Istorija Crne Gore

[ASC]

1908. godina na Cetinju:

[Platinum]

Petar II Petrovic Njegos i kralj Nikola su pucali u glave buducih generacija Crne Gore. I fala im na tome..

Nisam idolopoklonik ni bastinik kultova licnosti licnosti, pa mi nije problem ovo da napisem, a problem je i procrnogorskim i prosrpkim pojedincima danas..da kazu da su ove dvije istorijske licnosti, mozda, napravile i neke (katastrofalne) greske, najvjerovatnije krajnje neplanirano i nezlonamjerno..al jesu nas i jesu zavrnuli debelo ljude koji jos nisu ni rodjeni..

To sto njih dvojica, nisu znali [mozda nisu ni imali uslova za znati (u potpunosti)] sto je drzava, ili mozda sto ce tek biti drzava (u Evropi, svijetu...), to sto oni nisu znali sto je zaokruzen drzavno-kulturno-nacionalno-identitetski-etinicki krug - to ne znaci da mi moramo bastinit i slijedit njihovo neznanje i lutanje.

Kazem, mozda nisu ni imali uslova za znat, posebno Njegos..

Medjutim jedno minimum 2/3 pravoslavnog stanovnistva CG danas, iz svojih idolopoklonickih kultova licnosti smatraju da su ovi po njima bili nepogrjesivi, i da su im rekli da je planeta romboid na ledjima kornjace koja lebdi svemirom - isto bi to tvrdili i dan danas.

Mi treba da prestanemo da budemo sljedbenici kultova, bile ove dvije osobe u pitanju, bio Josip Broz, Milovan Djilas, Milo Djukanovic ili bas bilo ko drugi..

Ovo par recenica je uglavnom vise namijenjeno za koriscenje onim suverenisticki nastrojenim ljudima, smatram da je ona druga polovina nepopravljiva po ovom pitanju..oni njih prosto, narocito Njegosa, i ne smatraju za ljudska bica..sto svjesno sto potsvjesno..ovo drugo je, logicno, kudikamo opasnije..

[Raulio]

s druge teme koja je pok.

Šahovići - 100 godina sramote


Želimo da na 99. godišnjicu pokažemo optimizam da će crnogorska javnost na stogodišnjicu doživjeti Crnu Goru bolju od svake prije nje, a i spremniju da otvoreno sagleda jednu od svojih traumatičnih priča

Šahovići - 100 godina sramote (vijesti.me)


Велики тест за нову власт, посебно што ће за годину дана у њој бити и министри из ЗБЦГ.

Povampirio si temu poslije sedamnaest godina (ovo sam dodao godinu kao Vijesti, 1924-2023 - stogodišnjica)
Po pravilniku je zabranjeno pokretat teme na koje nije pisano godinu dana i više. Nema ni ljudi koji su je počeli ni ovih što su komentarisali, mada i nije neka šteta kad pročitam što su pisali bolje da nisu tastaturu u ruke uzimali. I što je to test za "novu vlast", što nije bilo za vrijeme Mila, velikog pomiritelja svih CG naroda i narodnosti, vjera i konfesija, rasa i polova, ovo obilježavanje "pokolja" i dokle ćemo te "pokolje, masakre, genocide..." da koristimo za političke poene i za širenje podjela među ovaj crni narod. Nameće se krivica unaprijed kako političarima (isključivo zbog njihove nacionalne pripadnosti) tako i narodu - jer ne možeš samo reć "to je bilo prije sto godina" (mada ne znam zašto, svako ima pravo da kaže i misli što oće): (crnogorska javnost na stogodišnjicu doživjeti Crnu Goru bolju od svake prije nje, a i spremniju da otvoreno sagleda jednu od svojih traumatičnih priča), neka slavi i proslavlja ko što oće, najljepše je južno voće, i inače je ovaj tekst toliko patetičan i bizarno optužujuće pomirujući, pun praznih riječi i floskula i frazuljina tipa "Možete li zamisliti društvo koje o “najvećoj mrlji crnogorske novije istorije” nikada javno nije progovorilo?" (inače o tome progovaram sa kim stignem, skoro svaki dan, ali ne javno što jes jes), "Možete li zamisliti potomke dželata koji, uz rijetke izuzetke, odbijaju da javno govore o događaju...?" (mogu, jer što bi potomci ljudi koje javnost treba da smatra dželatima pričali o tome, ili umjesto predaka oni treba da odgovaraju danas, da se na njih mržnja usmjeri...) "Možete li zamisliti uopšte potrebu autora da podsjeti na jedan događaj od prije 99 godina, kojeg se danas stide svi, bili potomci dželata ili žrtava?" (mogu, iako je ovo "autora" prilično pretenciozno i neukusno s obzirom da je autor i autor teksta, ali ne mogu da zamislim da se neko stidi predaka što su nešto učinjeli prije sto godina, takav prenos srama ne postoji) "Možete li zamisliti zemlju parlamentarne demokratije, čiji se kralj i vlada uopšte nijesu uzbudili..." (mogu kao i danas što se predsjednici i ministri država ne uzbuđuju oko onoga što im ne odgovara). Ovo o guslarima i otkupu zemlje i kuća podsjeća pomalo na američke Indijance, ali to je opšte poznato pa ajd. Sve je ovo zbog popisa.

