Borislav Cimeša: Neki običaji kod Srba, ANTINOMIJE ETOSA I INTERESA

[Regi]

Borislav Cimeša:
Neki običaji kod Srba, ANTINOMIJE ETOSA I INTERESA


Licimo li vise na svoje oceve ili na Turke, pitao se, svojevremeno jedan od rijetkih srpskih intelektualaca kritickog misljenja, Petar Dzadzic, aludirajuci pritom na zakon prve bracne noci, dok izrazita vecina njegovih sunarodnika i danas u duhu velikosrpske hobotnice atribuira i pokusava asimilovati sve crnogorsko, a posebno crnogorski eticki kodeks.

Paradoks je potpun: Crnu Goru i Crnogorce protiv kojih su vjekovima ratovali priznaju Turci, ali ne i njihovi visestoljetni podloznoci Srbi. Turci su na 3. medjunarodnom simpozijumu balkanske turkologije u Kotoru (9-12. 9. 2003) priznali crnogorski jezik koji Srbi negiraju. I ne samo to. Srbi prisvajaju i svojataju sve crnogorske vrijednosti iako se ne moze negirati i asamilovati nepostojece. Uz sve ostalo, na njihovom udaru nasao se i crnogorski eticki kodeks.

Liseni eticke tradicije i optereceni hipotekom i komleksom zakona prve bracne noci (Ius Primus Nocti) potomci turske raje stavili su vodanje konja i opanaka, dok im se Turcin nasladjivao zenama, pod cenzuru. Vodanje konja i opanaka naknadno je praceno debelim mukom i sakrivanjem autenticnih svjedocanstava u iluziji da sve sto je sakriveno nikada nece izaci na svjetlost dana. Turski izum je bio: uzmi Srbinu zenu i imanje! Svetozar Markovic je pisao da Turci smatraju Srbe svojim imanjem. U tom smislu podigli su najperverziju gradjevinu svijeta - Cele kulu. Ali prije toga potpuno su unistili elementarni ponos srpskog naroda o cemu postoje brojna svjedocanstva.
U “Madjarskoj hronici” opisuju se tatarski odredi turskog askera koji “Djevice i privlacne zene sa ljepote svoje ili sa cvijetne dobi sacuvali su za svoj razvrat, strahovito ih mucili i silovali. Pred muzevima su izvodili nasilje nad njihovim zenama, a zatim oceve primoravali da skrnave rodjene kcerke”.
U jednoj turskoj hronici iz 15. vijeka stoji zapisano: “Od Srba oduzmi dvoje jedno je kcerka, drugo je imanje”. Ivo Andric u prozi “Mustafa i Madzar” rekonstruise orgije sa najmladjima, dok Lazar Arsenijevic Batalaka u svojoj “Istoriji srpskog ustanka” opisuje neobican obicaj, “Igra kraljice”, kojim se upotpunjavao Ius Primus Nocti. Najpoznatiji izvodjac erotskih bizernih igara u stilu Markiza De Sada, bio je brat Kucuk Alije Sali-Aga. Tri zene, kralj, kraljica i barjaktar zapocinjali su orgiju sa njim, hranjenjem, napajanjem i tetosenjem, pa bi onda kralj i kraljica smjestile se pored njega ili u njegovo krilo i ugadjali mu na sramotu cijelom sakupljenom narodu. Kraljice bi ga ispracale iz sela u selo ustupajuci svoje mjesto tamosnjim kraljicama, i tako u nedogled. Etnolog, geograf i antropolog Jovan Cvijic pisao je, zato, da konkubinat srpskih zena i Turaka nije zazoran. Konkubinat, incest i haremluk postali su temeljni obicaji srpske tradicije ispunjene moralnom hipokrizijom i kozmetikom.

O mnogo cemu od vec pomenutog progovorio je Petar Dzadzic u “Homo Balkanikusu - Homo Heroikusu” i u svojim radovima (Istok, 13/1995/36-37).

I pored toga, Srbi imaju obraza da svojataju crnogorski etos iako su od njega daleko koliko sloboda od ropstva. Dok je tradicionalni crnogorski eticki kodeks sublimiran u pojmu cojstvo, uvazavao nacelo “Sve za obraz, a obraz nizasto”, srpski hipokritizam je postulirao interes. Tako su se sucelili etos i interes, sloboda i ropstvo, uzvisena crnogorska istorija i tradicija rascovjecenog srpskog covjeka. Pripadajuci turskom etickom sistemu nasilja i bescasca i uzimajuci ga za svoj, jer drugog nijesu ni imali, vidjeni ustanici srpski, predvodjeni Crnim Djordjem i kodzom Milosem, svi bez izuzetka, lise Petra Dobrnjca, otvorili su hareme. Preuzimajuci turske obicaje i sami su postajali “Turci” na djelu. Nasuprot njima, stoji crnogorski eticki kodeks u kojemu svaki pojedinac zna napamet vise pasova svojih predaka sto je za srpskog hipokritu nemoguce, jer, ko je njegov otac? Licimo li vise na oceve ili na Turke ponavljao je, pitajuci se, Dzadzic ( C.D.).

Kod Crnogoraca, to dolazi otuda, “sto on kada stupa u brak dobro pazi od koga uzima svojeg bracnog druga, odnosno udavaca da je buduci suprug od dobrog i cistog soja” (Milivoje Matovic, O rasnoj teoriji Crnogoraca, Zeta 27. 4. 1941. br. 16. str.2.). Obije strane su pazile da je supruznik od dobre kuce, kakvi su mu bili preci, ne samo da li su bili dobri junaci, nego i da li je ko “U famelji bio mucan (bolestan) od franze (sifilisa), jektike (tuberkuloze), je li ko u lance vezan itd. Negativni inace rijetki slucajevi su se izbjegavali”, a incest je bio onemogucen (isto).

