rekli su o ljubavi;citati,odlomci....;)

[ocean soul]

Pokajao sam se, mnogo puta. Ali ona je nekako delovala sretno sa tim tipom i ja sam onda bila sretan.
Povremeno bi mi dolazila. Ljubila me, govoreci kako cemo na kraju nas dvoje ipak biti zajedno.
I nismo bili. Nikada.

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Sa kojega reche bloga ovo skidash..???


p.s. i opet rep.



"Otvoriš li prozor jednog davnog proljeća
Pogledaj što je duga u tugu utkala
Ti se tako dobro žuriš
Ti ne misliš na nas
Ja više ne znam što ću s tvojim rukama
Mijenjam ih, mijenjam ih...."

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Nakon nekog vremena uvidiš tanku crtu između držanja za ruke i vezanja za dušu. I naučiš da voljeti ne znači oslanjati se, a društvo ne znači sigurnost.
I naučiš da poljupci nisu ugovori, a pokloni obećanja. I počneš prihvaćati svoje poraze uzdignute glave i otvorenih očiju, s jupkosti odrasloga čovjeka, a ne tugom djeteta.
I naučiš da sve putove moraš sagraditi danas jer je sutrašnje tlo isuviše nesigurno za planiranje.
Nakon nekog vremena naučiš da i sunce opeče ako mu se previše približiš.
Stoga sadi svoj osobni vrt i uređuj svoju dušu, umjesto da čekaš da ti netko pokloni cvijeće.
I naučiš da možeš mnogo toga pretrpjeti. Da si uistinu snažan,
I da uistinu vrijediš.

Veronica A.Schoffstall

[ocean soul]

Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojima sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena tragajući uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili iz tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kada te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš.

[Sh0ne]

Svaka zena ako je iole osetljiva, ume da cita iz ociju zaljubljnog covjeka.
Cak i onda kada ta ljubav izgleda besmislena, cak i onda kad se pojavi u pogresno vrijeme na pogresnom mjestu.

[ocean soul]

Danas su me pitali : Voliš ti nju?
Slegao sam ramenima, podigao ruku i prislonio sat na uho.
- Pa, šta ja znam. Primetio sam da mi i sat ubrza svaki put kad je neko pomene.


"Prešao sam hiljade kilometara da nađem neku istu ti, da ti dokažem da nisi jedina. Hiljade kilometara, a jedan metar je bio potreban da shvatim koji sam ja kreten."

[ocean soul]

Bila je ona lijepa, ali bilo je ljepsih. Posebna jeste, u to sam siguran. Postojao je u njoj neki magnet koji je privlacio te muskarce, nijedan joj nije odolio, svaki bi je zavolio, ali musko ko musko misli '' za mene nema tuge'' e ona ga je naucila i na to, slomila bi svakog. Bilo je nesto u njoj prokleto, neki veliki oziljci dok se svetila tako muskom rodu. Gdje je nevolja tu su i muskraci, uvijek je tako bilo i ostalo. A ona je bila nevolja, i to kakva nevolja.

[ocean soul]

Ako nekoga ne možeš izbaciti iz glave, možda tamo treba da bude.

[puppy]

"Kazi mi, kad bih te jednom zgrabio
i stopala ti izljubio,
ne bi li posle toga malko
hramala u strahu da mi
poljubac ne zgnjecis...?"

~ Nichita Stanescu


,,Kad ugledam gdje mi
U susret koracas
vidim plahu kosutu
Kraj sumskog izvora.
Moju dusu obuzme
Silna radost zivota
Izvadivsi ludo srce,
Na dlanu bih ga pruzio
Tebi..."

~ Dragutin Tadijanovic


,,Volim te!
Ne zato sto me ti volis,
ne zato sto volim da volim.
Volim te!
Jer,kad volim,
ja zivim,
ja postojim."

[desert de Lleó]

...


A nudio sam srcu neke druge ljubavi, varao ga lepotom, samo da zaboravi. Ali ne vredi, veruj mi, srce se ne da varati, srce k’o srce - uvek je pitalo gde si ti.