[Raulio]

al jesu nas i jesu zavrnuli debelo ljude koji jos nisu ni rodjeni..

To sto njih dvojica, nisu znali [mozda nisu ni imali uslova za znati (u potpunosti)] sto je drzava, ili mozda sto ce tek biti drzava (u Evropi, svijetu...), to sto oni nisu znali sto je zaokruzen drzavno-kulturno-nacionalno-identitetski-etinicki krug - to ne znaci da mi moramo bastinit i slijedit njihovo neznanje i lutanje.

Kazem, mozda nisu ni imali uslova za znat, posebno Njegos..
oni njih prosto, narocito Njegosa, i ne smatraju za ljudska bica..sto svjesno sto potsvjesno..ovo drugo je, logicno, kudikamo opasnije..

Nešto mi se čini da su i Petar I i Njegoš znali što je država nego je naš (moj makar) narod divlji teško prihvatao autoritet države, koju ću ja umjesto ovog "zaokruženog kruga" definisat kao "monopol na upotrebu sile". Zašto "mi" ne bi baštinili njihovo "neznanje i lutanje", đe i kad su oni to lutali i nisu znali ništa, ono- jedan je kamen temeljac crnogorske države, drugi, i dan danas, crnogorski najveći pjesnik i mislilac, ali "mi" smo danas pametniji sigurno pa ćemo izbrisat Njegoša iz podsvijesti da ne bi kvario buduće generacije otole. Što je ovo....

[nicky]

Fjodor Mihailovič Dostojevski (1821-1881), Rus, jedan od najvećih svjetskih književnika, na pozadini polemike između dva časopisa iz Sankt-Peterburga različitih uređivačkih usmjerenja, slovenofilskog „Dana” („День”) i pro-evoropske „Savremene riječi” („Современное слово”), 1862. svoj esej posvećuje — Crnogorcima.

https://www.antenam.net/istorija/304...-mozes-sakriti

Tačka na kojoj su se neprijatelji sudarili zove se — Crnogorci.

Poznato je da su ove godine, a i nedavno, Sloveni, pa i Crnogorci, vodili veliku bitku sa sultanom. Čak ni sada stvar nije gotova. Crnogorci su djelovali svom snagom: borili su se kao očajnici, tukli sultanovu vojsku; no dobili su batine. Ne samo to: palili su ih, pljačkali, obeščašćavali, silovali — jednom riječju, postupali su s njima kao s Turcima. Ovđe je, kako vazda biva među Slovenima, izbila u najodlučnijem času nesloga među Crnogorcima. Na kraju, sada im je jako loše. Sve je razbijeno, spaljeno i uništeno.

[nicky]

Ne znam dje da okacim ovo. Pominje se i Cg. Neka moderator prebaci ako nadje adekvatnu temu. Verzija na engleskom je duza i moze se lako naci. Interesantna perspektiva i detalji koji su tako precizni. Primijetio sam par gresaka sitnih gresaka u prevodu ali nista strasno

ENGELS O VELIKOJ SRBIJI

"Sasvim je shvatljivo da Vas moje pismo nije preobratilo, jer ste već osećali simpatiju za »potlačene« Južne Slovene. Svi smo mi prvobitno, ukoliko smo na početku bili prožeti liberalizmom ili radikalizmom, osećali te simpatije za sve »potlačene« narode i ja znam koliko me je stajalo vremena i proučavanja da ih se, ali onda i temeljno, oslobodim.

Austrougarski »bedem prema Rusiji« postaće suvišan kad u Rusiji izbije revolucija, tj. kad se sastane bilo kakva reprezentativna skupština. Od toga dana Rusija će biti zaokupljena svojom unutrašnjošću, panslavizam će u svojoj ništavnosti nestati, nastupiće početak raspadanja carstva. Panslavizam je samo veštačka tvorevina »obrazovanih staleža«, gradova i univerziteta, vojske i činovnika, selo o tome ništa ne zna, a naročito je seosko plemstvo u takvom škripcu da proklinje svaki rat.

Austrija je od 1815 -59. zaista bila bedem prema Rusiji, a njena politika je i dalje tako plašljiva i glupa. Da joj se sada, u predvečerje revolucije u Rusiji, još jednom pruži prilika da izigrava »bedem«, to bi značilo da se, štaviše, Austriji produžuje život, daje novo istorijsko opravdanje postojanja, odlaže raspadanje koje joj sigurno predstoji. A Austrija, dopuštajući Slovenima da dođu na vlast, s pravom istorijskom ironijom govori da je njeno sopstveno dosadašnje pravo na opstanak prestalo da postoji. Rat s Rusijom inače bi za 24 sata okončao vlast Slovena u Austriji.

Vi kažete da će panslavizam biti matiran čim slovenski narodi (Poljake treba uvek izuzeti!) više ne budu imali razloga da u Rusiji gledaju svog jedinog oslobodioca. To je olako rečeno i zvuči prihvatljivo. Ali opasnost od panslavizma, ukoliko postoji, ne leži u prvom redu u periferiji, nego u centru, ne na Balkanu, nego u 80 miliona pokmećenih robova iz kojih carizam crpi svoju vojsku i finansije. Tu, dakle, treba da se pokrene, a to je, štaviše, učinjeno. Zar da rat to prekine?

Drugo, ne želim da istražujem kako je došlo do toga da mali slovenski narodi u caru vide svog jedinog oslobodioca. Dovoljno je što oni to čine, mi ne možemo ništa promeniti i tako će ostati sve dok se carizam ne slomi; dođe li do rata, tada će svi ti zanimljivi mali narodi biti na strani cara, neprijatelja čitavog građanski razvijenog Zapada. Sve dotle dok je to tako ja ne mogu biti zainteresovan za njihovo neposredno, neodložno oslobođenje, oni ostaju naši direktni neprijatelji isto kao i njihov saveznik i zaštitnik, car.

Mi treba da sarađujemo na oslobođenju zapadnoevropskog proletarijata i da tome cilju podredimo sve ostalo. A sve i da su balkanski Sloveni itd. ne znam koliko zanimljivi, čim je njihov pritisak za oslobođenjem u suprotnosti s interesima proletarijata, ja za njih ne marim. Alzašani su takođe potlačeni i radovalo bi me da ih se opet otarasimo. Ali kad bi oni u predvečerje revolucije, koja se očigledno približava, hteli da isprovociraju rat između Francuske i Nemačke, da opet zavade ta dva naroda i na taj način odlože revoluciju, tada bih rekao: Stanite! Vi se možete isto tako strpiti kao i evropski proletarijat. Kad se on oslobodi i vi ćete sami od sebe biti slobodni, ali do tada ne dozvoljavamo da ometate borbeni proletarijat. Isto je tako sa Slovenima. Pobeda proletarijata oslobodiće ih zaista i neminovno, ne prividno i privremeno, kao car. Zato oni, koji Evropi i njenom razvitku dosada ne samo da nisu ništa pružili, nego su ih kočili, treba da u najmanju ruku imaju toliko strpljenja kao i naš proleter. Nekolicini Hercegovaca za volju rasplamsati svetski rat, koji će stajati 1000 puta više ljudi nego što ih živi u čitavoj Hercegovini — to nije moje shvatanje politike proletarijata.

A kako »oslobađa« car? Pitajte sitne ruske seljake koje je Katarina takođe najpre oslobodila od »poljskog tereta« (izgovor religija) jednostavno da bi ih posle toga anektirala. Na što se svodi čitava rusko-panslavlstička prevara? Na osvajanje Carigrada i ništa više. Samo to bi moglo uspešno delovati na religiozne tradicije ruskog seljaka, da ga oduševi za obranu svetog Carigrada, da carizmu produži život. A čim Rusi budu u Carigradu, adieu bugarska i srpska nezavisnost i slobodo — mala braća (bratanki) uskoro bi primetila kako im je pod Turcima bilo mnogo bolje. Ti bratanki su strahovito naivni kad veruju da car želi korist njima, a ne sebi.

Vi kažete da bi Velika Srbija bila isto tako dobar bedem prema Rusiji kao i Austrija. Već sam rekao da do čitave teorije o »bedemu« ništa ne držim otkako je u Rusiji revolucionarni pokret postao moćan. Takođe, propast Austrije očekujem sa zadovoljstvom. No sada dolazimo do kvaliteta tih malih naroda, koji i pored naših simpatija treba ispitati.

Velika Srbija je poslije 2-4 generacije i nakon opšteg evropskog preokreta sigurno moguća, danas — kad se obrazuju njeni elementi — isto tako sigurno nije.
1. Srbi se dele u 3 religije (brojevi su prema Šafariku, »Slovansky Närodopis« iz 1849):

Prvoslavna broji 2.880.000,
Katolička, uključujući tzv. Hrvate koji govore srpski, 2.664.000, a bez Hrvata 1.884.000;
Muhamedanaca 550.000.