Sveta autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva svojim kanonima nije dopustala stupanje u brak rodjaka do 7. pasa (isto). Da je rz crnogorski posve suprotan interesu srpskom, najslikovitije docarava komparacija dvije majke. One, srpske o kojoj pise Vuk Karadzic i one crnogorske koju slika Marko Miljanov. Vukova daruje Turcima kcerku da spase zivot sinu, a Markova od Turaka uzima sinovljevu glavu ostavljajuci im zadnjicu. Naime, ona u izuzetnoj prici svjetske literature saznavsi od turskog pase za sudbinu jedinca odgovara: “Paso, daj ti mene njegovu posjecenu glavu, a eto tebe zadnji dio”.

Razvratna Srpska princeza i turska sultanija Olivera koja pociva u grobnici srpskih princeza u Bursi, pored Bajazita, nije metafora srpske zene, kao sto incestuoznost, haremluk, konkubinatstvo i hipokritizam nijesu srpsko nasljedje iskljucivo turske epohe. I prije Turaka interes je bio definicija srpskog etosa. O srpskim princezama i zenama Nemanjica i uopste zenskom svijetu srednjevjekovne Nemanjicke epohe pisalo je vise autora iz Srbije. Pisao je ubjedljivo i S. Zivkovic.

Uostalom, incestuoznu i razvratnu “eticku” prirodu i karakter srpstva ovjekovjecila je i beogradska “Politika”, tekstom o snohacestvu. “Snohacestvo (od staroslovenske reci snha, to jest zena bratovljeva i sinovljeva) oznacava seksualni odnos svekra i snahe u seoskim sredinama u kojima su bili u obicaju maloletnicki brakovi. Naime roditelji su maloletnog sina zenili devojkom zrelom za udaju i sposobnom za rad. Selo i porodica su prihvatili snohacestvo do punoletnosti muza.” (Politika, broj 28752, god. hc, 26. 10. 1993. str22). Ovaj obicaj, zakljucuje Politika, “sacuvao se u nekim nasim krajevima do nasih dana”. Medjutim, ovdje nije u pitanju samo maloljetnicki brak sa socijalnom notom i razlogom. U pitanju je dublja tradicionalna incestuozna etnogenezicka obicajnost. Snohacestvo se odnosi na punoljetne supruznike o cenu svjedoci i poznata pjesma:
” Brate moj /
moje zene sin/
trci, reci ocu/
da mu ide sin.”
Pjesmu je pjevao mladji sin, koji je brat po ocu svojem starijem bratu ponavljajuci ove izgovorene stihove starijeg brata, kada se ovaj vracao iz vojske, za koje vrijeme je njegov otac zivio sa snahom u bracnim odnosima svojevrsnog konkubinata. Tako je mladji brat (ponavljac bratove pjesme) svojem starijem bratu (povratniku iz vojske) bio i sin po zeni. Dok su Crnogorci isli u vojsku ili na vojnu, a zene su ih pritom pratile s tainom, dotle u srpskom slucaju, u incestuoznom snohacestvu, svojevrsnom konkubinatu zive snaha i svekar.

Eto i zato, pored ostalog, Crnogorci ne mogu biti Srbi, bas kao i zbog lapota. Lapot je obicaj oceubistva ostarijelog roditelja iza ili iznad kuce tvrdim predmetom (najcesce sjekirom po vratu) o cemu je ostalo potresno svjedocansvo sublimisano istoimenom pjesmom Radivoje Lole Djukica. I zbog lapota, Crnogorci ne mogu biti Srbi, a crnogorsko cojstvo i eticki kodeks srpstvo, kako to ovih dana zagovara jedan kvazni sociolog iz Podgorice. Jer Crnogorski eticki kodeks upravo velica do kulta, domacina kuce, glavu familije, najstariju musku glavu. Za razliku od ovoga, srpski hipokritizam ne moze se opravdati ni komenveltovskim srpstvom kao eventualnim nosiocem obicaja lapota, posto posrbljavanjem drugih naroda i preuzimanjem eventualnim od njih ovog zlocinackog obicaja ne opravdavaju se za ucinjeno. Samim posrbljavanjem drugih, Srbi su izvrsili lapot (krimen covjekoubistva) nad drugim narodima. Otuda su oni nosioci ovog obicaja.

Od niza drugih etickih pravila i obicaja kojima se antipodno razlikuju etos i interes, odnosno Crnogorci i Srbi, pomenimo samo jos nekrofiliju i panadjure kod Srba. O tome je ponesto zapisao kulturolog i pisac Ivan Colovic baveci se srpskom fenomenologijom u radu o divljoj knjizevnosti (“KNJIZEVNOST NA GROBLJU”). Naime, srpske posmrtne pocasti i parastose dopunjuju lukulske gozbe na groblju i grobu sahranjenog, cime su svojevrsni pandjuri uz cjelokupni jelovnik nacionalne kuhinje u dubokoj opreci sa uzvisenim duhovnim karakterom crnogorskog zaljenja mrtvaca, lelekom, tuzbalicom, korotom i dostojanstvom korotnika i saucestvujucih pratilaca. Radjano na nasilju da bi i samo postalo zrtva nasilja, srpsko eticko iskustvo koje se zove interes, susta je suprotnost realnog i metafizickog, tradicionalnog crnogorskog etickog kodeksa-cojstva i njegovog dostojanstva, uzvisenosti pravde i pravice, filantropije i istine. Uprkos brojnim degradacijama, degenerisanju i devastiranju u turbulentnom dvadestom vijeku, crnogorski eticki kodeks je opstao o cemu svjedoci i nedavna burna proslost kada se on samopotvrdio kroz otvorenost, toleranciju, suzivot u razlikama, velikodusni samozrtvujuci odnos prema izbjeglicama i nevoljnicima iz drugih zemalja okruzenja i u spasavanju od genocida i holokausta 1999. g. Albanaca sa Kosova, potomaka epohalnog Kanona Leke Dukadjinija. Urusavan spolja i iznutra denacionalizatorskim nasrtajima na eticko i etnicko bice i duh Crnogorstva, Crnogorski eticki kodeks i crnogorski narod i pored svih devijacija i danas pripadaju najuzoj porodici nacionalnih entiteta medjunarodne zajednice sa najuzvisenijim moralom.

[Ćipur]

Vampir Miloš u bečkoj arhivi

U Banatu je početkom 18. vijeka postojao običaj da se pokojnik nakon sahranjivanja ponovo otkopa, pa da se zatim opet vrati u zemlju kako bi se spriječilo da se povampiri, objelodanio je jedan zapis pronadjen u bečkim arhivima.
U selu Radojevo, jednom od najstarijih srpskih naselja na granici sa Rumunijom, u 18. veku zabeležena je "borba sa vampirima". Reč je o zvaničnom izveštaju koji je carskom vojnom odseku u Beogradu, oktobra 1732. godine predao major saniteta, Jožef Faredi Tamarski.
Jula 1732. godine, Tamarski je po naredjenju princa od Virtemberga poslat u Radojevo, tadašnju Peterdu, da ispita smrt 11 meštana koji su umrli u januaru i februaru te godine.
U njegovom izveštaju, koji se danas nalazi u Bečkim arhivima, navodi se da su meštani tvrdili da su svi umrli žrtve vampira po imenu Miloš.
Vampir Miloš, kojem se ne zna prezime, za života je, saopštava u svom izveštaju Tamarski, važio za neku vrstu vrača. Imao je pticu koju je naučio da govori i pripitomljenog vuka, što je po tvrdnji seljana, bila potvrda njegovih magičnih moći.
Tamarski je pokušao da ubedi meštane da vampiri ne postoje, medjutim, posle nekoliko rasprava zaključio je da nisu spremni da prihvate njegove argumente, pa je odlučio da ekshumira nekoliko pokojnika.
Prvo je iskopan Miloš, koji je bio sahranjen 15 meseci ranije (aprila 1731.). Kada je uklonjena zemlja i podignuta drvena ploča koja je pokrivala mrtvaca, Milošev leš je izgledao potpuno netaknut, a oči su mu bile širom otvorene, uprkos tome što mu ih je njegova žena zatvorila nakon smrti.
Tanak mlaz krvi mu se lagano slivao iz usta, a krvi je bilo i na drvenoj ploči ispod leša, kao i na zemlji ispod ploče, zapisao je Tamarski.
Vlada u Beču zainteresovala se za taj fenomen, a izveštaj majora Tamarskog je unikatni zapis, sačuvan u bečkoj arhivi kao originalni dokument tog vremena.
U izveštaju se takodje navodi da je, pošto su to meštani zahtevali, major Tamarski naredio da se Milošev leš probode kocem, a zatim je, iz straha da će meštani opet iskopati "vampira" po njegovom odlasku, naredio da se leš prelije ugašenim krečom, pre nego što se ponovo zatrpa grob.
Na saslušanju rodjaka 11 žrtava, saznao je da su umirali u roku od šest do deset dana kopneći; noću su imali strašne košmare, a nekoliko njih imalo je plavkaste belege na vratu.
Tamarski je odlučio da otkopa i grobove žrtava. Osam leševa je bilo u stanju raspadanja, a tela dva pokojnika su bila dobro očuvana.
Medjutim, poslednja otkopana žrtva, jedna žena, delovala je kao da spava, a njeni udovi su bili savršeno pokretljivi.
Tamarski je na osnovu izgleda ta tri leša dozvolio meštanima da i sa njima urade isto što i sa prvim "vampirom" - Milošem.
Ta priča je živela u sećanju meštana, to sećanje je izbledelo, a i to groblje nije sačuvano, pa je dokument dvorske kancelarije u Beču dragocen kao nezaobilazna literatura u proučavanju fenomena vampira, kaže novinar Slavko Popov, hroničar ovog dela Banata.

Beta


http://www.pcnen.com/detail.php?module=2&news_id=24295

[djmilen]

od danas sam na ovom forumu i nekim stvarima sam iznenadjen
stvarno mi nije jasna ova frustriranost srbima

Neki ljudi izgleda nista ne rade u zivotu osim sto pisu o srbima

ako raciunate vrijeme potrebno da neko procita post, analizira ga, prikupi podatke i nakraju napise clanak ispada da cijeli dan provede na forumu i nista drugo pod milim bogom ne radi osim pise o srbima.

Mi srbi smo u najmanju ruku pocastvovani ovolikom paznjom u pojedinim montenegrinskim elektronskim medijima!!!!

a genezu (bolje reci ETNOgenezu) emocijonalnog naboja (da nekazem mrznje) treba potraziti kod strucnjaka na pr. istoricara, lingviste, dermatologa, vidovnjaka......:eek:

[Ćipur]

Pazi, tvoje teorije i filozofiranja su skroz nevažna.

Ovaj podforum se zove ISTORIJA, ako imaš nešto da kažeš u vezi neke istorijske teme ti kaži, kuknjava i plakanje ti neće pomoći.

