Trazenje vode i kopanje bunara?

[Iggy]

Zna li neko osobu/firmu koja se bavi ovim poslovima?

Kopanje bunara "rucno" ili zabadanjem cijevu u zemlju?
Cijene? Kontakti?

Fala vi unaprijed ...

[Emp]

HIDROMOL d.o.o. Podgorica

za kul sajt kliknuti na rijec cool

[Rvasanin]

Def neprevazidjeni...

[hercules]

QQ vidji sajt
Ako sjutra saznam jos koju firmu napisacu ti ovdje, a rucno kopanje moze preskupo da ti bude :\

[Iggy]

QQ vidji sajt
Ako sjutra saznam jos koju firmu napisacu ti ovdje, a rucno kopanje moze preskupo da ti bude :\

Znam da je skupo, ali mi treba i ta informacija kao poslednje uporiste ako sve drugo ne bude moguce

Emp, hvala za inf.

Ukoliko neko ima jos podataka, vise je nego dobrodoslo

[simm]

Sve zavisi kakvu vodu imas na imanju. Ako je ziva voda sa velikim protokom onda moze da bude cijev malog precnika, bez depoa. Ako imas zivu vodu sa malim protokom onda ti treba depo, pa moras kopat bunar velickog precnika metar i vise.

Moja famelja ima 3 bunara na imanju i samo je jedan bas dobar.

Jedan stari je kopan rucno prije 2SR, dubok je oko 7 m i zidan kamenom. Precnik otvora je sada manje od metra, i njega mala potopna pumpa od 40 l/min isprazni za 4-5 sati.

Drugi je kopan 1978, ima precnik 2.5 metra, dubok je 6 metara, zidan je kamenom, a svakih metar visine je napravljen betonski serklaz da poveze ono kamenje. Njega praznimo Tomosom i iz njega se moze pumpat cio dan sa 300-350 l/min dokle se "popije". Ona potopna mu ne moze nista ni u najvecoj ljetnjoj susi.

Treci je kopan 1989, opet rucno, ali je malo dublji - 11 m sa betonskim prstenovima od 1.3 m i taj je najbolji.

Njega Tomos ne moze da isprazni nikako ako pumpa sa 150-200 l/min. Problem je sto poslije 6.5-7 m ove usisne pumpe ne mogu da funkcionisu, pa se za onu donju polovinu mora postavit potopna pumpa, ili da se usisna spusti da pliva, sto smo i uradili. Napravili smo metalni splav na kojem pliva trostepena elektricna pumpa od 220 l/min i onda moze da radi prakticno non-stop.

Taj zadnji nam je pozicionirao jedan Ljumovic iz Pipera. On rukama pronalazi vodotokove, ne koristi visak, a rasljama je odredio da je dubina od 9-14 m. To je bila sprdnja gledat - dovezao ga jedan prijatelj kolima i on istrcava iz auta, juri po imanju, razapinje neke kanape, a sve u najvisu trku. Ponedje rukama nesto upire u zemlju, ponedje se sav trese, ... na kraju cojek ni crni ni bijeli. Vas se zapotio ka da je sad ispod tusa. Ali bogomi dobro je odredio dje je voda. Cak je htio da organizuje jednoga Rumuna Zingu da o svome trosku iskopa bunar kakav on predlaze, a ako ne bude sa kapacitetom koji garantuje da mu se ne plati. Ali, u medjuvremenu Zinga ode nazad u Rumunije i od toga ne bi nista.

Kod nas u komsiluku (Bjelopavlici), pri brdu je kopano nekoliko bunara na dubinu od 220-250 m, i to su radili Hidromol i neki makedonski busaci. Oni su nalazili ogromnu vodu, bukvalno rijeku pod zemljom. Znam da je iskopano bar 4 bunara koji imaju stalni protokok 600 l/min, ali su svi duboki preko 200 m. Samo pumpe su ih kostale da se cojek smrzne.

Evo se ja raspisah, a nista pametno ne rekoh

E, da. Ovaj zadnji su nam kopali dvojica Albanaca iz Orahovca - Mujo Avdiaj i Alija Behmi. Profesionalni kopaci bunara, kopaju kao munje. Dok jedan kopa, drugi mice zemlju. I jos je jedan bio sa njima da na cekrk vadi sajlom gore. No, ovo ti nista ne znaci, to je bilo prije 15 godina... kopali su po metru dubine nesto sto bi danas bilo mozda oko 150 ili 200 eur. Dosta skupo, ali je to bunarcina...

