Svaki put kada prestanete da volite, dio vas umire. Svaki put kada izaberete da ponovo volite, da nekom pružite ruku, i da osjećate, vi oživljavate sebe.
Ljubav ne boli. Boli odustajanje od ljubavi.
Printable View
Svaki put kada prestanete da volite, dio vas umire. Svaki put kada izaberete da ponovo volite, da nekom pružite ruku, i da osjećate, vi oživljavate sebe.
Ljubav ne boli. Boli odustajanje od ljubavi.
"I am no one special, just a common man with common thoughts. I've led a common life. There are no monuments dedicated to me, and my name will soon be forgotten. But in one respect, I've succeeded as gloriously as anyone who ever lived. I've loved another with all my heart and soul, and for me, that has always been enough."
"Najteže je što se svaka ljubav uvek ružno svršava,utoliko ružnije ukoliko je bila božanskija, krilatija u svome početku. Nema sna, ma kako idealan bio, koji se ne završi proždrljivim drekavčićem na sisi; nema utočista, kućice nema tako divne i tako snivane koju netko ne poruši. Nego, to je još razaranje materijalno; no postoji još jedno nemilosrdnije i potajnije koje se obara na stvari nevidljive: Zamislite kako se u trenutku kad se oslanjate na biće koje ste odabrali, i kad mu govorite : „Uzletimo zajedno i potražimo dno neba!“ – neki se glas neumoljiv i turoban nadnosi nad vaše uho da bi vam rekao da su naše strasti lažljivice, da nam se u kratkovidosti našoj pričinjavaju lijepa lica a u našem neznanju krasne duše, i da nužno dolazi dan u koji idol, pred bistrijim pogledom, postaje tek samo predmet, ne mržnje, nego prezira i čudjenja!"
Bodler
Ljubav ima svoje vrijeme, svoje trenutke, svoje razloge i ne možeš je zadržati uz sebe, jedino je možeš zagrliti kada dođe i biti sretan što je u jednom trenu tvog života bila s tobom.
Ljubav nikad ne umire prirodnom smrću.
Umire jer joj ne znamo
obnoviti izvor.
Umire od slepoće, grešaka, izdaje.
Umire od
bolesti i rana;
umire zbog dosade, gubitka svežine i sjaja
Ljubav je najlepši osećaj na ovom svetu! Ljubav može biti lepa poput raja, ali može i boleti poput pakla! Lako se zaljubiti, al je li to stvarno ljubav? Ljubav traži žrtvovanje i ona osoba koje se ne usudjuje žrtvovati za ljubav, zapravo se nema pravo zaljubiti! Voleti... nekoga jeste poštovati i brinuti se bez obzira na prepreke ili ograničenja. Što više volite , ta ljubav će vam više biti uzvraćena. Ljubav je strpljiva , nije ljubomorna ili pak arogantna, ohola..
Slušala je moje srce, naslonivši mi glavu na grudi, kao mali indijanac na zemlju.Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstiće, smirene na mom desnom ramenu.
-Radi li?
Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je učinila posle nekog vremena.
-Znam da radi, mila. Dobro je to srce. Malo kasni, ali kucka tu i tamo..A naročito kucka tu..U tvojoj sobi...
Pajaci su me zabezekmnuto gledali.U redu je, momci. Volim ovu devojku. Ne brinite ništa...U stara dobra romanticna vremena, kad kontracepcija još nije uzela maha medu omladinom, smrtno smo cvikali od devojcura koje bi mogle pokušati da nas "navuku na bebu".
Vremena se menjaju...
Zagrlio sam je cvrsto i ona se priljubila uz mene, dovlaceci cupav pokrivac sve do ociju.To mi se još nije desilo...Znam, nije lepo da pricam o tome, ali proslavio sam i dvadesetogodišnjicu gubljenja nevinosti.
Ne, nije mi bila prva...Ali, bila je prva sa kojom sam se "voleo", nadajuci se da ce neko od nas zatrudneti.
- Sretan rodendan, Emilija Kovacev. Nadam se da sam te upravo "navukao na bebu"...
Kusur od ljubavi mi ne treba...ja castim...
LJUBAV...
To je kratka reč, ali ona sadrži sve: ona znači telo, dušu, život, čitavo biće.