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

I ovako je rekao: „Ovo je seme ljubavi.“
Odabrao je jedno, dunuo je u njega,
protrljao ga o rukav i vide da je dobro.
Zatim ga kao značku okači o moj rever i
reče tako da upamtim: „Srce se nosi javno.“

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"....Ali neka u vašem zajedništvu bude prostora,
Neka nebeski vjetrovi plešu među vama.

Volite jedno drugo,ali ne pravite spone ljubavi:
Neka ona bude uzburkano more među
obalama vaših duša
Lijevaje čašu jedno drugome,ali ne pijte iz iste čaše.
Dajte jedno drugome od svoga kruha,ali ne jedite
od istog komada.
Pjevajte i plešite zajedno i radujte se,ali dopustite
da svatko bude i sam.
Kao što su žice na lutnji same,premda trepere
istom glazbom.

Darujte svoja srca,ali ne jedno grugom u posjed.
Jer samo ruka Života može obuhvatiti vaša srca.

Stojte zajedno,ali ipak ne preblizu
Jer,stupovi hrama stoje odvojeno.
A hrast i čempres ne rastu u sjeni jedan drugome...."

[desert de Lleó]

...


Ne za*ebavaj se s njenim osjećanjima, druže. Iz iskustva ti kažem. Ispočetka ti bude svejedno koliku dozu razočarenja ćeš joj dati, igraš se s njom, lomiš je. A i ne osjetiš koliko ti se uvlači pod kožu, i koliko ti postaje bitna. I tek onda, kad bude kasno, kad uključi razum, shvati i ode, ti ostaneš s*eban i sam. I shvatiš da si ispustio pravu iz ruku. I koliki si kreten bio... A mogao si drugačije.

[desert de Lleó]

Bio sam zarobljen, oduzet, iznenađen i osvojen. Ne njenim izgledom, već inteligencijom, hrabrošću, dobrom pričom, smišljenim provokacijama. Svideo mi se njen stav, iako nadobudan, sama činjenica da poseduje petlju da mi se suprostavi - inspirisala me da nastavim. Više nisam obraćao pažnju na njenu lepotu, njeno lice, usne, već me nahranio izazov, probudio onu pritajenu uobraženost u meni, koju sam oduvek skrivao. Nesvesno me je naterala da priznam da smo isti. A to me nerviralo. Mnogo. Mislio sam da tako pozitivnu dozu bezobrazluka imam samo ja. Na trenutak me je naterala da se osetim kao kralj, na trenutak sam postao bednik. Jedini problem je što sam se i kao bednik, pored nje osećao savršeno.

[desert de Lleó]

"Nije došla zato jer me poželjela, došla je da mi pokaže još jednom da bez nje ne mogu. Da će uvijek biti najdraža i posebna, i da je svaka druga nevažna naspram nje. Čak i kad bi ovo ludo srce od nje odustalo, razum bi opet tražio samo nju...''

[rock'n'rolla]

" Poslao sam joj kisu. Nemojte se ljutiti vi koji ste joj blizu pa ste pokisli. Ona stvarno voli kisu. A ja volim kad je sretna..."

[Zlobnica]

"Ona patetiku nije voljela i nikada nije ostajala na istom mjestu, sve dok je on nije vezao. Ali, bio joj je suviše sličan. Operisan od svake emocije, plašio se osjećanja koja su ga vukla njoj. Trebali su se, na neki neobjašnjiv način, ne mogavši jedno bez drugog. Ali, biti zajedno, ni to nisu mogli. Da li su sve prave ljubavi tužne? Možda i jesu. A možda smo samo mi preveliki igrači ponosa i časti da ih učinimo sretnim. . Čežnja je uvijek bolja od isprazne navike. I uvijek ostaje ona osoba koje ćeš ostati željan cijelog života i onaj strah dok brojiš pobjede i poraze....
I sve što je preostalo da se kaže, ona ne može reći. Zna on da je ona uvijek bila teška na riječima. I patetiku je uvijek prezirala, pa će je prećutati..."

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Ponekad onako usput u prostoru zamagljenog stakla svojom drhtavom rukom u jednom mahu duse svoje, napisem da te volim....

Prodje onako dugo da te i ne vidim...a pozelim te i danima onako, ponekad vise mislim na tebe...