Znam da su iz Vojvodine dolazili neki busaci koji imaju masinu za kopanje vlikih precnika, nesto oko 1.8 metara ali ne znam kako se doci u kontakt sa njima... Mozda zna ovaj Cvorovic iz Hidromola ko su oni.

[Iggy]

Sve zavisi kakvu vodu imas na imanju. Ako je ziva voda sa velikim protokom onda moze da bude cijev malog precnika, bez depoa. Ako imas zivu vodu sa malim protokom onda ti treba depo, pa moras kopat bunar velickog precnika metar i vise.

Moja famelja ima 3 bunara na imanju i samo je jedan bas dobar.

Jedan stari je kopan rucno prije 2SR, dubok je oko 7 m i zidan kamenom. Precnik otvora je sada manje od metra, i njega mala potopna pumpa od 40 l/min isprazni za 4-5 sati.

Drugi je kopan 1978, ima precnik 2.5 metra, dubok je 6 metara, zidan je kamenom, a svakih metar visine je napravljen betonski serklaz da poveze ono kamenje. Njega praznimo Tomosom i iz njega se moze pumpat cio dan sa 300-350 l/min dokle se "popije". Ona potopna mu ne moze nista ni u najvecoj ljetnjoj susi.

Treci je kopan 1989, opet rucno, ali je malo dublji - 11 m sa betonskim prstenovima od 1.3 m i taj je najbolji.

Njega Tomos ne moze da isprazni nikako ako pumpa sa 150-200 l/min. Problem je sto poslije 6.5-7 m ove usisne pumpe ne mogu da funkcionisu, pa se za onu donju polovinu mora postavit potopna pumpa, ili da se usisna spusti da pliva, sto smo i uradili. Napravili smo metalni splav na kojem pliva trostepena elektricna pumpa od 220 l/min i onda moze da radi prakticno non-stop.

Taj zadnji nam je pozicionirao jedan Ljumovic iz Pipera. On rukama pronalazi vodotokove, ne koristi visak, a rasljama je odredio da je dubina od 9-14 m. To je bila sprdnja gledat - dovezao ga jedan prijatelj kolima i on istrcava iz auta, juri po imanju, razapinje neke kanape, a sve u najvisu trku. Ponedje rukama nesto upire u zemlju, ponedje se sav trese, ... na kraju cojek ni crni ni bijeli. Vas se zapotio ka da je sad ispod tusa. Ali bogomi dobro je odredio dje je voda. Cak je htio da organizuje jednoga Rumuna Zingu da o svome trosku iskopa bunar kakav on predlaze, a ako ne bude sa kapacitetom koji garantuje da mu se ne plati. Ali, u medjuvremenu Zinga ode nazad u Rumunije i od toga ne bi nista.

Kod nas u komsiluku (Bjelopavlici), pri brdu je kopano nekoliko bunara na dubinu od 220-250 m, i to su radili Hidromol i neki makedonski busaci. Oni su nalazili ogromnu vodu, bukvalno rijeku pod zemljom. Znam da je iskopano bar 4 bunara koji imaju stalni protokok 600 l/min, ali su svi duboki preko 200 m. Samo pumpe su ih kostale da se cojek smrzne.

Evo se ja raspisah, a nista pametno ne rekoh

Cini ti se da nista pametno ne rece, ali tu ima dosta informacija

Kod mene je neki coek prije desetak godina (ili cak i vise) pozicionirao vodu, da se kopa rucno 2 metra u precniku na 14m. Ta pozicija i dalje stoji, nije se nista radilo sa njom. E sad, 500 metara od tog mjesta drugi su busili i na 90m nasli vodu koju ne mogu da isuse ni u sred ljeta.

Tu se dakle nalaze dva razlicita nacina, jedan koji funkcionise (kod njih) i drugi koji je samo predlog. Sta izabrati?

Ako gledas finansije, rucno kopanje po cijeni od 200eur/m na 14 metara izadj 2800Eur. Neki talijani buse 75eur/m, i ako treba da izbuse 90-100m izadje 7500EUR. E sad ...

Imas li kontakt tog Ljumovica? Jeli ziv jos, da ga zovem da svrne na rakiju?

[Edgar]

Evo se ja raspisah, a nista pametno ne rekoh

Ma hajde, nemoj biti tako realan.


