bilo je tako jednostavno.
U jednom trenutku, u jednom biću rodi se prva misao.
Ono se približi drugom biću i, budući da reči još nisu postojale, kao ni usta koja bi ih izgovorila, prenese svoju misao na neki neuhvatljiv, i njemu nepoznat način.
Misao je glasila: "Hajde da se pretvaramo da imamo usta."
Drugo biće prihvati ovu ideju, te se bića stadoše pretvarati da imaju usta. Kroz to njihovo pretvaranje, nastalo je vreme.
Posle nekog vremena, prvo biće oseti neki nemir u sebi. Pretvaranje mu više nije bilo dovoljno. Zato se Ono opet približi drugom biću, i ovog puta glasno izreče svoju misao:
"Hajde da se pretvaramo da imamo i jezike. Onda ćeš ti otvoriti svoja usta, a ja ću na njih priljubiti svoja i probati ih jezikom."
"U redu", reče Ono.
I bića se stadoše pretvarati. Ono je otvorilo usta, a drugo Ono mu je prišlo i liznulo mu jezikom usne. Bića tad spojiše usne. I onda se počeše pretapati, biće u biće. Jedno je ulazilo u drugo, jedno se s drugim mešalo i jedno u drugom gubilo.
Tako je nastao prvi poljubac, u vreme kada još nije bilo ni ljubavi, ni objekta kome bi ljubav bila upućena.
Zato i danas postoji poljubac bez ljubavi, ali nema ljubavi bez poljupca.
I evo nas danas tu gde jesmo. Apokalipsa nam je bliža i razumljivija od Postanja. U nasleđe smo dobili poljubac, jedan od retkih preživelih simbola. Poljubac koji je sveprisutan, svemoguć.
Jer: bez njega nema iskazivanja ljubavi. Bez njega nema vođenja ljubavi. Bez njega nema ni laži, ni prevare, ni izdaje, ni licemerstva. Tamo gde prestaju reči, počinje poljubac.
Poljubac za laku noć.
Poljubac za dobro jutro.
Poljubac kojim biste nekom zatvorili usne, jer ne možete više da podnesete da slušate gluposti.
Poljubac kojim biste nekog zaveli.
Kojim biste nekom skinuli mrvicu sa usta.
Kojim biste došli do novca.
Kojim biste iskazali prezir i, napokon, mržnju.
Poljubac kojim biste nekog pozdravili.
Oprostili se.
I ponovo pozdravili.
I, na kraju, poljubac koji bi vam zapao kao domaći zadatak, neka vrsta kazne koja vas je snašla od Urednika, jedine stvari na svetu moćnije od poljupca.
Urednik bi vam, prijatno i nenametljivo, predložio da napišete nešto o poljupcu, a vi biste (o vaše naivnosti!) to brzopleto prihvatili, misleći kako ne postoji ništa jednostavnije na svetu.
Posle dugog lupanja glave (o sto), došli ste do samo jedne smislene rečenice:
Poljubac je nešto moćno.
U koje god svrhe da je namenjen.
Umete li da se ljubite?
Prvi poljubac dodje mu kao neka mala matura, posle koje dete prelazi u vise razrede, gde se uci visa matematika ljubavi sa poznatim i nepoznatim kolicinama.
(Branislav Nusic)
Ljubav je ono što ostane kada zaljubljenost nestane.
To je kada ti je stalo do nekoga i nadaš se da je srećan,
ali nemaš iluzija o njemu. Možda u toj vrsti ljubavi nema
toliko uzbuđenja i strasti i svega onoga što vremenom izbledi.
Ali, na kraju to je jedina vrsta ljubavi koja je zaista bitna.
(Toni Parsons)
...Ljubav ne možes osetiti dokle god se plašis bola,
dok svoju ranjivost ne pretvoriš u snagu,a strah u poverenje....
(Ivana Kuzmanović)
Ljubav je zaista neka čudna zverka koja može da spava i
kad je najjače biju. Ali kad se jednom probudi, tada je za
nju smrtonosna i ogrebotina.
(Alberto Moravia)
Analiza ubija ljubav. Zato je nauka tako hladna. I zato se i ne govori
o lepoti znanja, no samo o korisnosti znanja. Zaljubljen čovek ne pita
ni za rod, nit' za godine, ni za bogatstvo svoje ljubljene. I oduhovljena
duša, to jest duša u ljubavnom plamenu prema Bogu, vrlo se nerado
upušta u analizu Boga. Ljubav otpušta intelekt kao nepotrebnog špijuna.
Ali zato sjedinjuje tri luča u jedno - um,srce i dušu - i pali ih u jedan plamen!
(Sv. vladika Nikolaj)
Ljubav je prekrasna, cveta i to je sve što nam je potrebno. Pjesnici su u pravu!
Ljubav nas podiže tamo gdje pripadamo! Jedini način da ostanemo vjerni značenju
ljubavi je misliti o ljubavi kao o djelovanju. Voljeti je ponašanje puno ljubavi koje
slijedi važan recept i uključuje sve sastojke. Nema ljubavi bez poštovanja i odanosti.