[desert de Lleó]

"Dobro sam. Fališ mi samo ponekad, najčešće pred spavanje. Malo razmišljam o svemu što je bilo, malo zamišljam šta je moglo biti, a ujutru. Ma ujutru, to više nije važno, osmijeh mi izmame sitnice. Sretan sam ja, samo tebe nemam, ostalo je sve tu, nemam se ja za šta žaliti.
Dobro sam... "

[desert de Lleó]

Trebao sam samo da nadjem jednu koja me nece podsecati na nju. Pogledao sam oko sebe, i desilo se cudo. Ni jedna me nije podsecala na nju, kao sto me podsetilo srce u tom izgubljenom trenutku trazenja. Sve su glumile princeze i svetice. Verovatno bi svaka od njih trazila da prestanem cugat', pusiti, da se ponasam pristojnije. Sve bi one trazile da ih drzim kao kap vode na dlanu, da ne zbijam sale na njihov racun. Trazile da ih izvodim na neka fina mesta, i slicno. A ona. Ona je prihvatila svaki deo mene, i nikada nije trazila da se menjam. A promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao sta osecam. Nije trazila da je drzim kao kap vode na dlanu. Cinjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna. A ja sam kao trebao da joj nadjem zamenu.

[the_sacrament]

Sreli smo se tek početkom septembra, jednog bronzanog podneva, u trošnom prolazu od Šafarikove prema pozorišnom parkingu. Nismo se znali toliko da bi zastali da popričamo, i na svakom drugom mestu bi se verovatno jednostavno mimoišli, ali u uličici Josifa Runjanina zaista nije bilo ničega ka čemu bi ona mogla skrenuti pogled, a meni nije ni padalo na pamet da skrećem svoj...- Dobar dan, Anamaria...- O, gle? Dobar dan... Sirano?Ne, ni govora, moj nos je skroz u redu? Očito se nesretni Saks izlajao ko je osmislio Onu Razglednicu, otud aluzija?- Da... Vreme je i bilo, lutko... Upoznao sam ovaj grad tragajući za ulicom kojom prolaziš...Osvrnula se ironično, dotle rezervisana, možda čak i uvređena, malo se odobrovoljila mojom davno pripremljenom rečenicom...- Tebi više ništa ne verujem... Ni ne pokušavaj... I... zar je ovo uopšte ulica?Hm?Kad na poslednjoj kući s leve strane stoji broj tri, a s desne broj četiri, malo šta se može reći u odbranu tog sokaka?- Čuj... Jes' da deluje bez veze... Ali probaj je proći sa cegerom punim kajsija... Pa da vidiš kako ume da se otegne?Ne, ne mogu reći da je to bila ljubav na prvi pogled. Ali mogu reći da je to bila Ljubav Na Taj Pogled, pa koji je da je...Osvrnula se ka plavoj iskrzanoj tabli, i po načinu na koji je to učinila znao sam da će se ime Josifa Runjanina večeras naći u njenom dnevniku...- Ko beše taj čovek? Kompozitor, čini mi se?- Kapetan Runjanin? O, ne... Pomorac... Rečni pomorac, u stvari...Oprezno je nakrivila glavicu, uverena da je u pravu, no moja odlučnost ju je pokolebala...- Šajkaški vođa, heroj granice... Carica ga je nagradila činom zapovednika Dunavske Flotile... Bio je njen veliki miljenik, kažu...Ne znam tačno pod kojim sam sve krošnjama zamišljao naš prvi susret, ali pod "kiselim drvetom" sigurno nisam? Za utehu, bilo je to najveličanstvenije "kiselo drvo" koje sam ikad video. Jedno Eukaliptično Kiselo Drvo, takoreći?- U njega se zaljubila Rebeka, najmlađa kći trgovca Nunvajlera, koji je držao gostionicu i dućan sa varadinske strane... Priča se da je bila lepa kao mlinarica sa goblena, ali Kapetan kao da nije puno mario za nju... Važio je za oholog čoveka i gizdavca, ali takvi su kapetani, šta da im radiš?Na onom utegnutom teget mundiru bilo je previše gajtana i zlatnih dugmadi da bi se tek tako raskopčao put do srca...Zlatna šajka se zaljuljala u njenim očima, zar je moguće da se naše poznanstvo meri tek minutima?