:mrgreen: :mrgreen::mrgreen::mrgreen::mrgreen::mrgreen:

[simm]

Raspitacu se za ovoga vodo-tragaca, pa cu javiti

A ti mali, ne zameci kavge :mrgreen:

[Luximus]

Iggy, ja studiram hidrogeologiju. Koliko ja vidim tebe interesuje bushenje bunara. Kao i sto si sam napisao, to je skup(lj)a stvar. Jbg, ali tako je. Voda je skup resurs, i jos ce biti skuplji. Rucno kopanje bunara ti je rizicno, ali i masu jeftinije. Ne znam ko je tebi prije 10-tak god pozicionirao vodu. Ako je hidrogeolog, onda bushi brate. Ako je "rashljar", zovi ti nekog hidrogeologa da ti pomogne, da ne bi bushio dzabe. Mozes da ushtedish tako prilicno. Necu stvarno sad da smaram ljude, ali rashljari su ti pouzdani koliko i kladionica. To je isto kao kad se razbolis, pa umjesto kod doktora odes kod indijanskog vracha. Dakle, moj predlog je da bushish, iako je skuplje. A ko izvodi te radove sad u CG ne znam bas. Ali mislim da mozes dobiti te informacije u Geoloskom zavodu u Podgorici ili bilo kojoj firmi koja se bavi geoloskim, hidrogeoloskim i geotehnickim istrazivanjima.

[Luximus]

E da, i ne znam koliko ce ti ovo pomoci, ali cisto informativno evo ti nekih filmova o busenju bunara, pa sta znam...pogledaj:

[Iggy]

Iggy, ja studiram hidrogeologiju. Koliko ja vidim tebe interesuje bushenje bunara. Kao i sto si sam napisao, to je skup(lj)a stvar. Jbg, ali tako je. Voda je skup resurs, i jos ce biti skuplji. Rucno kopanje bunara ti je rizicno, ali i masu jeftinije. Ne znam ko je tebi prije 10-tak god pozicionirao vodu. Ako je hidrogeolog, onda bushi brate. Ako je "rashljar", zovi ti nekog hidrogeologa da ti pomogne, da ne bi bushio dzabe. Mozes da ushtedish tako prilicno. Necu stvarno sad da smaram ljude, ali rashljari su ti pouzdani koliko i kladionica. To je isto kao kad se razbolis, pa umjesto kod doktora odes kod indijanskog vracha. Dakle, moj predlog je da bushish, iako je skuplje. A ko izvodi te radove sad u CG ne znam bas. Ali mislim da mozes dobiti te informacije u Geoloskom zavodu u Podgorici ili bilo kojoj firmi koja se bavi geoloskim, hidrogeoloskim i geotehnickim istrazivanjima.

Poenta kod rucnog kopanja bunara, makar po nekim savjetima, je u tome da rucnim kopanjem u precniku 2m se moze "sakupiti" vise vodenih zila da se akumuliraju u bunaru, dok se kod busenja mora pogoditi "jezero"

Znas li ti kojeg hidrogeologa kad vec studiras to?
Kontaktirah Hidromol, i eo cekam odgovor od njih

Hvala

[simm]

Poenta kod rucnog kopanja bunara, makar po nekim savjetima, je u tome da rucnim kopanjem u precniku 2m se moze "sakupiti" vise vodenih zila da se akumuliraju u bunaru, dok se kod busenja mora pogoditi "jezero"

Ili pogodit u jezero, ili da pumpa bude manjeg kapaciteta no sto je protok u zilu.

A kod depoa, ne samo da se vise manjih zila moze iskoristit, no i ako je mali priliv postoji dovoljna akumulacija za kontinuirani rad pumpe bar neko vrijeme.

Dodatna prednost bunara velikog precnika je da se stalnim praznjenjem zile koje ne idu direktno u njega bukvalno pomjeraju, mijenjaju tok i dolaze u bunar. Tako da se cak i bunaru na pogresnom mjestu poslije odredjenog vremena poveca dotok, i to nekad moze da bude znatno, pogotovo ako je velika zila u blizini. Naravno, slicno vazi i za bunar malog precnika, samo je proces mnogo dugotrajniji i sa manje uspjeha.

[Iggy]

Ili pogodit u jezero, ili da pumpa bude manjeg kapaciteta no sto je protok u zilu.

A kod depoa, ne samo da se vise manjih zila moze iskoristit, no i ako je mali priliv postoji dovoljna akumulacija za kontinuirani rad pumpe bar neko vrijeme.

Dodatna prednost bunara velikog precnika je da se stalnim praznjenjem zile koje ne idu direktno u njega bukvalno pomjeraju, mijenjaju tok i dolaze u bunar. Tako da se cak i bunaru na pogresnom mjestu poslije odredjenog vremena poveca dotok, i to nekad moze da bude znatno, pogotovo ako je velika zila u blizini. Naravno, slicno vazi i za bunar malog precnika, samo je proces mnogo dugotrajniji i sa manje uspjeha.

Kako hidrogeolozi rade istrazivanja? Buse nasumicno i rade uporedjivanja sastava tla? Imaju neke instrumente kojim ispituju sastav zemljista,gustinu itd?

Interesuje me zbog procjene troskova tog ispitivanja, ukoliko bih se odlucio njih da pozovem

[Iggy]

E da, i ne znam koliko ce ti ovo pomoci, ali cisto informativno evo ti nekih filmova o busenju bunara, pa sta znam...pogledaj:

Odlicni filmovi, dosta informacija da se mogu pregonit sa majstorima kad pocnu da prosipaju pamet

[simm]

Kako hidrogeolozi rade istrazivanja? Buse nasumicno i rade uporedjivanja sastava tla? Imaju neke instrumente kojim ispituju sastav zemljista,gustinu itd?

To ce ti bolje rec luximus no ja. Koliko se ja razumijem, oni moraju da koriste neku metodu kao sto je npr. ultrazvucna dijagnostika u medicini, samo sto umjesto zvucnih koriste seizmicke talase. Na osnovu odziva tla odreduju gustinu, pukotine, praznine itd.

Sjecam se da su krajem 80tih kroz Bjelopavlice iz BG Geosonde isli sa nekim velikim kamionima i sa ogromnim hidraulicnim batovima stvarali vibracije tla koje su "hvatali" sa nekakvim davacima pobodenim u zemlju (kao kocici od satora) i koji su bili zrakasto rasporedjeni po mozda 10-tak u krugu poluprecnika 200 m. Tada su vrsili ispitivanja za naftu (??) kako se pricalo, ali su po sjenkama na tim "snimcima" pronalazili i podzemna jezera i velike podzemne vodotokove. Karte su bile "dostupne" preko poznanika iz Geodetskog zavoda i ljudi koji su ih imali su ih koristili za lokacije za kopanje bunara. Ne znam koju su preciznost oni tada mogli da postignu, ali znam da su neki mogli npr. da utvrde u kojem cosku livade im je najbolje da kopaju bunar.

Sto se tice rasljara stavr je sledeca. 80tih je aktuelan bio neki policajac Bojbasa koji je viskom nalazio vodu, i to je radio jako dobro. Znam pouzdano da je u Bjelopavlicima nasao preko 30 bunara koji su imali kapacitet kako je on prognozirao. Da li je cojek koristio neka dodatna statisticka znanja iz geologije, ili ko zna sta, ali je to bilo dobro. Poslije se pojavio ovaj Zinga iz Rumunije. Taj je bio jos bolji, jer je davao garancije na vodu koju nadje ako on kopa. Imao je svoje masine i radnike. Njemu se poslije prikljucio ovaj LJumovic koji je jedno vrijeme u Podgorici pomagao ljudima oko problema sa okostavanjem. Moj je otac isao kod njega i preporodio se. Koliko su pouzdani to ne moze niko pouzdano reci. Znam puno ljudi koji su zadovoljni, znam i neke koji nijesu.

Problem sa odredjivanjem vodotokova je sto se zile pomjeraju sa vremenom. Koliko ja znam, poslije 10 godina zila moze bit pomjerene pola metra i vise, pa ako napravis mali precnik cijevi tamo dje je neko davno rekao moze se desit da odes mimo zile. Pogotovo ako su duboke zile, jer uticaju podzemnog stijenja, ilovace, gline, promjenjiva debljina slojeva, ... sve to utice na ove koji "rucno" odredjuju dje je voda. Zato, meni neki rezon govori da za velike dubine ne treba racunati samo na njihove izvjestaje. Onaj Jurdana iz Zagreba je svjetsku slavu stekao sa zicom od gitare koju je koristi kao raslje za nalazenje vode...

U Bjelopavlicima npr imas neke krajeve koji su "spolja" polupustinja, a leze na sloju sige i rape ispod kojeg su jezera vode. Tako je npr u Martinicku Gradinu, Visocicu, Luke, Jelenak, ... Dje god da pobodes cijev izadje voda. Samo sto cijev treba da pobijes 200 m ili vise.

