I, vie nego dovoljno godina kasnije, moda nečija, moda proseda, moda bez ikoga, ti će ugledati belog leptira na jorgovanu, i irom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu oprai polenom i prolećem. A ulicom će upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videće samo drozdovo pero na eiru kako promiče za imirom, i začuće Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slua, a godinama je zna...
I zaplakaće istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo.