Egzistencijalna kriza

[Severnjak]

Posle dosta premisljanja odlucio sam da otvorim ovu temu ali upozoravam da tema NIJE ZA SVAKOGA i ako ste previse osetljivi po pitanju tih depresivnih tema o smrti, uzaludnosti zivota itd. bolje ne citajte dalje.


Prvo sta je uopste egzistencijalna kriza - trenutak u kojem pojedinac preispituje temelje svog života: ima li život bilo kakvo značenje, svrhu ili vrednost.


Ovo je naravno nesto sto se sigurno desilo svakoj osobi barem jednom u nekom trenutku u zivotu a prvi put se obicno javlja u dosta ranoj dobi, kada prvi put postanemo svesni svoje smrtnosti. U tako ranom uzrastu naravno da je to jako teska spoznaja, teska je i za odraslog coveka a kamoli za malo dete koje uglavnom vodi bezbrizan zivot. Takvo razmisljanje obicno inicira serija depresivnih dogadjaja ili obicne dosade, mada moze da se pojavi i odjedanput. Smrcu smo i tako okruzeni sa svih strana, svaki dan citamo u novinama neko poginuo, pobili ljude, neka poznata licnost preminula. Zabavni program je takodje prepun smrti, mnogi filmovi, narocito akcioni i serije su prepuni ubijanja i ne samo oni nego uopste elemenat smrti je gotovo neizostavan u tom programu. Ali obican covek o tome ne razmislja na taj nacin, on zapravo i uziva u tome jer onda moze da na neki nacin ostvari svoje nasilne podsvesne fantazije. To se jos direktnije vidi kod kompjuterskih igri, ne verujem da niko ovde, bar od muskih nije bar jednom igrao Counter Strike, pa onda GTA, svako je sigurno bar jednom gazio pesake kolima iz cista mira, ja sam igrao i onog Punishera gde mozes i muciti ljude. Ali nije mi namera da moralisem, svaki covek ima nasilne porive barem do odredjene mere i bolje da to kanalise na bezopasan nacin nego da se istresa na ljudima iz svoje okoline. Ali u cemu je stvar? Sve dok covek sa smrcu nema lican odnos prema njoj je potpuno ravnodusan. Ravnodusni smo skroz i sto je tamo neki terorista pobio neduzne civile u Francuskoj, Belgiji, jos vise na zrtve iz Bliskog istoka i Afrike, ravnodusni smo i na ubistva u sopstvenim drzavama. Cak mozda ljudima to predstavlja i neku vrstu ventila jer ljudima tudja nesreca ako nista drugo moze bar da prouzrokuje neko olaksanje, da zna da je nekome gore nego njemu nego da cita o tudjoj sreci kojima moze samo da zavidi na uspehu i da se oseca jos depresivnije. Smrt takodje postaje ogroman tabu prosto samo kada se o njoj RAZMISLI i jako tesko je u tom slucaju naci voljne sagovornike jer niko ne zeli da prica o tome sto svi imamo rok trajanja i da nam samim tim ne znaci nista sto smo postigli i radili u zivotu. Ljudi zele da pricaju o novcu, zenama, sportu ali je smrt bila i ostala najveca ljudska opsesija, veca od ovoga ranije navedenog. Svako o tome potajno razmislja i iako to javno ne pokazuje itekako se da naslutiti koliko mu tesko pada ta cinjenica kojoj uz to prethodi starenje i dekadencija organizma. Ljudsko drustvo je opsednuto fizickim izgledom, ideal je da se sto duze odrzi mladalacki izgled, nekima i po svaku cenu. Narocito kada su zene u pitanju iz godine u godine im je sve veci pritisak zbog godina, zena od 40 godina se vec skoro maltene gleda kao baba. Sa staroscu je organizam i mnogo podlozniji zdravstvenim problemima a sama osoba materijalnoj oskudici i uglavnom je strogo izolovana u okviru svoje starosne grupe. Clanovi porodice ih retko posecuju i imaju sve manje strpljenja za njih jer su im bitnija sopstvena deca, partneri, prijatelji... Pojedinac cim se rodi je obicno vezan u okviru porodice za drustvo i od njega se ocekuje da postane koristan clan drustva. Svako za svoje dete zeli da ima sto bolju poziciju u tom drustvu tako da su ti prvi pocetni pritisci da dete ima dobar uspeh u skoli jer svako za svoje dete ima ambiciju da jednog dana zavrsi u kancelariji i prima dobru zaradu. Detetu se navode "propali" primeri fizickih radnika kao strah od toga sta ce biti ako se dete ne ostvari dovoljno u skoli i studijama. Naravno, daleko od toga da treba obezvredjivati taj uspeh, njemu svakako treba teziti ali se detetu i kasnije adolescentu namece preveliki psiholoski pritisak a na kraju od njega samog zavisi kako ce se on ostvariti, sem mozda ako neko batinama ne uteruje dobre ocene. Sa druge strane postoji pritisak od strane drustva po uzrastu gde se stalno tezi nekom dokazivanju i koji odvraca osobu od svojih obaveza. Niko ne bi radije sedeo i ucio nego bi bio sa prijateljima ili osobom u vezi. Ali to se na kraju obicno nekako izbalansira, zavisno od pojedinca i onda vec dolazi period kada se ocekuje ostvarivanje na poslovnom i privatnom planu. Ti ciljevi se obicno rano ostvare u odnosu na njihovo trajanje mada zna biti tesko odrzati ih (sve je teze naci stalno zaposlenje, porodica se takodje odlaze zbog materijalnih uslova) ali na kraju se i to nekako sredi i dolazimo do starog doba. U najboljem slucaju primamo neku mizernu penziju ako smo i to dovoljno srecni jer ko zna na sta ce do tada liciti drzava, clanovi porodice nas posecuju jednom mesecno, ubijamo vreme i spremamo se za smrt. I onda sam kraj, gotovo. Sve sto si uradio i sto nisi radio, sve se brise kao da nikada nisi ni postojao. Sva ta secanja, i to narocito ona dobra kojima tezis da bi ih se pod stare dane sa zadovoljstvom secao, sve se to gubi i nestaje. Ostaju mozda nasi potomci za nama i eventualna dostignuca ali sta to tebi vredi kada tvoja svest vise ne postoji, moze se slobodno reci da ti nikada nisi ni postojao. Svi oni zivotni ciljevi, sve cemu si tezio i cemu su te drugi gurali, sve je na kraju cista nula. Ljudi se sa tom spoznajom bore na razlicite nacine. Daleko najpopularniji je religija. Narocito sto su materijalni uslovi neke osobe bili nizi to je osoba vise religioznija jer se nada da ce mu religija, odnosno Bog to omoguciti u tom nekom zagrobnom zivotu. Moras naravno pratiti neka verska pravila ali sa modernim dobom dolaze i moderni vernici koji se gotovo nimalo ne pridrzavaju svoje vere, sem obelezavanja najvaznijih datuma ali opet daju sebi za pravo da sebe zovu vernicima i da se nadaju nekakvoj nebeskoj nagradi. Mada uglavnom, ljudi se najvise trude da o tome ne razmisljaju i na sve moguce nacine se trude da ostanu imuni na to. Daju sebi neke ciljeve i podciljeve za koje veruju da im zivotu daje smisao, smatrajuci da su ostvarenjem nekih od njih se na neki nacin upisali u taj spisak vanvremenskih dostignuca.


Sad dolazimo do jako depresivnog dela


Zivot nema nikakav smisao koliko god se ti time zavaravao. Sam zivot nije nista drugo do stalnog ponavljanja jednog te istog procesa a sama ljudska vrsta ima jedan jedini cilj a to je produzenje sopstvene vrste, ma koliko to zvucalo paradoksalno s' obzirom na sva ova ubijanja. Tvoje postojanje kao sto je i nastalo iz nicega se neminovno mora vratiti u nista a kada taj trenutak dodje sve sto si ti postigao postaje apsolutno nebitno, i svi ti ljudski ciljevi su u siroj slici apsolutno nebitni kao sto smo i mi sami nebitni u u odnosu na sav ovaj prostor koji nas okruzuje. Sva ta verovanja u natprirodno su nelogicna, nicim dokazana, nemaju nikakvo uporiste i necu uopste da ih ozbiljno razmatram sve dok mi se ne predstavi cvrst i neoboriv dokaz koji bi me mogao uveriti u suprotno. Od onog momenta kada prestane tvoje postojanje, ostali svet koji nastavlja da zivi postaje apsolutno nebitan sve i do svog samog neizbeznog kraja.


Koristio sam izraz "depresija" zato sto zvuci tako ali se zapravo radi o realizmu. Bez obzira sto u zivotu ne vidim nikakav smisao to me ne sprecava da se i dalje pridrzavam glavnih pravila a nekih gde sam skroz slobodan da odlucujem se necu pridrzavati po sopstvenoj volji. Sad, da li ce zaziveti rasprava ili ne, i to mi je svejedno. Necu nikoga terati puskom da komentarise a pozeljno bi bilo da se javi oni slicnih razmisljanja. Ali po mogucstvu bez citiranja raznih filozofa i autora, ovo je tema o kojoj je i tako manje vise sve receno, ostaju jos samo da se vide neki licni utisci.

[Rakun]

Posle dosta premisljanja odlucio sam da otvorim ovu temu ali upozoravam da tema NIJE ZA SVAKOGA i ako ste previse osetljivi po pitanju tih depresivnih tema o smrti, uzaludnosti zivota itd. bolje ne citajte dalje.


Prvo sta je uopste egzistencijalna kriza - trenutak u kojem pojedinac preispituje temelje svog života: ima li život bilo kakvo značenje, svrhu ili vrednost.


Ovo je naravno nesto sto se sigurno desilo svakoj osobi barem jednom u nekom trenutku u zivotu a prvi put se obicno javlja u dosta ranoj dobi, kada prvi put postanemo svesni svoje smrtnosti. U tako ranom uzrastu naravno da je to jako teska spoznaja, teska je i za odraslog coveka a kamoli za malo dete koje uglavnom vodi bezbrizan zivot.

Za mene je to bilo veoma traumatično iskustvo. Sjećam se kao juče da je bilo. Oko 6te godine života jedem ja pršutu i sine mi da je svinja koju sam prošle godine vidio prestala da postoji I TO DVA PUTA ( jednom kad je dala život za pršutu i drugi put kada sam je pojeo). Prosuo sam suzu i zahvalio joj se kao da sam indijanac


Sent from my SM-G900FD using Tapatalk

[Mojsije]

Nece ti niko procitat ovo.
Nego neka celjade podje da kopa kanal pa ce svatit svrhu zivota.

Sent from my SM-A510F using Cafe Del Montenegro mobile app

[avet]

Stigoh do Counter Strikea i poceo listat koliko jos ima kad ono vidjeh da nijesam ni trecinu. Aj pa druge prilike mozda...

[Xerxes]

I najljepse price imaju kraj, a kamoli sto drugo. E sad, na nama je da tu pricu produzimo sto vise mozemo, tj. onoliko koliko je do nas.............

[Severnjak]

I najljepse price imaju kraj, a kamoli sto drugo. E sad, na nama je da tu pricu produzimo sto vise mozemo, tj. onoliko koliko je do nas.............

Kako kome. Nisam uopste siguran da li bih hteo da predugo zivim, mislim da svako ko o tome razmislja obicno misli "da mi je bar da dozivim 70-75", preko toga se obicno ni ne razmislja, najcesce zbog samog nacina zivota, stres, poroci... Sama starost je toliko depresivna, ne vidim stvarno ista srecno i ispunjavajuce u tome sem mozda ajde ko je neko i u tim godinama aktivan i uticajan u drustvu, npr. oba americka predsednicka kandidata imaju blizu 70. Ne znam sta je gore, fizicko ili psihicko propadanje, dedi po majci su amputirali nogu, zahvatila je gangrena a baba po ocu pred smrt bas izlapela. A treba i docekati tu starost, moze te mnogo toga snaci pre toga pa sve i da ne znam se kako zdravo zivis. A i na kraju krajeva ispadne skroz svejedno i koliko si dugo ziveo.

[Xerxes]

To je toliko individualno da prelazi u prostakluk. Tako da svako svoje...

[Severnjak]

Pa normalno. Ali se ne treba samo osvrtati na negativne stvari, tema je mnogo vise od toga. Mada kao sto rekoh skroz mi je svejedno koliko ce biti komentara.

[Xerxes]

Sa druge strane ne bi bilo interesantno da se zna koliko cemo trajat, e to bi bila agonija. Ovako sami dodajemo zacine po zelji i mjeri, i tragamo za onima koje nemamo a trampimo one kojih smo siti. Okreni/obrni lakoca zivljenja je nesto sto ne zavisi toliko od okolnosti ako smo zdravi i pravi, vec od umijeca zivljenja, tumacenja... bla bla

[Ulix]

@Severnjak,
kao i uvijek odlično pisanje i zapažanje.

Zivot nema nikakav smisao koliko god se ti time zavaravao.

Apsolutno. Univerzum je potpuno indiferentan prema svemu i prema nama. Smisao života je onaj koji mu ti daš.

Tvoje postojanje kao sto je i nastalo iz nicega se neminovno mora vratiti u nista

Tačno.
A onda kažeš ovo:

Sva ta verovanja u natprirodno su nelogicna, nicim dokazana, nemaju nikakvo uporiste i necu uopste da ih ozbiljno razmatram sve dok mi se ne predstavi cvrst i neoboriv dokaz koji bi me mogao uveriti u suprotno.

Kakav dokaz tražiš za ništa?
Ima tu dosta stvari sa kojima ni ti nijesi načisto, nego eto uzimaš ih po navici.

Od onog momenta kada prestane tvoje postojanje, ostali svet koji nastavlja da zivi postaje apsolutno nebitan sve i do svog samog neizbeznog kraja.

Postojanje ne može da prestane, prestaje za tebe kao individuu. Šta je veće od to dvoje, na tebi je da saznaš.

[Caesar]

@Severnjak ja procitah tvoj post dva puta. Jesam li ja to osjetio ocajanje kod tebe? Nisam siguran da treba da se ovdje otvaras i trazis odgovore.

Sent from my GSXR1000 @299

[Xerxes]

Paradoksalno je sto kada smo otvoreni za svijet oko sebe i tragamo za odgovorima - odgovora nidje. A kada se okruzimo kineskim zidom i strpljenjem uz nezaobilazno "boli me pedu" odgovori i prilike iskacu ko cupavci iz boce...

[Severnjak]

@Severnjak ja procitah tvoj post dva puta. Jesam li ja to osjetio ocajanje kod tebe? Nisam siguran da treba da se ovdje otvaras i trazis odgovore.

Sent from my GSXR1000 @299

Prestrogo je bas reci ocajanje ali rezigniranost vec da. Sta god da sam u zivotu radio uvek sam u svemu hteo da nadjem neki smisao, da znam zasto to radim ali u slucaju samog zivota ne mogu da nadjem nikakav smisao. Sad znam kako ovo zvuci i mrzim kada to stalno uporedjuju sa takvim namerama koje nikada ne bi imao. Ovo sve sto sam napisao su strogo privatna razmisljanja koja mi se nikako ne odrzavaju na stvarni zivot niti bi ja to ikome pricao jer mi niko nije jos dostigao taj nivo poverenja. A za te psihijatre/psihologe sam uvek smatrao da su prevara najobicnija i posle iskustva sa njima nisam promenio misljenje.

Sama tema je vise bila da utvrdim koliko je jos ljudi slicnih razmisljanja i koliko to uopsteno muci ljudi, odmah sam naznacio ko je osetljiv da ne cita jer je teska dosta tema za diskusiju. Odgovori se naravno ne mogu naci, forum nije ni namenjen tome nego diskusiji i razmeni stavova.

[Severnjak]

Kakav dokaz tražiš za ništa?
Ima tu dosta stvari sa kojima ni ti nijesi načisto, nego eto uzimaš ih po navici.


Postojanje ne može da prestane, prestaje za tebe kao individuu. Šta je veće od to dvoje, na tebi je da saznaš.

"Dokaz" se odnosio na sve ove religije i vere u natprirodno koje sve odreda propagiraju da covek kao bice vecno zivi, samo u nekom drugom obliku posle fizicke smrti a za sta nemaju nikakav konkretan dokaz niti imalo ubedljivo zvuce.

Sad sto se tice postojanja, nesto ce uvek postojati. Pojedinac ima ogranicen rok, na sirem nivou ni Zemlja kao planeta nece vecno trajati a sa njom ni ljudska vrsta koja ce i pre toga doziveta brojna iskusenja u svom prezivljavanju. Mada cak pominju da ni sam univerzum nece vecno trajati, samo sto ce se to naravno za nase standarde desiti u toliko predalekoj buducnosti da je ijedno zivo bice dozivi. Dok si ziv duzina trajanja se cini bitnom ali kada to jednom prestane zapravo je potpuno nebitno koliko je trajalo.

[Maja]

Mjesto boravka - Novi Sad?

p.s. Nije to mjesto za CG "sjevernjake"...

Hvala Lepo

[Hari Krisna]

Zivot nema nikakav smisao koliko god se ti time zavaravao. Sam zivot nije nista drugo do stalnog ponavljanja jednog te istog procesa a sama ljudska vrsta ima jedan jedini cilj a to je produzenje sopstvene vrste.....

Ovo pomalo lici na onu salu "zivot je najteza bolest jer se vazda zavrsi smrću", a odavno ljudskoj vrsti nije jedini cilj produzavanje vrste.... Svijet kao svijet niti ce biti bogatiji ni siromasniji onog dana kad nas ne bude, ali do tada samo od nas zavisi kakav ćemo smisao i cilj dati toj nasoj epizodnoj ulozi. Dok smo zdravi i pravi fali nam iljadu stvari a kad bolest stisne onda fali samo jedna - zdravlje. Ne vjerujem bas nimalo u urbane bolesti depresije jer to dodje kao bolest dosade i pomalo lagodnog zivota. Taj luksuz nekako nemaju oni koji tesko rade, a kad se pocnu dobijati "napadi trazenja svrhe zivljenja" obicno odma prodje kad se podje s drustvom na pivo. Kosmicke probleme naravno tako ne rijesimo, ali malo prijatnosti za svoju dusu vazda pomaze.

[Ulix]

Egzistencijalna kriza nije loša stvar, ona je u stvari potraga za dubljim smislom. Traganje za nečim većim od okolnosti u kojima smo trenutno.
Naravno kao i sve ostalo, zavisi od našeg stava prema tome.
@Severnjak
Ono što pokušavam da ti kažem:

"Dokaz" se odnosio na sve ove religije i vere u natprirodno koje sve odreda propagiraju da covek kao bice vecno zivi, samo u nekom drugom obliku posle fizicke smrti a za sta nemaju nikakav konkretan dokaz niti imalo ubedljivo zvuce.

A imajući u obzir ovo:

Tvoje postojanje kao sto je i nastalo iz nicega se neminovno mora vratiti u nista

Dakle individualnoo postojanje se "mora vratiti u". Samo obrati pažnju na ono što govoriš.

Sad sto se tice postojanja, nesto ce uvek postojati. Pojedinac ima ogranicen rok... Dok si ziv duzina trajanja se cini bitnom ali kada to jednom prestane zapravo je potpuno nebitno koliko je trajalo.

Tačno.
Zar se ne nameće u tom razmišljanju pitanje, kako je "pojedinac" doveo sebe u postojanje. Kako vidiš, čuješ, mirišeš, dodiruješ. Bilo šta?

Ne vjerujem bas nimalo u urbane bolesti depresije jer to dodje kao bolest dosade i pomalo lagodnog zivota. Taj luksuz nekako nemaju oni koji tesko rade

Iako sam u principu saglasan, ipak ne mogu da ne pitam, a šta sa onima koji ne mogu da teško rade. Koji su ograničenog kretanja, i djelovanja. Sa onima koji su iz bilo kojeg razloga dovedeni do tačke da moraju da se izbore sa nekom teškom situacijom, gubitkom ili nekakvim drugim bolom, a koji prevazilazi njiihove trenutne snage. Zar nije utvrđeno da kada je riječ o depresiji ipak postoji hemijski disbalans i samim tim je vrsta bolesti?

[Xerxes]

Odje Maja ima pravo...

Poslije devet mjeseci u komadu provedenih u Subotici, prije nekih petnaestak godina, u smjestaju dje sam bio okacio sam 5-6 povecih "slika"" raznih varijanti planina i brda... ona ravnica gore napenaljuje samo tako. Dzaba sto sam svaki dan bio aktivan i nisam imao vremena da filozofiram nesto, ali kako sjednem tako me ravnica sabija.... poslije nekih sest mjeseci je postalo zabrinjavajuce, izdrzah jos tri, dodjoh odje i na pogled ovoga nam miloga krsa ode besmisao kao rukom odnesen

[Hari Krisna]

Iako sam u principu saglasan, ipak ne mogu da ne pitam, a šta sa onima koji ne mogu da teško rade. Koji su ograničenog kretanja, i djelovanja. Sa onima koji su iz bilo kojeg razloga dovedeni do tačke da moraju da se izbore sa nekom teškom situacijom, gubitkom ili nekakvim drugim bolom, a koji prevazilazi njiihove trenutne snage. Zar nije utvrđeno da kada je riječ o depresiji ipak postoji hemijski disbalans i samim tim je vrsta bolesti?