- Svaki put kad bi se jedro pomolilo iza Velike Okuke, ostavljala bi posao i brišući ruke o kecelju istrčavala na obalu, znaš već... Nadajući se da to on nailazi... Ali jednog proleća visoka voda je podronila nasip i rasklimala daske na drvenom mostiću... I Dunav se samo sklopio nad njom... Nečujno, kao lala u predvečerje...Zvono je mrzovoljno otreslo jato golubova sa tornja obližnje crkve, a sunce, željno da čuje kraj, prosto se zarumenelo odugovlačeći sa zamicanjem za krovove Šafarikove...- Nakon toga se Kapetan ućutao i natmurio, što i nije bila velika promena... Neki su to povezivali sa navodnim smicalicama koje su mu pravili u admiralitetu u Beču, a neki su mislili i drukčije... Uglavnom, promenio se... Inatio... Uplovljavao je noću, po nevremenu, kad se niko nije usuđivao, gunđajući da ide u lov na ljigave Vodene Vilenjake koje malo ko zna jer samo po najvećim olujetinama izranjaju...Ne znam šta ju je zainteresovalo, priča ili ja, ali u ogledalu njenog pogleda moje reči nekim čudom nisu bile izvrnute? Otkrivši to, sa setom pomislih na sve priče koje sam u životu mogao ispričati, samo da sam imao kome?- I zaista, jednom... Baš naspram Nunvajlerove krčme... Onu mesinganu kuglu, na kojoj se gnezdio carski orao, munja je samo liznula, kao lilihip, ali to je bilo dovoljno da polomi jarbol i zapali bure sa petrolejom za fenjere... Bio je teško priklješten, mornari su se posle kleli daje ispalio metak iz kubure na njih kad su pokušavali da ga izvuku, ali oni su to ipak učinili... Buncao je nešto o tome kako je znao da će vatra doći po njega, kad-tad... I da je proklet da izgori nasred vode... Zato što zagledan u vodu nije primećivao vatru na obali...- Jadničak... Ne znam koga da žalim. ..A... Da li je imao... porodicu?Virovi oko tonućeg broda očito su napravili dovoljno sapunice, nije htela baš da pita da li je bio oženjen, ali slutio sam šta to želi da sazna?- Ne... Živeo je sam u velikoj kući punoj retkosti koje je dovlačio sa putovanja... Ranije je bilo puno gostiju, ali otkako gaje vatra unakazila... Naredio je da se olupina raskuje, i da mu se od tih dasaka načine šalukatre za prozore... Koje nikad više nije razmakao... A u vrtu je sagradio kapelicu u koju je okačio izronjeno brodsko zvono, i ostatak života proveo je u molitvama... Mada je on u stvari umro još One Noći... Ali ga anđeli nisu odmah prepoznali onako naruženog i oslepelog na jedno oko... Pa je još dvadeset i tri godine tavorio pred vratima Neba...Uzdahnula je i sklopila ručice kao da zatvara knjigu poezije, znao sam da i ona zamišlja istu onu mahovinu na kaldrmi, i guste šiške jasmina na naboranom čelu bedema Runjaninove kuće...- Divna legenda... Čudi me daje dosad nisam čula?- Pa... Mene, vidiš, i ne čudi... Pošto sam je upravo izmislio... Da te zadržim još malo...

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"Istina, kao u nekoj dalekoj srebrnoj magli. Ali divno te vidim.

Na nogama ti cizme od sedam svetlosnih milja. U ruci ona lampa u koju, posle Aladina, umesto duha zatvaras obrise vecnog vremena.

I cujem sapuces: sezame. I svet se pred tobom rasklapa... "

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"...Uzmi ljubav, pomnoži je s vječnošću i prenesi je u dubine beskraja...i imat' ćeš mali uvid u ono što ja osjećam za tebe..."

[BLACK_MAGIC_WOMAN]

"...Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena..."

[desert de Lleó]

Bilo je ljudi koji su vidjeli ono najbolje u meni i prodali me, ali ona je vidjela ono i najgore u meni. I ostala.