*francuska poezija*

[Diablesse]

pochev od jacques-a preverta, preko nezaobilaznog victora hugoa, paula verlainea, pa do arthura rimbaud-a...nikad prevazidjeni francuski knjizhevnici chija ce djela vjechno zhivjeti...

JESTE LI UPOZNATI SA NJIHOVIM STVARALASHTVOM i kakav utisak na vas ostavljaju njihove pjesme prozhete snazhnim emocijama? :?:

[Thomas_O_Malley]

O gospodjice, vidim da si vrijedna bila :wink:

Bravo za topic!

Neka moj prvi , skromni doprinos uspjehu topica bude sajt za koji sam siguran da ce svi ljubitelji francuske poezije , posebno oni koji govore francuski jezik stavit u svoje "favorites" :

http://www.poetes.com/

Za one koji posjete sajt , a budu imali poteskoca oko prevoda i objasnjenja neka se ne ustrucavaju da se jave. POZDRAV , i jos jednom BRAVO za topic!!!! :wink:

[Diablesse]

leNgendo! 8)

ja ispadoh sebichna, nisam se sjetila da ubacim taj site za sve zainteresovane (inache mi je odavno u FAVORITES :wink: ).

svi mi govore da sam mozhda i previshe zainteresovana za franc poeziju (i franc jez uopshte), ali ona mi prichinjava veliko zadovoljstvo.

da, thomas i ja smo tu ako kome zatreba pomoc oko prevoda (:

btw, THOMAS (a i OSTALI!), chija ti se djela najvishe svidjaju? ja lichno ne mogu da se odluchim samo za jednog pjesnika. :?

[Diablesse]

jedna od najljepshih prevert-ovih pjesama...


Jacques Prévert *Barbara*

Rappelle-toi Barbara
Il pleuvait sans cesse sur Brest ce jour-là
Et tu marchais souriante
Épanouie ravie ruisselante
Sous la pluie
Rappelle-toi Barbara
Il pleuvait sans cesse sue Brest
Et je t'ai croisée rue de Siam
Tu souriais
Et moi je souriais de même
Rappelle-toi Barbara
Toi que je ne te connaissais pas
Toi qui ne me connaissais pas
Rappelle-toi
Rappelle-toi quand même ce jour-là
N'oublie pas
Un homme sous un porche s'abritait
Et il a crié ton nom
Barbara
Et tu as couru vers lui sous la pluie
Ruisselante ravie épanouie
Et tu t'es jetée dans ses bras
Rappelle-toi cela Barbara
Et ne m'en veux pas si je te tutoie
Je dis tu à tous ceux que j'aime
Même si je ne les ai vus qu'une seule fois
Je dis tu à tous ceux qui s'aiment
Même si je ne les connais pas
Rappelle-toi Barbara
N'oublie pas
Cette pluie sage et heureux
Sur cette ville heureuse
Cette pluie sur la mer
Sur l'arsenal
Sur le bateau d'Ouessant
Oh Barbara
Quelle connerie la guerre
Qu'es-tu devenue maintenant
Sous cette pluie de fer
De feu d'acier de sang
Et celui qui te serrait dans ses bras
Amoureusement
Est-il mort disparu ou bien encore vivant
Oh Barbara
Il pleut sans cesse sur Brest
Comme il pleuvait avant
Mais ce n'est plus pareil et tout est abimé
C'est une pluie de deuil terrible et désolée
Ce n'est même plus l'orage
De fer d'acier de sang
Tout simplement des nuages
Qui crèvent comme des chiens
Des chiens qui disparaissent
Au fil de l'eau sur Brest
Et vont pourrir au loin
Au loin très loin de Brest
Dont il ne reste rien.

[Thomas_O_Malley]

Necemo izmisljat toplu vodu i govorit o tome koliko je tesko izmedju takvih genijalnih umova izabrat samo jedan kao omiljeni...

Mislim da sam pojam " francuska poezija" ne bi mogao bit shvacen u potpunosti ako se , prilikom citanja, izostave djela cak i onog umjetnika kojeg smatrate najmanje bitnim... Medjutim ja sam , citajuci dosta tih djela ipak stvorio poseban afinitet prema Rembou i njegovom nacinu pisanja jer mi , iako je moja ocjena previse laicka, najljepse "slika" situacije,desavanja,odnose... Naravno da ne mogu ostale zanemarit , ali njega isticem jer kod njega cesto u pjesmama mogu da prepoznam i izraze koje bi upotrijebio svako od nas! Umjetnost pisanja poezije prozete zargonom... To me privuklo definitivno! :wink:

[Diablesse]

i meni se dopada rimbaud-ov stil, ali ne bih mogla da ga istaknem bash kao najomiljenijeg s obzirom da nisam dovoljno upoznata s njegovim stvaralashtvom. vishe sam se susretala sa djelima prevera, igoa, verlena...etc. u svakom sluchaju, odushevljena sam francuskom poezijom uopshte. 8)

[Thomas_O_Malley]

ma uzasno je tesko izabrat...ali u tome i jeste draz! Cim je tesko izabrat znaci da nesto vrijedi ! Apsolutno podrzavam formulaciju da poeziju treba citati na izvornom jeziku ... naravno uz uslov da se jezik razumije

[Diablesse]

(: (a vidi nas polemichara... :P ) ne znam shta vishe da kazhem po ovom pitanju (sem da se ponavljam). u svakom sluchaju, drago mi je shto nisam jedina kojoj se dopada strana poezija (narochito francuska), i to chitana u originalu.

p.s.: kad smo vec kod "izvornog jezika", govorish li ruski? vidjeh novi topic o ruskoj knjizhevnosti, ali ja znam samo "SPASIBA" :P au secours!

[Revelin]

:yipiiii: Eh sad, ja ne znam francuski {ako sam ga učio 4 god u školi, don't tell anyone! :wink: }! Sad ti mene malo: killing softly with this song...

[Diablesse]

:yipiiii: Eh sad, ja ne znam francuski {ako sam ga učio 4 god u školi, don't tell anyone! :wink: }! Sad ti mene malo: killing softly with this song...

hahahaha :lolblue: :lolblue: :lolblue: pamti pa vrati, a? :P

[Revelin]

:monkey:

[Diablesse]

:monkey:

(: znachi ne znash francuski...pa ok onda, a jesi li upoznat sa nashim PREVODOM poezije franc pjesnika?

[Diablesse]

Sjecas li se Barbara
Jacques Prevert


Sjecas li se Barbara, padala je kisa neprestana
nad Brestom toga dana, a ti si isla nasmijana
pokisla, ozarena, ocarana, pod krupnim kapima kise
sjeti se Barbara, sretoh te u ulici Sijama
smijala si se, i ja sam se smijao
sjecas li se Barbara

Nisam te poznavao, nisi ni ti mene
sjecas li se, sjecas li se toga dana
i ne zaboravi ga.

Jedan covjek ispod neke kapije, zaklonjen
viknuo je tvoje ime, Barbara
a ti si potrcala njemu po kisi
pokisla, ozarena, ocarana
i bacila si mu se u zagrljaj

Sjecas li se Barbara,
ne ljuti se sto ti kazem ti
jer ti kazem svakom koga volim
pa cak iako ga ne poznajem.

Sjecas li se Barbara i ne zaboravi nikad
tu kisu tako blijedu i tako srecnu
tu kisu nad morem, nad arsenalom
nad brodom iz Cezana

Oh, Barbara
velika je svinjarija taj Rat i sta je sa sobom
sada
pod kisom od gvozdja, vatre, celika, krvi

A onaj koji te je stezao u zagrljaju, zaljubljeno
da li je umro, nestao il je jos ziv

Oh, Barbara
jos uvijek kisa pada nad Brestom kao sto je padala
nekada

Ali nije to isto, jer sve je poruseno
To su samo posmrtne kapi kise, uzasne i ocajne
A nije ni onaj potop kise, gvozdja, celika, krvi
vec prosto kisa iz oblaka koji nestaju kao psi
kao psi koje donosi vodena struja iz Bresta
da istrunu negdje daleko, vrlo daleko od Bresta,
od koga nije ostalo nista.

[Revelin]

poezzzzzzzija?! Nisam baš upoznat sa prijevodima francuske poezije... :cry:

[Revelin]

Mada je pjesma lipa!

[Thelma]

"Strvina" Sharla Bodlera - jedna od najljepshih ljubavnih pjesama :wink:
Ima ih josh naravno...
Apolinerovi eksperimenti su interesantni i dan-danas...
Izivnite, ali od "Barbare" (a zbog Sherbedzije!) mi je odavno prilichno sick...sorry

[Diablesse]

"Strvina" Sharla Bodlera - jedna od najljepshih ljubavnih pjesama :wink:
Ima ih josh naravno...
Apolinerovi eksperimenti su interesantni i dan-danas...
Izivnite, ali od "Barbare" (a zbog Sherbedzije!) mi je odavno prilichno sick...sorry

moracu da prochitam tu bodlerovu pjesmu :wink: a to za "barbaru"-ok je, svako ima pravo na svoje mishljenje 8) meni se lichno pjesma svidja i imam utisak da mi nikad nece dosaditi :P