Razlika je izmedju stvarno bolesnog covjeka i onoga koji iz dosade bas 'oće da je bolestan. Sad je moderno da svak ima svog psihologa a depresija je tako "rastegljiva" da vazi ona posalica " nema zdravog cojeka samo ne dovoljno ispitanog". Sad je aktuelna Paraolimpijada i kad to gledas i vidis da ljudi sa takvim ogranicenjima nalaze smisao zivota, tesko treniraju i postizu fantasticne rezultate onda one koji bi fizicki "konju rep iscupali" pricaju o depresijama trebalo bi natjerati da kopaju kanale kao terapiju. Vjerujem da ne znas nijednog zidara ili nekog koji na selu tegli po cijeli dan da ga muce problemi sa depresijom i cudesima.

[Ulix]

Pa u stvari ako baš ćeramo mak na konac, i među zidarima i onima na selu ima dosta sa raznim vrstama "bolesti", inače se ne bi toliko davili alkoholom recimo.
Ali, velim, u principu se slažem sa tobom, a i ti sa sobom, jer kako reče nema zdravoga samoo nedovoljno ispitanog.
Način na koji neko pokušava da se izbori sa nekom vrstom egzistencijalne krize se ipak ne dovodi u pitanje, jer sve je to način rasta. Makar ja tako mislim.

[Severnjak]

Krisna, skroz mi pogresno shvatio a i ovo mi vec postaje otrcana fora sa tim fizikalisanjem, obavljao sam ja jos kako fizicke poslove, i to za dzabe a svakoj vrsti rada sam se prilagodio i nikada nisam zbog toga kukao. Zbog rada nikada ne bi kukao i bas zbog toga nikada nisam shvatao zasto je ljudima kroz te religije toliki ideal da citavu vecnost provedu besposleni. Kao sto sam rekao ja o ovome nikome ne pricam u stvarnom svetu jer znam da bi dobio slicne reakcije a ako se ne moze vise pricati ni na nekom forumu, onda ajde da ukinemo sve sto ne dovodi do stvaranja nekog korisnog proizvoda. Ukinimo internet forume jer od toga nema koristi, ukinimo zabavne sadrzaje jer ti oni nece malterisati zidove, preventivno streljajmo sve one koji se bave filozofijom. Dobra mozda sada preterujem ali to mi je bas jako slab argument, "ne bi to da kopas kanale". Ja kad god obavim neku obavezu odmah unapred razmisljam o sledecoj ali na kraju dodjem do zakljucka da jedino cemu mogu da stremim je rupa i sanduk. Zbog toga imam neke ekstremno negativne poglede na zivot ali mu se prilagodjavam i ova EK me ne koci u tom smislu.

[Xerxes]

Tesla rece da je covjek rodjen da radi, da trpi i da se bori, ko tako ne cini mora propasti.

[Xerxes]

A ima i ona o babi i djedu u dubokoj starosti, koji na pitanje o dugovjecnosti vele da covjek rodjenjem stane u red za smrt, a da se njih dvoje nikada gurali nisu.

[Maja]

Sigmund Frojd: Prije depresije obavezno provjerite da nijeste okruženi idiotima!

Pitah za NS jer je bilo poznato u bivsoj YU da je taj grad po statistici bio haos...
Nije mi vise ni cudno sto se mnogi bave planinarenjem kad dolaze iz nekih djelova Australije. Terapija...
Imate na netu podatke o NS, a I Frojd je ukazao na dobar test "okruzenja".
Hvala Lepo

[novakb14]

Ja se śetih jednog članka od prije par godina - 'želio da se ubije, otišao u kolumbiju i predomislio se'
Tamo je, kaže, konzumirao kokain i žene i ponovo dobio volju za životom. Taksista mu je sve to 'ponudio' a on prihvatio.