Mi je osećamo kao što osećamo toplinu krvi, udišemo je kao što udišemo vazduh, nosimo je u sebi kao što nosimo naše misli.
Za nas ne postoji ništa drugo.
To nije samo reč... to je neizrecivo stanje, koje se pomoću tih pet slova tek nagoveštava.
Pokušavao sam da se uhvatim za našu ljubav, za puku činjenicu njenog postojanja, iako su se iz dubine javljali glasovi – rugalice koji su me ismevali.
Pusti je, savetovali su mi ti glasovi. Barem sada posle svega ovog, okani se bede.
Ali ja sam znao da je ljubav bolja od svega ostalog, pa makar bila i neuzvraćena,osujećena, ili sakaluda. Želeo sam grčevito da se uhvatim za poimanje ljubavi kao stapanje duša, kao melanž, kao trijumf nečistog, polutanskog, svega najboljeg u nama nad onim samotnim, izdvojenim, oporim, dogmatskim, čistim što u sebi nosimo; ljubavi kao demokratije, kao pobeda verovanja da nijedan čovek nije ostrvo, pobeda dvočlanih Mnoštva nad svim onim besprekornim, podmuklim, aparthejdovskim Jedninama.
Upinjao sam se da odsustvo ljubavi doživim kao oholost jer ko, izuzev onog ko ljubi nema, može verovati da je potpun, svevideći i da poseduje svekoliku mudrost?
Voleti znači izgubiti svemoć i sveznanje.
Salman Ruždi
Smislio sam hiljadu stvari koje ću joj reci, a i ona je ponešto smislila, koliko je znam. Da smo rekli išta od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar. Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice ispušteno iz krila. Zadivljujuće jednostavno. Samo sam htela da imam nešto tvoje. Zauvek. Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvončiću đurđevka. Sretan sam ja momak. Neki režiseri potroše čitav život čekajući takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime. Hajde konju. Reci joj. Osetio sam da uglovi usana izmiču kontroli. Želiš nešto moje? Zauvek? Da li bi prezime moglo da posluži? Osmeh ju je ostavio bez daha na trenutak, ali je šmrknula i nastavila da slaže stvari. Ali oboje smo znali da to više nije potrebno. Zagrlio sam je, s leđa, privila se uz mene i pritisnula mi ruke sa svoje obe. Neću da se mešam, ali trebaće ti neka veća torba. Moraćeš i mene da spakuješ ako zaista misliš da odeš odavde...
"Ali ovom svetu je očigledno bitnije ono što se izgovori nego ono što ostane unutra i ne zna kako da izađe. Ono što se oseća ali mu nije dozvoljeno da izvrši invaziju na stvarnost.
Ali ja ne mogu to da izgovorim. Ne umem.
Kaže da sam vuk samotnjak. Kaže da oseća kao da smo poznanici. Ne čak ni prijatelji, već samo poznanici. Možda je tužno ovo što ću reći, ali mislim da se nikada nikome nisam potpuno otvorio i pokazao ono što jesam. Kao klinac u porodici sam bio prozvan Robinzon Kruso, u svojoj sobi kao na pustom ostrvu. Mislim da je to moja tragična sudbina. Da budem usamljena jedinka. Neimenovani atom koji krstari svemirom, ponekad zagravitira oko nekog mesta i neprimetno nastavi dalje."
(onomatopeja.mojblog.rs )
Ne znam
Verovatno zbog tog prelepog, cistog lica i tih izbacenih jagodica i te crne duge kose, koja joj nemirno pada preko lica i tih krupnih crnih ociju koje me citaju bez ijedne reci i tih prelepih, velikih usana koje ispustaju dim u usporenom snimku i nacina na koji se pomera uz ritam kao da muzika tece kroz nju i zbog toga sto je luda i puna prelepe energije koja me obasjava kao izlazece sunce, pa valjda i zbog toga sto je prelepa cak i bez seksepilne odece i sa neuobicajenom sminkom i verovatno najvise zbog toga sto je drugacija.
A, da, i zato sto ne mogu da je imam.
Ukrašcu tvoju senku, obući je na sebe i pokazivati svima. Bićes moj način odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe skidati. Na meni ceš se raspasti. Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.
Zašivacu te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.
Ljubav je čiscenje nekim. Ljubav je nečiji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.
