ReCycle Bin [PrOtEcTeD]

[NiNaNiCa^]

NADAM SE[size=7]![/size] da ce se sav zenski svet....i ono malo muskog sto je ovo obilazilo....Sloziti....
Da je ipak moramo imati..... [pogotovo InDy,cupka i ja...]
Jer posle nekih manjih,ili vecih propalih ljubavi....
Uvek ima nesto sto bi trebalo...A opet ne moze da se baci...


Vec ceka.... :oops:
Izvolite...

[NiNaNiCa^]

Ako dodjes mi ti....
Ako svratis...Neka bude kao slucajno...
I nek bude dan...
Za bivse ljubavnike noc je teren opasan....

Na vratima jos...Novom devojkom mi se pohvali...
Kazi da srecan si ko nikada...
Kao prijatelj los...Mojoj sujeti podvali...
Daj mi do znanja da se ne nadam....

[cupka]

Zhao mi je Ninochkice shto chu te razocharati ali ja se ipak povlachim i sa mjesta moderatora i sa foruma uopshe :wink:
Nash chuveni topick ReCycle Bin je bio neshto shto je predstavljalo smisao chitavog podforuma ljubav.Ti znash da su se tamo pisala nashe UMotvorine i da je sa njim otishlo u nepovrat toliko lijepe poezije i proze.Ja bih iskreno voljela da ga ti opet ozhivish i da nastavish tamo gdje smo stale.Puno sreche u tome i Pozdrav od mene

[Sick-Boy]

Nash chuveni topick ReCycle Bin je bio neshto shto je predstavljalo smisao chitavog podforuma ljubav.

E, ne daj Bože da je smisao svih naših priča o ljubavi ležao u kanti za otpadke. :?
Ja na ljubav tako ne gledam, niti na ovaj podforum posvećen njoj. Prošlost ima svoje draži, svoju dimenziju... Ona mami i osmjeh i suze, i radost i patnju... ali nipošto se njoj ne smije sve podrediti i potčiniti. Njen domen obuhvata sve ono do SADA. Ali čovjek je okrenut prema onome što slijedi, ne prema onome što je bilo. Prošlost je tu da začini, ukrasi ovaj trenutak, da upozori, šapne neki savjet... ali nipošto da budes zagledan u nju, ili, ne daj Bože, da ti ona predstavlja smisao svega što ti osjećaš i što imaš reći o ljubavi. Smisao je u tebi, u tvom srcu...:wink:
Ljubav ne kleca, niti se predaje, jer to onda nije ona. Čovjek će uvijek moći da voli i uvijek će imati snage za to. Koliko god bio slab i ubijeđen da je umoran od svega, srce ga moze "iznevjeriti" i progovoriti drugačije. Zato mislim da ovdje ništa nije stalo, nit' se prekinulo... Prošlost ostaje za nama, a ljubav će trajati... rađa se nanovo svakog novog dana... svakim novim poljupcem, pogledom, dodirom...

[NiNaNiCa^]

jaoj Sick-Boy iznenadio si me...iskreno....
Svidja mi se sve sto si napisao i slazem se sa svime...... bas lepo


A za moga chupkija zenskog stvora najboljeg....
NE OSTAVLJAJ MEEEEE...tj. nas....
Sta je bilo bilo je...da se vrati ne moze....
Ali ponovo cemo mi....Znas da smo uporne,obe!!!
Ono sto smo napisale...A sto je otislo u pravu kantu ,NEKOM GRESKOM,
NEK JE OTISLO!!!!
Imamo mi jos mnogo toga da napisemo....
Jos umotvorina mora da ostane iza nas...i zato te molim:
NEMOJ DA SI MRDNULA ODAVDE

/me voli CHUPKIJA cicu

[rain_wind_storm]

Prošla dva dana toliko sam sretan,kao da sanjam.
Čini mi se da te volim otkad sam te upoznao.Čak i prije ,otkad znam za sebe.
Znam da zvuči ludo,ali kao da si uvijek bila uz mene.
I sad kad sam te pronašao,ne mogu te prestati voljeti.Želim biti stalno s tobom.
Neizdrživo je ,ne mogu se zadovoljiti s ono malo sati što se potajno nađemo.
Ali više nisam samo ja u opasnosti,sada bi i ti mogla nastradati kada bi nas uhvatili.
Zato se neko vrijeme nećemo vidjeti.Ne mogu ti napisati zašto,ne znam tko sve može ovo pismo pročitati.
I ne boj se ,čak i da me prestaneš voljeti ne bih te mogao zaboraviti...