[djmilen]

Ja niti placem niti kukakam!
a niti teoretisem niti filozofiram.

Samo pokusavam da malo provucem istine i da ljudi cuju i nesto drugo
osim tvog (i nekih jos oko tebe) maratonskog naklapanja o srbima i protiv srba
i negiranju postojanja bili cega srpskog ne samo u crnoj gori nego i u regionu.

[ssin]

Pazi, tvoje teorije i filozofiranja su skroz nevažna.

Ovaj podforum se zove ISTORIJA, ako imaš nešto da kažeš u vezi neke istorijske teme ti kaži, kuknjava i plakanje ti neće pomoći.

Ovo što je Cimeša napisao je odvratan nacistički pamflet kojim mogu da se napajaju samo beskarakterni ljudi, to istorija nije. Drago mi je što mi rečeni nije sunarodnik ni sugrađanin, ne bih voleo ni da ga vidim nikad u životu. Da li se ti slažeš sa njegovim tumačenjima? Razočarao si me sad.

"Tako su se sucelili etos i interes, sloboda i ropstvo, uzvisena crnogorska istorija i tradicija rascovjecenog srpskog covjeka."

Potpis, Adolf Hitler.

[Ćipur]

Ovo što je Cimeša napisao je odvratan nacistički pamflet kojim mogu da se napajaju samo beskarakterni ljudi, to istorija nije. Drago mi je što mi rečeni nije sunarodnik ni sugrađanin, ne bih voleo ni da ga vidim nikad u životu. Da li se ti slažeš sa njegovim tumačenjima? Razočarao si me sad.

Pazi mene ne interesuju puno njegova filozofiranja.
Mene interesuju cinjenice.
Cinjenica je da je potpuno suludo i sumanuto tvrdiiti da su Crnogorci isti narod sa narodom koji ima LAPOT.
Ja sam ustvari fasciniran LAPOTOM.
Zamisli ti recimo poslije bitke na Martinicima i Krusima, pa nekih 40 godina kasnije, neki starci sa bitke jos zivi i onda dodje neko i predlozi sinovima tih staraca da ih LAPOTIRAJU.
I znas sto bi se desilo?
Tome koji bi to predlozio, glava bi se otkotrljala po zemlji u roku od nekoliko sekundi!

Ja sam fasciniran LAPOTOM, tim srpskim obicajem!

[ssin]

Pazi mene ne interesuju puno njegova filozofiranja.
Mene interesuju cinjenice.
Cinjenica je da je potpuno suludo i sumanuto tvrdiiti da su Crnogorci isti narod sa narodom koji ima LAPOT.
Ja sam ustvari fasciniran LAPOTOM.
Zamisli ti recimo poslije bitke na Martinicima i Krusima, pa nekih 40 godina kasnije, neki starci sa bitke jos zivi i onda dodje neko i predlozi sinovima tih staraca da ih LAPOTIRAJU.
I znas sto bi se desilo?
Tome koji bi to predlozio, glava bi se otkotrljala po zemlji u roku od nekoliko sekundi!

Ja sam fasciniran LAPOTOM, tim srpskim obicajem!

Ne znam zasto nisam mogao da otvorim CdM forum sat vremena.

Ako te fascinira lapot, treba da pročitaš malo o tome, kad gde, kako, nešto o paganstvu, balkanskim teritorijama itd. Ako mi neko dokaže da je lapot srpski običaj, jedan od elemenata srpskog identiteta ja sam spreman da se nikad više ne pojavim na ovom forumu.

Lapot je takođe odličan simbol za oceubistvo, lajtmotiv uveden književnim delima na osnovu priča iz davnih vremena. Ja nikada nisam čuo ništa o lapotu a da nije vezano za neki literarni rad. Ovde ga je u svom gnusnom pamfletu Cimeša prikazao kao deo mog identiteta.

A gledao sam film Živka Nikolića gde neverna žena dobija maljem po glavi, ako ćemo o umetničkim delima. Da li bi i Cimeša tako ženu maljem po glavi ako je neverna? Mislim, da li je to odlika velikog Crnogoraca Cimeše? Gluposti na kvadrat, i da ponovim izuzetno mi je drago što mi dotični nije ni sunarodnik ni sugrađanin.

[Ćipur]

Zašto sam fasciniran lapotom?

Pazi, evo uradi ovo, pitaj nekog crnogorskog Srbina, i to što ekstremnijeg! Pitaj ga u neformalnom razgovoru, da li zna da ima jedan narod koji je svoje očeve do prije stotinak godina ubijao maljem, da im ljeba ne troše.
On će se tome začuditi, a ti ga poslije pitaj, da li zna đe se nalazi ta država i koji je to narod.
Znaš što će ti reći? Reći će ti da se to dešavalo u Latinsku Ameriku!

Ti mu onda saopšti da se to dešavalo u Srbiji, kod Srba, da je to srpski običaj, pa da nam pričaš o njegovoj reakciji poslije.

[Ćipur]

Ako mi neko dokaže da je lapot srpski običaj, jedan od elemenata srpskog identiteta ja sam spreman da se nikad više ne pojavim na ovom forumu.

Nego čiji je običaj?
Pazi sjećaš se koliko sam ti puta govorio da je srpska nacija sastavljena iz više naroda, bio si se zapanjio.
Ako to ne prihvataš, da je srpska nacija sastavljena iz više naroda, onda LAPOT moraš prihvatiti kao dio kulture srpskog jedinstvenog bića.
Ja sam ti pošteno bio napisao da je srpska nacija, nacija sastavljena od više naroda, jedna obična politička nacija, nacija nastala političkim odlukama.

A gledao sam film Živka Nikolića gde neverna žena dobija maljem po glavi, ako ćemo o umetničkim delima.

U valjda svim kulturama svijeta, preljuba se glavom plaća, zar ne?

[ssin]

Zašto sam fasciniran lapotom?

Pazi, evo uradi ovo, pitaj nekog crnogorskog Srbina, i to što ekstremnijeg! Pitaj ga u neformalnom razgovoru, da li zna da ima jedan narod koji je svoje očeve do prije stotinak godina ubijao maljem, da im ljeba ne troše.
On će se tome začuditi, a ti ga poslije pitaj, da li zna đe se nalazi ta država i koji je to narod.
Znaš što će ti reći? Reći će ti da se to dešavalo u Latinsku Ameriku!

Ti mu onda saopšti da se to dešavalo u Srbiji, kod Srba, da je to srpski običaj, pa da nam pričaš o njegovoj reakciji poslije.

Gde si čuo, čitao, video, da je srpski običaj do pre 100 godina bilo ubijanje staraca maljem? Rekao ti Cimeša i amin? Tome će se začuditi i Srbi ako počneš da im govoriš o tome. Mit, isto kao Kralj Artur. Jesi li se sada začudio što te je neko slagao?

Postojala je stara priča, predanje koje je literarno vrlo zanimljivo i tako je priča oživela. Sigurno se bazira na nekom paganskom predhrišćanskom ritualu i nije nemoguće da je nešto slično u tragovima preživelo kod Vlaha u istočnoj Srbiji. A tvrditi da je to srpski običaj, elemenat koji bi definisao identitet je potpuno bezveze.

[ssin]

Nego čiji je običaj?
Pazi sjećaš se koliko sam ti puta govorio da je srpska nacija sastavljena iz više naroda, bio si se zapanjio.
Ako to ne prihvataš, da je srpska nacija sastavljena iz više naroda, onda LAPOT moraš prihvatiti kao dio kulture srpskog jedinstvenog bića.
Ja sam ti pošteno bio napisao da je srpska nacija, nacija sastavljena od više naroda, jedna obična politička nacija, nacija nastala političkim odlukama.



U valjda svim kulturama svijeta, preljuba se glavom plaća, zar ne?

Da, postoje različiti običaji u raznim delovima Srbije koja je multietnička zemlja.

čekaj, ti bi ženu maljem u glavu zbog preljube? :shock: Zajebavaš se valjda..:???:

[Ćipur]

čekaj, ti bi ženu maljem u glavu zbog preljube? :shock: Zajebavaš se valjda..:???:

Ne ne bih naravno, trebao sam napisati, to sam htio: preljuba se glavom plaćala

[Ćipur]

Žarko Trebješanin: Lapot, naučni mit ili stvarnost

NAZIV: Tajna lapota
AUTOR: Bojan Jovanović
IZDAVAČ: Prometej, Novi Sad 1999.



Jedno od najpoznatijih, najdramatičnijih i najzagonetnijih predanja jeste drevna priča o lapotu, odnosno o ritualnom ubijanju staraca. U našoj etnologiji ovom tajnom bavili su se mnogi poznati etnolozi (od Trojanovića, preko Đorđevića i Čajkanovića, pa sve do V. Radovanovića, i evo, Bojana Jovanovića).

Bez obzira na izvesne razlike u tumačenju motiva i smisla lapota, za sva klasična etnološka tumačenja zajedničko je uverenje da se radi o realnom obredu koji se vršio u prošlosti. Glavna greška ovog pristupa je izjednačavanje predanja sa stvarnošću. Tako je, nekritičkim, doslovnim shvatanjem tradicionalnog mita, utemeljen savremeni naučni mit o lapotu. "Nauka koja je trebalo da se bavi mitom postala je, zapravo, njegov plen", kaže Jovanović.

Autor opravdano kritikuje naivan etnološki pristup koji tumačenje poznate priče o lapotu odvodi na stranputicu. "Poistovećivati priču mitskih korena sa faktičkim činom znači tražiti čudotvornu biljku raskovnik koja raste ispod kornjačinog jezika", piše Jovanović. Kada se raspravlja o lapotu, previđa se da mi ne govorimo o obredu nego o predanju o njemu. Predanje je priča u kojoj se mešaju ovostrano i onostrano, a sama fabula je uokvirena iznošenjem dokaza koji tobož daju verodostojnost ispričanom.

Predanje o lapotu ima svoju osobenu strukturu, funkciju i smisao. Osnovne elemente njegove narativne strukture mogu da predstavim ovako: U davno vreme živeli su prestareli ljudi (Nemri) (dokaz su grobišta); Naredba da se pobiju svi ljudi koji napune pedeset godina; Sin (unuk) spasava oca (dedu) i sakriva ga; Nailazi neka nesreća koja preti da uništi kolektiv; Ostareli otac daje sinu spasonosni savet koji izbavlja zajednicu; Sin otkriva pravog spasioca (starca); Zabrana ubijanja staraca i uspostavljanje poštovanja mudrosti starih (dokaz: današnje uvažavanje starih).

Mešanjem fikcije sa etnološkim faktima izmiču nam mito-poetska priroda, društvena uloga i psihološki smisao ovog predanja. "Predanje o ubijanju starih nije trag nekadašnjeg obreda, već relikt infantilne duše naših predaka...", zaključuje Jovanović, i time za izvor priče uzima ne etnološku već psihološku stvarnost. Obrt koji je napravio Jovanović u tumačenju lapota podseća me na onaj koji je učinio Frojd kada je odbacio vlastitu teoriju zavođenja, jer je uvideo da njegovi pacijenti nisu u detinjstvu bili žrtve stvarne seksualne zloupotrebe nego svojih fantazama o tome.