Vjerovati da takva postoji, samo izopačuje svetost ljubavi zbunjujući nas i čineći nas
nepovjerljivim prema njoj. Voljeti znači ponašanje puno ljubavi, zato jer je ljubav ono
što ljubav čini.
(Jennifer Fehr)
Ljubav je kao rat: započinješ kada želiš, a boj napuštaš kada iznemogneš.
(Balzak)
:)
Daleko si. Udaljena samo nekoliko kilometara, par minuta one tvoje lude voznje autom, ali svejedno daleko. Udaljena hiljadama razloga, pogresnih ljudi, losih odluka.
A to je vise od hiljadu kilometara. To razdvaja zauvijek. To je sudbina.
Ušunjam se u tvoj jasuk da ne znaš, ušunjam se kao umor od jurnjave po sumracima, pokrivam te celu noć, a pre nego što se probudiš, ostavim ti na rukama toplim od sna, na trepavicama i rumenim obrazima mali smotuljak jutra, jer drugo ništa i ne znam, samo se u jutro razumem...
(Antic)
:)
"Mila, oprosti što sam bio gad...
Oprosti za sve besane noći. Čekala si me pospana dok sam ja lutao mračnim ulicama bezimenog grada, i ljubio neke lake i nepoznate. Za svaku suzu koja ide na moj račun, jer sam bio hladan i grub, jer me nije bilo kad sam ti trebao. Za svaku ružnu reč, neuzvraćeni osmeh, neispunjeno obećanje i pogaženu reč.
Oprosti, mila... Ja sam od onih koji ne znaju ostati. Ne znam te čuvati. Ne znam te zaslužiti. Budi srecna..."
U tajnoj sam misiji, moj dom je tek maleni svitac na nebeskoj pučini, a ja sam na ovoj planeti da sretnom te učinim... spavaj samo, ne znaju oni šta mi znamo...
:)
'' Sa svim sto mu je priredila mogao je da se nosi. A onda je prestala da ga voli. I tu je izgubio svaku bitku. ''
"Kada su dve osobe u svadji, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Sto su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost medju njima sve veća.Kada se svadjate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle jos više udaljiti, jer ce doći dan kada ce udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad..."
:)
Nismo se birali, draga moja, jednostavno smo se desili jedno drugom. Nepitano si postala moj nemir, moja radost najveća, moj osmijeh i bol. Ljubav nam se, jednostavno, čitala na licima, odisali smo njome. Gdje si sada da ponovo priznaš da sam ono najbolje što ti se moglo dogoditi. Da će moje ime zauvijek imati najljepši prizvuk kad ga izgovoriš, da me nikada ni jedan zamijeniti ne može.
Moje srce, ptica divljine,
naslo je svoje utociste u tvojim ocima.
One su kolevka jutra, one su carstvo zvezda.
Moje su pesme potonule u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem u to nebo,
u njihovo osamno bespuce.
Pusti me samo da delim njegove oblake,
da sirim krila u sjaju njegovoga sunca
:)
"Takve kao ti se ne ostavljaju. Nikad.
Ali ipak sam otisao jednog dana. Naime, to je ono sto mi, mangupi muskarci, cesto cinimo bez razloga. Ona nije poslala vojsku za mnom, iako sam itekako zasluzio da budem prebijen. Istina, trazila me je jos dugo i zbunjeno, a onda je odustala. Malena oficirka je izgubila bitku zivota. Ali ja sam izgubio rat.''
Voleo bih da tvoji budući sinovi naslede boju mog glasa
i kćeri da nose moju tugu u prslučićima od svile.
Voleo bih da ipak negde sačuvaš sve moje daleke vrhove
na horizontalama tvog dna.
I da poneseš moje oči kroz tišinu svih tuđih očiju
i tuđih stanova.
(Antic)
"Ljubav
je divlja snaga. Kad pokusavamo da je ukrotimo, ona nas unistava. Kad
pokusavamo da je zatocimo, ona nas zarobljava. Kad pokusavamo da je
razumemo, ostajemo izgubljeni i zbunjeni." (Zahir)
"Citavog zivota shvatala sam ljubav kao neku vrstu dobrovoljnog ropstva. To je laz: sloboda postoji jedino kada je prisutna ljubav. Onaj ko se potpuno predaje, ko se oseca
slobodnim, taj voli celim bicem. A ko voli celim bicem, oseca se slobodnim. U ljubavi niko nikoga ne moze da povredi; svako od nas je odgovoran za ono sto oseca i ne mozemo drugog da krivimo za to. Niko nikoga ne gubi, jer niko nikoga ne poseduje. To je istinsko iskustvo slobode: imati najvazniju stvar na svetu a ne posedovati je."
:)
Sta ja znam, ja bih radije bio s pravom zenom kratko, nego sa pogresnom cijeli zivot.