„... Negde na obali južnih mora, gde su zvezde najdalje od svojih slika, putnici s nekog broda pojeli su ogromnu kornjaču.
Posle pet stotina godina na istoj obali našao je njenu ljušturu neki mornar i sklonio se u nju da prenoći. Ujutro, naspavan i veseo, proturio je kroz njene otvore ruke, noge i glavu i spustio se u more u toj igri sa samim sobom.
Kornjačin oklop posle pola milenije opet odzvanja od udara jednog srca i opet ume da pliva.
Tako tvoje srce odzvanja u meni...“
" Tada sam ugledao njene teške i čudne očne kapke, ispod kojih su živeli i sopstvenim plamenom sijali svetovi od kojih su trepavke, ne uspevajući da zadrže sav sjaj, bleštale tankim odsevima žeženog, zagasitog zlata u čudesnim prelivima.Dok je tako držala sklopljene oči, ja sam posmatrao njeno čelo, obraze i vrat. Oko njih je, kao letnja jara oko voćnih plodova, treptao neoivićen oreol moćnog ali jedva vidljivog sjaja, i gubio se na krajevima u pokrenutom i žitkom predelu koji brzina vožnje nosi, kida i rasipa u očima putnika.Tako smo, prelazeći prostor, dugo ćutali; ona po zakonu svoga bića i postanka, a ja u neizrecivoj slasti njenog prisustva, koja je rasla i prelivala se i odnosila sa sobom sve što se moglo pomisliti ili reci.Samo u jednom trenutku nisam mogao odoleti želji. Zaboravio sam se i prekinuo za sekund ćutanje, tek toliko koliko je trebalo da joj sa pola reči kažem kako sam neizmerno srećniji od svih ljudi na zemlji, koji svoj dan i svoju noć, svoj hleb i svoj log dele sa avetima, a ne kao ja, sa istinskom ženom savršenog bića i lika... "
Neko reče "Ljubav je zabava za sirotinju":acne:
Mnogo je zena proslo kroz moje ruke ali samo jednu i dalje osjecam...
p.s. na predlog jedne forumasice stavih ovaj citat i ovdje(pored toga sto sam postovao u thread-u misao dana) :D
Quote:
Originally Posted by Orgullo_Vikingo
Dusu dalo za signature :D
Velika, prava ljubav pokazaće svoju punu snagu samo onda ako uspe da od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, načini stvorenja koja se ne boje ni promena, ni nesreća, ni rastanaka, ni bolesti, ni života ni smrti."
Ljubav je uvek nova.
Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu - uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili raj, ali uvijek nas nekamo odvede. Treba je prihvatiti, jer ona je hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umret cemo od gladi, gledajuci bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove. Treba ici za ljubavlju ma gde ona bila cak i kad to znaci sate, dane, nedelje razocarenja i tuge.
Jer u casu kad krenemo u susret ljubavi, i ona krece u susret nama.
I spasi nas
"Kad bi sve ostalo nestalo a on ostao, ja bih jos uvek postojala, a kad bi on bio unisten a svi drugi ostali, svet bi mi postao sasvim tudj, cinilo bi mi se da nisam deo njega. Moja ljubav prema Lintonu je kao lisce u sumi-vreme ce je izmeniti, svesna sam toga, kao sto zima menja drvece. Moja ljubav prema Hitklifu lici na vecite stene ispod povrsine; izvor malo vidljive radosti ali neophodne... Uvek, uvek mislim na njega, ne kao na neko zadovoljstvo jer ni ja nisam zadovoljstvo sama sebi, vec kao na sopstveno bice."
"Da je on na mom mestu a ja na njegovom, i pored toga sto ga mrzim mrznjom koja mi zivot pretvara u zuc, nikad ne bih podigao ruku na njega. Mozes me gledati s nevericom koliko ti je volja! Ne bih ga oterao iz njenog drustva dokle god ga ona zeli. Onog trenutka kad ge vise ne bi zelela, iscupao bih mu srce i napio bih mu se krvi! A do tad-ako mi ne verujes, na poznajes me-dio tad, umirao bih malo-pomalo pre nego sto bih mu dirnuo dlaku na glavi."