[Argonaut]

Sick, uvijek sam znao da ima nesto zenskasto u tebi. :P

Kantu za smece treba ponekad (da ne kazem cesto), isprazniti. Da stane novog smeca. :P

[NiNaNiCa^]

Sick, uvijek sam znao da ima nesto zenskasto u tebi. :P

Kantu za smece treba ponekad (da ne kazem cesto), isprazniti. Da stane novog smeca. :P

Vidis da si stao ?:P
Sto znaci da jos nismo ni blizu njenog punjenja....
Mogli biste se potruditi

[Argonaut]

Ninanice, zasto ono sto bi trebalo, a ne moze da se baci (prljavi ves?) iznosili na forumu, pred drugima? Ja ili bilo tko drugi?
Sick je potpuno u pravu sa svojom izjavom, samo sto je to izrekao na nacin kakav nitko ne bi ocekivao od pripadnika muskog roda. :P

O svojoj kanti za smece razgovaram samo u 4 oka i uz povecu kolicinu piva.

[NiNaNiCa^]

Vidim da ovde ima previse bukvalista...uhhh....
No nema veze....ludujte.

[Sick-Boy]

Sick je potpuno u pravu sa svojom izjavom, samo sto je to izrekao na nacin kakav nitko ne bi ocekivao od pripadnika muskog roda. :P

Ćuti tu, barabo jedna! :P
O ljubavi sam uvijek onako pisao, to i sam znaš. Ako ne, onda pogledaj poneki moj post od ranije (srećom, ostalo ih je nekoliko koji su preživjeli "zemljotres"). Jedina razlika je u tome što sam prošarao tekst bojama i smajlićima malo više nego što to inače činim. E, jebiga, ako ti je to toliko bitno...

P.S. Ajmo na fer, da onda vidiš šta je "ženstvenost". :P :wink:

[^Tijana^]

a vazda li mi je bilo milo da ga citam. 8)

[rain_wind_storm]

Nocu neku volim koju nikada po danu necu naci.
Ona ima u vatru ochima, oluju u kosi.
Ona ima haljinu tanku, posutu divljim ruzama.
Ona brani svoju dolinu sa sedam brezuljaka.
Ona se smjesi vazda ogledalu koje niko drugi ne vidi.
Ona je kadra da poput kockice pokaze jedan ili sesticu.
Ona je sljuncani odron s buketom makova na kresti vrha.
Ona je Leda sto gaca mocvarama trazeci svog labuda.
Ona ima balkon okrenut moru gdje je vidjeh mnogo veceri.
U haljini od morskih vatri, dok je potonulo jedro
disalo negdje u dubini.
Ona veli: Zovi me noc, jer tako ces pronaci
korjen dobra sto se danju naziva zlo.
Ona sve dalje odganja tamo gdje osjeka nikada ne prestaje.
To je ta koju volim nocu a nikada je po danu naci necu.

[NiNaNiCa^]

Gledam u daljino?
Prebledelo,zbunjeno?.
Vise ne vidim ni tragove one nekadasnje srece?.
Kao da smo koracali po pustinji?Vetar je opet izbrisao tragove.

[rain_wind_storm]

Prije ili kasnije morat cu naucit ne voljeti vise ovako...I vratiti i nebo i zemlju mojim krhkim zivcima...prije ili kasnije...
Osusit cu moje rane logorskom vatrom
I bicu sretan zivotom kojeg cu vodit..prije ili kasnije...
Ne tu, nazalost ne uz tebe...
Ne tu, ne sada zato jer...
Jer nije dovoljno bit zajedno....Da bi se reklo da je sve ok...Dok nam drugi, jos uvijek pripada, nazalost...Sad vec, pricamo u jednini...
I previse me boli...Jer si bila dio mene...
Prije ili kasnije imat cu kucu ogradjenu stablima
I jednu ruzu, ona ruza koja ti nisi...nisi za mene...
jer nije dovoljno bit zajedno
Da bi se reklo da je sve ok....Da nas nesto jos uvijek zadrzava tu..Sad vec, pricamo u jednini
...I sve nas boli
....Znas, ne osjecam te istom...A ti se ne mozes promijeniti...Ne tu, nazalost ne uz mene...Ne tu, ne sad zato jer...Prije ili kasnije morat cu naucit ne voljeti vise ovako...

[NiNaNiCa^]

Jednog dana ces se vratiti....I sve ce ponovo doci na mesto....
Taj dan nece skoro doci...Znam.....
Jer ipak...Puno vremena treba da bi oprostio sto sam ubila...
Sto sam svoje ruke uprljala necim tako nevinim...Kao sto je bila nasa ljubav....
Ali,jednog dana ces shvatiti....Da bez tebe nista isto nije...I da te volim i vise nego pre :cry:

[Argonaut]

Sad razgrnite sve ove gluposti koje ste napisali i uocite ogromnu kolicinu ego megatripova.

[jzonda]

[size=6]Ja sam bio poslednji
Što ti je krišom u sobu svratio
One noći kad sam te
Na minus 10 za Beograd pratio[/size]Ja sam bio poslednji kome si tada srušila muški san
Mogu valjda prvi bar
Da ti se javim i sina čestitam

[wild__silence]

Nece Moci NIKADA ... Olovka Ni Hartija ...
Ni svi Ruski postari .. Ne mogu ti poslati ...
Pismo koje .... Pisem Ja ..
Marka s likom Lenjina ...
i U pismu Jedina .... TUGA STO ME RAZBIJA .....

NIJE VOTKA RAKIJA
MADA NOCAS UDARA
TUGA MI JE VELIKA ... VELIKA K`O RUSIJA ...

[kIkICa]

[size=6]...[/size]

:cry:

[NiNaNiCa^]

Uhh...nesto sto mi je najmilije kad procitam.....
[size=1]Nekako se pronalazim....
[mozda ne bih trebalo][/size] :oops: :oops: :oops: Ali evo:
"Svi u gradu su spavali sa njom...[Mada to i nije neki velik grad] i imali su je kad god su hteli!
Samo njemu nije dala ni da je poljubi,jer je znala da je godinama slepo obozava,i da misli da je mnogo bolja od onoga sto se o njoj prica..."
Momo Kapor-Pakao....

[Gile_sampion]

[Gile_sampion]

Ovo sam napisao one veceri kad je otisla... uvek se vadim tako sto napisem nesto... mozda na kraju izdam knjigu Ovo je prvo sto izlazi u javnost od svega sto sam napisao...

Mi nismo “mi”…stvarnost… da li je tako bilo juce, kada si poslednji put razbila monotoniju ispitnog roka i ostavila svoj miris u mom stanu?Ako razmislim, a pitam se da li je to u ovom momentu uopste moguce, rekao bih - “bilo je tako”…Ti nisi bila ti…ona moja, ona kakvu te oduvek znam!Nesto je slutilo na kraj ali sam mislio, cak bio siguran, da smo “mi” mnogo jaci od toga!Ti i Ja!Tim!Jaki i kod kuce i na strani!I dalje mislim da jesmo, mozda zato sto nisam u stanju da shvatim da gresim... Jednog dana verovatno ocu…Boze moj, kad bi taj dan bio vec sutra…ali ne, ne moze tako…bilo bi suvise jednostavno!Pre toga moracu naci odgovor na sledeca pitanja - Kako da zaboravim ono jutro kada si bunovna i snena istovremeno usetala u amfiteatar i moj zivot i kad si sela sama do mene jer je drugarica kasnila zbog guzve na tamo nekom mostu…Kako da zaboravim ono mesto koje si sutradan sacuvala za mene… Kako da zaboravim onaj treptaj oka u kom smo se prvi put poljubili i kad si uz osmeh prosaputala “Vidis, nije bilo tesko!” Naizgled ne…ali izgled obicno prevari… i ti si stvarno mislila tako… mozda zato sto nisi znala da si bila moja Troja, nedodirljiva, upornoscu osvojena i na kraju izgubljena… Kako da zaboravim dok si saputala “Hladno je, ugrij me” i dok su tvoje ruke trazile moj dzep da se zgreju…Kako da zaboravim tvoj osmeh…Kako da zaboravim miris tvoje kose…Kako da zaboravim tvoj umorni glas kada te ujutru probudim samo da bi ga cuo…Kako da zaboravim ukus labello jagode sa tvojih usana…Kako da obrisem trag tvojih ruku sa mog lica…Kako da shvatim da vise necu dobiti tvoju poruku napisanu velikim slovima koja sam u isto vreme mrzeo i voleo…Kako da naviknem da posle zvona telefona umesto tvoje veselo “hej” cujem svakodnevno “halo”…Ko da mi kaze “Moj zivote dal’ si ziv”…Koga sada da zovem “Ljepoto moja”… Iz cije ruke da pojedem sladoled u januaru…Koga da sacekam u “zasedi”, krenem za njim kroz “kneza” i ovlas povucem za rub kaputa…Kome da se prikradem, poklopim oci i poljubim u vrat…Kome da zakasnim 30min…Kako cu proci pored mesta na kom smo se cekali…Kako da jednim potezom gumice obrisem sve one divne stvari koje sam planirao za nas…Kako da ne okrenem tvoj broj telefona kada prsti za drugi ni ne znaju…Kako da pogledam sa mog prozora a da u daljini ne vidim odsjaj neonske reklame sa vrha tvoje zgrade… Sta ako ti slucajno posaljem tudju poruku kao mnogo puta pre jer, znas i sama, pre svakog imena u mom imeniku stoji tvoje …Sta da kazem ako me neko povede tamo gde je samo sa tobom prijao ukus kafe…Sta da kazem ako me neko povede nasom stazom…Sta da kazem ako te slucajno sretnem…Kome da dam pesmu koju sam tebi napisao a nisam imao hrabrosti da ti je dam...Kako da nastavim da slusam nasu laganu stvar a da prezivim… Kako da ti budem drug…Kako da shvatim da je godina nestala u jednom danu… Kako ovu noc da izguram…Kako da prezivim utorak…i na kraju - kako da sve ovo precutim…!? Ali… moram…zbog tebe…neka…znam da ce ti biti lakse kada se ujutru, mozda poslednji put cujemo, kada se nasmejem i kazem da mislim isto kao i ti i da je tako najbolje za nas… a i da ti sve ovo kazem, pitam se da li bi uopste znacilo… jer, ti si sama vec odlucila…odatle je vec jasno da, mi nismo “mi”, ljepoto moja…

P.S. popili smo kafu sinoc... smejali smo se i kisnuli zajedno... obecao sam sebi te veceri da cemo biti prijatelji... ne zato da bi zivio u nadi da ce se nesto promeniti i da cemo ponovo biti zajedno vec zato sto stvarno to zelim... jos uvek se vadim... treba mi jos samo malo vremena... bitno je da su glava i razum isplivali a za srce ce biti leka "kad mu nova ljubav dodje"

[Tammy]

Ne zamerite zbog ovoga shto cu napisati ali...

stvarno ne umem da patim za nekim propalim vezama,sebichnim osobama,ljudima koji su utroshili vrlo "malo" mog vremena.. Nisam "operisana" od osecanja,samo ne razumem ljude koji sebe "troshe" ni zbog chega.. u stanju su satima da plachu,popushe 5 kutija cigarete,ne jedu,ne dishu...samo zato shto su,Boze moj,izgubili "ljubav svog zivota".. Probudim se svako jutro presrecna (ma blaga je to rech..) zato shto mogu da stanem na svoje noge,zato shto nemam peska,kamenja,stena u bubrezima,zato shto sama mogu da odem u wc (ne postoji vec bol,ni gori osecaj nego kada ne mozesh da brinesh o sebi,kada ne mozesh da ustanesh do kupatila,nego te kache na katetre,stavljaju na "lopate"..)Ne preterujem verujte mi... Ne umem da budem tuzna,zahvalna sam za svaki dan,sat koji prozivim & dozivim...za ljude koje volim i koji su uz mene (za sve druge mi se 'ebe uz oproshtenje)... Uzivajte dok mozete i ne troshite se bezveze jer je dovoljan trenutak da sve prestane..Prashtajte josh jednom... ~~~

[Infected]

Shit! Ode stara korpa za otpatke! A bila je dobra. Bilo je sve dobro. I bice ponovo. Svega. Zivot nam to neprestano pruza i uzima. "Zemljotres" na forumu? Ma jok. Doslo je vrijeme da se ide. I treba. Nesto novo nas uvjek ceka.
Jer: "Sreca prati srecne a nevolja jake!"