Cetinjske afere

[ivanbegovac]

Ni sam ne znam kako i zašto sam se domogao sjećanja iz prošlih vremena. Valjda zato što sam čitao neke tekstove (topike ili tako nekako), pa se priupitah da li sam i ja tamo živio.
E, iz tih vremena sjetih se ''AFERA'' koje su potresale Cetinje od BUY&C do Kampobasa.
Taman, ali poslije dugo vremena, kad počne da blijedi afera ''CRNI MAČAK'', evo afere ''KURICA'' ili ''GALINA'' (zavisno od opredjeljenja). Eksplodira poslije afera ''ROKERO''. Svim ovim i sledećim aferama predhodila je afera ''LANEROSI''
Tri korne-penal turnir se zahuktao. Ekipe se prijavljuju i poslije duela sa ekipom ''Lanerosi''( po uzoru na Talijanski fudbalski klub) kojoj je trener i šef bio Momo Rutonić, ispadaju iz daljeg takmičenja, jer gube od dobro odabrane i uigrane Momove ekipe. Bogdanovci sastaviše ekipu koju je predvodio Ćiro Đurđin. Nazvaše je ''LACIjO''. Oni su eliminisali mnoge ekipe i domogli se četvrtfinala. Parkaši su sastavili dobru ekipu koju su nazvali ''SAUTEMPTON'', i domogli se četvrtfinala. Banski stanovi su imali, mislim, najbolju ekipu koja se zvala ''BOTAFOGO'' Dalje od četvrtfinala se nije otišlo jer šefove-trenere, sve jednoga po jednoga privede u Miliciju milicajac Karašević koji je bio stojser iz sjevernih krajeva.
Đe ste tice, dreknu Komandir Vejsil kad uđe u prostoriju u koju nas je strpao Karašević, koga su Cetinjani zvali TULJAN. Komandir, mali (đeca bi rekla ićni) rastom sa duplim petama propinjaše se na prste. To mu je bila taktika da zavara procjenjivanje visine. Bolje reći da sakrije koliko je mali.
Poslije neprijatne pauze opet dreknu: Đe ste vinovnici jedni? Mislite da NAS prevarite a? E, neće moći ove noći, ja vi velim!!! Da se ko nije mrdnuo tun, dok ne dođe drug Vojo. Izađe i kračunom sa one strane zapata vrata koja nijesu imala druge brave. Mi nervozni, šapatom pitamo jedan drugoga da li zna o čemu se radi. Odgovor je bio slezanje ramena. Kako vrijeme odmiče, nervoza sve veća. Ulaznice su bile sve rasprodate, a mi ovdje čekamo nešto i Voja. Vojo, udbaš koji nije nosio kožni mantil i čizme ka Petar, dođe u neko zlo doba. Tuljan otvori ona vrata, uperi prst u Ćira i dreknu: POLAZI!!! Za Ćirom se zatvoriše ona vrata, ali se sve čuje.
- Oooo, viđi ti njega a? Misliš da mi ne znamo što vam je to LaciJo a?
- To je ime od...
- Ćuuuuut! Kakvo ime? Koga ti ođen lagaješ a? Govori za koga radiš?(pljus, pljus)..
- Druže Perko...
- Pljus, pljus odjeknuše šamarčine. Nijesam ti ja Perko!!! Ja sam Vojo! Pljus, pljus... Za koga radiš, lijepo da si sve ispričao, jer mi sve znamo, ali oću da nam sam ispričaš. Jednom riječju kao da se kaješ.
- Mi samo igramo na male golove.
- A, je li? A ono tri korne penal? Što vi to znači a ? Misliš da mi ne znamo? Nama oćete da zavarate tragove??? GO VO RIIII !!!!
Tada je imao nastup Tuljan, jer se čulo nešto tupo, a saznao sam kad sam ja bio pred Vojom, da taj zvuk proizvodi pendrek po leđima, kad u djelić sekunde poslije udarca hrupi vazduh iz pluća pa naleti na stisnuta usta.
Sve nas je redom ispitao Vojo, i napisali smo izjave oteklija obraza, da radimo za strane sile.
E, sad mrš kući, i nemoj da je neko izašao i pičao o ovome sa nekim. Mršššš !!!

Opis afere ''CRNI MAČAK'' slijedi

Ivanbegovac.
www.buronja.blogspot.com

[ivanbegovac]

AFERA ’’C R N I M A Č A K’’

