Ljudska priroda je takva kakva jeste, više ili manje prevrtljiva i to nije opasnost, već na koji način se sa njom postupa. Taj način postupanja je u stvari uređenje društvenog života. Edukacija i pravno uređenje tog života omogućavaju da se sa ljudskom prirodom izborimo na način dobar i po prirodu i po ljude. Očigledno je da postojeća pravila nisu dovoljno dobra pa se javljaju nova.
Poliamorija jeste jedan od mogucih nacina drustvenog funkcionisanja i takodje je moguce da bi takav sistem dao bolje rezultate, ali je, sa druge strane, imajuci u vidu prevrtljivu ljudsku prirodu, nemoguce ne osvrnuti se na njenu tamnu stranu, devijantne ispade, zloupotrebe stavljene iza paravana slobode izbora. Klizav je to teren za vecinu danasnje populacije, koja uspijeva da od svega sto moze da bude konstruktivno, napravi krajnje destruktivnu verziju.
U praksi imamo različita shvatanja i ponašanja. Ja ne kažem da je u praksi ono što pišem, već da se stvar razvija u tom pravcu i da je drugačije nije moguće shvatiti. Ko zna koliko će još ljudi slobodu shvatati kao anarhiju ili samovolju prema vlastitim hirovima i nagonima, ali uređenje društvenog života zasnovano je na odgovornosti i ljudskim pravima i slobodama. Upravo taj društveni život može da ljudske nagone ograniči na novije i kreativnije načine, jer dosadašnji očigledno nisu dovoljno dobri.
Jesu dio cjeline. Svaka pojava može imati svoje pozitivne i negativne aspekte. Međutim, na temi o preljubi se generalno govori da je to negativan aspekt odnosa među polovima, a ja novodim poliamoriju gdje preljuba praktično ni ne postoji. Ako smo sposobni za ljubav prema jednoj osobi, sposobni smo i za ljubav prema više njih, jer sposobnost da volimo na cjelovit način kako je to u ljubavi zapravo dovedeno do ideala, može da se javi bez obzira na postojanje osobe za koju već vezujemo ljubav. Naša sposobnost da volimo se ne završava sa vezivanjem za jednu osobu. Ljubav nije nagonska pojava, seksualnost jeste. Ako možemo da volimo na način ljubavi onda je seksualnost dio cjelovitog odnosa, a ne nagonom generisana praksa. Nagon isključuje slobodu izbora. Ljubav je proizvod slobode izbora. ...
Tacno je da sam ja govorila o negativnim, a ti o pozitivnim aspektima, ali je takodje tacno, da su i jedni i drugi dio cjeline i ne moze se iskljuciti niti jedan od njih. A sloboda nije podilazenje nagonima, ali odlicno znas da u praksi zna da postane bas u to, da se prosto zloupotijebi, kao i svaka druga sloboda, koja je covjeku ikad bila na raspolaganju.
Ako sam dobro shvatio u tvom postu su potencirane negativne strane slobode izbora, pri čemu se sloboda shvata kao podređena našim nagonskim, životinjskim osobinama. Ja potenciram pozitivne i smatram da je sloboda odgovornost, a ne podilaženje nagonima. Da li sam to pogrešno razumio? :)
Zacudio bi se koliko nije drugacije, samo govorimo o dva razlicita aspekta iste stvari, sto nikako ne dovodi u pitanje ni moj, ni tvoj stav, vec upotpunjuje pricu. :)