Dalje, tamo okle sam ja je zemljiste ovakvo: 40 cm crnice, ispod nje ide crveno-zuta sipka zemlja (ne znam naziv) koja je debela oko 1.5-2 m. Kroz nju su rasporedjeni sitni komadi neke jako tvrde skoro bijele gline. Ispod je tanki sloj muline (sitne zute przine), koji je debeo 10-15 cm (u njega je prva ziva voda), a ispod neka siva glina koja je kao plastelin. Kroz nju su svakih 40-50 cm slojevi sitne crne przine u kojima je slaba voda. Ispod ove sive gline, ciji je sloj debeo od 4 do 70 m (kako sam cuo u Geodetskom) je jedna smrdljiva tamno-braon glina, debela oko pola metra, a ispod nje je prava voda u krupnom pijesku. Sve ove debljine variraju, osim ova prva tri sloja, koji se obicno zavrse na manje od 2 m. Nama je npr na jednom mjestu siva glina prestala na 9 i po metara dubine.

Eto, malo zanimljivosti

[Sidewinder]

U Bjelopavlicima npr imas neke krajeve koji su "spolja" polupustinja, a leze na sloju sige i rape ispod kojeg su jezera vode. Tako je npr u Martinicku Gradinu, Visocicu, Luke, Jelenak, ... Dje god da pobodes cijev izadje voda. Samo sto cijev treba da pobijes 200 m ili vise.

Eeeehhh,srecna cheljad

[hercules]

Ja zvah ovog rodjaka sto je kopao vodu. U CG Hidromol kopa ove bunare, njemu su rucno okpali, citaj postavljali mine i cuda neki radnici iz Bosne, ali im je izgubio broj (zajedno sa telefonom sto su mu ukrali). Cuo je da ima jos neka manje ponzata firma koaj se time bavi u CG ali ne zna njihov broj i kontakt.
Eto ne bijah od velike pomoci, ali kontaktiraj Geoloski zavod oni bi trebalo da imaju vise informacija nego mi.
Srecno sa kopanjem Javi sto si ucinio

[simm]

Eeeehhh,srecna cheljad

E vala jes

[Iggy]

Ja zvah ovog rodjaka sto je kopao vodu. U CG Hidromol kopa ove bunare, njemu su rucno okpali, citaj postavljali mine i cuda neki radnici iz Bosne, ali im je izgubio broj (zajedno sa telefonom sto su mu ukrali). Cuo je da ima jos neka manje ponzata firma koaj se time bavi u CG ali ne zna njihov broj i kontakt.
Eto ne bijah od velike pomoci, ali kontaktiraj Geoloski zavod oni bi trebalo da imaju vise informacija nego mi.
Srecno sa kopanjem Javi sto si ucinio

Kopanje bunara minama ne dolazi u obzir iz razloga sto jednim miniranjem mozes da poremetis sve podzemne zile tako da one odu u skroz drugim pravcima i da se izgubi voda koje je bilo. Jedino busenje kobrom moze doci u obzir.

Hvala svakako, ako nadjes neki broj, posalji mi na PM

[Luximus]

Iggy, da ja sad ne bih prosipao pamet, definitivno bih ti preporucio da kontaktiras Geoloski zavod u Podgorici da zatrazis informacije od njih. Siguran sam da ce ti pruziti sve potrebne informacije i objasniti ti sta je najbolje resenje. Njihov sajt je http://geozavod.cg.yu/ . Imaju dosta strucnjaka tamo i uputice te na najbolji nacin.

[Iggy]

Iggy, da ja sad ne bih prosipao pamet, definitivno bih ti preporucio da kontaktiras Geoloski zavod u Podgorici da zatrazis informacije od njih. Siguran sam da ce ti pruziti sve potrebne informacije i objasniti ti sta je najbolje resenje. Njihov sajt je http://geozavod.cg.yu/ . Imaju dosta strucnjaka tamo i uputice te na najbolji nacin.

Hvala jos jednom

[simm]

Evo sad saznah, Ljumovic vise ne radi nista oko vode

Sorry!

[Iggy]

Cudni su to ljudi izgleda

Aj ako cujes za jos nekoga ko radi te stvari, mozes mi javit na PM, pa da ih povedem na imanje dako nadju sto

[Luximus]

Dok se ne nauci ova kniga, nema bushenja