Najbolja škola ?

[septembar]

Evo da lupim neke moguće oblike školskih sistema da bih zapalio vatru nove teme:

1. Nema škole Ovo je slučaj sa nekim plemenima u Africi, nekim romima, siromašnim ili izolovanim grupama. Može biti i da roditelji ili rođaci sami uče djecu ili da bogati roditelji plaćaju učitelje i profesore raznih oblasti da bi školovali dijete.

2. Religiska memoriska škola . Na početku se uči čitanje, pisnje i računanje. Uzmu se knjige neke religije i uče napamet. Ko najbolje pamti i interpretira sadržaj dobija najbolju ocjenu. Polazi se od pretpostavke da je religija apsolutna istina (misli se na zvanično tumačenje) i da bilo kakvoj analitici i sumnji nema mjesta. Nauka se manje uči . Ne uče se oblasti koje mogu doći ili su već u suprotnosti sa zvaničnim religiskim tumačenjem. Sport i umjetnost takođe imaju manje bitnu ulogu.

3. Religiska analitička škola . Za razliku od prethodne postoji intezivniji dijalog u grupi učenika i profesora i religiske dogme se analiziraju , slobodno prihvataju ili odbacuju tolerišući skretanja (ne velika) od zvaničnog tumačenja. Poštuje se princip da iako je religiska teorija cjelina nemože se odjednom apsolutno prihvatati jer je učenje proces pa prihvatanje bez analize i razumjevanja može dovesti do pogrešnih zaključaka. Daje se prednost religiji nad naukom. Sport i umjetnost imaju važnu ulogu. Neke škole kasnog srednjeg vijeka , humanizma i renesanse i kasnije vjerske škole do 19-tog vijeka bi mogle biti ovakve.

4. Naučna memoriska škola. Cilj je zapamtiti tehnička znanja formule i zakone zbog kasnije specijalizacije potrebne u struci u industriskom društvu. Postoji monolog profesora ali ne i neki intezivniji dijalog sa učenicima i među učenicima tokom časa. Ko najbolje pamti i primjenjuje zapamćene obrasce i formule dobija najbolje ocjene. Razne religije se uče samo kulturno istoriski u okviru istorije. Religija je zabranjena u školi a van šta god ko hoće. Sport i umjetnost imaju manji značaj.

5. Naučna analitička škola. Cilj je razumjevanje naučnih i tehničkih ideja pri čemu tačno pamćenje šablona i obrazaca nije toliko bitno. Postoji intezivan dijalog i objašnjavanje toka neke naučne teorije počev od aksioma i fizičkih dokaza. Dosta se izvode i analiziraju eksperimenti u salama za to, posjećuju se naučne ustanove. Umjetnost i sport su jednako važni. Religija samo kao umjetnička , arhitektonska baština i kroz istoriju.

6. Filozofsko istraživačka škola. Cilj je obuka učenika za dobro građenje teorija kako naučnih tako i hipotetičkih i njihova primjena u praksi. Posle osnova čitanja, pisanja i računanja prelazi se na igre logičke, društvene i ostale (naprimjer slaganje lego kockica , fudbal,...).. Kasnije pola nastave su izborni predmeti koje je učenik sam izabrao. Izučava se paralelno više naučnih teorija, naučnih hipoteza ili religiskih teorija o istoj stvari i međusobno se upoređuju. Učenici raspravljaju o teorijama koje su prihvatili ili sami izgradili. Ne favorizuje se nijedna religija već se svaka smatra teorijom o nepoznatom .Sport i umjetnost su veoma važni posebno ukoliko učenik to izabere za svoje izborne predmete. Prednost se daje teorijama koje imaju bolje i jasnije dokaze. Za odbranu svoje teorije učenik traži potrebnu aparaturu i podršku druga ili profesora da bi pravilno izveo eksperiment i logično objasnio neku teoriju. Posjećuju se razne kulturne, sportske, istoriske, naučne, religiske, ... ustanove i znamenitosti i ugovarju diskusije sa domaćinima.Dobro izvođenje i shvatanje teorija se dobro ocjenjuje

7. Neobavezna društvena škola. Nema školskog programa i nema obaveznih časova i nastavnih programa. Profesori predlažu neke aktivnosti a učenici svoje želje, pitanja i sl. Ništa nije obavezno. Ako neko želi da se igra ili nešto uči ili se jednostavno dosađuje sve može sa drugima koji to isto hoće. Može učenik u pola profesorove priče da ode do menze po sendvič ili u labaratoriju da tamo nešto pita drugog profesora ili u biblioteku ili kući pa se možda kasnije vrati i tako . Slično kao prethodna ("filozofsko istraživačka") samo što nema nikakvih obaveznih sadržaja i nema ocjena.