A kod tih ljudi religija je pre narodnosti i svaka vera želi da vlada. Dok ovde ne bude prosvetnog napretka, koji bar omogućava toleranciju, Velika Srbija značila bi samo građanski rat.

2. Zemlja ima 3 politička središta: Beograd, Crnu Goru, Zagreb. Ni Hrvati ni Crnogorci ne žele da se podvrgnu vlasti Srba. Naprotiv, Crnogorci i njihovi prijatelji, primitivni narodi u Krivošijama i Hercegovini, braniće svoju »nezavisnost« protiv Beograda i svake druge centralne vlade, bila ona srpska ili ne, isto kao što su to činili protiv Turaka i Austrijanaca. Ta nezavisnost sastoji se u tome što oni, da bi dokazali svoju mržnju prema ugnjetačima, svojim »potlačenim« srpskim zemljacima kradu stoku i sve vredne pokretne stvari, kao što to rade već 1000 godina, a onaj koji napada to njihovo pravo pljačkanja, napada njihovu nezavisnost. Ja sam dovoljno merodavan da smatram anahronizmom postojanje takvih malih primitivnih naroda usred Evrope. A čak kada bi ti ljudi bili na takvom nivou kao severni Škoti, koje je slavio Walter Scott, a koji su takođe bili najgori kradljivci stoke, tada bi ipak u najbolju ruku mogli da osudimo način na koji ih današnje društvo tretira. Da smo mi na kormilu, i mi bi morali stati na kraj tom starom nasleđu momaka vrste Rinalda-Rinaldinija i Schinderhannesa. A to bi morala i velikosrpska vlada. Dakle, i u tome Velika Srbija znači obnavljanje borbe, koju sada vode Hercegovci, dakle, građanski rat sa svim planinskim krajevima Crne Gore, Kotora, Hercegovine.

[nicky]

Dakle, Velika Srbija, promotrena izbliza, nipošto ne izgleda tako jednostavno i potpuno razumljivo kao što nam to žele predstaviti panslavisti ili liberali ä la Rasch.

Uostalom, simpatišite te male primitivne narode koliko god Vam volja; oni bez sumnje imaju izvesnu poetsku žicu, a stvaraju i narodne pesme sasvim u stilu starosrpskih (a te su veoma lepe), poslaću Vam, dabome, kao dokaz članak iz »Standarda«. Ali oni su pomagači carizma i to ostaju, a u politiku ne spadaju takve poetske simpatije. A kad postoji opasnost da će se iz ustanka tih momaka rasplamsati svetski rat koji će upropastiti našu celokupnu revolucionarnu situaciju, tada je njih i njihovo pravo na pljačku stoke nužno bez milosti žrtvovati interesima evropskog proletarijata.

Inače, Velika Srbija, kad bi bila moguća, predstavljala bi samo uvećanu kneževinu Srbiju. A šta je ona stvorila? Birokratiju ustrojenu prema austrijskom uzoru koju sačinjavaju Beograđani i drugi koji su studirali na Zapadu, naročito u Beču, koji baš ništa ne znaju o odnosima zajedničkog vlasništva seljaka, koji prema austrijskom uzoru donose zakone u neskladu s postojećim prilikama tako da se seljaci masovno osiromašuju i eksproprišu, dok su za vreme Turaka imali potpunu samoupravu, obogatili se i plaćali daleko manji porez.

Bugari su sami sebe opisali u svojim narodnim pesmama koje su nedavno, sakupio ih je neki Francuz, objavljene u Parizu. Tu vatra igra veliku ulogu. Kuća gori, mlada žena izgori jer njen suprug umjesto nje radije spasava svoju crnu kobilu. Drugi put mlada žena spasava svoj nakit i tako izgori njeno dete. Kad se jednom iznimno desi neko plemenito, hrabro delo, to svaki put uradi neki Turčin. Gde ćete u svetu naći takav svinjski narod?

Uostalom, ako pogledate neku odgovarajuću jezičnu kartu tog kraja (npr. Šafarikovu iz 1867), ustanovićete da stvar s oslobođenjem tih balkanskih Slovena nije uopšte tako jednostavna i da je uglavnom, izuzevši srpsko područje, protkana turskim kolonijama i oivičena grčkom obalom, a da ne govorim o tome da je Solun grad Sefarda. Razume se, valjani Bugari sada u Bugarskoj i Istočnoj Rumeliji brzo raščišćavaju s Turcima, u ovom trenutku ih tuku, razgone i potpaljuju im kuće dok se oni nalaze unutra. Da su Turci isto tako postupili, umesto što su im dali više samouprave i manje poreze nego što ih imaju danas, čitavo bugarsko pitanje ne bi ni postojalo."

Marx - Engels (42), 239-242. Engels u pismu Bernštajnu, februar 1882.