Tek što su prestale diskusije na sastancima partiNskih ćelija po Cetinju o aferi BOTAFOGO, ne lezi vraže. Dođoše na Cetinje odnekud sakupljači sekundarnih sirovina, i uzeše stan u Ivanbegovoj ulici sa velikom avlijom. Na samom izlazu iz hodnika (portika) u avliju, sa lijeve strane bješe postavljena velika vaga kakva je jedino bila na ’’silosu’’. Ta rijetka vaga davaše nekakvu ozbiljnost. Tu se mjerilo staro gvožđe, mesing, aluminijum, gus i BAKAR, i odlagalo se na gomile raspoređene po ogromnoj avliji. Čudio sam se što će na Cetinju još sakupljača, kad ni Čuka, jedini do tada sakupljač, nije imao neke fajde. Gomila starog gvožđa oko njegove kuće se slabo povećavala.
Obod bješe organizovao za dan fabrike posjete građanima. Defilovali su Cetinjani po halama vas dugi dan. Sledeći dan taj defile(razgledanje proizvodnog procesa) prekide Milicije, i izagna na veliku brzinu sve posjetioce. Što ovo bi, skoro svak je pitao svakoga. Već sjutradan varodne cijelo Cetinje je znalo što ono bi juče.
Bio je niz piljara ’’POD TEZOM’’, prva je bila Božova(iz koje ćeš kace), pa Ristova(šurulu murulu..) pa Milovanova... , a poslednje tri su bile mesare. Poslednja u nizu je bila Radovanova mesara. Žene su mu ’’ispjevale’’ pjesmu: Radovane oko moje, divno li je meso tvoje. Radovan crven u licu, pa kad dođe meso, a pet šes žena mu zapjevaju ono Radovane oko mojeeee..., Radovanu i čelo pomodri. Nema dodavanja na vagu džonte ni kosti. Samo čisto meso.
U grupama ispred piljarnica se prepričavaju novosti. Do devet ura se zna sve što se dogodilo od juče.
Po pjaci kruže domaćice i domaćini koje su izagnale žene u potrazi za kvalitetnijim i jeftinijim namirnicama. Tu, u
mimogredu se

razmijene informacije iz proteklog perioda.
Ču li ti što ono bi...??? Ne ja. Na čem misliš...
Ja na ’’Crni mačak’’.
Uuuuu, ne znam ti ništa o tome.
Jes jadna. Pojavila se grupa lupeža te se zovu crni mačak, dati zato što operišu ponoći. E, kako se juče ulazilo u Obod na razgledanje, oftali su da ima dosta bakra i alata, pa su naćas mimo stražara koji je bio otišao da popije dvije tri u komšiluk, uljegli i opustošili bakar, alaminijum i nečesovi alat. Zamisli, molim te, ukrali su i bormašinu.
BorMAŠINUUUU??? Aoooo. A nemoj molim te.
Jes jadna. Ispostavilo se esu i sve gromobranske pletenice pokrali.
Na Banske stanove???
Eja, ada đe drugo ima gromobrana.
Na Banske stanove su udarili. E, oni bi i na život udarili... Zna li se ko su?
Ja znam esu im glavni oni Pero, oni Dida, oni Bulin...
Ja sam živio u Ivanbegovu, u sami komšiluk od sabirnog mjesta sekundarnih sirovina. Svima nama iz komšiluka, od kuće do kuće, milicajci Kojo i Tuljan narediše da odma trkom idemo u Miliciju. Tamo nas se skupi dvadesetak. Stojimo ćutke i čekamo što će bit, jer nijesmo ništa znali o krađi bakra, aluminijuma i BORMAŠINE . Iz komandirove kancelarije se čuje kako Vejsil galami preko telefona:
Aloooou, alooou. Čuješ li me?
E, jesi li obaviješten o SLUČAJU?
Nije opet u pitanje BOTAFOGO i oni drugi strani saradnici, no je sad nešto manje značajno, pa ako bi moga časkom dolećet da se zdogovorimo.
Ajde, čekam te. Zdrao!
Poslije nekog vremena dođe Vojo i prozbori tamo nešto sa Vejsilom, pa obojica uđoše kod nas. Zamahnu Vojo pud Paja, a na fintu zalijepi šamarčinu Joji. Đe ste vinovnici jedni aaa? Sad ima da malo skupite kondicije. Svi idite dolje i ukrcajte se u kamione kod Vasa i Nika. Trkoooom!!! Trupnu dva tri put nogom po podu da nas podsrekne. Kamijoni nas vratiše u Ivanbegovu, i stadoše ispred sabirnog centra za sekundarne sirovine. Komandira i Voja dovede plavim milicijskim fićom, koga smo zvali PLAVA PTICA, Vuko koji je bio i saobraćajac. Naredi nam Vejsil da prenosimo onaj silni bakar i aluminijum iz avlije u kamione. Trkoooom, i vi dvojica, naredi Vejsil šoferima Vasu i Niku Bobiji.
Zafališe nam oni otkupljivači sekundarnih sirovina što smo onako brzo prnijeli sav bakar i aluminijum, jer, dok smo mi prenosili materijal, Vuko je mastio pendrek po njima.
Afera BOTAFOGO polako pade u zborav. Dugo je i prepričavana. Skoro godinu dana.

Ivanbegovac.
www.cetinjem.blogspot.com

[ivanbegovac]

Afera galina - КУРИЦА

Cetinje je bilo podijeljeno na zapadnjake i rusofile.
Jedni - zapadno orjentisani su aferu zvali AFERA GALINA, a rusofili AFERA КУРИЦА.
Dobro se mi zamomčili. Počeli žešće gledat đevojke kradomice. Ne smiješ javno, e ti puče pogibija. Svaka je imala bar jednoga brata, pa se drž dobro ako oni doznaju e im sestru gledaš, a o nečem ozbiljnijem se moralo krit u devet zavoja. Đevojke nešto nijesu bile naredne. Ljeti, a se završi školska godina, eto Branka sa ''regenšpuljom'' na staro igralište pod Ćikovu glavicu.


Cijelo ljeto je radio regenšpulj(odbi od korpi, uzvikivao je momak koji je radio tu) do početka školske godine. Poslije sam saznao da Branko nije mnogo mario za zaradom od ringišpila, streljane, ''ko nabije-taj dobije'' i ostalih zanimacija. Bio je ušao u zatvoreni krug cetinjskih kockara, i redovno im uzimao mjeru. Jednog dana vrtimo se Gaga i ja oko igraonica i ringišpila, onako, ka vazde bez para, i ugledasmo jednu đevojku koja je do juče bila dijete, đe se natakarila na štikle od tri prsta. Bješe obukla jednu bijelu bluzicu sa vezenim šarama oko miške i oko vrata, dobro se isprsila, pa kad nas viđe ''skamenjene'' dreknu iz svega mozga: ''Tata, tata...viđi, ovi se gledaju...'' Bješte noge.... .
Tada je mjesto za ''ono'' bio Orlov Krš kao sad Tocila. E, nije mnogo vremena prošlo kad je ćahu sprovodit momci pud Ljetnje ili Orlova Krša. Odili su, valjda, da gledaju odozgo lijepu panoramu.
Neke đevojke su, onako po dvije tri, izlazile u park, i mi za njima, ma uzalud. Kakvi uzalud! Ofta Mijo da je park iza Granda pun kokošaka. Kako je bio veoma vješt u baratanju praćkom, časkom bi ''ulovio'' dvije kokoške. Zamotamo ih u stare novine, i svi čoporativno kod Mija kući, pošto mu majka nikako nije mogla napuštiti rabotu prije tri popodne, pa smo bili ''mirni''. Daśo se bješe nevjerovatno izvještio da ispeče kokoške, a kod Klikoga na pekaru vazda je bilo vrućega leba. To je trajalo dok je ulovljena poslednja kokoška iz parka. U NJenjov park (tako sad podmladak zove Njegošev park) su šetale Dojkove kokoške, ali gustina zelenila nije davala dovoljno tajnosti, pa odlučismo da posjetimo Dojkov kokošarnik kasnije noću.
I to je trajalo dok Dojko nije metnuo katanac na kokošarnik. Donje polje (Kampo baso), Donji kraj (Baso finale), Bajice (Buy & C), Umci (Nagorno Karabah) ostadoše skoro bez ijedne kokoške. Ostao je jedino kokot komandira Milicije. Kad su se svijtla potulila probasmo nas nekolicina da iznesemo kokota iz kapunjere, ali kako mu se ko primakne, prodere se ka mačak. Mato reče da puštimo njega, pa prije nego je uljega u kapunjeru poče ga vabit: Pi pi pi pi piii...., iznese kokotana, i bi pripremljena gozba za śutra.
Komandiru falio kokot, a kako je vazde na Cetinju bilo dežurnih očiju, odmah dozna komandir da je ukraden i ko ga je ukrao.
Pero poče plavom pticom

da nas skuplja po Cetinju. Śanka i mene izvede iz bioskopa i ućera u fiću pozadi. A, jeb@aćemo vam majku majčinu. Našli ste da izijete komandirovoga Gavrila Principa, a on ga čuva toliku silu vremena.
Kod komandira nas bješe priveo skoro sve. Nadao sam se da neće Mitiju privesti, jer ako njega privede, ispričaće i ono što ga ne budu pitali. Nadanje je ludom radovanje. Ugura Pero njega(mada on nije učestvovao u operacijama) i Armuša. Eto sad ste svikolici tunake, a evo dodi i komandir.

Ulazi komandir, on onako metar i dva žileta, propinje se na prste. Tu ste lupeži, aaaaa?
- Ako znam ja išta o benzinu druže komandire, bez svakoga osta. Đinu ukopa, odrecitova Armuš, sve lomeći prste na rukama.
- Benmzin veliš, aaaa???
- E, e druže komandiru. Ništa ne znam o benzinu.
- Nemo da je ko šušnuo, strogo naredi komandir i ode u drugu prostoriju.
Otud se čulo kako se preko telefona(nije bilo radio veza) pozdravlja redom sa svim komandirima po Crnoj Gori, i pita ih da li imaju kakvu potragu u vezi sa benzinom. Kako je od svih redom dobio negativni odgovor, uđe kod nas i zalijepi Śola. TIiiii, uprije prstom u Mitiju i reče mu : ''PRIČAJ SVE PO REDU I POTANKO...''
Ispriča Mitija sve.
Śutri dan na pjacu odjeknu afera u svim pojedinostima. Bućko veljaše esu mu falile najmanje dvadeset kokošaka, ma nije prijavljiva. Dojko nije ništa prijavljivao. Lola se kune da nikome ništa nije rekao, a falilo mu je tridesetak kokošaka. Baba Śkośna nije prijavljivala da joj fali desetak kokošaka, ali nestade komandirov kokot Gavrilo...
Kad je to čula Stanka, ode kod albokata da joj sastavi tužbu protiv svih nas(nijesmo u njenu avliju išli) za nanesenu štetu, duševni bol i izgubljenu dobit. Nijesam siguran, ali mislim da nikad nije imala niti jednu kokošku. Morali smo joj, po presudi, nadoknadit sve troškove. I njen sin, naravno. Džabe sam cijelo ljeto argatovao u Geo-fizički zavod. Sve je otišlo na nadoknadu za duševni bol...

[TERMI]

haahahaha

[ivanbegovac]

haahahaha

Život živi, a smijeh izaziva, pa ti viđi. Ima još afera ''ROKE RO''

[Tattoo]

Oce li, fala bogu, bit' koja prica sa ove "svadbe decenije" iz Splendida ???

[ivanbegovac]

Oce li, fala bogu, bit' koja prica sa ove "svadbe decenije" iz Splendida ???

Nijesam ima čast da prisustvujem, ali dako(dako je najgori čojek) mi neko nešto došapne, pa ću ja objavit jer se nimalo ne bojim.
Gaj Julije Cezar, Aco Makedonski, oni Atila, NapolIJon, itler, musolini, Josip Visarionović, pa oni franzavi, pa Josip Broz....ama baš nikoga istorija(učiteljica života) ne zapisa(zapamti) da je dao kćerki u MIRAZ cijeli jedan Grad sa svim pripadajućim selima:

Bajice, Barjamovica, Bijele Poljane, Bjeloši, Bobija, Boguti, Bokovo,Ћеклићи, Ћепетићи, Češljari, Čevo, Đalci, Dide, Đinovići, Dobrska Župa, Dobrsko Selo, Dodoši, Donja Zaljut, Donje Selo, Dragomi Do, Drušići, Dubovik, Dubovo, Dugi Do, Dujeva, Erakovići, Gađi, Gornja Zaljut, Gornji Ceklin, Grab, Građani, Gradina, Izvori, Jankovići, Jezer, Kobilji Do, Kopito, Kosijeri, Kranji Do, Kućišta, Lastva, Lipa, Lješev Stub, Majstori, Malošin Do, Markovina, Meterizi, Mikulići, Milijevići, Mužovići, Njeguši, Obzovica, Oćevići, Očinići, Ožegovice, Pačarađe, Pejovići, Petrov Do, Poda, Podbukovica, Prediš, Prekornica, Prentin Do, Prelaka, Proseni Do, Radomir, Raičevići, Resna, Riječani, Rijeka Crnojevića, Rokoči, Rvaši, Ržani Do, Šinđon, Smokovci, Štitari, Tomići, Trešnjevo, Trnjine, Uba, Ubli, Ublice, Ugnji, Ulići, Velestovo, Vignjevići, Vojkovići, Vrba, Vrela, Vuči Do, Žabljak, Zabrđe, Začir, Zagora, Žanjev Do.

Povrh toga GRAD HEROJ.

[OkrugliGospodin]

Cetinje je živo biće

[ivanbegovac]

Bilo, jeste i biće biće. Živo? SUJMAM.

[TERMI]

u pravu si
:very_drunk:

[opajdara]

Oce li, fala bogu, bit' koja prica sa ove "svadbe decenije" iz Splendida ???

Grbljani su polugoli i bosi dodili na cetinjsku pjacu da prodaju dva tri pera sOlate i koječega još, a sad ga(Cetinje) zauzeše u cjelini i cjelosti sa sve Umcima, gornjoj i donjoj Osetiji i nezavisnim dijelom Škrke - Nagorno Karabah, bez ispaljenog metka. Odivom.

[ivanbegovac]

POKAJANJA _ SAHRANE NA CETINJU

Svirao sam u ''Muziku'' i tako prisustvovao ''službeno'' mnogim sahranama.
Muzika je u prvinu svirala na sahranu nekog glavonje, a poslije kad se otvorila mogućnost da ožalošćeni plate muziku, skoro da nije bilo sahrane bez muzike. A, umiralo se na veliko
Dio uplate je otimao SAVJET ZA PROSVJETU I KULTURU, a ostatak smo dijelili mi koji smo učestvovali u ispraćaju. Od tada ima i anegdota. Tražio sam Slobu Armušu: Pozajmi mi pet stotina, dok neko umre.
Skoro svi su šćeli muziku(vala će taju svirat muzika, pa da nećemo leba jesti).
Pero miš kuca na ajfonu: Mama, spremi leba, masti i cukra dok spratim ovoga mrca.
Muzika bi dolazila desetak minuta prije no što će ukućani ''dignut'' mrca, da bi u tom trenutku odsvirali ''SRCE MAJKE'' i pošli na čelo sprovoda.
Najveći broj patulja sa pokajnicima bi dolazio baš tada. Ispred kuće u Škrku bjehu postavljene klupe i stolice na kojima su śeđeli ranije prispjeli pokajnici. Na stolici pored samih vrata, odmah do poklopca od skrinje śedio je Gorčin Todorović i pušio. Kako je dolazila koja patulja, redom su lelekali preminulog, a Gorčin se sve vrijeme boo kažiprstom u prsi. E, jednoga je Gorčin ''upecao''. Kad se podbočio coknuo je iz svega mozga: Ohooooo oooo, lele mene(gorčin ga fiksirao i cuka se kažiprstom u prsi) Gorčineeeee. Otrese glavom ka da mu je snijeg napadao, pa nastavi: Ne no Stevaneeeee, bratska dikoooo, prijatelje među prijateljimaaa... Bi što bi. Gorčin i dalje cukaše kažiprstom u prsi, ali nikoga tom prilikom više ne ''ugrabi''.
Došao sprovod sa Cetinja u Baice i kad se stišao žamor, pope se čojek na jedan spomenik i poče:
Tužni skupeeee. Pričeka da mu se vrne odjek od Pišteta, pa nastavi:
Vidite li ovu mrcinu te je odenako otega papke i nagoni mi suze na oči da mi duša vene i srce se cijepa. Kad se śetim do ičer je skaka po ovija krša ka jarac, a sadako da mu nijesu stavili ove petobanke na oči, zurio bi praznijem pogledom u nebesa na koja je pasa...

Poginuo momak na lovćenske serpentine baš na prvi dan nove godine. Sahrana, i pope se čojek na dva krsta. Jednom nogom na krak jednog krsta a drugom se raščepio do kraka susjedog krsta. Drugi januar. Snijeg sitan ka brašno, a vjetar šiba samo tako. Onaj čojek poče:
Omladinooooo, mladostiiii, što činite jeb@ vi pas mater sad i zanavijek. Što činite. Što ginete? Imate li mozga, za vazde vi oca j@bem, stoko bezglava. Svekolike ve treba oškopit navi čas. Mršte otolen svikolici.

[ivanbegovac]

Л И Ц Н А
То је било овако:
Електродистрибуцију је народ звао ЦЕНТРАЛА. То потиче из времена кад је Цетиње добијало електричну енергију из ЦЕНТРАЛЕ која је била инсталирана одмах повише аустриске амбасаде или Дивизије.

Постављена су два дизел мотора од по 60 коњских снага и два генератора снаге од по 55 kW.
Централа је у самом почетку била инсталирана у Владином дому(под волат) да би била пресељена у новоизграђену намјенску зграду.
Одржавање Централе и инсталација вршили су Краусови(аустриски) мајстори, који су подучавали људе са Цетиња. Да су их штуро подучавали, говори и чињеница да су били стационирани на Цетињу у хотелу(на пансиону) и било им је у интересу да што мање знања пренесу, како би што дуже били на ''штацију''.
Е, електричари(чуш електричари) су постављали нове ''лицне'' на контактним мјестима гдје су из неког разлога прегоријевале. То је било због набавке решоа код Рашка у ''Електрон'', а лицна је прегоријевала због преоптерећења.
Електричари(чуш електричари) су лицне носили у такулин.
Васко је Шмиди показао лицну и важно јој саопштио да ће он само ЊОЈ преко те жичице пуштити ''свијетло''. Пењалице и туп туп на дУрек(то се сад зове бандера) ђе би МОТРОЦАНГАМА превезао жице и код Шмиде би се уждила лепетрика. Од тог тренутка Васко је за њу био све и свја.
Једног дана Шмида одби Васка и на његово инсистирање да му рече зашто, подбочи се и одбруси: Мрш отолен курвару један. Ти моју жичицу дајеш Јованки прдељавој, Винки заводник, Дари кривој и другијама. Мене се више нећеш на пупак пењат.
Рашко је тајно у Електрон продавао решое, а Васко је понегђе давао жичице.
Невенка се послије дуготрајног курса запослила у фабрику обуће ''ОРО'' која се касније преименова у фабрику обуће ''КОШУТА''. Рашко јој је веома радо продао решо за мајку јој у Добрско село(Гутендорф) и веома брзо прегоре она лицна, која је уствари била лимитер и мама оста без свијетла. Кад је то Невенка чула, одма пође у Централу, и тамо настаде општа пометња. Директор одмах нареди теренском електричару да пође у Гутендорф и отклони квар, а он остаде са Невенком на кафу и рахатлокум. Невенка је радије шћела пет шампита, али је посластичарница ''ЛИПА'' далеко. Чак код ''НА-МЕ''.
Теренски електричар Мудри одма зурну на одредиште и виђе решо који је био забрањен, па се врло брзо договори са Невенкином мајком, старом распуштеницом, да јој метне лицну и још нешто. Врло често је Мудри ишао у Гутендорф. Једног дана кад је жичица прегорела, оде у Гутендорф млади електричар који се тек вратио из војске и откри да Мудри нема појма кад је ставља једну жичицу, па поносито стави ТРИ жичице, па свијетло није више фаљивало. Млади електричар ''МАЈЗЛО'' је само попио кафу. Ракију и било што друго није стио.

[metuzalem]

glimerica

E dobri moj..,

Kod mene, "dežurnog" matufa/palamuda, ova tvoja lijepa i poštena priča izazva žestoku sjetu, jer priziva sjene jedinih pravih cetinjskih "heroja", kao što to bjehu: Šmida, Pero Miš, Jolica Pljani... mnogi i drugi. Nadam se da će tvoje i moje priče kod ove "držane" cetinjske đece izazvati zdravu znatiželju da se osvrnu oko sebe ili pak krenu u svijet bez da ih mršnu ka mnozinu drugih koji su pokušali i šćeli manut svojom glavom..

Ništa ne brka ako ne ponekad zađednu jerto znači da ih ove naše priče itekako zanimaju... A i kako ne bi. kad j ova tvoja zadnja priča skoro "sublimat" jednog romana ili barem - hronike.

Ajd uzdravlje da se i dalje - čitamo

-M -

[ivanbegovac]

Zdravo bio Matufe.
Ja sam već naslovio nastavak priče o struji-svijetlu na Cetinju.
Žao mi je što slike kao jedan vid ilustracije ne umijem plasirati u većem formatu.
Nastavak sam naslovio GLIMERICA i ''bačiću'' je na žar uskoro.
Evo ti i slika Petra o'pjo i njegovog drugara Čaruge. Mi ga ćasmo zadragavat tako što bi ga pozdravili sa zdravo ČEruga, o on bi nas svaki put na slogove ispravljao: ČE RU GA.

[ivanbegovac]

Г Л И М Е Р И Ц А


Проради ''ОБОД''; ''ОРО''/''КОШУТА''; ''ТРГОПРОМЕТ'';''БОЈАНА'';.... о ''Тари'' да не трошимо ријечи. Дуго ће се памтити Тарини шофери Томо Ломпар, Мамо Шеховић, Лозо Митровић, Панчо Ђуровић... и легендарни кондуктери Пура Уљаревић, Раśa Дашић, Ђока Булатовић, Анто бренźa,...
О одрживачима хигијене аутобуса не треба трошити ријечи. За спољашњу хигијену аутобуса био је задужен Џока Бошковић. Сад, на данашњи дан, то изгледа као подвиг, знајући да воде на Цетињу није било. Мање, колико то апсурдно изгледало, него данас. Свеједно, аутобуси су из гараже излазили као нови новцијати. Како, то Џока зна.
За унутрашњу хигијену аутобуса – пруге, био је задужен Мико шклопац Бошковић. И то је био подвиг, јер су путници калопили кесе да их носе дома, а бљували између нога на под пруге. У оно вријеме није било лако наћи старе новине, јер их је свако чувао, па помоћ старих новина није долазила у обзир.
Што су људи чували Политикин Забавник, није ништа чудно, али никако не могу наћи смислен одговор зашто су чували остале новине. Оно, истини за вољу, ајде мајчин сине бачи онолику ''БОРБУ'', кад је Пеśo код Вуксановића мастиљавом оловком писао име и презиме чије су новине, одма кад их(новине) шћаше доћерати на карић Перо миш.
Прогрес је захтијевао и реконструкцију примарне и секундарне електро мреже. Томе је кумовала и смјена онога Пријеśeдника Општине, који је враћао инвестиције уз образложење да се немају ђе утрошити, како би се што више додворио другу Блажу, Веселину, Вељку..., па се парама од инвестиција стидљиво налазио пут.
Са промјеном мреже и инсталирањем уличне расвјете неонским канделаберима које је правио ''Обод'', Цетиње је почело личити на савремени град.
Електричари су гинули масовно по одласку мајстора из Аустрије. Чим би погрешно електричар(чуш електричар) така жицу, убила би га ''струја''. О савременим алаткама за електричне монтере није се знало баш ништа.
Перо Ломпар се вратио са ''укрцања'' ђе је на броду био електричар и, наравно, имао сав потребни алат. Глимерица му се највише свиђала, па је донио једну на Цетиње по повратку са пловидбе.
Лако је замислити Шмиду, кад јој је показа ''како свијетли'' и би што би.
Маше Заводник је била очарана до границе несвијести како Перо(Генадије Перо с мора, њега воли Црна Гора) свијетли и би што би.
О домаћицама са периферије Цетиња и њиховим разрогаченим очима кад би виђеле како Перо свијетли, може се само предпоставити, имајући у виду да су то жене придошлих стојсера, које су до скора, тамо окле су, имале распоред: Дигни се, иди у конобу да даш живоме, отоле у башту, из баште у кућу око ручка и опет у круг.
Глимерицу је први послије Пера набавио преко друга из војске Владо теника и кад је показао распуштеници Јадранки како свијетли, за неколико дана постаде отац троје ђеце.
Милосава кашун је на пјацу питала Гојка пљаштаницу свијетли ли и он. Свијетлим, како не. Ајмо сад код тебе на Груду па да видиш. И би што би.
Најважнији реквизити на цетињу су били лумбрела, шушкавац, глимерица, бицикло, фића, а последице тих реквизита поправљао је Рајко гинеколог.