Znači koja je od ovih škola najbolja?
Navalite. :-D

[cpu]

Po meni je najbolja 5

[septembar]

Po meni je najbolja 5

Već ih troje glasalo . Kad prije ?
Ček moram i ja.
:-D

[ihtus777]

Ја гласах седму....
Најбоље су за мене шеста и трећа.

[virtual]

Po meni je najbolja 5

slazem se sa buducim kolegom

[VanjaTheMan]

Neobavezna drustvena. Cim ima ono neobavezna u imenu dobra je

[the Genius]

meni se najviše DOJME naučno-analitička i filozofsko - istraživačka....

[septembar]

Ја гласах седму....
Најбоље су за мене шеста и трећа.

I ja glasah sedmu ... što bi rekao VanjaTheMan ...

Neobavezna drustvena. Cim ima ono neobavezna u imenu dobra je

Razmišljao sam između ove tri zadnje 5 (naučno analitička) ,6 (filozofsko-istraživačka) i 7(neobavezna).
Tek pošto sam glasao razmišljam 5 je možda efikasnija a 6 temeljnija ...

Ja sam lupio (izmislio) ovu podjelu razmšljajući o nekim mogućim varijantama.
Možda ima još neka "vrsta škole" ...

[Adriatic]

Koja je skola najbolja zavisi od afiniteta pojedinca, jer ne moze niti zeli svako da uci na odredjeni nacin ili odredjene sadrzaje.

Meni bi, konkretno, odgovarala mjesavina predstavljene 5te i 6te, ali kako 6ta daje vecu slobodu izrazavanja i samostalnog mnenja, glasao sam za filozofsko analiticku. Podcrtavam ANALITICKU jer meni bubacka nema smisla. Ja sve analiziram t.j. rastavljam na proste cinioce, lakse ja za kapirat'
i to pocevsi od djetinjstva i lego kockica i vozica, svi su nesto sastavljali a ja rastavljao

[funestis]

5


.................

[MadGod]

5, naravno.

[Nikolina]

Naučna analitička

Bez dijeme

[funestis]

Naučna analitička

Bez dijeme

Naravno Nikolina.

Spread the word.

[septembar]

Nešto mi je ova tema previše mirna , bez žestine rasparava i suprostavljenih argumanata.
Daj ljudi da se "pomlatimo" oko "naučno analitičke" i "neobavezno društvene".

Ja mislim da je "neobavezno društvena" 100 puta bolja :-D. hi hi ...
Ništa čovjeka (dijete) nemože tako motivisati ko kad sam nešto "zagrize" a niko ga ne ćera nego on nešto oće da vidi kao ide i da mu se objasni.

[ihtus777]

Да,али ако неко проба много ствари одједно може врло лако изгубити жељу да истражује даље јер од површног упознавања постоји могућност да је нека ствар/материја досадна....

[Bugi]

4) nas pretvara u Equilibrium.
7) bi se ubrzo vratili stepeicu niže u napretku, bilo društvenom bilo socijalnom)
Ja bih nešto izmedju 3) i 5).

Jel bi mogla
8) :-P

[septembar]

4) nas pretvara u Equilibrium.

Misliš trenutno nas pretvara ? :-D
Nešto kao

7) bi se ubrzo vratili stepeicu niže u napretku, bilo društvenom bilo socijalnom)

Zašto baš bi imali dobar osjećaj za "slobodu i toleranciju". Ostalo bi već nekako smislili.

Ja bih nešto izmedju 3) i 5).

