Da li je Berlinskim kongresom Crna Gora baš toliko ukraćena i oštećena? Analizirajmo nekoliko nespornih činjenica. Najprije, udovoljeno je zahtjevu Crne Gore da se ona, u pitanju međunarodnog priznanja, ne izjednači sa Srbijom i Rumunijom, koje su bile države pod formalnim sultanovim suverenitetom.
Teritorijalni dobici
Učesnici Kongresa su, kao što je već navedeno, napravili u ovom slučaju uočljivu razliku između njih. Drugo, teritorijalni dobici Crne Gore uopšte nijesu bili neznatni, kao što se tvrdi. Prije Kongresa teritorija Crne Gore je iznosila 4.400 km2, a poslije odluka Kongresa gotovo 10.000 km2. To znači da je državna oblast Crne Gore više nego dvostruko uvećana. Matematički gledano, to ne izgleda malo. Treće, da li su na Berlinskom kongresu Crnoj Gori oduzete oblasti koje je vojnički osvojila? Osim jednog dijela u Primorju – od rijeke Željeznice do Kufina, sve ostalo što je vojnički zauzela, Crna Gora je i dobila. A da li je Crnoj Gori pripalo i ono što nije vojnički zaposjela, odnosno, oblasti za koje nije “krv prolijevala”? Odgovor na ovo pitanje je potvrdan. Odlukom velikih sila Crna Gora je, recimo, dobila Podgoricu, a za osvajanje ovog grada njena vojska nije ispalila ni jedan metak. Uostalom, u mnoge oblasti koje je na Kongresu dobila, njena vojska nikada nogom nije stupila.
Da je bilo drugačije...
Odluke Berlinskog kongresa koje se odnose na Crnu Goru možemo posmatrati na još jedan način. Zamislimo da Crna Gora nije odlukama Kongresa uskraćena u svojim teritorijalnim pretenzijama, već da je dobila sve što je smatrala da treba da dobije. Crna Gora bi na taj način bila petorostruko uvećana, a broj stanovnika porastao bi za oko 400.000! Kako bi izgledala ova nova Crna Gora?
Vlast Cetinja prostirala bi se između Neretve i Bijelog Drima, a to znači da bi obuhvatala ne samo oblasti različitog kulturološkog i ekonomskog profila, već i civilizacijski suprotstavljene krajeve. U takvim okolnostima državne institucije bi dobile zadatak koji, imajući u vidu njihov karakter, zasigurno ne bi mogle da izvrše. Takođe, ovim proširenjem Crna Gora bi dobila više od 300.000 stanovnika nepravoslavne vjeroispovijesti, što bi državu dovelo u suprotnost sa političkim i nacionalnim identitetom na kojem je vjekovima počivala. Tadašnji Crnogorci bi iz rata izašli kao pobjednici, ali bi u mirno doba ušli kao nacionalna manjina. Bio bi to jedinstven rezultat ratne pobjede u istoriji ratovanja.
Ali, čak i ako bi se u toj novoj državi sve bilo idealno, da li bi za 30 godina crnogorski identitet imao isti karakter kao i prije Berlinskog kongresa? Nijedna elaboracija ne dovodi do pozitivnog odgovora. Sve to navodi na zaključak da bi Crna Gora, da su joj ispunjeni maksimalni zahtjevi na Berlinskom kongresu, samo dobila niz problema koje ne bi mogla, niti umjela da riješi. Posmatrano sa te strane, velike sile koje Crnoj Gori tada nijesu bile naklonjene, učinile su joj uslugu.
Lobiranje
U Berlin poslao je i knjaz Nikola svoje zastupnike, vojvodu Boža Petrovića i vojvodu Stanka Radonjića. Prvi je došao iz Beča, a drugi iz Petrograda. Odmah po zaključenju svetostefanskog mira, tek je knjaz vidio da sile hoće da svetostefanski ugovor obore, poslao je vojvodu Boža Petrović U Beč, da zadobijepristanak austrijske vlade na ono, što je svetostefanski ugovor odredio Crnoj Gori. On je oduzimao svaku nadu Crnoj Gori i na dio Hercegovine i na primorje. Vojvoda Radonjić uputio se odmah iz Sv.Stefana u Petrograd, zajedno sa velikim knjazom Nikolom, po naredbi knjaževoj, da kod cara i ruske vlade nastoji, da Rusija na kongresu ne popušta ništa od ugovorenoga za Crnu Goru, a viši dobici od kongresa nijesu se mogli ni očekivati.
Dolazak Radonjićev u Petrograd bio je taman u vrijeme, kad je bila najveća napetost između Rusije i Engleske. 1.maja javio je knjazu dag a je primio car Aleksandar i rekao mu: “Daj Bože, da održimo što smo zadobili s tolikijem žrtvama, ali ako bude potrebe ponovo ratite, ja sam uvjeren da će se Crnogorci kao vazda pokazati”. Preporučujući interese Crne Gore – javlja Radonjić u istoj depeši – izrazio sam caru da je Vaše Visočanstvo gotovo i pošljednju kap krvi žrtvovati, a ne pustiti nove granice, a osobito morsku obalu. Car mu je odgovorio, da ne može nako dobro biti za Crnu Goru.
Vojvoda Božo Petrović izvijestio je knjaza još iz Beča o raspoloženju austrijske vlade i da mu je grof Andraši otvoreno izjavio, da Austrija neće nikada pustiti Crnoj Gori more, s toga da je knjazu ljepše da ne čeka kongres, nio da odmah povuče vojsku iz Barskoga primorja i napusti ga. Knjaz naredi depešom od 13. Maja vojvodi Radonjiću, da sve ovo saopšti Gorčakovu i Girsu. “Jasno im i odsudno reci, da ćemo mi i onda kada bi nam i sami kongres oduzeo Primorje, krvavo se pobiti za Bar, pa poslije što nam Bog da.”
Не слажем се са Живком у овоме да ли је Црна Гора превише оштећена.
Наравно да јесте, јер нам је дато мање него што би смо добили сан стефанским уговором.
Ево како је по том уговору Црна Гора требала да изгледа.
_-_san_stefano.png)
Каже да би смо тешко да помиримо те непомирљиве културе, а исте културе смо добили и берлинским уговором???
Друго, не знам одакле му подаци за број живља муслиманског и немуслиманског, али ми се чини да је тендециозно написано да би било толико и толико не православних а није стављено колико би православних ушло у државу. Подсјетимо се само и исељавања муслимана из црне горе током и после 1878 мислим да би се исти процес десио и да смо добили санстефанску Црну Гору.
Такође ми није јасно на основу чега тврди да би границе биле од неретве (камо среће) па до бијелог дрима кад се по овим горе сликама види да је та граница даље од тих ријека. По мени би много боље било да је могло бит по сан стефанском уговору, али нико нас није питао, а руси се нису могли опет качит са истима који су их поразили у кримском рату. У сваком случају не схватам чему одрицање од сан стефанског уговора, логично је да је бољи био за нас. Можда је читао басну о лисици и киселом грожђу.
Last edited by Mstislav; 13-04-16 at 15:57.
Ја чекам посао али волим ову земљу!
А што пијем кад ми шкоди
ко ће кући да ме води?
Reply With Quote
Originally Posted by wulfy
Bookmarks