[ivanbegovac]

E Л Е К Т Р И Ч А Р:

[ivanbegovac]

ЛУМБРЕЛА


Велим ја еје лумбрела игралавеома важну улогу. Ко не вјерује, ево доказа:

[ivanbegovac]

U knjizi Veska Stevanova Pejovića su ''zvrčke'' cetinjskih, kako reče Stanko fuga Roganović, VICMAHERA:

Simo - Cuca Živković; Labud Đurić; Momčilo - Mošo Martinović; Ljubo - Bakin Vukmirović; Vlado Poček; Đoko Radov Ivanović; Vido Parteli; Pura Uljarević; Sreten Begović - Begina; Đorđije Živković - Žigalj; Pavle Đonović; Nikola - Niko Ražnatović; Milenko - Mićina Martinović; Anđelko Arnautović; Ilija - Idžo Ćekin Stanković; Momčilo - Ruta Pajević; Đoko Vujović - Leźa; Veselin - Venjo Bastać; Minjo - Pašta Jablan; Veselin Pavićević - Ćeklić; Vaso Vujić; Milutin - Mića Perazić; Velimir - Velo Vujović; Predrag - Gane Radusinović; Slobodan - Slobo Darić; Mijodrag - Mijo Banović; Dragan - Tunjo Tomić; Dragan - Taśo Jabučanin; Nebojša - Neco Prlja; Neđeljko - Neđo Đurović;



Slijede ''zvrčke'' legendarnog Sima Cuce i ostalih vicmahera iz knjige Veska Stevanova Pejovića: OVOGA NIĐE NEMA.

[ivanbegovac]

SIMO CUCA ŽIVKOVIĆ (1884 - 1989)

Attachment 147545

SIGURAN

Sima Cucu, na povratku iz Cetinjskog manastira, pitaju dvije mlađe đevojke:
- Striko Simo, idete li redovno u Manastir?!
Simo ih pogleda, pa im reče:
- Idem đevojke dosta često, jer vjerujem u Boga, pa mu se molim.
- A, vjerujete li da ima Boga i jeste li ga ikad viđeli?
- Nijesam ga nikad vidio, nako bih laga, ali vjerujem da ga ima. Iskreno odgovori stari Simo.
Đevojke poželješe da se malo ''škrkaju'' sa starcem, pa tobože začuđeno upitaše:
- Kako to ?!
- Tako, vjerujem da ga ima, isto kao što vjerujem da vi imate pi@ke - a nijesam ih nikad vidio.

REŠO I KUBASICA

Jednoga dana, neka cura koja je živjela kod Sima Cuce, popne se na stolicu da zakači zavjesu.
Ulazi u kuću Simo, vidi je sa leđa u mini suknji koja se bila još i podigla pa se našali:
- Je li ti zima đevojko?
Njegova stanarka, veoma duhovita, iznenadi Sima odgovorom:
- Nije stari, jer me grije rešo.
Simo prifati igru pa nastavi:
- Bih li moga zgrijati ovu moju kubasicu na taj rešo?
Istoga trenutka stiže odgovor koji ''opeče'' Sima:
- Tu tvoju, kolika ti je, možeš i tako iźesti.
Oduševljen odgovorom svoje stanarke Simo joj reče da mu ne mora plaćati kiriju za sledećih šest mjeseci.

SAUČEŠĆE


Umro rođak Simu Cuci. Simo stoji u prostoriji đe je izložen pokojnik. Prilazi mu Ruta Pajević i pita ga:
- Simo, dolazi li ti što ovaj pokojnik?
- On mi je rođak, odgovori Simo.
Ruta mu pruži ruku i kaže:
- Moje saučešće.
- Fala ti, veli mu Simo.

Prošlo neko vrijeme, Ruta ponovo dolazi kod Sima sa istim pitanjem:
- Simo, dolazi li ti što ovaj što je umaro?
- On mi je rođak, opet odgovara Simo.
Ruta mu pruža ruku i ponovo kaže:
- Moje saučešće.
- Fala ti, zafaljuje Simo.
Ruta taman da ode, kad ga Simo upita:
- Oprosti mladiću, kako ti je otac?
- On je umaro prije trides godina, odgovori Ruta.
Stari Simo tada vrati Ruti:
- Moje saučešće.

GLAS

Kraj osamdesetih godina izbori na Cetinju. Na biračkim mjestim gužva. Po gradu propagandni štabovi, ne patišu. Iako se primakao 105. godini života, na glasanje krenuo Simo Cuca. Pošto se izborno mjesto đe treba da glasa nalazi u zgradi preko puta spomenika Lovćenska vila, Simo se uputio pored Vlaške crkve. Odjednom začu ''glas'' magarca vezanog za ogradu crkve: Iaaaaa, iaaaaaa,iaaaa.. Simo skide kapu sa glave okrenu se ka magarcu i reče mu:
- Fala ti ''dsruže'', e ti jedini u Cetinje nijesi promijenio glas, iako su se okolnosti promijenile.

SATELIT

uce. Prave se da ga ne videIdu dvije mlađe Cetinjanke ulicom, neposredno ispred Sima Cuce. Prave se da ga ne vide, jer imaju u planu da se malo našale sa njim. Malo uspore, podignu glave, poglede i ruke upere u nebo i skoro u jedan glas zaviču, tako da ih je Simo, iako primakao devedesetu godinu morao čuti, što im je i bio cilj jer su htjele da ga navedu da gleda u nebo:
- Eno ga satelit, eno ga satelit, ponavljajući to nekoliko puta.
Simo brzo prozre namjeru svojih mlađanih i nezrelih sugrađanki i u trenutku dok su one zbog ''gledanja'' satelita zastale, prestiže ih, dobro ''okroji'', okrenu se prema njima i reče:
- Čuste li mu motor?