Prava suština i poenta priče o lapotu nije u opisu postojanja ritualnog ubijanja staraca, nego naprotiv, u njegovom ukidanju, zabrani oceubistva u ime sprečavanja haosa, a zarad civilizovanog rešavanja generacijskog sukoba, radi opstanka i kontinuiteta kulture. Nesvesna želja za oceubistvom u priči postaje pristupačna svesti, ali se odmah poriče i zabranjuje, jer njeno ozbiljenje dovodi do krize i ugrožava same temelje kulture. Narodno predanje o okrutnom obrednom oceubistvu, ima preventivnu socijalnu funkciju, "jer aktivira svest o njegovom realnom značenju i posledicama koje bi takav čin imao za zajednicu u kojoj bi se praktikovao takav obred", smatra Jovanović.

Bez obzira na to da li ćemo se složiti sa tezom Bojana Jovanovića (koja se teško može opovrći, ali i dokazati) da sasvim izvesno lapot u socijalnoj stvarnosti nikada nije postojao, kao i sa mnogim njegovim posebnim zaključcima o okrutnom obredu, njegova knjiga će biti nezaobilazna za mnoge potonje istraživače.


http://www.nin.co.yu/2000-05/18/12726.html

[Ćipur]

LAPOT:

"Kad neko ostari i iznemogne, onda se familija reši da ga ubije, i to se ubijanje zvalo u Svrljigu lapot, a u okolini Pirota l`pot... Pred skupljenim svetom, familija bi prematila starca ili babu, i to najviše batinom (tojagom), ređe kamenjem ili sekirom. Koga su vodili na lapot, dodaje se, da je išao bez ikakvog straha, nadajući se boljem životu na onom svetu, i uvek su te jadnike na prvom mestu ubijala njihova deca."

Trojanovic, S. "Lapot i prokletije kod Srba", Beograd

Citat iz knjige ovog Trojanovića našao sam ovđe :arrow: http://www.nadlanu.com/Blogs/BlogVie...ryID,4557.html

[ssin]

Cela priča je drevna i tiče se i nekih naroda koji ne postoje više iako smo mi delom i njihovi potomci...

Kod Bizalta je Dionis jakom vatrom najavljivao vernicima rodnu godinu. Čuveno svetilište tračkog Dionisa, koje se nalazilo na planini Pangeju, bilo je u posedu plemena Satra, ali su sveštenici bili iz plemena Besa.Tu se jedna žena bavila proricanjem, slično Pitiji u Delfima. Drugo poznato svetilište toga boga nalazilo se u Rodopima, u oblasti tračkog plemena Besa. To svetilište posetio je 60/59. godine pre nove ere i otac cara Avgusta, koji je Dionisu prineo žrtvu. Tada je vino, izliveno na žrtvenik, buknulo do neba. Priča se da je pre njega svetilište posetio i Aleksandar Veliki. Po priči koju je Sima Trojanović (Lapot i prokletije, Bgd., 1898) zabeležio u okolini Pirota, u ovom kraju "car Aleksandrija" je ukinuo lapot - prinošenje ljudske žrtve u vidu ritualnog ubijanja staraca (kakav je običaj postojao i kod starih Rimljana, Germana i dr.). Fanula Papazoglu (Istorija helenizma) spominje sukob Aleksandra Velikog (330. g. pne.) i baktrijskog satrapa Besa (vidi poseban tekst). O Besima Sveti Jeronim piše: «Zverski Besi... koji su nekada prinosili ljudsku žrtvu, (na Rodopima) izmenili su se na slavu Hristovu.»


Jezik Besa je sačuvan do današnjeg dana u raznim izrazima i toponimima od Albanije preko Srbije do Bugarske, odnosno na celom središnjem Balkanu. Novi arheološki nalazi na teritoriji Makedonije gde su na planinskim vrhovima pronađeni tragovi specifičnog pisma sa ritualnim sadržajem mogao bi se pripisati Besima. Pored velikog broja značajnih ličnosti koji su pripadali Besima svakako treba izdvojiti sv. Niketu iz Remezijane, čiji se rad odražava na duhovnu kulturu Srbije i danas.

Deo zanimljivog teksta sa adrese http://sr.wikipedia.org/sr-el/Беси

[Ćipur]

LAPOT:

"Kad neko ostari i iznemogne, onda se familija reši da ga ubije, i to se ubijanje zvalo u Svrljigu lapot, a u okolini Pirota l`pot... Pred skupljenim svetom, familija bi prematila starca ili babu, i to najviše batinom (tojagom), ređe kamenjem ili sekirom. Koga su vodili na lapot, dodaje se, da je išao bez ikakvog straha, nadajući se boljem životu na onom svetu, i uvek su te jadnike na prvom mestu ubijala njihova deca."