Orkanski visovi
"...Neka oko tvoga srca bude otvoreno da bi vidio Ruh i spoznao nevidljive stvari. Usmjeris li svoje lice ka predjelima Ljubavi, cijeli svemir ce za te biti basca puna ruza. Sve sto tu ces vidjeti srce ce pozeljeti, sve sto srce pozeli tu ces i vidjeti. Ako prodres u srce svakog suncevog zraka, pronaci ces sunce u njima. Ako ti duh izgori u plamenu, vidjeces da je Ljubav alhemicar duha. Poci ces na put, van uskih granica vremena i prostora koji ce te odvesti do beskraja svjetla nebeskoga. Ono sto uho nije culo, ti ces cuti, ono sto oko vidjelo nije, ti ces vidjeti. Napokon, bices uzdignut na visoko staniste, iznad ovoga svijeta i svega stvorenog, na kojem sem jedinstva drugo neces vidjeti.Tom jedinstvu ces posvetiti Ljubav, srce, dusu, sve dok okom, koje ne poznaje sumnje, budes jasno vidio da samo Jedan jeste i nista osim Njega Uzvisenog nema stvarno postojanje..."
Dajem miris Grada, izmešan sa utiskom, nadom, idejom, željom, kao u snu…Dajem sve mirise, koji nestaju istopljeni pred pogledom i osmehom.Menjam ih, za ukus jednog poljupca.Ukus koji zaustavlja vreme, pretvarajući ga u san.Zauvek...
Ja sam dva puta u životu imao ljubav,mislim onu pravu,i oba puta sam pouzdano znao da je to zauvijek i da može prestati samo smrću,i oba puta je tome došao kraj,a ja nisam umro.Imao sam i jednog prijatelja,i ne bih mogao ni pomisliti da se nas dvojica za života možemo razići,ali ipak smo se već odavno razišli.
Svaki čovjek ima svoju dušu, i on je ne može stopiti ni sa čijom drugom. Dvije osobe se mogu posjećivati, mogu razgovarati i biti jedna drugoj bliske. Ali njihove duše su kao cvjetovi, ukorijenjene svaka na svom mjestu, i nijedna ne može preći ka drugoj, jer bi se inače morala rastati od svog korijena, a to joj nije moguće. Cvjetovi šalju svoj miris i svoje sjemenje, jer bi voljeli da se približe jedni drugima, ali cvijet ne može ništa da učini da bi neka sjemenka došla na svoje mjesto. To čini vjetar, a on dolazi i odlazi kako mu je volja.
Herman Hesse
Bio jednom jedan ljubavnik koji je voleo bez nade. Sasvim se povukao u svoju dušu i mislio je da će sagoreti od ljubavi. Svet je za njega bio izgubljen, nije više gledao plavo nebo i zelenu šumu, potok mu nije više žuborio, harfa mu nije zvučala, sve je bilo potonulo, i on je postao siromašan i jadan. Ali njegova ljubav je rasla, i on je kudikamo više želeo da umre i propadne nego da se odrekne lepe žene koju je voleo. Tad je osetio kako je ljubav sažegla u njemu sve drugo, pa je postala silna i vukla i vukla, i lepa žena je morala poći za njom; došla je, a on je stajao raširenih ruku da je privuče sebi. Ali kad je stala pred njega, bila se sasvim preobrazila, i on je s jezom osetio i video da je sebi privukao sav izgubljeni svet. Ona je stajala pred njim i predala mu se, a nebo i šuma i potok, sve mu je to u novim bojama dolazilo u susret, sveže i divno, pripadalo je njemu, govorilo je njegovim jezikom. I umesto da pridobije samo jednu ženu, on je držao ceo svet na grudima, i svaka zvezda sa neba žarila se u njemu i iskrila slast kroz njegovu dušu. – Voleo je i pri tom našao sebe samog. A većina voli da bi pri tom sebe izgubila.
Hesse
Ljubav je uvijek nova. Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu – uvijek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili raj, ali uvijek nas nekamo odvede. Treba je prihvatiti, jer ona je hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umrijet ćemo od gladi, gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove. Treba ići za ljubavlju ma gdje ona bila, čak i kad to znači sate, dane, tjedne razočarenja i tuge.
Jer u času kad krenemo ususret ljubavi, i ona kreće u susret nama.
I spasi nas.