Slede zvrčke Labuda Đurića.

[ivanbegovac]

LABUD ĐURIĆ

POMIRIŠI


U kafani kod Labuda Đurića banu neki siromašan čovjek. Ispruži šaku u kojoj je držao nešto metalnih novčića i upita Labuda:
- Koliko mi možeš dati pršute za ove pare?
Labud uze nož, pređe njime sa obadvije strane preko velike načete pršute, pruži ga gostu i reče:
- POMIRIŠI.


LADNO PIVO

U kafani kod Labuda Đurića uobičajena atmosvera, kao i svakog vrelog avgustovskog dana oko podne. Za jednim stolom śede tri stalna gosta za koje se može komotno reći da su inventar ove simpatične cetinjske kafane. Labud, naslonjen na šank, zamišljen, nešto konta, kad u kafanu utrča neki građevinski radnik i kao bez duše polušapatom reče Labudu:
- Jednu kriglu, ako je ladno.
- Ladno je, nego što.
- Daj.
Poče Labud točiti pivo u kriglu i drvenim lenjirom skidati ''kragnu'' sa orošenoga putijera i tek iz nekoliko puta usu pravu mjeru.
Radnik, izgorio od vrućine, mokre znojave košulje, pruži ruku da uzme spasonosno piće kojim će ''ugasiti'' žeđ, a Labud lagano podiže kriglu naspram očiju, pogleda žednog gosta, pa s ushićenjem reče:
- Vići je. Kakva je aaa? E, bogami ti je ne dam, no ću je ja popit kad je ovakva.
Gost preblijeđe ka krpa, a Labud, pošto je postigao efekat, pruži mu kriglu, a ovaj je sa nevjericom zgrabi i na dušak ispi.

[ivanbegovac]

MOMČILO – MOŠO MARTINOVIĆ



ALAT

Sretne Moša jedna njegova prijateljica, koja je veoma privlačnog izgleda.
Ajde Mošo svrati do mene, da mi nešto popraviš.
Iako zatečen ovim prijedlogom, Mošo se brzo snađe i u svom stilu donese ''presudu'' uz obrazloženje:
- Rado bih svratio jer znam zanat, ali nemam alat.


NIJE FER

Dugogodišnji predsjednik Opštinskog suda na Cetinju Mošo Martinović je volio često da se šali na račun jednog svog činovnika. Tako, jednoga dana on priča svojim saradnicima u kancelariji:
- Dopadala mi se jedna ženska, te joj prvom zgodnom prilikom stavim to do znanja i kako sam osjetio da ona nije ravnodušna prema meni, zakažem joj sastanak. Šetamo mi, šetamo, udarili u priču, kad odjednom primijetim da pada mrak. Uvedem je u park i malo po malo, taman da dođe do ''onoga'', kad mi veli ona:
- Druže Mošo, nije fer da Vama dam, kad nijesam dala Bošku
Čičareviću, vašem činovniku.



UBIO NAS JE GLAS


Poslije više od dvadeset godina obavljanja funkcije predsjednika Opštinskog suda Cetinje, pođe Mošo Martinović u penziju. Jednoga dana sretne ga stara poznanica, koja je u mladosti bila malo ‘’slobodnija’’ i zamoli ga da joj napiše jednu tužbu protiv neke žene.
- Što ti je rekla te te tako naijedila???
- Rekla mi je da sam *****.
- Auh, mnogo ti je rekla. Dođi sjutra kod mene kući, da to napišemo.
Dođe ona po dogovoru sjutra, a Mošo je dočeka.
- Žao mi je, predomislio sam se. Nećemo pisati tužbu.
- Zašto, upita iznenađena i razočarana žena.
- Zato što i mene, kad idem ulicom još zovu predsjedniče, a ti znaš da više ni ja nijesam predsjednik, ali nas je ubio glas.

JEBENA STRANKA

Napravio neki momak dijete jednoj đevojci, ali kako nije htio da je ženi, njeni ga predaju na sud.
Proces vodi dugogodišnji predsjednik Opštinskog suda Cetinje Mošo Martinović.
Prisutni, optuženi momak i tužioci, đevojka i njen otac.
Počela parnica, ali đevojkin otac stalno prekida sudiju nepristojnim komentarima. Mošo ga opominje nekoliko puta da se tako ne ponaša, već da ga pušti da radi, ali uzalud. Najzad mu iznervirani sudija reče:
- Ućutite već jednom. Zar vam nije jasno da ste vi jebena stranka?


ODGOVOR

Svratio Mošo Martinović u jednu kafanu koja se nalazila na početku Belvedera.
Nešto ljut na konobaricu dosta pogano joj reče:
- Jovanka, došla si iza koza i ovaca, a sad poslužuješ piće narodu. Bolje bi bilo da si ostala da čuvaš stoku.
Svjestan da je pretjerao, kroz smijeh, šaljivim tonom dodade:
- Ajde, čobanice, donesi nam piće.
Konobarica Jovanka, iznenađena ovakvim komentarom, brzo se pribra, donese piće i prilikom posluživanja uzvrati na uvredu još poganije:
- Gospodine Mošo, prije sam čuvala stoku, a sad je pojim.