Jel bi mogla
8) :-P

Nemože !!!.
Šalim se, naravno da može samo je nekako logično i precizno definiši. Da zam šta da stavim.
Ja sam mislo da je pod 6. to između.

[septembar]

Naiđoh na link http://www.summerhillschool.co.uk/ pa mi ova tema opet pade na pamet

[Mstislav]

Читао сам књигу о самерхилу, мислим кад сам био у 8. разреду основне.
Одушевљен сам и дан данас.

[VanjaTheMan]

Vidi nekro temu. Zaboravio sam i da sam postovao ovdje.

Nešto mi je ova tema previše mirna , bez žestine rasparava i suprostavljenih argumanata.
Daj ljudi da se "pomlatimo" oko "naučno analitičke" i "neobavezno društvene".

Ovo je bas interesantno. Drustveno neobavezna skola je ideal. Nista u vezi neobavezne drustvene skole ne kaze da covjek ne moze da se bavi naucnim i istrazivackim radom jednako dobro kao i u naucno analitickoj skoli. I pogresno bi bilo zakljuciti da ne moze. Covjek je znatizeljno bice tako da smatram da nema bojazni da bi nas takav sistem unazadio. A uz slobodu koju bi imao u drustveno neobaveznoj skoli mogli bi mnogo vise da se oslanjamo i na mastu koja je uvijek bila vazan faktor u inovacijama. Mozda najvazniji. A mogli bi i da zatrazimo misljenja i da razgovaramo sa drugim profesorima o bilo cemu sto nas zanima, za razliku od striktno odredjenih pravila drugih skola.

Naravno, ovako nesto je nemoguce ostvariti bez drasticnih promjena drustvenog sistema i vrijednosti. Nikad ne bi uspjelo. Morate da budete u stalju da zamislite kako bi izgledalo drustvo u kojem je ovakva skola moguca. Ne posjedujemo ni blizu dovoljno znanja i mudrosti da tako nesto ostvarimo trenutno. Takav sistem ne moze da se forsira. On mora da nastupi prirodno.

[_naja_]

broj 6.

[septembar]

...
Naravno, ovako nesto je nemoguce ostvariti bez drasticnih promjena drustvenog sistema i vrijednosti. Nikad ne bi uspjelo. Morate da budete u stalju da zamislite kako bi izgledalo drustvo u kojem je ovakva skola moguca. Ne posjedujemo ni blizu dovoljno znanja i mudrosti da tako nesto ostvarimo trenutno. Takav sistem ne moze da se forsira. On mora da nastupi prirodno.

Hej Vanja pogledaj ovaj video gore o ovoj školi iz Samerhila (http://www.summerhillschool.co.uk/) . Šta misliš?
Meni izgleda kao ta "društvena neobavezna" škola.
Sada smatram da bi neka škola "pola-pola" (između naučno analitičke i slobodne ) kao ova pod 6 "filozofska" bila najbolja

[kvarni]

Broj 6 po meni

[VanjaTheMan]

Hej Vanja pogledaj ovaj video gore o ovoj školi iz Samerhila (http://www.summerhillschool.co.uk/) . Šta misliš?
Meni izgleda kao ta "društvena neobavezna" škola.
Sada smatram da bi neka škola "pola-pola" (između naučno analitičke i slobodne ) kao ova pod 6 "filozofska" bila najbolja

Problem je u tome sto cijeli svijet mora da se promijeni da bi se i skole promijenile i postale takve. Jer ne prilagodjava se cjelokupno drustvo skolskom sistemu, vec je obratno. Skole su proizvod drustva i nametnutih, i po meni izopacenih i povrsnih vrijednosti. U svakom slucaju cijenim to sto pokusavaju. I mnogi bi trebali da prate njihov primjer. Vrijedi zapaziti da su neki od najpoznatijih ljudi naseg doba srednjoskolci bez fakulteta. Nedavno preminuli Steve Jobs na primjer, osnivac Facebooka Mark Zuckeberg, i naravno Bill Gates. Mada on je dobio pocasnu diplomu Harvarda prije neku godinu.

[septembar]

Ova fotografija baš dobro opisuje jedan od problema našeg školskog sistema

ili ...