Реформа Јулијанкског календара, познат као Мелетијин календар и Новојулијански каледар, је уопштен назив за свеправославни Сабор на челу са васељенским патријархом Мелетијом IV одржаним у
Цариграду 1923. године, на коме је усвојена редакција новог календара у име свих православних Цркава присутних на Сабору,
[1] а која је предложена од
Милутина Миланковића, тада професора небеске механике на
Београдском Универзитету. Верификацију ове одлуке су извршили поједини Синоди православних цркава, док су је друге одложиле због сложених верско-политичких околности у њиховим земљама. Данас се процењује да око 50 милиона верника у свету користи Мелетијин календар.
Грегоријански календар је садржавао два крупна недостатка: за годину је узимано да има 365 и 1/4 дана као и да 235 лунарних месеци представља тачно 19 соларних година.
Миланковић је свој календар базирао на анулирању тадашње разлике јулијанског и грегоријанског календара од 13 дана, чиме је календар доведен на исти датум као грегоријански. Проблем преступних година решио је тако, што преступне године могу бити оне које су дељиве са 4 без остатка, а секуларне године биће само онда преступне ако њихов број векова, када се подели са 9 даје остатак 2 или 6. Све остале секуларне године су просте, што даје потпуну прецизност календара до 2.800. године, односно до тада не може бити никаквог размимоилажења са садашњим грегоријанским календаром.
Bookmarks