Trojanovic, S. "Lapot i prokletije kod Srba", Beograd

Citat iz knjige ovog Trojanovića našao sam ovđe :arrow: http://www.nadlanu.com/Blogs/BlogVie...ryID,4557.html

Mirjana Bobić-Mojsilović: Lapot


Zvuči gore od lapota, i istinito je: prema istraživanju koje je ovih dana sprovedeno među doktorima u Velikoj Britaniji, gde je zdravlje inače mnogo skupo zadovoljstvo, a bolest i slabost ravno katastrofi jer predstavlja potencijalne nenormalne dugove, većina doktora izjasnila se da starim ljudima ne treba vršiti nikakve operacije - pošto su ionako stari, pa neće živeti dovoljno dugo kako bi osetili blagodeti lekarskog tretmana. Skoro trećina ispitanih doktora izjasnila se protiv operacija kuka i kolena, kao i drugih rutinskih intervencija nad starim doktorima - jer ta stvar mnogo košta „a ništa ne donosi društvu“.
Lapotiranje staraca u istočnoj Srbiji, u stvari je ista ta filozofija, u kojoj su stari i nemoćni samo teret porodici (odnosno društvu) pa ih članovi najuže porodice, na vreme pošalju na onaj svet da se svi malo odmore. Taj morbidni običaj danas se, izgleda, u ovom svetu, vraća na scenu, jer su stari, u civilizaciji u kojoj je na ceni samo mladost, i više od tereta. Strašno je, međutim, što su advokati ovog savremenog lapota u civilizovanoj Evropi, lekari - oni kojima je kredo profesije da pomažu bolesnima.
Ali ideali i zaveti više nisu na ceni, jer je novac taj koji je vrhovni gospodar naših sudbina - otuda činjenica da lekari predlažu socijalnom da „dvaput razmisli pre nego što stare ljude pošalje na operaciju“, govori o morbidnoj satanističkoj i bezdušnoj prirodi savremene civilizacije u kojoj je plastična kartica najsjajnija ikona, I u kojoj ljudski život, posle određenih godina, ne vredi ništa. Da li uopšte ikada vredi? Otuda valjda, svi žele da izgledaju mlado, a starost postaje neka nova vrsta društvene stigme. Stari su teret. A teret mora da se zbaci sa leđa.
Pošto su sami doktori promoteri ideje da su socijalni osiguranici sami odgovorni za svoje zdravlje, te da besplatna medicinska nega treba da bude uskraćena pušačima, alkoholičarima, narkomanima, debelima, priča sa starim ljudima u ovom kontekstu dobija svoje najcrnje obrise. Stari ljudi su odgovorni za svoje stanje - dakle, trebalo je na vreme da se ubiju, pre nego što bilo kome postanu teret?
Kuda ide ovaj svet?

http://www.blic.co.yu/blickomentar.php?id=1277

[Ćipur]

ISTRAŽUJUĆI PISANE IZVORE, NJEMAČKI NAUČNIK ZAKLJUČIO

Vampiri su iz Srbije


Vampiri iz literature s onim "pravima" nemaju nikakve veze. A nije istina ni da su prvi izvještaji o njima napisani u Rumuniji. Ne, najstariji pisani izvori pričaju priče koje su se događale u Srbiji, BiH i Hrvatskoj.
“Početkom XVIII vijeka u selu Medveđi u današnjoj Srbiji pri padu sa zaprežnih kola poginuo je izvjesni Arnont Pavle. Ime Arnont vjerovatno je poticalo od 'arnaut', naziva za Albance. U stvari, on je nekoliko godina ranije došao s Kosova jer ga je progonio vampir. Arnont Pavle je pronašao njegov grob i namazao se mrtvačevom krvlju nadajući se da će ga zaustaviti. To očigledno nije urodilo plodom, jer su i njegov leš seljaci morali da izvade iz zemlje i spale", priča za “Deutsche Welle” dr Peter-Mario Kreuter, njemački istoričar koji je doktorirao na temi "Vjerovanje u vampire u jugoistočnoj Evropi".
Kada je počeo da obrađuje temu, na njegovo iznenađenje, saznao je da zemlja iz koje potiču nastariji pisani dokumenti o vampirima nije Rumunija nego Srbija: već u ukazu cara Stefana Dušana iz 1342. sveštenicima se zabranjuje učešće u iskopavanju i spaljivanju leševa za koje se pretpostavljalo da imaju čarobne moći.
Ipak, prvi dokumentovani slučaj je priča o Arnontu Pavlu iz Medveđe iz 1731-1732. godine, a pretpostavlja se da se dogodio negdje oko 1720. Iz 1725. potiče slučaj koji se dogodio u mjestu Gradiška (BiH). Tamo se iz mrtvih vratio izvjesni Petar Plogojević. Godine 1731 -1732. u izvještaju iz sela nedaleko od Beograda govori se o ženi, Milici, staroj oko 50 godina, koja je uzrokovala smrt 18 ljudi.
I Hrvatska ima legende o vampirima. Dr Kreuter priča o vjerovanju u "kršnike" koje je bilo rašireno u Dalmaciji: " 'Kršnik' je protivnik vampira. Sa njim se ne bori kao čovjek, nego njegova duša posebnim danima napušta tijelo i kreće u boj".
Iako je legenda o Vladu Tepešu bila inspiracija za lik grofa Drakule, što je donijelo svjetsku slavu rumunskim vampirima, njihovi pisani tragovi iz ove zemlje su dva vijeka stariji od pomenutih. Riječ je, naravno, o sačuvanim pisanim izvorima, a legende su starije i njihov nastanak nije moguće precizirati.
Kreuter priča da je u Rumuniji 2003. zaista iskopan mrtvac za kojeg se sumnjalo da je vampir i izvađeno mu je srce. Zanimljivo je, kaže naučnik, da vampir skoro nikada nije stranac: "On dolazi iz iste zajednice, to nije napadač sa strane, a pogotovo ne plemić u crnom plaštu".

Ne pije krv već nanosi štetu

Njemački istoričar je utvrdio da se legende međusobno razlikuju od sela do sela, ali i da imaju dodirnih tačaka: "Vampir je mrtvac koji se vraća i nanosi štetu živima. To može biti uništavanje žetve i uznemiravanje stoke. U Banatu se, recimo, pojavio slučaj u kojem se mrtvac vratio među žive i uništio automobil. Vampir takođe uzrokuje bolesti kod ljudi i ubija ih. Pri tome obično ne pije krv. To je vjerovanje nastalo na bazi pogrešnih tumačenja u XVIII vijeku".
Razlikuju se i "metode" za onesposobljavanje vampira. Ako je poznato o kome se radi, leš se iskopa, odreže mu se glava ili se spali, a pepeo raspe. Ako se ne zna ko je vampir, u svrhu zaštite koristio se bijeli luk kojim su premazivane pukotine na prozorima i vratima ili su na kuću i vrata crtani krstovi.

[golozlo]

Ništa bolesnije i ništa tako fašistički nisam pročitao , zadnji put je to bilo na hrvatskom nacionalističkom forumu gde sam čitao sličan tekst koji takođe ovako fašistički postupa!

Prvo , lapot i sva ta blejanja su priče koje nikad nisu dokazane , nema zabeleženog slučaja , i da se pita bilo kojeg seljaka jel ima neka priča u vezi lapota rekao bi da ne zna!

Znači ovaj tekst je najveće dno koje sam čitao , a začetnik teme bi trebao se sramiti i njega samog ukloniti sa ovog foruma jer propagira fašizam tako što koristi bajke kako bi okarakterisao jedan narod!

Jad i beda ljudskog roda , fuj!

[metabond]

Ništa bolesnije i ništa tako fašistički nisam pročitao , zadnji put je to bilo na hrvatskom nacionalističkom forumu gde sam čitao sličan tekst koji takođe ovako fašistički postupa!

Prvo , lapot i sva ta blejanja su priče koje nikad nisu dokazane , nema zabeleženog slučaja , i da se pita bilo kojeg seljaka jel ima neka priča u vezi lapota rekao bi da ne zna!

Znači ovaj tekst je najveće dno koje sam čitao , a začetnik teme bi trebao se sramiti i njega samog ukloniti sa ovog foruma jer propagira fašizam tako što koristi bajke kako bi okarakterisao jedan narod!

Jad i beda ljudskog roda , fuj!

Zacetnik nije iz svoje glave pisao nego na pisanje samih nacnih radnika iz Srbije, je dodao komentare koji nijesu fasisticki.

[nevski]

Ništa bolesnije i ništa tako fašistički nisam pročitao , zadnji put je to bilo na hrvatskom nacionalističkom forumu gde sam čitao sličan tekst koji takođe ovako fašistički postupa!

Prvo , lapot i sva ta blejanja su priče koje nikad nisu dokazane , nema zabeleženog slučaja , i da se pita bilo kojeg seljaka jel ima neka priča u vezi lapota rekao bi da ne zna!

Znači ovaj tekst je najveće dno koje sam čitao , a začetnik teme bi trebao se sramiti i njega samog ukloniti sa ovog foruma jer propagira fašizam tako što koristi bajke kako bi okarakterisao jedan narod!

Jad i beda ljudskog roda , fuj!

Није, није, то је ципур. Он је сам преживео један лапот кад су га гањали они чланови његове породице који не зборе са њим, јер просто они се црногорцима не хоћаше звати и нек су проклети (каже владика раде, а не ја, `баци клетву` школа митрополита са цетиња) .

Има ли тога човека, мимо Господа Бога, који зна како се презива Борислав Цимеша???

[CAKI]

Чему све ово? Просто не знам одакле бих кренуо.
Мој мозак не може да појми нити за милион година да схвати било који разлог или изговор да се неки други народ напада кроз овакво и слично смеће, упорно беспотребним деградирањем да би се сопствени уздигао или оправдао. Други логичан разлог овде не видим нити он може постојати.
У реду. Црногорци и Срби нису исти народ. Ок. Не желе нити могу да живе у истој држави. И то је ок. Желе свој језик и цркву. Поштено.Али забога!
Што рече ссин, такве бљувотине ни Хрвати не пишу. Јел' ово то чојство? Дај..
По мени, човек који подржава и верује у овкаве ствари нит' може нит' сме споменути чојство а камоли се називати припадником народа који се поноси истим.
Ћипур ме разочарао.
Тачка.

[golozlo]

Није, није, то је ципур. Он је сам преживео један лапот кад су га гањали они чланови његове породице који не зборе са њим, јер просто они се црногорцима не хоћаше звати и нек су проклети (каже владика раде, а не ја, `баци клетву` школа митрополита са цетиња) .

Има ли тога човека, мимо Господа Бога, који зна како се презива Борислав Цимеша???

Ovakve frikove treba prijaviti za fašističko delovanje , pa zajedno sa srpskim fašistima da mu se zabrani rad jer širi mržnju u netrpeljivost!
Ove iste priče postoje samo kod hrvatksih nacionalista , ali oni su danas već utihnuli i ne bave se jeftinim etiketama i omalovažavanja jednog naroda , danas su za te stvri određeni Crnogorci(dukljani i slični) koji nisu u stanju da se nacionalno osete ako ne mrze srbe i sve srpsko pljuvaju i omalovažavaju! , njihova nacionalnost se zasniva iključivo na tome!

Samop čekam dan kad će ovakvi likovi da počnu da zovu Srbe ciganima,opančarima,bizantincima, i vlasima zvanično!
Samo ta jad i beda će biti kratkog daha , jer biti mrzitelj na osnovu ovajvih priča mora kad tad doći na naplatu tj.daq svima priznaš da si ***** ili večno zaćutiš o tome!
To kao nprr.oni guslari iz Imotskog što Srbe nazivaju opančarima a iste nose!

Jad i beda malih ljudi , ništa više!

[FORMICA]

Tema je počela prije 5 godina.

[CAKI]

И чијом кривицом још увек постоји?