[Thelma]

"Strvina" Sharla Bodlera - jedna od najljepshih ljubavnih pjesama :wink:
Ima ih josh naravno...
Apolinerovi eksperimenti su interesantni i dan-danas...
Izivnite, ali od "Barbare" (a zbog Sherbedzije!) mi je odavno prilichno sick...sorry

moracu da prochitam tu bodlerovu pjesmu :wink: a to za "barbaru"-ok je, svako ima pravo na svoje mishljenje 8) meni se lichno pjesma svidja i imam utisak da mi nikad nece dosaditi :P

Oh, sorry! Ja sam naglasila zashto mi je vec odavno muka od te pjesme...toliko je (zlo)upotrebljavna u Sherbedzinjinoj interpretaciji (a on ionako ima uvijek isti ton, isti manir recitovanja) da zbilja jedno duze vrijeme nisam mogla ni da pomislim na "Barbaru". Tada se i djeci davalo to ime kao shto se dnas daju imena junakinja shpanskih serija!!! Zbilja je tako bilo!
Slichno je i sa Preverovom pjesmom "kako naciniti portret ptice" - toliko se izlizala od previshe "upotrebe"!
A iskreno, i Prever ima mnogooo ljepshih pjesama!

[Diablesse]

ma ok je (: razumijem shta (h)ocesh da kazhesh... :wink: 8)

[Reea]

Rekoh svome srcu,slabom srcu svome
Zar ti nije dosta svoju dragu ljubit?
Zar bas neprestance treba srce gubit,
I rasipat srecu u trazenju tome?

Reklo mi je srce:Ne, to dosta nije.
Ne, to nije dosta svoju dragu ljubit,
Vec bas neprestance treba srce gubit
Sladje nam je sreca, sto je bila prije.

Rekoh svome srcu,slabom srcu svome:
Zar to nije dosta, ova vjecna tuga?
I kad neprestance nadolazi druga,
Ne patis li bol u trazenju tome?

Reklo mi je srce:Ne, to dosta nije,
Ne, to nije dosta,ova vjecna tuga.
I kad neprestance nadolazi druga
Sve su sladje boli, sto su bile prije.

Alfred de Musset

[apsolutno_nemoguca]

Za tebe ljubavi moja

Išao sam na trg ptica
I kupio sam ptice
Za tebe
Ljubavi moja

Išao sam na trg cveća
I kupio sam cveće
Za tebe
Ljubavi moja

Išao sam na trg železa
I kupio sam okove
Teške okove
Ljubavi moja

[apsolutno_nemoguca]

Uvelo lišće

Želela bih da se uvek sećam
Srećnih dana naše ljubavi
Tada je život bio mnogo lepši
I sunce blistavije bilo no danas
Uvelo lišće slaže se po zemlji
A ja te još nisam zaboravila
Uvelo lišće slaže se po zemlji
Ko naša tuga i uspomene
Hladni vetar odnosi ih
Zajedno sve u noć zaborava
A vidiš nisam zaboravila
Pesmu koju si mi pevao
Ta pesma je bila slična nama
I tebi koji si me voleo
I meni koja sam te volela
Živeli smo zajedno
Ti koji si me voleo
I ja koja sam te volela
Ali život razdvaja one
One koji su se mnogo voleli
O sasvim polako i bez šuma
More briše tragove po pesku
Koraka razišlih se ljubavnika.

[apsolutno_nemoguca]

Kad

Kada lavče doručkuje
lavica se podmlađuje
Kad oganj traži svoj deo
zemlja crveni
Kad smrt govori o ljubavi
ćivot podrhtava
Kad život govori o smrti
ljubav se osmehuje.

[apsolutno_nemoguca]

Bašta

Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opiše
Kratki sekund večnosti
U kome si me ti poljubila
U kome sam te ja poljubio
Jednoga zimskoga praskozorja
U Parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na zemlji
Na zemlji koja je zvezda

[apsolutno_nemoguca]

Predosećaj - Rembo

U plav letnji suton, krenuću na staze,
Hoću, bockan žitom, da kroz nisku travu,
U njenoj svežini, moje noge gaze
I da vetar kupa moju golu glavu.
Bez misli, bez reči, pozvan od daljina,
S dušom, od ljubavi silne opijenom,
Na put ću da pođem, poput ciganina,
Kroz Prirodu - srećan kao s nekom ženom.